Jutro

     

      Zlatno sunce jutrom primiče se,
      zrak na nebu kroz srce uvija,
      Vidik mu se na stenu naslanja,
      Rasiren se diže medj nebesa, 
      Poput ptice i sad odoleva,
      U ravnici  tiho podrhtava,
      Sve pospano bistrom rosom budi
     .Samo, samo, sam,.nebo..reka,zemlja,
    To i on je znao...da s tihim drhtajem
     polako prolazi....  
     


  

    

Sečanje

   
                       iz Plave beležnice

     Ako ti iko kaže, da nikad Ti,

     nisi bio mio i drag, neveruj
     njihovim besmislenim rečima.
     Upamti, da si još uvek samo Ti,
     meni drag !

    Kad pogledaš u novi dan,
    u njemu je i Tvoj trag Ti ,
    što si bio i ostao ispred svih
    neuhvatljiv i beskrajno drag !

   Noču dok sanjaš i ako se setiš
   i tog sna,- vrtlog koji je radosno
   svetlost naglo otvorila pred nama,
   i ako kruži sve sporije,uprkos prošlosti
   nek ostane ko' tajna,
 
   Ali, ako i ugledaš zvezdu na nebu
   da polako leti, upamti i tad: 
   Da si bio i ostao "Ti", jedini,mio
   i nadasve drag....
   

Ispunjenja

                                       iz plave beležnice 
 Ponekad-i još više
Samo svojim osećanjem
Čini joj se da otkriva
da"Ti", dan još svojim zoveš!

I u noći što se ori,
Ti je dalje općinjavaš
Sa istinskim osećanjem
i veselim smehom svojim.

Topli vihor
Kao da se razigrao,
Probudi je igrom svojom
Da bi vido da li vidi
Naokolo da si uvek.

 

Izgubljena harmonija

               iz plave beležnice

   

On, i dalje nastavlja razgovor, pošto je za nepunih pet minuta izrućio sve formule ućtivosti i raspitao se o lićnim stvarima :"o Njoj". Dragi moj prijatelju, usred ove moje tobožnje sreče nedostaje mi vremena da se ozbiljno pozabavim dvema malim ali ipak po meni dosta važnim stvarima: svim mojim ljubavnicama  i sa njom koja to još nije-kako je potupno osvojiti i nakon toga potpuno odbaciti, nezanemarivši svoja uživanja koja treba da za izvesno vreme idu ispred svega drugog, dodaje On,, kad zapazi čudjenje u očima svog prijatelja. Mada je i prijatelj bio čovek koji je imao razumevanja za ćulnost, ipak se čudio, slušajuči svog prijatelja kako otvoreno govori, o svojim uživanjima.
      Kakvog je porekla Ona ? upita prijatelj. "i kako je sav bio pocrveneo zbog svog pitanja...
     -Na to ti pitanje neču odgovoriti.Izuzev dragi moj prijatelju iz iskustva znam..."kada muškarac savlada ženu, onda je već savladan"...objasnivši mi u čemu svo vreme greši...
       Pa lepo: ima li u njoj energije, razuma:jednom rećju, taj pokušaj osvajanja bi se isplatio.
     -Zašto da ne? odgovori, On . Pitam te iz razloga što si naučio da živiš u duhu, zavodnika  kod tebe se stvara iluzija. Nezaboravi prijatelju ako se dirne u njen ponos, moze biti u stanju da podigne glavu i susretne se sa  starim  emocijama. Mislim da je od tvoje igre postala umorna.Počeće drsko  da te ignoriše,da li si o tome razmišljao ?
       Te iste večeri posle ponoči prijatelj je razmišljao o razboritom duhu i izglegom na budučnost svog prijatelja u odnosu na "Nju-tu ženu koja njegovog prijatelja nićim nije navela da tako prosudjuje o njoj".
       Tad je u izlaganju svog prijatelja uvideo svu njegovu duhovnu sičušnost u odnosu na tu ženu i čemu ? Zna prijatelja da je mogao imati koju hoće ženu, a zašto je odabrao baš nju, i želju da je unizi!?
        A, ona. Dora oživljuje u najboljem što može da ima- je uzastopnost istine:U svakom slučaju, ono što smatra muškim osobinama, kao što je pamet i brzima uma i beskompromisnost uglavnom joj  ne smetaju Međutim svaka priča ima i svoj zaplet ili svoju ružniju stanu......Nasmeja se ona...Naravno, znala je da će doći i trenutak kad će početi razmišljati o životu sa nekim...
     Samosvest, razum i imaginacija su harmonija koja karakteriše čoveka. Rečeno je da je čovek postao čudovište svemira, pojavom raznih anomalija. U isto vreme ljubav je ta koja ga podvrgava zakonu, vezuje ga za bliže,dom, porodicu, voljenu-voljenog. Čovek je i deo prirode podvrgnut je njezinim fizičkim zakonima i nesposoban je da ih izmeni. On je odvojen , a u isto vreme i deo:On je beskučnik a u isto vreme vezan za dom koji deli sa svim bičima. Bačen u ovaj svet na slučajno mesto i u slučajnom času, on je, opet slučajno prisiljen da ga napusti. Budući da je svestan samog sebe, on shvata, i svoju nemoć i granice svog postupanja.On se ne može rešiti svog uma čak i kada bi hteo, niti se može rešiti svog tela barem dok živi-a njegovo ga telo tera da želi biti živ, da voli i da bude voljen Taj osečaj ga u manjoj ili večoj meri obuzima. Na njemu čoveku je da ga neguje, prima i daje, jer Ljubav je život, dodirnimo je i ona če zdušno prići i utopiti se ponovo i uvek iznova u nama!...

Znaš li

                        
                        iz plave beležnice

 Hej - ponovi!
Što dolazi posle
Pri oštroj svetlosti
uzburkani talas
Vreo al' teskoban
Zajedno s drugim
U vremenu kratkom.

I evo ga! Još pre zore
Kao po komandi
Nejasno i oštro
Bezumno čekanje
Slavi nepoznato.

S' osmehom bez moći
S' golicljivom igrom
Uz lice i leđa
Kao žudnje šapat,
pramen sede kose
S'iskrenom  radošču 
Probudi je posle.

       
 

Ako se ikada setiš

                  iz plave beležnice

 Ako se setiš ?
Bio si tajni odsjaj iskušenja -naokolo što pleše,
Hir blagih misli u talasu beskrajnog  prostora
Što mislima luta...a ne sme.. 
Kraj bez poćetka -  pretvoren u drhtaj peva,
           Pesma sreće...
Bolest i radost neposlušne tišine juče,
Odsjaj  zgusnutog iskustva i iskušenja
          Utonuo u nemoguće....
          Put povratka...
Može biti, sasvim je moguće,
ali ne seća se tačno
Bilo je suđeno da te ne razume...

 

 

Njegov način izgovora

   
                 iz Plave beležnice
                   

Odlućio je da se povuče i da ne odgovara na njene svakodnevne provokacije. Ali mu ta mudra odluka nije donela mir.
  "Ako je slučajno, pomislio odjednom, zatvorivši tu temu ponadao se da  o njoj više neće ni razmišljati. Ona je u njegovim očima bila, koristan trik. Pa ipak, čekaj- postavljao je sebi to pitanje bezbroj puta, kao i sad, da li je iskrena ? Po njemu, ona mora imati krupne osobine, bez ljubaznih izmišljotina, osobine koje valja dokazati stvarnim delima...."
    Šetao je po sobi. " zašto da poričem? zapita se najzad: biću kukavica u njenim očima. Izgubiću ne samo najsjajnije mišljenje nego i božansko zadovoljstvo da vidim kako meni za ljubav žrtvuje sebe.Ona ima sve odlike koje njemu nedostaju: dosetljivost i ljubav koju mu od samog početka nesebićno pruža".
   "Kajaće se čitavog svog života, zbog nje, uostalom ljubavnica je imao i još ih ima sijaset!"
   "Bio si u pravu", rekla mu je.
     On odmahnu glavom, očigledno zbunjen.
    "Nikad nisam rekla 'š'a  znam'", bila je uporna na što on napravi grimasu.
    "A sada?"
    "Da sutra ponovo večeras opet  sa mnom."
      Pitaj me isto ali kasnije reće ona...
      I to je čuo kao m-da, kao da su joj usne otkazale poslušnost.
    Ona sa njim može okusiti sreću, ali sreču potćinjenog bića..." U koliko primeti da je sve ovo s' njegove strane zamka, biće vrlo žalosna.
     Izgledaš uznemireno, rekla je...Odmahnuo je glavom. "Odličan, przopotezni pokret oslobađanja od krivice, pomisli ona." Zatim se osmehnula, iznenada, kao da ima neku napravu u sebi koja menja raspoloženje reče.."Pa srečno gospodine. Lepo je videti da dobijaš ono što želis."
     Ali sa svim tvojim malim ljubavima..Shvatila sam...Ukusi su različiti..I  čvrsto stisnuvši usne reče...
     Da pojasnim reće ona...Nisam biće prepuno razumevanja, krotka i  erotična, s uzicom oko vrata...ali sam biće koje se može prilagoditi "prilikama i "neprilikama" bez previše priče.
     Da li si ti zaista razmišljao nakon toliko vremena?
     I vragolasto se smešeći, s rukama u đepovima nastavi da hoda pod purpurnim nebom ispunjenim mirisom koji raspaljuje čula... pratili su je pahuljasti pramenovi emocije rasejani  sa malo tuge...
     Ovog puta on je zaćutao...

   " Ne gubeći nadu i veru da je ljubav deo nas, nečemo nikad reči da "ljubav ne mora biti i ne može biti", i da se čovek mora odreći sebe, kako bi mogao prihvatiti tragičnu sudbinu izgubivši ljubav. No čovek svojom hrabrošču i verom u ljubav, neće sprečiti da pokuša i dalje voleti-da voli, jer to je osobenost ljudskog duha, upravo je to da  ne može ostati pasivan kad se suprostavlja gubitku osečanja. Čovek se uvek  pokreće s ciljem da razreši dilemu "osečam li ili ne". On se nemiri već negira, nepostojanje osečanja i zadovoljava svoj duh, jedino racionalnim odgovorom," dakle istinom" i tako postaje i opstaje delotvoran, jer to je jedina osobina ljudskog duha. Osečanjem ljubavi on umiruje svoj duh pomirljivim i harmonizujućim osečanjem.
    Čovek može pokušati da od svoje unutrašnje uznemirenosti koju izaziva osećanje-ljubav, pobegne pomoću neprestanog uživanja ili poslovne aktivnosti, "on može pokušati da ukine vlastitu slobodu, pretvarajući se u instrument sila izvan sebe utapajući svoje "Ja" u njih. I tada on će ostati nezadovoljan, teskoban i uznemiren.
    U svakom slučaju" smisao čoveka je da voli i da bude voljen".  

Granjanje

 
                                        iz Plave beležnice

     Bila je u pravu.
     Ponešto je  naučila i o sebi
     Shvatila je da nije toliko rašrafljena da ne može da raspravlja o filozofiji i popularnoj kulturi   ukoliko razgovor  vodi s nekim čije mišljenje uvažava..
     Začulo se zvono na vratima. Nebesa, On.  Želela je da razgovara sa njim, da pusti reči da polete i da više ne mora da bude sama.  Otvorila je usta da progovori, ali ih je odmah zatvorila.  Trenutak kasnije..Pomozi mi da budem na slobodi..."Sloboda?"  Dobro to je zatvor koji si sama sebi stvorila...
Ustao je i krenuo ka vratia... je li to sve?
 Pronalaziš davno zakopane uspomene ? upitao ju je zadrikujući je. - Nego šta ! Zaboravila sam na većinu ovih stvari. Možda ću morati da ponesem neke od ovih kutija u seosku kuču. Hvala ti - promrljala je Dora. Još se nije navikla da o sebi razmišlja kao o ženi- kojoj se obraćaju sa 'gospodjo Dora.
   Ledeni glas je odjeknuo sobom kao topovska paljba. Dora se naglo okrenula i dalje zamagljenog vida i suznih očiju  videla njega kako stoji naslonjen na vratima prividno opušeno i nemarno. Ali, čvrsto stisnuta vilica i ledeni pogled su jasno govrili o tome koliko je nezadovoljan.

Sreća za nju. Bila je isuviše uzbudjena, suviše začudjena da bi primetila da je sve ipak glupost, čoveka koji je u jednom trenutku bio i postao za nju sve na svetu. Neodlučno je spustila ruke sa njegovog vrata i  pokušala da se uspravi . On je ponovo seo pored nje. - Hvala ti još jednom zbog onog što si učinio za mene. Ovog puta joj je zarobio usta sa neobuzdanom strašću ukusa i dodira koji su se dopunjavali. Razludeo ju je svojim smelim poljupcima Jasno je osečala svaki njegov pokret Prostenjao je i ponovo se nagnuo nad nju.
    Ipak kad je videla da sviće, molila je da prekinu.Nije bila pripremljena za takve situacije i podsvesno je oko sebe sagradila zaštitni zid. Koji se nikad nije urušio. Sve do tog dana. 
   -A, ona koja je sve vreme stajala ispred nje  upita, "Da li bi ste zažalili za životom ? Ah ! u ovom trenutku, mnogo ali ne bih zažalila što sam  vas upoznala-znači ti si ta, ti si ljubav". Pa ipak dostojanstvo joj je nalagalo da bude obazriva.
    Neprekidna pažnja s kojom je u ludoj želji proućavala i najmanje svoje postupke, imala je samo jednu prednost da do kraja ostane razborita. Nije mogla živeti  ni jednog trenutka a da ga ne pogleda-makar i da je pogled uputila ka fotografiji koja je uramljena stajala na zidu.
    I pitanje,"Zar se mi nečemo nikada videti?
    Oh ! on je za nju suviše...?
    Oko njih središte ljubavi se zrakasto pruža.
    Ljubav neželi da se razlaže i teži ka spajanju. Ipak, ništa još ne nagoveštava da sa susretom ona neče težiti ka spajanju i stvaranju neprobojne mreže ljubavi, to je posebna moč i poseban zakon njenog samostalnog razvitka. I to tako, pod uticajem uzroka privlačnosti i uzajamnog prilagodjavanja (selektivno dejsto sredine) Oni žele da se približe da se slepe, i da se krečući se sa ljubavlju potvrde.Oni ujedno postaju živi snop osečanja. Udaljenost če ućiniti da se osečanje lomi u mnoge zamršene nepravilnosti.
      " Ljubav je elastična-njen početni deo, poseduje posebnu moć i poseban zakon svog samostalnog
         razvoja sa jakim Ja".. koje se rasplinjuje u osobi koju ljubi."

Granice

"San je besmislica" Vidim pred sobom njegovo lice, činimi se kao da dolazi izdaleka. Jasno se
ocrtava njegov lik, do kad? Moram se osloboditi stalnog razmišljanja,uostalom čemu to sve vodi ?
 Sve to joj je prošlo kroz glavu dok ga je zainteresovano i iznenadjeno posmatrala. Mora da su joj se misli ogledale na licu, jer se nasmejao pre nego što je nastavio.
        Znam, gospodine, da želite govoriti sa mnom. -Bože ko vam je to rekao ?
      -Ja to znam, šta vas se tiče? Ako ne gajite osečanja prema meni šta želite, ili bar šta pokušavate da ućinite: ali me ta opasnost koju ne smatram stvarnom, svakako neće sprečiti da budem iskrena.Trudila se da zauzda emocije koje su u njoj divljale.Iako je znala da na to nema pravo, bila je ljuta što se sa njim uopšte upušta u razgovor.
Ja dali osečam nešto ? Gospodine, prevarila me je moja luda uobrazilja... Za mene je to strahovit udarac, van sebe sam jer nas udaljenost svakodnevno deli, tako ste blizu a ipak daleko. Sve je besmisleno.Zar se uopšte vredi pravdati .Ipak neki slep nagon goni me k'vama. Nasmešio se Nemoj mi se izvinjavati. Sve je bilo savršeno.Radujem se večerima kada ćeš moći da me impresioniraš razgovorom o... ?
Vi ste u mnogome uticali na odluku o promeni moje sudbine. Ipak čini mi se da nije sve izgubljeno.
        Kod smelih i gordih karaktera samo je jedan korak od srdjbe protiv sebe same do jarosti prema drugima: nastupi bes u takvom slućaju pričinjavaju duboko zadovoljstvo. - Sta mari:da li će te se
usuditi da kažete, hoču jednom zauvek da izlečim vaše sićušno samoljublje do uobraženja, što stvarate na moj račun. Za moje srce ste značili nešto, a danas ? Ničega više tu nema.
 Smatrate sebe polu bogom, od vremena do vremena obićaj da se pojavite pa nestanete. "Sad bar znam gde sam".Po meni samo pojačavate osećaj razigniranosti. Svako moje razmišljanje, svaka misao je predhodila slici. Shvatite, Ja ne želim više da plaćam dug svojoj nesmotrenosti u jednoj zimskoj većeri, vi više za mene..I pokušavajući da se izvuče hvatajući dah... On zaroni glavu u njenu kosu i vatreno poće da je ljubi...Shvati reće on...Spojeni smo i izmešani slobodno i bez straha, sledeći najdublje želje  našeg tela i duha,  koje nam pristižu iz nepoznatog...
          Konačno,  postoji i ljubav  ona jedinstvena je i za tebe i mene savršena...
          I tako, ljubav.
                 
        U toku dužeg ili kraćeg perioda, ona-ljubav, koristi, reklo bi se svu svoju snagu da pipa po samoj
sebi. Zatim dolaze probe, jedna za drugom, ali ne konaćno usvajanje. Najzad, približava se savršenstvo. Od tog trenutka ritam promene je usporen i novi osečaj, dostigavši granice onog što može da pruži, ulazi novu fazu osvajanja. Množi se, istovremeno ulazi u maksimum svoga rasta i svoje postojanosti. Jedinstvenim širenjem ili jedinstvenim dobijanjem svog poćetnog rasta, ona dobija na moći. Ne dopušta varijante, jer ona predstavlja sopstvenu prednost. Tako se javljaju zraci koji su jasno obeleženi ona tad dobija svoju beskonaćnost..Ljubav-ona, više ne predstavlja simbol pipanja u mraku.
       "Svaka linija ljubavi se neizmenično ili sužava ili širi" Tokom čitavog trajanja, a takav posmatrać je ljubav. U stvari, razvitak ljubavi može da se ukaže samo uhvaćen počev od jednog vrlo kratkotrajnog  trenutka, tj. kroz proteklo vreme. Ono što je pristupaćno našem iskustvu, ono što predstavlja "fenomen ljubavi", ljubav nije, kretanje samo za sebe, već je ona ispravka onih promena koje su nastale kao jedna od posledica "udaljenosti ili blizine".......

Udaljenost

                                       iz Plave beležnice

      Sunce je zalazilo. Na istoku se mesec već digao.
      Onde negde...daleko od ovog mesta...Sunce je nestalo. Sad su sijale
prve zvezde,  a mesec je rasvetlio zrake kao da je razbacao rubine i smaragde.
       I sve je tu samo čeka da pogleda.  Tu na mesećini, uz zveckave  misli
u udaljenom glasu osećala se čudna napetost.
Između sećanja i snova postoje razlike reće On...Ona je imala samo snove
o stvarima koje je želela da učini,  dok je on imao sećanja na stvari koje je učinio i postigao.

      Sekundu kasnije. Ravnodušno, ni tužno ni srećno reće "Ja sam te lagao reće on" Tebe..tebe  Ona nije imala snage da se pokrene: A onda reće...
    - Prilično zabavna pričica! - primeti Dora, smejući se neobuzdano...Bio je to smeh koji je lebdeo između dve krajnosti... između vizije i neznanja...Tišina  ...Ništa se ne zbiva, al' reči, reči,reći stižu.
... Uputi joj pogled, i okrznu je svojim šapatom koji je polako zamirao i najzad prestade...    
      Njeno  srce bilo je uzbudjeno. Bio je to trenutak najvećeg iskušenja u njenom životu. A, on.  On se često u svojoj uobraženosti hvalio da je drukčiji od ostalih. Ipak ona je dosta dugo živela da bi uvidela da razlika radja i  ljubav i mržnju. Misli joj se vračaju na  veće,i pogled između očiju i srca....Bio je dovoljan samo jedan pogled...  Ovu veliku istinu otkrila je nakon fotografije koju joj je pokazao. Tada je shvatila da je to jedan od njegovih bolnih neuspeha.
      U redu shvatila je da je prokleti zaluđenik kontrole...Osećala ga je iza i ispred sebe i pre nego bi ga videla ili  čula..Većeras izgledaš izgubljena u  mislima...Privukao ju je u zagljaj osmehivao se, očiju blistavih od radosti...a ona...Ona je odjednom ostala bez daha...
     Setajuči sa njim, pažljivo je slušala reći od kojih je sva uzdrhtala. Najedanput se podiže oluja, grom zagrme.Bila je prinudjena da izgovori "slušajte na ovom svetu svako za sebe", i ako tako nije mislila.Dorino razmišljanje uvek će iči dalje...mnogo dalje..ispunjavajući svaki dan zahvalnošću...
     Ipak  reče "učinite se dostojnim mesta koje če biti vaše  doživotno. U sebi je to stalno ponavljala..."Zamolih ljubav da vrata sreče za sad zatvori, i zažalih što reč njena  njega dirnu?.
Znala je ...rana je već bila zarasla, a od ožiljka više ne beše ni traga...I, da če otići dalje,a izdaleka čuje da če i za nju bez njega svanuti neki lepši dan?...od onog dana kad odlazi,
      A, "on", koji je dovoljno hrabar  da istraje u svojoj nameri... i da se takmiči sam sa sobom reće, "mogu da čekam" i pre nego što nastavimo,  morala bi od svog predhodnog života odustati...Da reće Dora, ..Onda"pusti me i idi svojim putem"...Nagnuo se i rzo je poljubio...Oči su mu plamtale kao letnje olujno nebo u noći u kojima su vetrovi duvali ludčke kovitlace...
     E pa, evo me reče,  rukom zaklanjajući oči..
     Udaljavamo se jedno od drugog...
     Rastaćemo se i svko će krenuti svojim odvojenim putem...a dali  će nas nešto ili ništa moći vratiti nazada...?
                                                              *** 
    " Iako je svako ljudsko bice nosilac svih ljudskih mogučnosti, kratak raspon života pojedinca ne dopušta ni pod najpovoljnijim okolnostima da se ljubav potpuno realizuje. Samo u koliko bi raspon života pojedinca bio identičan s rasponom života čovećanstva, moglo bi se učestvovati u ljudskom razvitku koji se zbiva u procesu " živi da bi voleo-voli da bi bio voljen ".
     Čovekov život, kao i ljubav, započinje u jednoj slučajnoj taćki sa zahtevom da pojedinac realizuje sve svoje mogučnosti koje če pokloniti-prihvatiti,a to je ljubav.
     Po pitanju ljubavi, kod čoveka se javlja proturečnost-izmedju onog što bi "mogao", realizovati i onog što stvarno realizuje-o tome čovek ima mutan osečaj.
     Tvrdnja iskazana kroz "da se ispunjeni život dogadja ispunjen ljubavlju, kako bi se uverili da je telesna lepota nešto neznatno, radja mnoge i lepe misli o rskošnoj ljubavi prema mudrosti.Pravi put,kojim  čovek ide k tajnama ljubavi ili kojim ga drugi vode jeste ovo: treba početi od mnogih pojedinih lepota i uvek se uspinjati radi one prelepote, kao da se hoda po stepenicama, od jednog tela dvama telima o od ova dva svim lepim telima, lepim saznanjima, i od saznanja dospeti najzad do onog saznanja koje nije saznanje ni o čem drugom do o samoj onoj prelepoti, da se naposletku tako upozna suština lepote ljubavi u nama..."
     Ljubav nije dužnost, ona je napredak, sloboda i sreča pojedinca-ljubav ,ona je večna sila koja ispunjava pojedinca...A tebe? upita ona..."Sve je tu. Samo jedan plamen nedostaje..plamen koji iskri a zamena je za istinu"...uzviknu ona iz  daljine  koja  je  sve  brže  rasla  među  njima...