Tvoj lik? mada nije,možda jeste...
Što poziva zrake mile medju vama,
Zaboravljen s vetrom briše,
U mislima srcu nadu uništenu,
Bez oblaka dah udahni
Kao pesmu putnikovu,njegov šapat
Neka živi, neka tinja neka sniva.
Još se čuje ko to pita? -
on je, on će, ko'okovan
Tu je još se skriva sve do zore,
da kraj njega svako jutro
a i podne do većeri sa njim biva...
Bez straha!
Uzdignut vidiš li?
Na zvezdanom nebu
Izmedju četiri besmrtne tačke
Zrakast trzaj -
Rasute srebrne svetlosti.
U noć, noći boginje ljubavi
Svetlost, vidiš li?...
"Jedan od najpoznatijih paradoksa koji datira iz stare Grče,
glasi: "Znam da ništa ne znam.", a pripisuje se Sokratu, kao
čuvenom filozofu koji je težio dostizanju istinskog saznanja i navođenje drugih da razumno dođu do saznanja.
Sviđaju mi se te reći, pomisli dok je izlazila. Tako dobro
zvuče. Baš su mi legle.
Ovakvo njeno predstavljanje sebe nikako nije bilo lažno...Otkrila je da joj kad piše kroz slike i reči, vreme
prosto leti...Bila je, dakle, to prava stvarnost, zaista istinita...Ona...
Videla je. "Naizgled apsurdno, ali ipak istinito"
Poput ogledala,istinu...U sredini je bio život a pri krajevima je postojala ljubav koja je bila potpuno drugačija od snova koji su samo san..
- hvatala ju je za ruke i neprestano ju je okretala u krug.
Pogledala je oko sebe, ali nikoga nije videla...Pomisli,
"moram da požurim. Kasnije kada prebrodim odlutale misli
sakriču se od nabujalih osećanja pokuša ću da prodišem i da se smiri... "moram da požurim". I mog dragog prijatelja - gospodina da pogledam duboko u oči. I bilo je nečega u njegovim očima, taman pogled koji nije ranije upoznala.
Zatim se sve desilo odjednom.
Pomalo razveseljena varljivom realnošču iluzije ponovo se upustila u lepi svet fantazije. A na usnama joj se pojavi blagi smešak...
Nebojim se, ali me je strah.
Ušavši upita. Otkud ti ovde?, zbunio se. Ja sam mislio smešeći se. Ne, ti si mislili da je sve igra svetlosti . Naslonila se na zid, osvrnula se i pogledala.Iznenađeno je skočila kad su je s leđa obuhvatile njegove snažne ruke i kad je osetila poljubac iza uha. Zdravo kazao je veselo... Ovaj...jeste Opet jedan od tvojih pokušaja jedan ali neuspeo. On stade sav besan ... Okrenula se ka njemu, uspevši da se odmakne. Protraćio si vreme. U ostalom šta treba da uradim da nebih pao u tvojim očima ? Mnogo štošta. Po neki put ona je posmatrala sagovornika da bi dokućila da li se možda i sama ne ruga onome što on kaže, obzirom da je njenom sagovorniku ruganje prešlo u naviku.
. Uspela je da se suzdrži. Zatim je promenila temu i njen glas je postao ljubazniji.
Zaustila je da ga pita...Ali on ju je uhvatio za ramena.
Ako misliš da možemo da uspemo, rekao je tiho, "spreman sam da pokušam.Obečavam ti."
Nasmešio joj se.
Ko je to rekao ? upita ona.
Ja, upravo.
To je bio znak da je vreme za promenu..vreme da krene dalje...Osećala je nemir.
S vremena na vreme se sporečkaju pa se onda izvesno vreme nepojavljuje "Nije li to rešenje zagonetke"?
Nije bilo ono što je očekivala...Bilo je previše fizičkog prisustva, previše inteligencije i percepcije ( draži koje deluju na čula i ranije iskustvo kojem više nebi pridavala značenje) i previše planova...Ignorišuci njegov upitni pogled posmatrala ga je . Bilo je nešto nedokučivo u njegovoj srži. Bila je neobično svesna svojih čula u njegovoj blizini i bez neke potrebe da zadrži reči...mirno ga je gledala.
Nagnuo se ka njoj...Polako, polako! reče ona...Uzdahnuvši odsutno se pitala, "da li će susret praćen olujom postati stvar volje. Osećaj je bio neobićan...i , nepravilnim ritmom hladne racionalnosti um posta nesigurna i pomalo zbunjena... reakcijom a i mala varnica u njoj nije joj pružila odgovor..
Pitala je promuklo. "Zašto bih ja to sa njim želela ?" Blago je klimnula glavom shvativši da je njen izbor načinjen s njenim rukama oko njegovog vrata i sa željom koju je malo razumela. I da pitanja i odgovori ipak za sad su važni, po pitanju osećaja...Pomisli, da on zamišlja da ju je osvojio i da je vreme da krene dalje...i dok je u ludom ritmu ljubavi delovalo srce ... i sa osećajem da je vatrena ruka hvata za lice...Trenutak kasnije...iskustvo bez osećaja... veoma mirnim tonom reće... E sada ti meni reci, šta je sve ovo ? ...Bez da s osmehom kreneš u napad...I znajući da je istina sasvim drugačija i da njegova kratka ljubav oživljava iluziju i da je samo trenutno prividnog osećanja -za njega hobi, pa tek onda ljubav...Jednostavno rečeno I ne treba mnogo da razmišljam ...Moja sjena si ti.. ti što možeš da se uvučeš u nečiji krevet samo zato što ti to tvoje telo kaže...ali ja ne mogu I pomalo nevoljno naredi svojim prstima da spuste ruke sa njegovg vrata..
Ne tako davno
Znala je da je voleo da sakuplja trofeje i da je zaljubljenik kako žena ...
Osetila je kao da je neka ledena ruka povlači ka ponoru rekavši, "evo me tebi najzad" dato joj je da sagleda i drugu krajnost svog položaja! Tako sagledane stvari leče ćoveka od zavisnosti".I nakon višegodišnjeg pokušaja u kakvom se položaju nalazi, ona ? kao na žeravici brzo donese zaključak. Želi da pokuša, pokuša će da se nađe pored njega, i da započnu samo razgovor.. o onom što joj nedostaje... a to jeste druženje koje ju je zbližilo sa njim.
I bi to zapravo onaj trenutak razarajuće začaranosti u kojem ona nije bila slepa al' ipak opčinjena
pokušala je da se uspenje ka velikoj visini oblaka...A sunce koje je toplom svetlošću malopre obasjavalo njihovo lice, nestade iza oblaka...
Stalno čuje ponavljanje: " Tvoja me voda više ne osvežava reče žedni duh,oduvek je bio neko drugi - on nije on, zaboravi"...
Čovek svoj život mahom"proživljava", on sam mora živeti. Čoveku je dozvoljeno da se može dosadjivati, on može biti nezadovoljan.Čovek sve probleme mora rešavati sam. Svoju harmoniju pronalazi u ljubavi, stoga kako razvija svoj razum tako razvija i ljubav. Ljubav razvija sve dok ne postane gospodar i samog sebe. Pojava ljubavi stvara u čoveku energiju koja ga neprestano tera da nadgradjuje ljubav novim rešenjem. Dinamizmom osečanje nužno proizilazi iz postojanja "njega-nje" i ljubav, i sa njom počinje da je razvija i da stvara vlastiti svet u kojem se oseča bezbrižno-srećno.Ne postoji urodjena "težnja za napretkom" u čoveku, već ga sama ljubav primorava da sledi put koji sebi postavi.Izgubivši ljubav sa samim sobom, postao bi večiti lutalica. Samim tim ljubav ga prisiljava da ide napred i da neprestanim naporom čini nepoznato poznatim,ispunjavajući odgovorima prazninu koju ljubav nameće. Jer ljubav neprestano traži da joj se polaže račun.Njenim postojanjem i prihvatanjem, ona postaje harmonija koja traži postojanost i trajnost. Ne želi biti unutrašnji rascep, več želi da prevlada i ovlada celim bičem ka "apsolutno Ja ljubav".....
Još uvek to je prolaznost jedna mimo druge
Što kao lopov na krilima strasti grabi i protivreči
Jedno drugom jedna pored drugog i jedna u drugom
Dok te druga ona druga il' trća iznutra zapljuskuje
Kobnim prelomom na izmaku dana.
Al'. Blagost i dobitak večnog oproštaja
Igru našu ako zastane slatko bi da zavarava
Talasom žudnje što prvo zakašnjava a posle žuri
Ka tihoj patnji što je odenu izatkano ruho jeseni.
Tu je..." ne beži ne skriva se kroz zanos i šapat"
U gluvo doba noći u ognju skriven vapaj običnog života,
Zalutalom nauk pleše bez daha na usni nepomične žudnje
Strgnut iz sna dodiruje me uvek i posvuda dalje stoji..
I s njegovom blistavom zvezdom u noći nikad ne zaluta...
Iznenada
U sanjivom času
Ubitačna čežnja
nikako da kaže
Granice da nema
Njemu ispred Njega
I rasu mu ljubav
po licu i svemu
ogreja mu telo
okova ga nežno
sa rukama sjajnim
svuda i u svemu
Nedirnuta suza na licu
što čuti...
Dostojanstveno koračajući ušli su u salu hotela. U prolazu je opazio njega kako stoji kao da nešto isćekuje ? Šta pa On radi ovde ? Da li mu se tu svidja ? Ili čeka Nju ? Mislim da ni Dora neće biti baš oduševljena njegovim prisustvom sad i ovde. Pa ovo je njeno veće i njega nije pozvala. U sali je sve tako otmeno izgledalo. A, tamo stranac, bled u licu, odeven po poslednjoj modi, na levoj ruci je imao skupoceni sat, koji se ne bi ni primetio da čašu sa žestokom pičem u istoj nije držao. On sam izgledao je neobičan ljudima koji su ga udostojili pažnje. Ipak ona ga je blagim klimanjem glave pozvala, laganim korakom sa raširenim rukama krenuo je njoj u susret. Stisak ruke i poljubac u oba obraza, hajde da popijemo kafu dok ostale zvanice pristignu...Odlično zvuči.On pokaza rukom šoferu da ih prati Đordj je u hodu ispijao žestoko piće.Nigde nema te, šta se zbiva upita Doru, nadam se da u tvojoj najintinijoj dubini postoji jedno mesto za....Znajući da je sagovornik"intrigantno zabavan i genijalan ona samo klimnu glavom..dok su ih ostale zvanice izdaljine pogledom pratili....On dade znak šoferu da krene...poljubi Doru u obraz uz opasku "kad ćeš shvatiti da je tuga s' njim došla a sreća recimo kasni!"..Da reće Dora, imam ono što mogu al' ne želim dati ?
Nakon kraće pauze Dora se vratila ostalim gostima..Zašto si pristala da razgovarš s njim.nisam zapravo pristala, samo ga nisam odlučno odbila.
Dragi prijatelju, tvrdite da nisam u pravu što kršim samoljublje ljudi koje primam u svoj krug ? Reće Dora...Znam da strči svojim poznatim licem,ali bio je s namerom u prolazu...
"Da bih se mogao snaći, treba, pomisli On, da ispišem imena i okarakterišem u nekoliko reći lica kaoja dolaze većeras na večeru".Sreća što medju zvanicama nece biti pojedini naši prijatelji koji smatraju da su duboki deo Dore..nikad nisu shvatili da su samo privid i da druženje s' njima nikad nije izazvalo emocionalne promene u Dorinom ponašanju a njihova besomućna igra provociranja, "providna je kao stklo i detektovana od samog poćetka."...frekvencija iste od strane naših poznanika
vrlo je spora i zgusnuta...i do njih nedopire da je Dora u trenutku prihvatila igru kao igru-zabavu...
U osnovi njenog karaktera bilo je suviše ponosa i odveć je bila navikla na provociranje pojedinaca....Znala je da je prava ljubav prkosna i smela, ali...
Medjutim dovoljno je da otvorimo bilo koju požutelu knjigu u kojoj autor barem u jednom pasusu raspravlja o ljubavi.
U osečanju-ljubavi, koja bi nas u prvom trenutku gušila, i njenoj perspektivi, ona-ljubav, diše bez imalo nelagodnosti - ako ne i punim grudima.
Šta se dogadja izmedju " njih - nje ?" Ona je uzbudjenje, realnost, koja od početka stremi da, korak po korak, premosti iluzije, da je sa svih strana i opkoljava sobom, "nju-njega". U stvari, tada se
dobija prva runda, stavljajući oko nje-ljubavi prividnu ravninu osečanja. Od tada, oko Njih, obavila se i ona. Svojim osečanjem ona parališe, ne dajući slobodi mesto, već se neprekidno širi, i oni je polako prihvaaju.
Beskrajno malo postaje, beskrajno veliko i moguče,prošlost ostaje kao ponor.Godine nemaju zbir
ona-ljubav, je pokretljiva- za život, na primer, i postaje živi vulkan. Kroz usku životnu pukotinu.
Radja se kao svetlost koja se polako probija, zamah joj je dat izlaz otvoren i ona se obavija kao lepeza - ime joj je ?... ljubav !......
Gde god da si?
Ovim Putem kojim hodi
Po vrelom vrtu još zove
Rapsodiju vetrovite noći,
Izmedju tebe i izmedju nje...
Tkaj izatkaj... njegov sen
preko njene pružene ruke.
Čutljiv je mrak i steže šake
iz usta izbiše psovke jake,
svaka bi reč da dohvati val
i neda da zadah laži pokvari
ovaj i naredni dan.
Nepije al'moli za tvoje
zdravlje.
Gola je bestidno koračala
kroz ljudske podle i ogolele
laži - nemirne tišine....
U doba vremena u vremenu,
prolivena suza se nikad ne osuši,
Al' dok si živ ne poriči već veruj
veruj i neveruj? u šapat i njenu reč....
Pošto ga je pustila da se tako raspravljaju punih dvadeset minuta, ispitivački se odjednom uozbilji i oštro ga prekori, što su traćili vreme na beskoristan razgovor. Njegova glava je bila ispunjena čudnim mislima.
Imate pravo reče joj skromno, ja sam budala:On sagleda vešto postavljenu klopku u koju je pao kao žrtva. - Ah ! da li je istina što se prića, recite mi nešto o onom drugom, vašoj velikoj i nedokučenoj simpatiji, da li ste rešili da definitivno od njega odustanete ?..U tom trenutku, Ona se predala dubokom kajanju, i protiv svoje volje često je mislila na neobičnog čoveka koji je uzdrmao temelje njenog života, u isti mah ona se jako čuvala da mu piše. Ova veza traje već ? više godina ?...
On se smatra tako moćnim ! često je govorila sebi. Više ni sa kim nije otvarala temu koja se
ticala njene privatnosti. Oslobodila se svih provinciskih spletki i svakodnevnih provokacija, koji su je
poznavali, znali su da se zna pobuniti i na jednu grubu reć koju bi joj uputili, bila je i suviše ponosna,
i u trenucima svirepe dosade, a isti su bili retki, ponašala se uvek savršeno uljudno. On je tek kasnije
pronikao u tu tajnu. O njemu je pričala samo u krajnjoj nuždi, kad je neko od ljudi u njegovom okruženju pokušavao da je direktno isprovocira i uvredi. Molim vas prijateljice kada će te mi reči koje on, i da li ga uopšte poznajem? da poznajete ga i to jako dobro, nikad vam neču reći ni pokazati
ko je on reče odsečno. To je samo moja tajna i istu ne želim ni sa kim da podelim.
Da li bi po vama prijateljice bilo dostojnije kleknuti, reće on, da bi ste otvorenije samnom razgovarali ?
-Dragi moj reće ona, vi koji imate duha, i dolazite iz viših krugova, postarajte se da nikad ne
uputite meni ovakvo pitanje, Po mom mišljnju draga prijateljice, vama nedostaje samo malo navike...? Dragi prijatelju, kad će te shvatiti da vi samnom ne raspravljate, vi i ja samo razgovaramo.
Biču kratak u svom govoru, izraz mu je bio kao varnica, od sad ču unositi samo činjenice u našem razgovoru, da bi ste me slušali. Ton mu je bio toliko ozbiljan da je osetila žaoku uzbune.- Da? odgovorila je oklevajući.- Da prijatelju vi znate kada treba da sidjete sa ovog broda? Nije li to možda rešenje zagonetke našeg druženja ? Dora je prasnula u smeh. Sledeće pristanište je naše...nezaboravi Dora.Odmakla se od njega i odbacila njegovu ruku kojom ju je želeo zagrliti. Vidite li vi prijatelju lice vaših saradnika i prijatelja , čudno nas posmatraju reće ona. On pridje još bliže njoj da bi je poljubio, ali ga ona hladno odbi. U momentu se naljutio i ako je znao da je ona u pravu. Pozva vozača
i uz uljudan pozdrav i stisak njenje ruke izadje. Ona se okrete svojim prijateljima i nastavi sa njima da časka....
A, ljubav:" šta treba da radim pa da me prihvate ?"
Ima mnogo njih koji su neoprezni, kad jednom budete u mom društvu uplašičete se da vas ne pregazim. Ja nisam vratolomna, i ja vas uveseljavam. Ako je čovek od srca neka zapleše samnom i on sam. " Uvek ih pitam da li im se u društvu samnom svidja ? Mislim da če im se svideti ?
Vreme, prostor, čovek su sjedinjeni da zajedno izatkaju ljubav.
Ono što čoveka čini "modernim-osečajnim-zaljubljenim" je činjenica da je postao sposoban da posmatra ne samo u prostoru, ne samo u vremenu, već i u trajanju - ili, što se svodi na isto, u biološkom prostor-vreme. i što je, štaviše, nesposoban da išta drukčije vidi - ništa - počev od samog
sebe.
To je poslednji korak koji nas uvodi u bit, ljubavi!..
