Kad bi mogo da se setiš? da ona je bila tako mudra, i pristupi ti s poverenjem !...
I budi sretan, sad kad si došo što ne traži u toj zbrci bezumnu želju,veliku tajnu,sa malo reći..
Misli, ne može biti prva, i sad se plaši,šta da radi
O, ne, ne sanja.Dobro vidi,i zna da nije nenadmašna nit važnija od svih drugih,a ipak tad u njemu je našla, kraljicu cveča božansku ružu
obavijenu sumnju !
Po mreži paukopvoj prostire zoru,dar i sreču
I, vidi niskost sa svih strana,
Al' ozbiljno ti i Ona kaže ?
Hvala,hvala "Otmeno hvala !"...
I dalje se divio njenoj lepoti i umešnosti, ali se u isto vreme bojao
njenog "duha". Da je više vremena te večeri dok su sedeli u društvu
iskoristio na ispitivanje onog što se zbiva oko nje , i za stolom,
umesto da je kuje u zvezde, osim nje on ništa i nikog nevidi i ne želi
da je ni za trenutak ostavi nasamo s ljudima koji su oko nje. Njenu
lepotu i inteligenciju koju poseduje, njom opčinjava sve oko sebe a on
, gde sam tu ja uopšte pitao se po ko zna koji put? U trenutku ražesti
se zbog njene oholosti, na to oholo ponašanje koliko puta je trebao da
zaboravi. A ona još uvek nije zaboravljala
"njega tamo", i ako je to želela . , njen prijatej, sad i ovde, on je
razumeo u čemu se sastoji njena vlast nad svima što su je okruživali.
Kad joj se neko ne bi svideo, ona bi ga umela kazniti šalom koji
je bio prebačen preko njenih ramena, i sa ukusom odabran, na oko tako
pristojna ona je taj isti šal koristila kad bi nekog iz društva želela
da uvredi, uvreda bi bivala sve veća u koliko bi se na nju više mislilo.
Malo pomalo vremenom je postajala bezobzirnija prema uvredjenom
samoljublju.
Kako nimalo nije cenila mnoge stvari koje su ostali priželjkivali, ona je u njihovim očima uvek
izgledala hladna. Druženje joj je prijalo da bi se o istom govorilo kad se izadje-ode, i to bi bilo sve.
Svojom bljutavom blagošču naposletku dosade sve oko sebe je doživljavala. On se prvi u to uverio.
A on u trenutku prislonivši svoje usne na njene počinje strasno da je ljubi. Na mah ona prihvata
i uzvrača poljupcima, neočekivano i strasno. On nastavlja i dalje da je
ljubi, u trenutku ona počinje da se čudi, znači po pitanju strasti i
osečanja njegovih prema meni nisam pogrešila. Ipak če to biti za
nezaborav ?
Ostvarenje kontinuiteta, radjanje osečanja-misli kao što se ukazuje i pojava života, tako se javlja
i osečanje-ljubav
Da bi kod čoveka došlo do koraka mišljenja-osečanja, bilo je
potrebno da kako život tako i osečanje-ljubav, istovremeno pripremi skup
činilaca čija se "providjenjem odredjena" veza na prvi
pogled ni po čemu nije mogla predpostaviti. Konačno je istina da se sve
svodi do harmonizacije po pitanju savršenijih osečanja, kako bi ona
mogla funkcionisati da bi se čitav niz drugih uslova po pitanju, njega -
nje ostvario zajedno i u isto vreme. Sam za sebe ovaj sticaj okolnosti
ne treba da nas
čudi. Ljubav ima moč da se prostire,u početku po usamljenoj niti, niti
putem ponavljanja. Ona, istovremeno, gura napred čitavo svoje
savršenstvo. Ono što trebamo da znamo to je da ljubav dolazi
odjednom, ona je neprekidan niz stanja koji se uzastopno odvija u "njemu-njoj-nama"....
Minuti i sati,dani i noći
Licem u lice, ledja uz ledja,
Agoniji zablude žeđ srca
okupano sećanjem,
ima snage da kaže:
Zagonetno udvaranje,
čekaj..stani..poslušaj me,
Čekanjem odredjen novi gost,
sličan tvom liku? s radošću
i toliko ljubavi lice miluje
Dok tvoja noć bez ljubavi
prepoznatim hodom...
u galeriji sečanja nestaje.
Al'
da l' postoji? onda i sad
zastor sudbinom spojenih
što vapajom sumnju povija
u mreži igre skrivanja
s' burnim zanosom susreta
s' draguljem sreče u nesreći
pomešan s ukroćenim čarima,
divne lepote čekanja...
S'obziom da je bio novajlija, u njenom životu, nije nikad ništa pitao. Poćeo je da pravi i suviše velike budalaštine za njegove godine. Ona začudjena zbog njegovog tmurnog pogleda koji nije bio kao nekad. Počela je i suviše često prebacivati sebi što je prešla preko one prve uvrede i pogleda koji joj i dalje s' dušno upučuje.. Ipak bila je mudra i ograničila se na to da je njemu svaki čas stavljala na znanje: Gospodine Vi ste mene zaintrigirali.
Upornost sa kojom mu je stavljala na znanje i stalno je ponavljala reč "ljubav", na posletku poćela je sa gomilanjem ove reći misleči da če ga ista iznenaditi.
Na srecu stalno mu je dodirivala lice na uramljenoj fotografiji koju joj je poklonio, a on je i dalje ostajao nem.
Njen uzvišeni osečaj da ostane mirna i pribrana i da sudi o bitnim dogadjajima iz svakodnevnog života. Njena mudrost treba da predupredi veliki gnev koji je nastao zbog malog uzroka ili zbog novonastalog dogadjaja što ih glas ljubavi preobražava i raznosi daleko !"
Za čoveka, postoji samo jedno rešenje jednog od mnogih problema koji ga svakodnevno prate, a to je: da se suoći sa istinom, da prihvati svoju fundamentalnu usamljenst (u koliko nije spreman da primi i pruži ljubav ) i samoču u svemiru koji je indiferentan prema njegovoj sudbini, da shvati da kako nema sile koja bi za njega mogla rešiti njegove probleme. Čovek mora sam prihvatiti odgovornost za sebe, kao i ćinjenicu da samo vlastitim snagama može svom životu dati smisao. Medjutim smisao ne podrazumeva i sigurnost: u stvari težnja za sigurnošću blokira traženje smisla ,
"u ljubavi i kroz ljubav"
"Oh' kad nebi pupoljak ruže procvetao!
Srce tad bi ljubavi blagodeti dalo !"
I u hodu, bez ljubavi smešeći se,
Tuđ mi pogled da l' ga ima ?
S'divljom burom i putnikom da ga prati?
I ne sazna da l' je bio strah da ode...
Ostvarenje neviđeno-slatke tajne osvrtanje...
Molim - zabezeknuto je slušala priznanje.-Kada ?
Hmmm, da se prisetim.- Zatvorio je jedno oko kao da pokušava da se koncentriše.- Mislim da je to bilo drugog dana pošto sam stigao u grad. Pijuckao je svoje piće, naslonjen na zid. Dora izadje iz kancelarije i odšeta do automata sa vodom. Dorino grlo se steglo od neprijatnosti i nekoliko trenutaka je ćutala pre nego što je uspela kiselo da odgovori - Ali to je nemoguće ! Videla bih te u hodniku. Sigurana sam da bih te primetila...
Ona je pritisnula čelo na prozorsko staklo i posmatrala ga.. Naposletku, reši da se, uprkos svojoj noćašnjoj odluci da sa njim prekine bilo kakav kontakt, ipak iznenada u njoj se javi izvesno osečanje prinude, pa čak i gneva, pomuti joj raspoloženje, njen izraz duboke vedrine bio je pomučen, oseti da razmišljajuči i dalje o njemu , u svojim mislima osečala je da je on, bio iznad svih njenih običnih životnih interesa. On joj polako prilazi diveči se njenim rukama, koje su se videle ispod šala.,prebačenog u brzini. Primetila je da mu je pogled lakom i da počiva na njoj. Za tren oka na njenom licu ukaza se ljutnja. " Samo se budala ljuti na sve ostale ljude, reče on: kamen pada zato što je težak.E, pa zato ču uvek biti dete ? Zato ču od svoje duše davati onoliko koliko i dobijam ? tako ću postovati samu sebe reće Dora". Njen pogled. Zaustavlja se i gleda za njim, zapanjena tmurnom ohološću koju je ćitala u njegovom još koliko juče milom pogledu".
Kasna je noć,poljubac. S magijom osećanja, ni u jednom trenutku nije ga okrivljavala...Nije ni pomislila da se poneo kao kukavica...A on je bio zatečen i potresen i želeo je i dalje vezati njezino srce za svoje...Svaki susret s njom mesecima ga je ispunjavao, i od toga je živeo ...Od susreta do susreta...
Kroz klonule krošnje mahnitaju zraci mesećine...Kuda nestati? Kuda sa ovim srcem...Voleti jednu osobu i maštati o njoj, a živeti s drugom, nije ni malo lako...
Ne mogu...Ne znam...
Ne razumem, rekla sam...Valjda jednu od njih više voliš...Ne možeš obe voleti jednako.. a možda ni jednu ne voliš dovoljno, rekla sam...Najbolje ti je da nađeš treću...Uostalom vreme će pokazati...Pa dobro kažem ja njemu..ja stvari vidim drugačije...Da zaboravljam da si ti još uvek slobodan strelac...i s prvim osmehom krećeš u napad...A može čak i ovako. ..Ti njih sigurno mno-ogo voliš?..rekoh mu ja pevušavim glasom...
Potez, a ne slučajnost...Šta je sa preljubom? Zamišljam kako bi se osećao kad bi mu rekla "Hej šta god da uradiš, ja se slažem."...Odgovor na ostala pitanja neće morati da bude odlučan, ali odgovor na ovo pitanje mora biti...Uklapanje ljubavi u jednačinu - preduslov za ljubav...to jeste da li uopšte ima ljubavi...ljubavi koja je beskrajno tajanstvena ali pomaže ako znamo da je ljubav moguća..."Pa da uradimo to "zaljubimo se."
E, to je kuvanje...
Zatvorio je oči i zamislio se..." Da li se kuvanje računa?" pitao je...Ukoliko nije sezona uragana...jer Ja jesam: Vetar i idem u pravcu u kome sam htela...Zamisli da si se zaljubio u vetar pre nego što postane jako...jako...snažan...dok je još uvek bio blagi povetarac...
Dakle...Test privlačnosti...Još uvek nije bio siguran da ima posla sa pravom osobom...
I tako čežnja koja prelazi u ljubav pokreće pogled prazan...zadržava ga i neda mi da dahnem ni da uzdahnem...pogledavši gotovo...
" Bez ljubavi čovek je sam, a u isto vreme je u odnosu s' ljubavlju i životom. Čovek biva utoliko sam kao jedinstveno biče ukoliko nevoli i nije voljen, i ukoliko je svestan svoga "ja", kao zasebnog bića. Čovek mora biti sam kad treba da presudi ili donese odluku pomoću snage svog razuma..
Čovek ljubav stvara, neguje i on je može prihvatiti, ili odbaciti u vremenu kad nastaje ili se gasi.
Ljubav je nastala i opstaje kao hrabrost i mudrost u ćoveku. Jedana od važnih činjenica je da je ljubav jedinstvo izmedju njega - nje.."
A ja, (ona). Kakva izgledam, takva ću biti ostaću kao večni pokret nevidljivim dobom...dete u duši...Al' ne ono dete mentalno nezrelo...več detinja nevinost koja i dalje leži u dnu srca...a glas...moj postaje eho ćutanja u zasenjenim očima s' kojima se sliva...u raspevanom jutru svakog narednog...i narednog novog dana!...A Ti, uskladi ritam ako ga možeš osetiti, značu da me poznaješ, a poznavati me, već je pola puta do savršene ljubavi...uskladi ritam...Bajka je zaista lepa...
Kako to?Istinito i lepo, zar ne treba da se sjedine
da obrazuju dobro?Ti bi..bio..si..Psihička i moralna ravnoteža,razboritost,vrednost saopštavanja.Siguran da sam te primetila-To znači...hoću da kažem...ti...-Šta si hteo da mi kažeš? Lice ti je bili sasvim blizu...i osmeh iskren...dal bi?
-Hte si da kažeš da...to može da sačeka...pokret tvojih usana i reć...Osećamo i znamo...ti to znaš
lepota razumevanja...korak spajanja...Ipak...pa ipak neće biti ni ti ni ja - samo bezličn sat...I ti u svesti i umu - sretno srce....Misli...fantazije...osećaji i želje sa svim strahovima i lepota i sjaj ljubavi....Obečanje...
Obečanje. Čudesni otvarać izmedju razuma i ljubavi.Bi, glas, reć bela svetlost duše plemenit...
prkosni pogled oči u oći, dostojanstveno kljuca cilj obavijen strahom a navala ljubav pojaćava !
Za sobom vuće ružičast pogled niz telo,kamenog srca, gde srce njeno nije boravilo.
A ona , sa svojom svetiljkom obečanja, bespomoćno istrgnuta iz kamena, laži, lutal a-i-
lutajići koračala sa svojim drugim "Ja"...doživela kao magični električni udar...uzbudljivo zadovoljstvo..koliko smo samo različiti...-Po drugi put nas.Na, žalost nisi...hoću da kažem,nismo ranije...izvini Na trenutak nisam shvatila ko si.-Hvala ti što si ipak otišao...idi!
A ja one većeri ,stajala sam ispod konture meseca koji je zalazio...Ali ti to nisi video.Već si otišao...
Tvoj neslućen lik,cilj med'svima
Izmedju kajanja i straha trepti tišina
Bezglasnog bez sene međ svima
nerasudna žudnja najlepšem nemiru
bez mašte i moći nije rekla reć; i takvu
lepotu tišine,ona još uvek voli...
Stani...Ne čekaj...poslušaj me
Stani ne gori od lude bezumne želje
Stani kakva je ovo čudnog čuda zbrka
što bez sećanja sa olujnim vetrom besni
Stani ti što laskaš čineči čuda
a usput sreću piješ
Stani ti, Ti to po mraku što otkri
sa suzom strasti osvojiti ne možeš
Stani ti isti praštaj i kad mrziš
Stani na isti način lavirint mudrovanja
dvaput osvojit ne možeš
Stani i ne sanjaj dug san u nedogled Tamo
Stani...zastani, stani al' bez mržnje...
