Ah,
Znaš da znam
Nežan
Dodir
Pomalo zbunjen
Jednom tvoj beše
U blizini
S' osmehom
Lako savijen
Nem pogled blizu
Osvrće se u hodu
Razmišlja traži osluškuje
Dan i noć - jedno...
Avanturu utkanu nadahnućem
Želi da pokloni
Nemirnom uraganu
Ljubavne oluje
Takvog te volim, tvoje ime je ?
molim te uvek ga ponovi
Tebe i ime tvoje još uvek volim.
Jednostavan, od skoro moj
neozbiljan,po nekad orginalan
luckast po malo blesast,. kažeš
izvini takav je imidj tvoj.
Neponovljiv kad mi za vrat dišeš
naginješ se i kažeš:
Sad ove stihove za tebe pišem
Kad voliš, ti iskreno ljubiš
bežiš u kutak savršene daljine
zabranjeno mesto, na kraju
nove ljubavne idile !
Tamo se odmaraš ćesto
dok po mislima ti tumaram
i s' tobom se sastajem retko
a htela bih uvek - češće, ćesto!
Nepoznat osečaj, to zvuk je što
uvek iznova spaja.
Pridji još bliže, poljubi i ti mene
iskreno strasno, jako nemoj glasno !.
Ti bezgranična bajko bez glasa
Dal smo se ikada sreli il ne nismo !
pamtiću u mislima pogled i
poljubac tvoj i ako znamo da
poljubili se nismo....
On mislio je da ima sve. A imao je. Ime, visok položaj u društvu ljubavnice koje je svakodnevno menjao, seks bez ljubavi. Tako je umislio i nošen tom mišlju ponašao se svemočno jer on sve može i može imati šta i koga hoče., to je bio njegov odnos prema svetu. Ona je znala čitala je to u njegovim očima, da je svakim danom sve više bivao otudjen. Ta otudjenost je u njemu sve više budila smisao za posedovanjem, nije verovao u ljubav za njega j sve bila laž "velika ljubav", za njega taj pojam nije nikad postojao. Za nju i donekle njega sve je počelo slučajno jedne zimske večeri. Počeo je zanosno da se zaljubljuje u Nju. Nakon što je Ona u početku odgovarala na ljubav poćinju da je muče sve veće sumnje i ona donosi odluku da prekine odnos. Primetila je nakon telefonskih razgovora potištenost u njegovom glasu, kroz razgovor uvidja da je polako poćeo njegov dosadašnji život da gubi smisao.
Ona je svesana da on sam sebi duguje objašnjenje situacije kao logićnu posledicu onog što se dogodilo. Nije verovao. Ipak smogao je snage da joj prizna da je po prvi put iskusio šta je to prava ljubav i da samo s njom tom ženom, može doživeti ljubav i sreču. Znala je a nije tražila ništa od njega osim pažnje i ....? Rekao joj je: ako me ti ostaviš nikada se niko neče pojaviti ko bi izazvao u njemu istu reakciju, ono još vremena što je preostalo nemože posvetiti novim izazovima a stare veze sa ženama koje su bile u njegovom okruženju nisu interesantne. Ako izgubim tebe rekao je, osečam da ću izgubiti svoju jedinu pavu šansu za ljubav. A ona kad je on u pitanje, bila je sklona davanju ustupaka,jer i ona njega voli. Znala je da on nije nikad bio sposoban voleti aktivno niti da napusti magični krug vlastitog ega, dostići i postati jedno s nekim drugim bičem za njega je bilo nepoimljivo.
Ipak je sebi priznala da i ona čezne za njim, stvarajuči iluziju verujući da spajanjem sa nji doživljava ljubav. "Da li je sa njim upala u okove velike iluzije?" Nazvao je, želeo je da se vide. Ah ! razumem, reče ona veselo, došli ste da se družimo. Kasno je .Ipak biče mi drago da ovo veče provedem s vama u društvu.Dovoljan je bio samo jedan trenutak da ga pogleda sramežljivo u oći, u njima je sve pročitala. Tokom razgovora pogledi su im se stalno sretali, pa več je zora....Sutra ču vas pozvati i posetiti veselo je izjavio. Sutra i svaki dan reće ona i on potvdi....!
Za posmatraća je gotovo bolno, pa čak i sputavajuće šta se dogadja šetaću ako ga šetnja slućajno dovede do jedne tačke, koja ima prednost da se od nje ne samo pogled nego i stvari zrakasto prostiru?
I tada kad se i subjektivno gledište podudara s objektivnim rasporedom stvari, uspostavlja se percepcija u svojoj punoći čovek vidi i oseča.Čovek opaža predmete i sile u"krugu" oko sebe Čoveku je svojstveno da zauzima takav položaj u prirodi i da ta linija nije samo vizuelna več i strukturalna.
"Koliko smo puta pošli tim ljubavnim skokom ?
U pohode tajne, ljubavi visokoj !"
Polako je nastavila da koraca, o njemu cu razmisljati sutra,rece Dora...
Ti stara posveto
što ko opomena
se iznova javljaš !
Za nju dobro je sve
a Ti skitnica što
stalno tumara.
Ti želiš da vladaš
nad njom a nikad
je pitao nisi,
dal' hoće i kad
da ostane s'tobom sad ?.
Dragoceno je tako
tebi ni malo lako
što sudbina ti njena
nisi i nek ostane tako
Skini sa nje te okove
polako, zna ona da
to za tebe nije lako
učini već jednom
to polako, bolje je tako..
Da malo porazgovaramo o tvom pamčenju, reče Aleks, znam da je izvanredno ! Dora ga radoznalo pogleda. Zmam pitanje reče. Nije želela sad već da prikrije jako ozbiljno lice kakvo Aleks
u nje još nije video, Aleks je već imao dosta iskustva da oseti kako se mora pretvarati kao da ga je sasvim obmanuo ljutiti ton kojim je Dora govorila. Daješ mi svoju reč ? zapita Aleks sa iznenadnom
ozbiljnošću. - Da, Aleks, reče Dora. Strah me je da je ne održim jedino je što bi moglo da pomuti moje pamćenje reće Dora.
- Zaboravio sam već pre nego smo došli postaviti ovo pitanje. Ne tražim od tebe zakletvu, da nečeš
nikad pričati o onom što se desilo: Isuviše te dobro poznajem da bih ti naneo uvredu kao on.
Budi spokojan reće Dora, neće to biti neki zamršen razgovor, svakako ću razgovarati kad na njega
dodje red, ne mislim time reći i po redu, dodade Dora, onim svojim finim i ovlašnim osmehom koji joj je bio urodjen. Tvoj cilj biče da više ne spominjenje njegovo ime u mislima niti da ga se sečaš.
A, ti vrebaš svaki pogled i reć koju izgovorim i u prolazu ih loviš. To znaći da je njegova misija u
tvom sečanju sad definitivno završena, a ja nisam u velikom zakašnjenju kod tebe: jer, draga moja kako ću saznati za njegovo nepostojanje u tvojim mislima? Tvoja revnost ne može ići dotle da mi
saopštiš da On, više nepostoji. Na, Dorinom licu se ukaza izraz oholosti i nezadovoljstva koji Aleks nije video kod nje u tolikoj meri još od nesretnog slučaja od pre više od dvadeset godina, i svečanosti u vili zajedničkog prijatelja. Verovatno si primetio da njegovih fotografija više ni nema- ne postoje,kao da nikad nije ni postojao Ne volim pitanja - Moj duh više nije daleko. U mojim godinama ne smem nikad ostavljati utisak da hocu silom da steknem poverenje reće Dora, On, ga nikad nije stekao jer je to samo magija koja je prestala, Aleks je tražio izvinjenje od Dore i nije ga nalazio, znao je da ona izdaju neoprašta, a bila je izdana.
- Ljubav je zajednička za sve. Na različitim stupnjevima, ljubav se u svojim kombinacijama nikad ne ponavlja. Ponor ljubavi je iluzija. Ljubav nas obavija etapno. Još uvek je nejasan krug početka ljubavi. Ona se polako rasporedjuje u prirodnoj funkciji, polako obuzima, zauzimajući svoje mesto, krugom neiscrpnih kombinacija. Red šara - osečanja, koje ljubav stvara javlja se samo u njenoj celini.
" Oko ljubavi je sama ljubav " Ona predstavlja celinu, u kojem se nijedan novonastali osečaj ne ponavlja, ona ćini celinu uvek iznova i ponovo.
U konkretnom slučaju, kod njih, najzad posledice svesti dostiže svoj sadašnji maksimum, jako vidljiv i, uosalom, oni je neposredno osečaju, ona deluje kao energija rasporedjivanja, i prema tome
pod izvesnim uslovima svesnog zbližavanja svoju unutrašnju energiju sjedinjuje......
Dora je brzo skrenula pogle.-U redu je.Samo ću ga prebrisati.Ko.. Tužno se nasmejala.. A Ti, s druge strane do kad ?
Kad čutiš ?
Za tebe beše čežnja,
cvet latica, igračica
jutarnja rosna kapljica !
Sve si za čim uzdiše
dubinom duše svoje !
Ona te doziva: čuješ li ?
jecaje, uzdahe njene
a sutra možda tvoje ?
Ti senko što opstaješ
uvek iznova mučiš,
Ona rukama kruži
pa stade, da uhvati senku
na kamen što pade !
Tajanstven zavodnik što
ko vetar iznova hući,
urušavaš glasove čežnje
polako se seliš i sve pred
sobom iznova rušiš.
Dolazi veće,njoj dah ponestaje
ključ života joj uze, podižeš
pogled ključ polako okrečeš !
Svakim danom bez tebe ona
umire lagano...
Ti željo ključaru duše.. i, opet Ti...
Ko uteha !
Prevara, varka života
to san je pun čari,
očima sa većitim sjajem
gledaš po besanoj noći.
Ti, ko radost što jednom
sudjena je. Led što plamen
polako topi.
Kap po kap, k' bistra
suza iz oka, dok iz
srca nadolazi plamen !
Tad, tog trenutka i Ti
ostaješ sam.
Sad, to dobro znaš,
makni, pomakni ruke
sa lica, nek te nebude sram !
Ti, leptir što nema krila
i život ko slutnja
osudjen i ti češ pasti
umiri polako srce, mi
nismo više deca ! I, opet Ti....
Oslovio je s' nadimkom.Ona nije skoro ćula da je iko tako oslovljava, taj nadimak znao je samo mali broj njih.Nadam se da ti nesmeta, uostalom od sad ču te tako oslovljavati.
Ona je bila suviše nestrpljiva da bi sakrila veliku znatiželju. Reci mi da li si se i zašto počela udaljavati od tvoje velike simpatije ? Ona je stisla usne. Bilo bi bolje da to pitanje nisi postavio - odgovorila je ljutito. U trenutku shvatio je da mora biti taktičniji.
- Izvini, mora da je vrlo teško pričati o tome - o osečanju koje si gajila. - Sve je to prošlost.Slegnu
ramenima okrenula je glavu-kao i Prohujalo s vihorom, ili Titanik. Zatim joj misli odlutaše i seti se šta je sve pisala, bez njega bila je usamljena. Verujem da ti je žao što se više ne čuješ i ne vidjaš sa njim. Ona se u trenutku trgla - Meni da bude žao što ga ne vidjam ? Pobogu, čoveće, šta ti je? to su samo priče reče ona. Trebalo bi njemu da bude žao što ne vidja mene, mada ne verujem da mu je žao. Nismo se videli ni čuli ima dosta vremena, skoro godinu dana. On je bio zapanjen..- oklevao je
nije hteo da je uvredi. Lice joj je za trenutak pocrvenelo. - Da li je oženjen. Predpostavljam da jeste mada nikad nismo dotakli tu temu kao ni temu njegovih ljubavnica, povremenih i stalnih reče ona.
On je bio zapanjen.-Zaista ? gde su one ? - svuda ih ima i to na pretek.- Nisam ga imala niti je on mene, Samo sam do skoro sanjala o njemu, sad više ne. Ali ti si pisala - Da i mnogo toga je završilo u korpi za otpatke - dodala je ogorčeno.- Pa dobro ti i ja smo stari znanci. Jedno vreme kod tebe sam samo ja dominirao. Medjutim ona je znala da je na ovaj i na sledeči put koji planira krenula da bi zaboravila sve. Slomljenog srca, mislila je da to treba da prečuti. Nikad ga nisam ni upoznala.- I nisam tužna što to nikad neču.- Osečanje je polako umiralo? jeste od pre par meseci.- Ne verujem da ču se više sečati niti o njemu razmišljati. Primetio je da je odmahnula glavom i stisnula usne tako da se videla samo jedna tanka linija. Znao je da o nečemu razmišlja takva je bila kad je donosila odluku, o čemu ili o kome ostače za njega velika tajna ?...
- Čemu pripisati tu neobičnu sudbinu ako ne preokretu, ili tačnije korenitom usavršavanju puteva života, stavljanjem u dejstvo jednog moćnog i mogučeg osečanja - sljubljivanjem u samom sebi osečanja koje postoji. U osnovi tog zbivanja, nalaze se uske granice izmedju njih, nad kojima je početak nove ljubavi nad kojima ljubav oživljava, samim svojim zamahom, savija se i približava kao gusti strukovi bršljana. Dok su sedeli na obali i ispijali piće. Da Dostigla sam granicu što se kroz neprozirnost prošlosti može nazreti. Gledano iz daljine sedeli su prilično zbijeni jedno uz drugo. Za nju nastaje novi period, breme prošlosti je na izmaku. Jedan osečaj kao zrak plamena na sveći poćinje da se sklapa i zatvara. Tako je Dora razmišljala dok su priljubljeno sedeli na obali. A pogled uperen
u živu prirodu pored nje...Grana ljubavi - nazdravlja realnosti koja je dotiće. Uz poljubac, pokušajmo..
Osečanje-ljubav, nenajavljeno dolaz kao snop paralelnih linijai ukazuje nam da je deo nas i da trebamo da je sledimo. On joj ukrade još jedan poljubac pre nego što je ušao unutra da napravi čaj. - Obrazi su ti ledeni - prošaputao je nežno ih trljajući palčevima.Tvoja brada bi mogla da ih ugreje-nasmejala se kao tinejđerka koja je nešto skrivila.-Daj mi vremena i ugrejaću te celu reće on.Bolje bi bilo da udjemo,on je obuhvati oko struka,držeći je u zagrljaju i ponvo je poljubi....
Nedoumice koje bi se vremenom javile zasmetale bi nam i u isti mah ljutile.
Koliko god predpostavili da je bila tanka, početna " ljubav", ista sadrži znatan broj paralelnih linija i iste su njen sastavni deo, i iste u vidu ogromnog snopa poniru u čoveka, imaju izuzetnu sposobnost da se razvije u novi oblik kao i svaka druga realnost koja se radja.Tako je Dora razmišljala.
Bez obzira sa koje strane gledamo ljubav koja se radja ukazuje nam na samom poćetku da je ona nešto veoma složeno-ona, to je ljubav. Bilo bi pogrešno ljubav zamišljati, čak i na samom početku kao nešto slućajno.Da li je njegov ponovni dolazak puka slučajnost pitala se i zašto sad-opet ?
Prihvatanje ljubavi taj osečaj nije nasumićan, već odaje utisak, kao da je bila usmeravana nekim predhodnim odabiranjem Jednom je njega odabrala, to je bilo pre, a sad Prošlo je dosta vremena.
Ljubav ima tendenciju da se grana, i to beskonačno čak i ispod Drveta života!
"Ono što je veoma udaljeno od nas i malo može biti samo maglovito."Toliko vremena je prošlo.
Da bi bolje shvatili tajne fenomena ljubavi koji su je pratili, njen nastanak, potrebno je da ona-ljubav doživi svoje budjenje i u nama a to je u stvari osečanje. Za koja smo sve osečanja mislili da su zauvek uspavana u nama, a u stvri ona su u punom dejstvu, u nama i osečanje se podiže i spušta. U nama osečanje raste kao planinski venac, kao krošnja koja razvija nove pupoljke.
Ništa samo po sebi nemože stajati na putu ljubavi, ona-ljubav bori se protiv nagonskog ograničavanja.Imali smo svoje vreme, isto je ostalo iza nas.Zašto se nije udala za njega, on je to dobro znao.U to vreme bila sam malo ćudna prisećala se Dora, dok joj je krv ubrzano strujala žilama.
Izašla je vidno neraspoložena, a on je bio i suviše veseo da bi primetio promenu njenog raspoložnjenja..Ostala je neko vreme napolju dok su zadnja svetla na vozilu bledela kako su silazili niz brdo sve dok se nisu uključili na glavni put. Videli su se obrisi livade nasprav bistrog i sunčanog neba. I dalje je razmišljala..Stajala je tamo na vlažnoj travnatoj zemlji, zurila u širok horizont i prostrani predeo koji se pružao ispred nje. Šta je tu čudno ? Znala je da je on stari romantik i znao je da ju je neko drugi voleo ? Da ali ko? Ddmahnuo je glavom i duboko povukao dim pre nego što ga je otpuhnuo kao stari zmaj. Ne želim da budem taj koji podmeće požar rekao je u sebi dok je vozio..Kasnije te većeri, Dora je ležala u krevetu i slušala huk i zavijanje vetra oko čoškova seoske kuće. Bila je to umirujuća uspavanka. Nije prošlo dugo pre nego što je utonula u san...
Zanosan čaroliski drhtaj,probudjen
u tihoj noći, na uzglavlju snova slasti,
Nečujno, slatko, lako,ko da pipa
s' iskrom prigušene misli gotovo nežna,
Blažena senka prigušenog lika titra.
Čudan..čudno..u zanosu oči širi,pojavljuje se
Na tihom većernjem zraku,luta opijen s'čežnjom
i, s' bludom u duši,u njenim oćima svetlost pojačava.
