Samovolja, hir

Ti si nezgodna žena reće prijateljica Dori.Ne zaboravi da pozoveš kad tamo stigneš.-Tako smo
dogovorile, sećaš se ?Smestila sam se lepo reće Dora, hotel je predivav. -Izvini, znaći li to da se lepo provodiš ? mene si ostavila da se borim sa tvojim neprijateljima.- Žao mi je. Izvini. Da li te je mnogo gnjavio.- Ne samo je zvao bezbroj puta. jesi li dobila jednu od njegovih poruka ?- Bacila sam telefon. Onda mi je jasno. Želi da zna gde si.-Pa on je tvoj nesudjeni verenik ,sećaš se? Grozim se te reći prestani.- Rekla sam mu da mi treba malo prostora.-O Dora, to je jadno !-Znam. Samo nisam mogla da naglo prekinem.Ne želim da ga povredim. I dalje ne znam da li ću se uopšte vezivati za nekog.
      Kako je tamo ? Prelepo.U apartmanu sam. Imaš li nameru da pišeš ? Ne. Pored toga što ti se ustalila navika da bacaš telefon, šta radiš.- Iznenadjuješ me tom konstatacijom. Ali Dora, poznajemo se dugi niz godina, ti ni sad nisi zaljubljena...u njega. U društvu pojedinih i dalje ste glavana tema. Da li je i dalje u igri ? Jeste-nije? Misle da si u Švajcarskoj. Šta ću tamo reće Dora ?-Misle da vršiš pripreme. Baš su plitki. A on šta ćeš mu reći, izgleda očajno ? kao i svaki tragičan junak. Prilično je ljut. Mislim da si mu dirnula u ponos. Ja sam skroz pukla, razumeš. Nisam razmišljala. Morala sam da odem.
      Da mu kažem gde si ? Da se nisi usudila. Ne želim da me nadje. Paziću šta govorim reće prijateljica. Stajal je neko vreme razmišljajući. - Ja sam ga izneverila, ali on je kriv. Sve je znao. Njegova slaba tačka je poverenje, to je moje najveće oružje reče u sebi Dora...
      Po Dori, cilj života je ispunjenje svake ljudske želje,"dobitak za dušu".Naćin "traganja za srećom",neproizvodi radost. Gajenje individualnog egoizma vodi harmoniji ilićnom miru. Zadovoljstvo momentalno pruža posedovanje a ne da se deli. Sečanje maram zanemariti, ono implicira oživljavanje u mom umu prošlost. Moram znati i voleti. Oslobodiču se zablude, razoriću iluzije, postaću svesna stvarnosti. Probudiću optimum osečanja da bih imala više saznanja o onom što predstoji..
       Jedna Goeteova pesma o cvetu koji treba pustiti da živi zaokuplja mi često misli, podseća me na
 život...
       Ugledah u sjeni
       Jedan cvetak mali
       Sjajan kao zvijezde
       K'o Oči što pali.     
      Ubrati ga želih
      Al? on će slatko tada:
     Mora li se venut ?
     Zar brat ćeš me sada ?
     Uzeh ga iz zemlje
     Sa korenjem svim
     Odnesoh do kuće
     S' vrtom zelenim.
     I usadih opet
     U vrt, u tišinu
     On tad se rascveta,
     Razgrana u širinu. 

    
 

Miris sumnje

Susret, krilo sjaja,i dalje čeka !
Prva i poslednja tajna,
ljubav, ona se čuva !
Većita preokupacija,
svetli i pali,laž-istinu.
Put sreće ostvarenje sna.
Inovacija, kap gorčine,
oblikuje i okupira,mnoštvo
i,tako u nedogled.
Ostvarenje kontinuiteta,s,
mirisom sumnje!
Sreča, večita glad,tajnene, ne dotiče
 više nikog osim san !
Vreme probadanja,sečanje
ožiljak, taj podsetnik,istine
probada vremenom u vremenu
miris sumnje,putevi duše !
A, Ti! San o beskraju.
senka amora što večito lebdi,
Lice u prostoru za ljubav nezna !..

Nezna Zašto

Sadržaj vremena tišinu
Nezna zašto ?
Shvatila je zna !
Lutalicu u prolazu,
nepoznatu van vremena
odsustvo tvoje boli !
Ali ! Ti:
Neostvareno uzbudjenje
lebdiš iznad nas.
Bojiš se vremena
neželiš da si tema !
Iznad svih i svega
superioran bezimeni
putnik prošlog vremena.
Ti, samo posmatraš,
Šta ti uopšte stvaraš ?
Na stazi vremena,
trepni, stani, zastani,
Ti, sadržaju trenutka,
da s' tobom korakne samo..

Tvoja senka je dan

                                                                 Plava beležnica

                                                                  Iluzija da su nam

                                                                    u glavi misli

 

Glava i mi  celi smo u mislima

Crnih i belih 

figura u šahu

U neutoljivoj žeđi
moralni takmac.
Uzbudjenje koje pulsira,
paučinom , šarma!
Daruješ ljubav,ostaješ u krvi !
Ti ! Izvrsni strelac zadovoljstva
mudro se ulizuješ obmanom i laži !
Snažan,neiskren,alhimičar prostranstva
Trilogijo života.Ja antimoderna za ovo vreme
 neznam  gde mi je glava
 i volim plavo.Zloba me
nepoznaje a ipak o meni ispreda
priče svaki put  ona tamo...
Prestolje noći i dana !
S' olujnim oblakom iskušava
srce  moje i lice !

Ti!
 tajno  svetlosti
 mudro  oblikuješ
stihiju-vatre
Osečaj čas vatren čas hladan ko led.
Neuhvatljiv si poput izvorske vode.

Al' dar si srcu koje čezne
Shvati da :
Njeno vreme bi prošlost
Sad počinje budućnost, Ti...

što bi dar sad si java
Ali ona...
Ime  tvvoje nepiše....
Reci, kako se izgovara ?

 

Kob našeg uma

Ni razgovor ni susret,
Združen s'svrhom
Lagano putuje prostorom,
S' vrtlogom vetra,
Sena, sen osmehom lako 
lomi ruši, gazi mir,
Iza granice vremena-
Neporazum-alternative beg..

Odstojanje

Osečaj spokojstva u njegovom zagrljaju poćeo je da je plaši.Polako poćinje da gubi sopstvenu volju a po njoj to je uznemiravajuće.Po Dori postoji samo jedan pristup jedinstvu koji može biti uspešan, a to je razvijanje uma i ljubavi. Više nisam što znaći: jesam jer efektuiram. Shodno godinama nisam nemoćna. U koliko mu se predam, biće to potpuna kapitulacija, samo ne to.Prinela je
ruke njegovim ramenima i nevoljno ga odgurnula.Prihvatio je njeno odbijanje i uzmakao unazad. Ali ne za dugo.Molim te pre nego ti poželim laku noc-usput ju je proždirao oćima, reci mi nešto o slućajnom susretu sa tvojom "tajnom", da li je još uvek aktuelna ? Ah ! zar i ti. Pa to je tako oćigledno reće on.Niko te od nas nije toliko zaintrigirao, a on ? To je samo moja ludost reće Dora. On jednostavno nepostoji niti je postojao. Imaginacija hladne decembarske noći..slućajan susret. Njega sam pustila da se približi bez dodira. Puštala sam ga da svaku noć samouvereno dolazi. A šansa..Uzimao je moju slobodu, bila je to samo igra, više podsvesna nego svesna. A iza svega je stajalo ništa....Izvini.Da to je bio  On, i ja sam bila tamo. Fotografija u mislima, polako postaje otudjeno pamćenje..Tu sliku polako izbacujem iz svog mozga. U želji da se pokaže nežan uhvatio je za ruku. Nadam se da sa prijateljima nećeš ostati dugo. A! Ja sam ljubomoran..to me je kasno uhvatilo, ali me drži.Uplašen čvrstim i hladnim Dorinim pogledom, on se pokoleba. Dakle? reće ona. Ti nisi zaljubljen u mene, ti u meni gleaš ljubavnicu.Nije tačno. Hočeš dokaz ? reće on-zaista?
      Njeni prijatelji su već uoćljivo gledali na sat. Menjamo plan reće Dora, idemo u naš omiljeni restoran van grada.Lice joj poprimi prezriv izraz i ona reće, za stara dobra vremena....idemo !
      Biti objektivan moguće je ako respektujemo druge.Ukoliko želi nešto razumeti, mora biti sposobna da to vidi onako kako osečaj egzistira, sve doživljavam bolno i mučno. Preterano štitim sebe od dominacije drugih, bežim i ne privezujem sebe uz drugu osobu...A, on želi potpunu vlast nadamnom, a to znaći osakaćivanje, gušenje želi da budem benevalentna-da upravlja nadamnom, a ja bi trebala da bez pogovora budem njemu odana. To, ne to nebi bila ja reće Dora..."Ljubav je dete slobode"
     Ljubav je kao Tennysonov stih i glasi
Cvet s napuklog zida
Ubrah te iz pukotine
Držim te,evo, s korijenom, cejlog, u ruci
Cvetiću-kad bi samo shvatio
Što si, tako s korijenom, i sve u svemu,
Zano bi što je ljubav a što je čovek.

Uvek nejednaki

Zbog sna ili staha,
Rasuta na vetru
Zašto? Zbog čega?
I ona još uvek postoji,
Tamo i ovde-
Čeka čeka čeka
Između duše i tela,
Razdire-posrće
po neka sumnja..
utkana u umu
Od one stare toplina

Dve različite stvari

                   iz plave beležnice

Šta se desilo ?-Progovorio je odmah iza nje. Nije ga čula dok joj je prilazio, trgla se i ispustila foto-album-Jesam li te uplašio-zabrinuto je upitao. - Jesi.-Izvini.- U redu je. Foto album im je razdvajao lica.
      Šta ti još nedostaje od kako si sama-Pitanje je postavljeno uzgred, gotovo previše neusiljeno. Da li je u njemu bilo više od površne radoznalosti ? Lucern, Engleska, Francuska reće Dora.Dok je on bio dosta ste putovali po Evropi reče. I ti si retko u A.., šta tebi nedostaje upita Dora.Svakako ne žene...
pomislila je dok je on razgledao njene fotografije.Lepe fotografije, ovo nije tvoj stil oblaćenja, glasno je primetio.Dora buntovno odgovori. Promenila sam stil, volim ležernu garderobu, verovatno uticaj godina. On presta da govori.
Ovoliki broj fotografija, to na tebe ne lići, imaju li neko posebno značenje? To je hronologija.
      Da reće Dora. Broj fotografija  u jednom danu, vreme, pokreti, sve su snimane s' razlogom, naravno za onog ko zna da tumaći znaćenje istih Pre nego što je naslutila šta namerava, spustio joj je ruke na ramena i nagnuo se da je poljubi. Usnama je dodirnuo njene u odlućnom zvučnom prijateljskom poljupcu zatvorenih usta. Ništa strašno, pomislila je zdravorazumski. Ali kad je trebalo da se povuće nije to učinio. Ruke je obavio oko njenog struka Usne su mu i dalje lebdele nad njenim usnama. Dah mu se mešao sa njenim. Zaključio je da ga ona opija. Shvatio je njenu zbunjenot i neodlučnost, usnama je okrznuo njene usne, jednom, dva puta, a zatim je svoje usne prislonio na njene i nastavio strasno da je ljubi. Ta iskonska energija počela je polako da je svu obuzima.
      Preterano osetljiva počela je da se povlaći.U njoj još postoji problem ljubavi koji je gotovo isključivo problem "bavljenja voljenim" a ne voljenja.Snaga kojom je  motivisana, je način na koji deluje, oseća i misli i uvek je odredjena. Dinamični karakter-osečaj predstavlja poseban oblik u koji se kanališe energija u procesu življenja, kao "sublimacija" ili "oblikovanje reakcije" protiv različitog oblika nagona. Čovek je motivisan za delovanje i razmišljanje i uvek je u potrazi za " čarobnim pomagaćem", A njoj je pomoć potrebna....To je kao lak pristup svesti Ali kad se radi o suptilnijem pristupu ili iskustvu poput "vidjenja ružinog pupoljka rano ujutro, kapi rose na njemu, dok je zrak još prohladan, a sunce se diže i ptica peva",to je vrlo prikladno iskustvo po njoj koje dolazi do svesti... Uz taj jedan sukob, unutrašnji...Usamljena u razmišljanjima i hodu kroz život  ostaće zagonetna. Kad god ga se seti ili ga ugleda na slici...I kao u krugu...između sna i jave... On se nije pokazao drugačiji nego što je, već nije želeo da se zna kakav je......A...On ..- i u slikama... živi u njenim mislima ... ostavivši trag za sobom, nezamenljiv traje u sećanju... I.
       Setih se stihova pesme, Huan Ramon Himenes - Suton
      "Dug san.Tamo,  u  nedogledu,
        oni koji me vole,
        daće mi krila (gnjezdo,
        kolevku,  grob),  koje ću,
        u neki suton,  izgubiti,
       ostavljajući  tolike stvari,
       prazne i šuplje,
       što je isto,  i gore...

Ljubiš li

Muziko vešte ruke,
Igro noći i dana,
radosti bez srama !
S' kikotom umilne groznice
besniš na vrelim usnama.
Kad prodje noć,
 krunisana zora ,
dal će upoznati boju sna,
il' senku oblaka ?

Njihov skok

 

Ipak, bila je iznenadjena time što joj se dopada taj čovek Aleks, koji joj se pri odlasku smešio šeretski.- Ponovo če mo se videti za nekoliko dana reče , okrete se i ode. Danas je tek treči dan kako sam van grada, i tek što smo se ponovo sreli nakon toliko vremena.
      Prema tome, ne mogu da kažem da se Aleks pretvara, pre bih rekla da priča istinu.
      To mi se svidja - počela je da se smeje njena prijateljica. Prenemaže se on sa finim E...akcentom.
A ti si i dalje veoma fina, - fina priča iz grada. U tom trenutku Aleks ulazi na vrata, vratio se  zaboravio je ključeve na stolu, Dora mu pruži ključeve, i on ih polako uze iz njenih ruku oberučke i žestoko je poljubi. U tom postupku pokazao se kao krajnje smeo. Ovo več nije glupost pomisli Dora sva uzbudjena. Svojim razmišljanjem i postupcima uvek se izdvajala od drugih, svi su znali da tačno zna šta želi. Aleksov, pogled skliznuo je sa njenih očiju, vratio se na njene usne i nastavi strasno da je ljubi i grli. Laganim pokretom ruke odgurnu ga od sebe i zabaci glavu na drugu stranu. Ne zameri, još uvek neznam mnogo toga o tebi i vremenu u kome se nismo družili. Ne želim da ostali pomisle kako hvatam krupnu ribu - tebe naravno reče Dora. Dok je to izgovarala nisu joj  promakli skriveni pogledi prisutnih, koje su medju sobom razmenili. Možda on ipak nešto krije, - Kao da njegova prošlost ne postoji. Hoću da kažem, u tom trenutku Aleks joj stavi prst na usta, okrete se i reće, čujemo se draga moja. Izvio je obrve pogleda je i ode. Slegnula je ramenima i otpozdravila je blagim klimanjem glavom. Dora je ostala na vratima i još dugo gledala za njim, ne govoreči ništa. Umesto bleska ludila i ljutnje u njegovim očima je iskrila čistota ljubavi, a kod nje znatiželja. On ju je gotovo uvek gutao pogledom kao da je bio izgladnjivan sve te godine bez nje- Dore.
     - Znati da bi se znalo. Ali možda i još više, znati da bi se moglo. Najuzvišeniji osečaj - ljubav, uvek je ostajala da lebdi, po ljudskoj misli, osečanje se pretvaralo utelotvoreno na neki način kojim bi da zagospodari. Zbog toga produžava svoje kretanje i neosporno se odvija u pravcu osvajanja osečanja stavljenih u službu ljubavi - duha...Moči više osečati, da bi se delovalo i volelo. Naposletku
delovati više da bi se bilo više sa njom - ljubavlju. S' ljubavlju pronalazimo i mudrost. Sa njom razvijamo naše telo - i sam naš mozak. Onima koji imaju hrabrosti da sebi priznaju da njihova osečanja idu daleko, ljubav če reći da su najviši ljudi medju ljudima, a to govori ljubav...