I ti znaš, da laganja više nema,
Prostrana bašta i ovom cvetu,
bila je i ostala jedina želja,
Dok jutarnja rosa na suncu sneva,
Sad vetar krotkost nema,
Visoko ka nebu širi latice cvetne
k' brod na pučini svoja jedra bela...
Ukršten s njihovim rastom
Večan plam grubi,
Snažnim korakom gazi
Pridružuje se lovcu rasute svetlosti
Odredjuje i meri sve cvetne draži...
Izvijala se čekala te i bezglasno te zvala.
Oklevala je, a potom je kazala: " Ljubav je večna, ali
ljudi se menjaju.
Nekim ljudima je ljubav usputna stanica, svrate na
nekoliko dana. Ili godina...Sopstvene reči su joj odzvanjale
u glavi...
Utočište..
Prpada li tu ili ne... Otkrila je da su osećanja mnogo moćnija od zdravog razuma...Ali sitni trzaji u srcu odmah se
pobrinu da razum zaćuti..
Šetala je misli okupirane muškarcem koji ne prihvata Ne kao odgovor, a susret sa njim bio je poput munje.
Snaga tog osećanja nije bila kratka, dosezala bi vrhunac, a onda. Ipak ni onda nije opadala stalno je osečala toplo pulsiranje unutar nje..
Znojave ruke su joj podrhtavale, kada bi samo mogla da
svoju uznemirenost kao pramenove kose tako lako da stavi pod kontrolu.
Smeh...To je On. Usudila se da ga pogleda u oči.
Veom nežno povukla je ruku iz njegove...A, on...Za sobom je ostavio zbunjujuće uzbuđenje zbog kog se oprezno povukla, kao sa ivice nestabilnog terena...
Glas joj je bio oprezno nizak..."Pronalazim odgovore... Možeš da se povućeš sad, ali šta če se desiti ako bude više pitanja?...Dali ćeš i kako ćeš tada pobeći?" Prošaputala je i ponovo sagnula glavu prislonivši usne na njegov dlan..Bio je to napet trenutak bez daha . Nikad u životu nije bila toliko svesna drugog ljudskog bića...
Možda je ovo poslednje pitanje..."Možda ćemo znati odgovor...Videćemo, zar ne? Kazao je On suvo...Glas mu je bio opušten, ali ona je znala da je i on shvatio da se nešto dešava.
Vrativši svoj pomalo zbunjen pogled ka njemu, znatiželjno je pitala:
"Kaži mi, da li uvek kad sretneš ženu koja te zanima ti šalješ cveče...Nakrivivši glavu pogledao ju je dodavši..."Ako je reakcija pozitivna, nakon...toga obično usledi većera i možda pozorište...Razgovor...Normalne stvari...Proklestvo, ti znaš šta želim ! Želim da budem tvoj prijatelj- a ne ljubavnik...
"Šta je to ljubavnik", uzdahnula je da li je to neko ko voli...
U redu. Neću dati nijednom strancu da te ukrade...To je opasna misao pomisli ona.
Oči su joj se blago razrogačile, a onda je zamišljeno rekla..Razmisli o tome još koji trenutak..
Nema pravila...Od sad samo ću igrati po osećanju...Znala je da je ljubav, nešto silovito i moćno što ostavlja svoj trag kuda god da prođe...
Za mnoge ljude koje je znala to je iskrenost. Medjutim ona nije sumnjala u svoje osećanje, znala je da nije zasnovano na iluziji, ono postoji i ono je izvanredno snažno. Ipak mistika crpi iz ljubavnog plamena strasnu ljubav. Ovog puta ljubav ostavlja daleko iza sebe, pitajući se ponovo šta to on tačno krije od nje.. Nešto se dešava - ljubav u njoj ne samo što ne slabi, već postaje još i jača. A, on. Njena ponuda lišila ga je u stvari svakog zadovoljstva: "Nije mogao da ostane ni pri jednoj odluci. Bar če me, dodade on, ovaj mali zaplet za trenutak razonoditi." Na sreču po njega, ćak i u ovom malom, sporednom slućaju stanje njegove duše nije bilo u skladu sa njegovim hvalisavim rećima. Njegova sujeta ne htede ostaviti ništa slućajnom trenutnom nadahnuču.
Napravio je svoj plan bitke. Kako je bio vrlo uzbudjen-i ako to sebi nije priznavao-on je taj plan od prvog susreta zacrtao. - Zar nemate i neko drugo ime osim ? Na takvo laskavo pitanje nije znao šta da odgovori. "Šta bi mi se desilo, pomisli ona, kada bih bila sama sa njim ?" S' njim koji je čovek u sredini između izlaska i zalaska svakodnevna slika pred očima...par koraka iza ugla. I prolazi sasvim drugim pravcem praznog kruga što se širi a više se i ne vidi ispario je poput dima i nestao gde niko ne poznaje nikog . Nekako će preživeti Njegovu "malu intimnu koktel zabavu ,S njim i sa nekoliko njegovih prisnih prijatelja. Kada bude zakljućio da je umesto da se izvini i da shvati da ona igru od poćetka razume i da je razumela.
Zar nije definitivno i on shvatio da se ona ne vezuje za bilo kog muškarca, iI' da od bilo koga zavisi.Taj isti oprez ju je sprečio da svoju sudbinu preda u ruke nepoznatom.....
Rešila je stvar tako, što se za trenutak izgubila u plavim dubinama, i promuklo je sebi odgovorila: Hajde da završim ovu škaradu. U njoj to je izazivalo osečaj "ljubavnog sraha jer ona je imala duh ljubavi koji je nosila u sebi ! stalno je sebi to ponavljala sa neiskazanom radošču. Je li moguče da ga moja suparnica nije nikad volela !" Iskoristila je zgodan trenutak da mu kaže:
-Budite oprezni, ne može se voleti bez jednakosti....u ljubavi,
Ljubav, stvara jednakost ali ih ne traži....? Pojedinci, upiruči se tvrdoglavo da igraju ulogu
Don Žuana, neko je to pomenuo da neko od njih nikad u životu nije imao ljubavnicu.
Ipak, nočas ću vas pozvati, da vam nešto kažem. On, svojim uobraženim i nadmenim postupkom bio je svestan da je pokvario sve lepe izglede. A ona, počela je polako da mu uskraćuje nedvosmisleno znake nežnosti koji su u njemu stvarali ubedjenje da je "njegova!" i da svet nepoznat pred njom otvara uspavanka bez glasa...
Nakratko se nasmešila. Šta si rekao Je li to poziv? pitala je blagim tonom...dobar si kameleon
Ali ljubav je drugačija.Obeleži te spolja i iznutra...I kao što mu je rekla bezbroj puta ranije, nije mnogo razmišljala šta će da bude ni posle ovog dana...Zbunjena i malo više uznemirena vratila se na početak...Ona se obavezala...Za sada? Da bi je upoznao u pravom svetlu, bez očekivanja...niko neće poznavati nikog.
" Ako videti, zaista, znaći u večoj meri biti, gledajmo ćoveka i živečemo potpunije.
U tu svrhu pravilno podesimo oći. Otkako postoji, ćovek je samom sebi prozor. Neka nas ne čudi sporost budjenja kod pojedinaca. Ćesto , ništa nije tako teško primetiti kao ono što bi trebalo da
nam "bode oći". Naš život je stvarnonst, duh koji nas pokreće, karakter koji odredjuje naše ponašanje Ponašanje, mišljenje, ljubav ne treba rastavljati- već ih treba sjediniti. "Trči u mir ! Čovek koji je u trku i koji stalno trči ka miru-ljubavi, nebeski je čovek. On stalno trči i kreće se i traži mir u trčanju s ljubavlju i u ljubavi"
Dora nije zaboravila ! A on definitivno jeste ?....
Izmedju umiranja i radjanja,
S' pevanjem sunčanog jutra -
začu se ptice poj,
Sa tajnom uspomene u sebi,
Njiše se prestrašena rosa,
ukrštena sa jutarnjim suncem,
Putuje na drugu stranu
U susret umiranju...
Prve reči koje mu je umesto pozdrava uputila bile su: Dragi prijatelju znate li da je prvi zakon
svakog bića:održati se i živeti. Velike ličnosti nastavi : videlo se da stvar dobro poznaje: izlagala je sa
blagom i umerenom rečitošću, koja se svima mnogo svidela, kad je u pitanju istina koju je obrazlagala.
Znam da vi dragi prijatelju svoj posao obavljate i danju i noču pod rukovodstvom vaših saradnika, koji se nalaze daleko od svih bura. Ah ! za poćetak Pariz pa onda...? poviće ona.
"Ovo je doba glumaca", ima li pravih ljudi ? U trenutku je pomislio da se opaska odnosi na osobu koja je sedela sa njene leve strane za stolom. Muškarac koji je imao previše duha i koji se cele
večeri otvoreno udvarao, bio je stranac, nije ga poznavao. Uzbudjen da će nakon večere zatražiti da je
otprati sav je uzdrhtao. U sebi se pitala, da li je taj neznanac imao neku misiju. Bio je to čovek veoma
hrabar i prepametan. Za vreme tišine koja je nastala nakon lepih reči koje je stranac cele večeri upučivao njoj. On skupi hrabrost da joj se približi i da joj stavi do znanja da je ponoč već prošla.
U tom trenutku našao je da u zvuku njegovih reči ima nečeg neobično svećanog i tužnog. Bio je i suviše uzbudjen. Raspravljanje se uskoro nastavi sa još večom energijo i naročito sa neverovatnom predostrožnošću. " Ovi če me ljudi dati otrovati sa svojom diskusijom, pomisli ona u izvesnim trenucima gubili su kontrolu". Uz naklon i izvinjavaju ći se ustade od stola, pozdravivši se reče, krenimo dragi prijatelju. Stranac je zamoli da se sura dan sastanu. U tom trenutku njeno raspoloženje dostiglo je vrhunac, razmisli ču kratko odgovori.
Več vidjeno reće ona uz put. Neshvataju kao i on što nije shvatio, da reče ona.
Moj život je i danas običan i lićan, i ne dam s' njim niko da se igra.Oni koji u sebi nose vlast da mogu vladati nad drugima, ne vladaju ni nad svojim običnim i ličnim stvarima. Više se ni nečudim
gde su stali njegovi koraci. Shvatila sam da i on ima osobu koja ga stalno uhodi i prati, s toga sam
rešila da ga prepustim toj brzopletoj i da njegovu neartikulisanu budučnost sa njom provodi. A ukoliko ikad poželim svega da se setim, sečaču se svih dana sama pred sobom. Uputila jepoljubac i stisak ruke, ruka ostade u mojoj ruci i ja nastavih da joj uzvračam poljubce. Draga ovo ipak ima neko značenje zar ne ?...Da reće Dora...U ljubavi se sve stvari sjedinjuju u jedinstvo radost i pohvale...
Do tog trenutka bilo je dovoljno posmatrati jedinstveno talasanje-uzdizanje jedne ljubavi.
Sada je treba odrediti i uskladiti (a to je mnogo tananiji fenomen !) uzdizanje ljubavi. Napredak koji je načinjen od drugih napredaka isto toliko trajnih kao i ona sama-ljubav. Kretanje kretanja.Sudbina
upletena u duševni i opšti preobražaj. I zaista prateći samo najglavnije linije uspona i rasprostiranje celine možemo, dugim zaobilaskom da odredimo deo koji, u ukupnom uspehu, pripada individualnim
nadanjima a to je ljubav
Bujica osečanja naglo počinje da kulja, sečanja mutna polako postaju jasnija. Vreme ko voda niz stenu polako počinje sve da spira, to je talas, to je osečaj koji se prima ili gazi, to je ljubav...
"To zbog toga što je ljubav putovanje. "Bolje je putovati nego stizati", neko je rekao (D.H. Lorens.)
Zlatno sunce jutrom primiče se,
zrak na nebu kroz srce uvija,
Vidik mu se na stenu naslanja,
Rasiren se diže medj nebesa,
Poput ptice i sad odoleva,
U ravnici tiho podrhtava,
Sve pospano bistrom rosom budi
.Samo, samo, sam,.nebo..reka,zemlja,
To i on je znao...da s tihim drhtajem
polako prolazi....
nisi bio mio i drag, neveruj
njihovim besmislenim rečima.
Upamti, da si još uvek samo Ti,
meni drag !
Kad pogledaš u novi dan,
u njemu je i Tvoj trag Ti ,
što si bio i ostao ispred svih
neuhvatljiv i beskrajno drag !
Noču dok sanjaš i ako se setiš
i tog sna,- vrtlog koji je radosno
svetlost naglo otvorila pred nama,
i ako kruži sve sporije,uprkos prošlosti
nek ostane ko' tajna,
Ali, ako i ugledaš zvezdu na nebu
da polako leti, upamti i tad:
Da si bio i ostao "Ti", jedini,mio
i nadasve drag....
On, i dalje nastavlja razgovor, pošto je za nepunih pet minuta izrućio sve formule ućtivosti i raspitao se o lićnim stvarima :"o Njoj". Dragi moj prijatelju, usred ove moje tobožnje sreče nedostaje mi vremena da se ozbiljno pozabavim dvema malim ali ipak po meni dosta važnim stvarima: svim mojim ljubavnicama i sa njom koja to još nije-kako je potupno osvojiti i nakon toga potpuno odbaciti, nezanemarivši svoja uživanja koja treba da za izvesno vreme idu ispred svega drugog, dodaje On,, kad zapazi čudjenje u očima svog prijatelja. Mada je i prijatelj bio čovek koji je imao razumevanja za ćulnost, ipak se čudio, slušajuči svog prijatelja kako otvoreno govori, o svojim uživanjima.
Kakvog je porekla Ona ? upita prijatelj. "i kako je sav bio pocrveneo zbog svog pitanja...
-Na to ti pitanje neču odgovoriti.Izuzev dragi moj prijatelju iz iskustva znam..."kada muškarac savlada ženu, onda je već savladan"...objasnivši mi u čemu svo vreme greši...
Pa lepo: ima li u njoj energije, razuma:jednom rećju, taj pokušaj osvajanja bi se isplatio.
-Zašto da ne? odgovori, On . Pitam te iz razloga što si naučio da živiš u duhu, zavodnika kod tebe se stvara iluzija. Nezaboravi prijatelju ako se dirne u njen ponos, moze biti u stanju da podigne glavu i susretne se sa starim emocijama. Mislim da je od tvoje igre postala umorna.Počeće drsko da te ignoriše,da li si o tome razmišljao ?
Te iste večeri posle ponoči prijatelj je razmišljao o razboritom duhu i izglegom na budučnost svog prijatelja u odnosu na "Nju-tu ženu koja njegovog prijatelja nićim nije navela da tako prosudjuje o njoj".
Tad je u izlaganju svog prijatelja uvideo svu njegovu duhovnu sičušnost u odnosu na tu ženu i čemu ? Zna prijatelja da je mogao imati koju hoće ženu, a zašto je odabrao baš nju, i želju da je unizi!?
A, ona. Dora oživljuje u najboljem što može da ima- je uzastopnost istine:U svakom slučaju, ono što smatra muškim osobinama, kao što je pamet i brzima uma i beskompromisnost uglavnom joj ne smetaju Međutim svaka priča ima i svoj zaplet ili svoju ružniju stanu......Nasmeja se ona...Naravno, znala je da će doći i trenutak kad će početi razmišljati o životu sa nekim...
Samosvest, razum i imaginacija su harmonija koja karakteriše čoveka. Rečeno je da je čovek postao čudovište svemira, pojavom raznih anomalija. U isto vreme ljubav je ta koja ga podvrgava zakonu, vezuje ga za bliže,dom, porodicu, voljenu-voljenog. Čovek je i deo prirode podvrgnut je njezinim fizičkim zakonima i nesposoban je da ih izmeni. On je odvojen , a u isto vreme i deo:On je beskučnik a u isto vreme vezan za dom koji deli sa svim bičima. Bačen u ovaj svet na slučajno mesto i u slučajnom času, on je, opet slučajno prisiljen da ga napusti. Budući da je svestan samog sebe, on shvata, i svoju nemoć i granice svog postupanja.On se ne može rešiti svog uma čak i kada bi hteo, niti se može rešiti svog tela barem dok živi-a njegovo ga telo tera da želi biti živ, da voli i da bude voljen Taj osečaj ga u manjoj ili večoj meri obuzima. Na njemu čoveku je da ga neguje, prima i daje, jer Ljubav je život, dodirnimo je i ona če zdušno prići i utopiti se ponovo i uvek iznova u nama!...
