Kad čutiš ?
Za tebe beše čežnja,
cvet latica, igračica
jutarnja rosna kapljica !
Sve si za čim uzdiše
dubinom duše svoje !
Ona te doziva: čuješ li ?
jecaje, uzdahe njene
a sutra možda tvoje ?
Ti senko što opstaješ
uvek iznova mučiš,
Ona rukama kruži
pa stade, da uhvati senku
na kamen što pade !
Tajanstven zavodnik što
ko vetar iznova hući,
urušavaš glasove čežnje
polako se seliš i sve pred
sobom iznova rušiš.
Dolazi veće,njoj dah ponestaje
ključ života joj uze, podižeš
pogled ključ polako okrečeš !
Svakim danom bez tebe ona
umire lagano...
Ti željo ključaru duše.. i, opet Ti...
Ko uteha !
Prevara, varka života
to san je pun čari,
očima sa većitim sjajem
gledaš po besanoj noći.
Ti, ko radost što jednom
sudjena je. Led što plamen
polako topi.
Kap po kap, k' bistra
suza iz oka, dok iz
srca nadolazi plamen !
Tad, tog trenutka i Ti
ostaješ sam.
Sad, to dobro znaš,
makni, pomakni ruke
sa lica, nek te nebude sram !
Ti, leptir što nema krila
i život ko slutnja
osudjen i ti češ pasti
umiri polako srce, mi
nismo više deca ! I, opet Ti....
Oslovio je s' nadimkom.Ona nije skoro ćula da je iko tako oslovljava, taj nadimak znao je samo mali broj njih.Nadam se da ti nesmeta, uostalom od sad ču te tako oslovljavati.
Ona je bila suviše nestrpljiva da bi sakrila veliku znatiželju. Reci mi da li si se i zašto počela udaljavati od tvoje velike simpatije ? Ona je stisla usne. Bilo bi bolje da to pitanje nisi postavio - odgovorila je ljutito. U trenutku shvatio je da mora biti taktičniji.
- Izvini, mora da je vrlo teško pričati o tome - o osečanju koje si gajila. - Sve je to prošlost.Slegnu
ramenima okrenula je glavu-kao i Prohujalo s vihorom, ili Titanik. Zatim joj misli odlutaše i seti se šta je sve pisala, bez njega bila je usamljena. Verujem da ti je žao što se više ne čuješ i ne vidjaš sa njim. Ona se u trenutku trgla - Meni da bude žao što ga ne vidjam ? Pobogu, čoveće, šta ti je? to su samo priče reče ona. Trebalo bi njemu da bude žao što ne vidja mene, mada ne verujem da mu je žao. Nismo se videli ni čuli ima dosta vremena, skoro godinu dana. On je bio zapanjen..- oklevao je
nije hteo da je uvredi. Lice joj je za trenutak pocrvenelo. - Da li je oženjen. Predpostavljam da jeste mada nikad nismo dotakli tu temu kao ni temu njegovih ljubavnica, povremenih i stalnih reče ona.
On je bio zapanjen.-Zaista ? gde su one ? - svuda ih ima i to na pretek.- Nisam ga imala niti je on mene, Samo sam do skoro sanjala o njemu, sad više ne. Ali ti si pisala - Da i mnogo toga je završilo u korpi za otpatke - dodala je ogorčeno.- Pa dobro ti i ja smo stari znanci. Jedno vreme kod tebe sam samo ja dominirao. Medjutim ona je znala da je na ovaj i na sledeči put koji planira krenula da bi zaboravila sve. Slomljenog srca, mislila je da to treba da prečuti. Nikad ga nisam ni upoznala.- I nisam tužna što to nikad neču.- Osečanje je polako umiralo? jeste od pre par meseci.- Ne verujem da ču se više sečati niti o njemu razmišljati. Primetio je da je odmahnula glavom i stisnula usne tako da se videla samo jedna tanka linija. Znao je da o nečemu razmišlja takva je bila kad je donosila odluku, o čemu ili o kome ostače za njega velika tajna ?...
- Čemu pripisati tu neobičnu sudbinu ako ne preokretu, ili tačnije korenitom usavršavanju puteva života, stavljanjem u dejstvo jednog moćnog i mogučeg osečanja - sljubljivanjem u samom sebi osečanja koje postoji. U osnovi tog zbivanja, nalaze se uske granice izmedju njih, nad kojima je početak nove ljubavi nad kojima ljubav oživljava, samim svojim zamahom, savija se i približava kao gusti strukovi bršljana. Dok su sedeli na obali i ispijali piće. Da Dostigla sam granicu što se kroz neprozirnost prošlosti može nazreti. Gledano iz daljine sedeli su prilično zbijeni jedno uz drugo. Za nju nastaje novi period, breme prošlosti je na izmaku. Jedan osečaj kao zrak plamena na sveći poćinje da se sklapa i zatvara. Tako je Dora razmišljala dok su priljubljeno sedeli na obali. A pogled uperen
u živu prirodu pored nje...Grana ljubavi - nazdravlja realnosti koja je dotiće. Uz poljubac, pokušajmo..
Osečanje-ljubav, nenajavljeno dolaz kao snop paralelnih linijai ukazuje nam da je deo nas i da trebamo da je sledimo. On joj ukrade još jedan poljubac pre nego što je ušao unutra da napravi čaj. - Obrazi su ti ledeni - prošaputao je nežno ih trljajući palčevima.Tvoja brada bi mogla da ih ugreje-nasmejala se kao tinejđerka koja je nešto skrivila.-Daj mi vremena i ugrejaću te celu reće on.Bolje bi bilo da udjemo,on je obuhvati oko struka,držeći je u zagrljaju i ponvo je poljubi....
Nedoumice koje bi se vremenom javile zasmetale bi nam i u isti mah ljutile.
Koliko god predpostavili da je bila tanka, početna " ljubav", ista sadrži znatan broj paralelnih linija i iste su njen sastavni deo, i iste u vidu ogromnog snopa poniru u čoveka, imaju izuzetnu sposobnost da se razvije u novi oblik kao i svaka druga realnost koja se radja.Tako je Dora razmišljala.
Bez obzira sa koje strane gledamo ljubav koja se radja ukazuje nam na samom poćetku da je ona nešto veoma složeno-ona, to je ljubav. Bilo bi pogrešno ljubav zamišljati, čak i na samom početku kao nešto slućajno.Da li je njegov ponovni dolazak puka slučajnost pitala se i zašto sad-opet ?
Prihvatanje ljubavi taj osečaj nije nasumićan, već odaje utisak, kao da je bila usmeravana nekim predhodnim odabiranjem Jednom je njega odabrala, to je bilo pre, a sad Prošlo je dosta vremena.
Ljubav ima tendenciju da se grana, i to beskonačno čak i ispod Drveta života!
"Ono što je veoma udaljeno od nas i malo može biti samo maglovito."Toliko vremena je prošlo.
Da bi bolje shvatili tajne fenomena ljubavi koji su je pratili, njen nastanak, potrebno je da ona-ljubav doživi svoje budjenje i u nama a to je u stvari osečanje. Za koja smo sve osečanja mislili da su zauvek uspavana u nama, a u stvri ona su u punom dejstvu, u nama i osečanje se podiže i spušta. U nama osečanje raste kao planinski venac, kao krošnja koja razvija nove pupoljke.
Ništa samo po sebi nemože stajati na putu ljubavi, ona-ljubav bori se protiv nagonskog ograničavanja.Imali smo svoje vreme, isto je ostalo iza nas.Zašto se nije udala za njega, on je to dobro znao.U to vreme bila sam malo ćudna prisećala se Dora, dok joj je krv ubrzano strujala žilama.
Izašla je vidno neraspoložena, a on je bio i suviše veseo da bi primetio promenu njenog raspoložnjenja..Ostala je neko vreme napolju dok su zadnja svetla na vozilu bledela kako su silazili niz brdo sve dok se nisu uključili na glavni put. Videli su se obrisi livade nasprav bistrog i sunčanog neba. I dalje je razmišljala..Stajala je tamo na vlažnoj travnatoj zemlji, zurila u širok horizont i prostrani predeo koji se pružao ispred nje. Šta je tu čudno ? Znala je da je on stari romantik i znao je da ju je neko drugi voleo ? Da ali ko? Ddmahnuo je glavom i duboko povukao dim pre nego što ga je otpuhnuo kao stari zmaj. Ne želim da budem taj koji podmeće požar rekao je u sebi dok je vozio..Kasnije te većeri, Dora je ležala u krevetu i slušala huk i zavijanje vetra oko čoškova seoske kuće. Bila je to umirujuća uspavanka. Nije prošlo dugo pre nego što je utonula u san...
Zanosan čaroliski drhtaj,probudjen
u tihoj noći, na uzglavlju snova slasti,
Nečujno, slatko, lako,ko da pipa
s' iskrom prigušene misli gotovo nežna,
Blažena senka prigušenog lika titra.
Čudan..čudno..u zanosu oči širi,pojavljuje se
Na tihom većernjem zraku,luta opijen s'čežnjom
i, s' bludom u duši,u njenim oćima svetlost pojačava.
Ko, Ja ili ti, Ti ! Pogled bez kajanja...
Nejasno pa jasno poklanja ono što ne pripada,
nijednom od nas i nastavlja da se smešiš,
Sve ovo vrem kroz stil udvaranja to izgleda tako.
Bezimeni nemir bez čežnje u dušu lagano sleće,
Koračajući gore - dole, moli i lomi šapat uzdaha
jedinstven izliv uništavava kolebljiv čas,
Po licu miluje strasnim zamahom male nežnosti,
obavija razigranim k'lupkom pesme, što misli razgoni:
Sva draž,gordost gasi, razbija i topi!
Nesporazum. - kome ona to govori?
Preterano objašnjavanje, slabo shvatanje pri slušanju
- razumevanje istine? Al uzalud... Sledečeg dana sreli su se, bila je ljutita, prilazeči primetio je njene stisnute usne, znao je šta to znači. Svojevremeno bio je u prilici da upozna njenu ni malo laku narav. Znao je da je jedna od onih
osoba što nikad ne zaboravljaju i lako ne opraštaju. Bila je nezadovoljna, u ovom trenutku znao je da je lakše da se preda i odustane od planiranog razgovora s njom, i isti je planirao, morao je da se pomiri s' tim do daljnjeg, a sutra več biče bolje volje mislio je on. U njenim godinama znao je da žena
protiv svoje prirode može da ide do odredjene granice, pre nego što počne svega da se priseča, u momentu se vrača na ono što je prošlo, a to znaći da će nezadovoljstvo sasvim da je obuzme i natera da promeni mišljenje. Promena mišljenja bi značila, da bi njega sasvim odbacila, a on se potrudio i sve isplanirao, čak i ostatak njenog i njegovog života. A njoj odjednom je svega bilo preko glave,. Ona je vodila dugogodišnju borbu za ličnu slobodu, a sad zar opet da prihvati obavezu i to s' njim ?
Bila je prilika, on je umetnička duša i zaljubljive prirode, otišao je i nije se javljao. Čemu sad sve ovo, da li je to opet njegova predstava ,igra da stavi do znanja kako je neodoljiv i da može sve.
Shvatila je tokom razgovora da su njih dvoje dovoljno otudjeni. Sakupila je dovoljno deliča prošlosti, da bi mu ikad više verovala, ali ne ,rešila je da njemu više neveruje. Polako je počela da se vrača u prošlost i otkrila da postoji bezbroj tajni, ali je dobro znala da je bolje da ga ništa ne pita o svemu. I onako je znala da joj nebi rekao istinu, a istina je više nije ni interesovala. On u njenom pogledu primetio kolebanje. Uzbudjen a po malo i uplašen, znao je da bi mogla uskoro definitivno da ode od njega. U koliko insistira, dobro je znao da bi morao da joj kaže šta je sve skrivao od nje.
Nije se zaustavio da razmišlja o strašnim posledicama koje bi takav čin mogao da donese. U trenutku ona naglo ustade od stola, njoj je prilazio njemu nepoznat muškarac, uljudno ga pozdravi klimanjem glave, nju zamoli da se udalje na pristojnom rastojanju od stola. Ona uz osmeh pihvati predlog, mahnu mu rukom i reče, sad ću ja.
Ne mogavši da obuzda radoznalost pogled mu pade na papir koji je jednim krajem virio iz njene sad otvorene tašne, pročita zaglavlje pesme i posvetu, "kad odeš", radoznalost ovlada i uzevši papir počeo je slova da guta. Piše ali kome sad, meni nikad nije ni nagovestila da piše, zašto baš sad taj i takav izliv ? Znao je da je ranije bila u dugogodišnjoj vezi, živela je različito od svih žena koje je poznavao, iz samo njoj znanog razloga. U trenutku pogled mu odluta ka njoj i nepoznatom muškarcu,
čuo je jedan deo njihovog razgovora.
Silno si me iznenadio kad si telefonirao. Znaj da je to bilo prijatno iznenadjenje. Od svih ljudi baš tebe posle toliko vremena da sretnem i to ovde. Nadam se da ne smetam reče on, ne sa starim sam znancem u društvu. Onda večeras u l9.ć. u restoranu, dogovoreno reče ona. Dok je prilazila stolu u pratnji nepoznatog muškarca, on je upita. Predpostavljam da si gospodinu rekla ko sam ? Umalo da zaboravim obadvojica ste moji stari znanci tako da i nemoram da vas predstavljam odbrusi ona.
Predpostavljam da si sad zadovoljan. znači nisi rekla - tako sam i mislio reče on ljutito.
" I ovde sudeluje jedna pojava, naizgled obična, ali u kojoj se ispoljava, jedna od najosnovnijih crta ljubavi. Prečutno, a da nisu morali ni imali potrebe da to kažu, to svojstveno osečanje stalno je služilo kao osnov za sve što se zbivalo pod uslovom ponovnog zbližavanja.
Sloboda u ljubavi, pod predpostavkom da je to uopšte moguče kad su dvoje, u pitanju, da se
prostire i opušta beskonačno bez granice, tj. da je prepuštena samo dejstvu svojih unutrašnjih afiniteta.
Ljubav se može zamišljati korak po korak, pod jednostavnim dejstvom osečanja. Ljubav traži psihičku probojnost, jačanje osečanja i prodiranje u njihov duh javlja se ( tajanstvena podudarnost...)
koja se zagreva približavanjem . Ljubav se širi sama u sebi, i malo - pomalo, povečava obim svog uticaja na njega - nju, i samim tim ona se stalno uvečava.. Sjedinjuje se sa našom misaono dušom,
deluje na koncentraciju svesti - to je toliko snažan osečaj, to je ljubav koja se povija. Tako je ona razmišljala a On ' to za sad i nije tako važno reče u sebi, pa već videću kad za to dodje vreme, u koliko uopšte dodje....."
Nenadmašna i opasna ljubav, u zbrki haosa
kroz zrak nemira boje svetlosti,načini
očajnički pokret ka zagljaju prošlosti što stoji sa strane.Prevazilazi sklad emocije ubedjen da je u pravu, ranije skrovište,nebeske povorke na
razdvajajučem putovanju...
Najdublja želja,duha i tela-vrhunac ponosa
Jača i postaje sve jača, prepoznatljiva stvarnost
Ti ili ona,ja-ili-ti, ja-ili-ono,polako se udaljava...
I ona, mi to priznaje ! Izlaže mi potanko i najpodobnije okolnosti ! Njeno tako lepo oko uprto u moje izražava ljubav koju oseča za drugog.
Sva ushičena pomisli samo na sreću koju je osečala što ga je nakon tolikog vremena videla:Sagnula se kako bi prešla prstima po njegovim ledjima, Pa, kad se vraćaš ? - Sutra. - Ako je i imala išta protiv, bila je dovoljno mudra da to ne pokaže.Povukla se u dnevnu sobu. Upalila je vatru u kaminu i sela u fotelju držeći njeovu sliku i dalje na krilu. u njoj se sve stapalo u tako strasno osečanje. Smešila se dok je birala broj jer on ga je već bio uneo u telefon. - Stigao je, dakle, do tebe - rekao je. Pogled mu je bio opušten i Dora je znala da se i on zavalio u svoju stolicu.Nego da li ti i dalje nedostajem ? Nasmejala se. - Možda. Rekao bih da ti nedostajem.-Možda malo. Misliš li da možeš da me slomiš ? Dobrim starim šarmom.
A on. Sedeo je i nemo posmatrao.Ona ustade dodje do njega da se pozdravi..Kao u stara dobra vremena opet on...neverovatan dan..Nažalost ovog puta nisam imao srece ponovo se pojavljuje on.Uspomena prethodnih meseci....
"Moram priznati da me je općinila, nalazio se u onom životinjskom položaju dok joj je izjavljivao ljubav ! Njaposle, pomisli ona, i nisam bila baš toliko luda što sam ga volela". A, on koji
sad stoji ispred nje, da joj se u tom času na neki naćin približio i zatražio da sa njim započne ljubavnu
idilu, ona bi ga rado odbila. On zaključan u svojim mislima, sedi u dnevnoj sobi, padajući u najstrašnije očajanje zbog njenog priznanja. U svojim ludim mislima pomišljao je da joj se baci pred noge. Da je, umesto što se zavukao u kutak ove sobe, izađe i šetao po ovom zabačenom mestu,lutao
po vrtu i po dvorištu i tako bi bio u mogućnosti da iskoristi koju povoljnu priliku, možda bi mogao da za trenutak pretvori svoju strašnu nesreću u najdublju sreču.
A ona, ona je slikala sebi divan prizor svoje ljubavi i žalila je za njim.
"U stvari, mislila je ona, moja ljubav prema njemu trajala je u njenim očima samo do jednog sata
posle ponoći, kad mi je pokazao fotografiju. To je bio jedan od njegovih uslova.
A on, tad u tom trenutku polako je poćeo da odlazi od mene, nemogavši da prihvati odbijanje. Jutro
je najavilo novi dan, dan bez njega, on je definitivno otišao. Sa tom ponudom pomislio je da če možda pokušati da me natera na poslušnost, kao i sve pre nje. O tome je počela razmišljati tek kasnije, čuvajući je kao tajnu.
Ali šta se smatra ljubavlju ? Da li je to "ljubavni objekt" (voljena osoba). Postoji li zaista stvar kao ljubavni objekt, tj. nešto što je izvan i protiv nas ? Nije li upravo ljubav ona unutrašnja aktivnost koja ujedinjuje dvoje ljudi, tako da prestaju biti objekti ( tj. vlasništvo za onog drugog). U krajnjem slućaju ljubav nije samo libidozna investicija u neki objekt. Jedino je banalnostst svodi na to.
Ljubav je i seksualna energija vezana uz neki objekt:ona nije ništa drugo do fiziološki usadjen instikt
usmeren prema nekom objektu."Ljubav" je u muškarca obično tipa "privrženosti", tj vezana uz osobe koje su postale dragocene zbog zadovoljavanja ostalih vitalnih potreba. To može biti istina mada zvući vrlo banalno.(Žene ne mogu dostići visoki domet u ljubavi, jer vrlo neracionalno, vole sebe u drugima.)... Dakle, dopustite mu da vas osvoji i nedopustite mu da vas poseduje...Muškarci, vole moć, a žene vole moćne muškarce
"Ljubiti, ako to uključuje čežnju i lišavanje, umanjuje poštovanje, dok biti ljubljen, poštovati uzvraćenu ljubav i imati objekt ljubavi znači uzdizanje."U tom trenutku tako je o njemu razmišljala ona nije roba, šta je on uopšte umislio, shvatiće da polako nastoji da ga zaboravi. Prekinu će komunikaciju s njim, tako je najbolje....Jer ljubav i nije izbor i niko na ovom svetu ne može izabrati koga će voleti, a koga neće..Tišina...I... shvatila je rečenicu o savladavanju "Ljubav vlada ženom, a muškarac vlada ljubavlju"...Napokon izgovori ona ...Sklona snovima i sećanjima kojima je zora osmeh...u njegovom vremenu i posle njega...
Plamen, ljubav, vatra
uzdiže se ko kamena kula !
Promena koja zbunjuje.
Sretoh te, reče čuješ li ?
ne želi da gubi proleće
koje se iznova vraća !
Život :
Sila koja spaja
Daruješ svetlost danu
što jutrom se radja.
Ostani, stani, uspori
ne hodaj brzo,
stani kraj nje.
čuješ li poznatu melodiju
šapuće Volim te !
Nedaj da nestane tako
brzo
Ma stani..Strpise
ne žuri ne idi brzo !
Ti si kap koja joj treba
Dug je put,
Ona te čeka, ona te treba.
Kad čutiš ?
