Vreme, većiti putnik,
Zacelo tamo da !
Još neslućen neznan
u jednom liku !
Zašto si tako tužan ?
Na pragu vremenske kapije.
Nemirnu tvoju svest
razjeda sumnja i strast.
Vredna beše funkcija
moje imaginacije:
Većiti pokret tren i trajanje.
Želja beskrajna neispunjena
kroz bezbroj ponavljanja.
Svemoćni razum,odsustvu užasa
sabija u usta reć drskih znakova !
Sumnja iznova pita za tvoj
trag ,cilj prisutnog nemira.
Ti ! Čudana ćar zaborava
misao harmonija letećih boja
Oluju kroz čutanje krug
nesanicu ne sputava.
Vladalac sam, vreme većnosti
uskomešanost ponavljanja
ćar našeg vremena ne sputava !..
Njemu se ćinilo da joj je on bio prvi pravi prijatelj.
"Ali, govorio je sebi, u dugim trenucima, valja priznati da nema ničeg prostodušnog i nežnog u celom njenom držanju:nikad mi više nije ličila na kraljicu što silazi sa svog prestola do na večeri koja je bila priredjena u moju čast. Svi moji prijatelji su nas posmatrali. Da me možda ne prezire ? Bilo bi dostojno nje kad bi sebi prebacivala ono što je za mene učinila te većeri, i dalje je odsutno gledala, predpostavio sam razlog" A, ja pa ja sam opet i stalno tu ona to zna!
Dok je on, ispunjen predrasudama Plesao sa zvezdama pocepanim iz knjige njenih uspomena,- usledila je tišina. Odmerila ga je od glave do pete, razmišljajući. Zatim je uzela dve čaše koje im je somelijer natočio i pružila mu jednu.. -Još ne. - Zaustavila ga je, stavivši ruku na njegovu kad je nagnuo čašu da bi ispio gutalj. - Ne, ne tako, neiskusni prijatelju. Kad je ovako vino u pitanju, potrebna je mala predigra....
Pogledao ju je preko ruba čaše. - Predigra?
- Naravno. - Vreme je za lekciju. Uvod u degustaciju vina...On sleže ramenima i reće. Što se mene tiče, može...
Udahnula je duboko...Hajde da popijemo piće na terasi da ti ispričam...Konačno, nagnuo je čašu prema njenoj.- Šta čekamo? Kad je završio sa čašom šatoa...- Hočemo li? - upitao ju je, klimnuvši glavom prema terasi...Nekoliko gostiju ih je sa zanimanjem posmatralo dok su izlazili...Dva mučna sata kasnije.Osetila je kako joj srce tuče. - Šta to rasdiš? - Upitala je zadihano...
Njena sujeta je besnela, obečala sam to sebi jednom je kao slučajno izjavila. Nakon toga polako je izgovorila, i ako me godine uokviruju svojim ramom i bore polako i nemilosrdno zauzimaju svoje sad več pripadajuće mesto na licu i telu. Jednom možda u skorije vreme razgovaraćemo na temu našeg daljeg druženja.
On sedi u fotelji . Počinje da ga prožima osečanje ljubavi, i to je do nekle
dobro po njega, za nju verovatno ne! ali ako pusti na volju svojoj sujeti, osvetiče se time što če obelodaniti prirodu našeg odnosa pomisli ona. Pošto joj je on jedini lažni momak kojeg je do sad imala, da - rekla je dahćući - Šta je sad? Rekao si da se na večeri potrudim da izgleda uverljivo, i ja sam se potrudila reće ona.." U tome je njegova i moja nesreća: čak ni najčudnovatija razmišljanja ne leče od dosade. On je bio moj prvi pravi prijatelj i, u toj životnoj oko-
lnosti, koja i najsuvoparnijim dušama daje izvesne nežne iluzije, nju su mućile najgore misli.
"Ona ima nada mnom ogromnu vlast još od samog početka druženja,jer vlada pomoču prijateljstva pomešanog sa iskrenom ljubavlju, i može me svirepo kazniti ako započnem razgovor o njenoj tajnoj simpatiji." Sama pomisao na to bila je dovoljna da ga uvredi, jer je hrabrost bila odlika
njegovog karaktera. Nikad neču razumeti zašto se ona brine , on je bio i ostao njena dobro skrivana tajna. Verovatno postoji razlog zašto se nije ukljućio do sad u njen život.. U njenu sadašnjost. U koliko njega zaboravi bila bi srečnija i bolja. On je nju samo iskušavao, kad god bi odlutala pogledom znao sam da razmišlja o .. "Ah! zar je moguće da je on za nju još uvek važan." Vreme je da shvati da je ona sad njemu važna.
Ja treba za nju da budem važan i da me ukljući definitivno u svoju sadašnjost !Njegova stalna
iskušenja kojima je s vremena na vrema provocira, da li su od nje napravila snažnu ili slabu i poniznu
osobu ? Ipak ja je poznajem kao snažnu osobu,, sve ovo je samo trenutak slabosti koji če ona prebroditi. A, ja, pa ja ču je učiniti srečnom i još snažnijom osobom. " A njena tajna postepeno če postati njena definitivna prošlost."Ja ću joj pomoči, prirediču joj uzbudljivo putovanje, da li samnom ili sama, tada če ona sama staviti ceo svoj život na kocku i definitivno odabrati stranu !...
" Čovek je najtajanstveniji od svih objekata na koje je nauka naišla, i on najviše zbunjuje. U stvari nauka mu još nije našla mesto u svojim predstavama o svetu ljubavi.. Medjutim čovek je sasvim razičit ako se sudi po biološkim rezultatima njegove pojave ? Nesmemo zanemariti jedan veoma važan faktor, ili, bolje rečeno, celu jednu dimenziju univerzuma a to je ljubav.
Sa iskustvenog stanovišta, sposobnost koju je svest stekla da se pribere, da samu sebe prisvoji
kao objekt obdaren posebnom čvrstinom i vrednošču-ne više poznavati, već poznavati sebe: ne više znati, več znati da znaš. Tom individualizacijom samog sebe u samom sebi živi ljubav, dotle rasuta
i podeljena u jednom rasplinutom krugu njenom aktivnošču-ljubav prvi put postaje središte u
kome se sve predstave i sva iskustva vezuju i učvrščuju u celinu svesnu svog postojanja.
Prema tome intelegencija nije jedini čovekov dar to je preimučtvo kao što je i sama ljuba preimu
ćstovo. Za nju-ljubav može se reči da je ona realnost u kojoj se mi krečemo, i u koju ona ulazi
za nju nema ni jaza ni praga koji ne može da predje . Sa njom mi i misaono postajemo drugačiji
ona je promena stanja u nama, ona je u stanju da uzdigne našu svest i njena dubina se ne menja
već postaje veličina koja raste - to je ljubav." ....Dora je shvatila.Ali..?!
Al' onda, onda! Sečaj se:
Klizave spone veličanstvene akcije
Nevolje laskave linije koja te steže !
Sirov bestidan pa čak i okrutan
Šaljivo ironično podrugljiv
ljudskim slabostima i vrlinama,
na pragu drame il radosti.
Ala je lepa ! slava snage,
godine teške, lakome i ne baš blizu.
Ogrnut plaštom šarma vrelog uzdaha
nižu se snovi nevolje svaki čas,
Sečaj se, uvek reči traga u nizu,
grehom zazira gde leptir umire !..
Sanjiv ti više nevidiš, pozadinu
tamne dubine, gde prestaje,"Ja".?!
Po blistavoj senci snova,
iz oćiju ti vatra izbija
pogled ti je k' oluja.
Bleda čežnjo, vetre što lutaš?
Ti, čovek bez lica.
Ni ne vidim gdesi ?
Dok kradeš ponoći sat prvi,
u mojim snovima bio si,
poslednji, a možda i..?
Ti,što kradeš svitanja
svakom novom danu,
Produži, nastavi dalje
ostaješ neznanac,
zaboravljenog sna u podne..?!
Oteta ćar snovima, a
mogao si ostati i biti prvi !
Zaljubljena misao, ljubav bez straha,
tren većnosti sreće i lepote.
Gibanje treptaja biserne rose,
želi hitru šarenu kap,
slabost visine vetru što spava ?
Nekažnjen žig, drhtava ruka
podele, zavisti, optužbe,
Tren većnosti sreće, lepote
tajnu ljubav,da li ima ?
U očajnoj želji života,
Muziku beskrajnog vremena
suza i uzdaha, pozdrav bez poruke
zauvek bi da izbriše.,ljubav za ljubav.
Rasuta misao uvek u akciji
tihim korakom vremena -
Ljubi - dal ljubit je umeš
slabost njene slobode ?
Zar je ne poznaješ ?
Rastopi sjaj osećanja, ostavi
trag u vremenu, ovo je Tvoj čas
Vaš slobodni let u nerazumno,
Tad ćeš je upoznati-potpuno poznati,
Ipak, da ipak, dosano nikad !..
Pusta nemira tajna
nestalne duše
ko' živa kletva
čutke motreći
Izbi iz tame...
S' ciljem tudjeg u liku,
Titanskog pogleda
Dalji od svitanja
s' licem u licu munje,
Ni reč ne izgovara
dahom podrhtava
al' bez buke u njoj
kroz nju nem je dalek
I ništa više.
Nesanicom rastrzan
Romantični izazov
greškom il zabludom
u mreži života
traži probudjen tek,
Ono što bezbroj sterla
opasanih vremenom
u liku Tvom...
dodirnut nikada neće..
Emocija trenutka zbivanja -susret zaštičen od spoljnih uticaja!
Nervozno je naterala sebe da skrene misli i poćela da razmišlja o predhodnoj godini.
Oslobodila je kosu iz čvrste pundje, pustila je da joj mekano pada na ramena. I kao podsetnik svega nanosila je šanel 5 na ručne zglobove kad je čula kucanje na vratima. Ostala je bez reći; nemo ga je posmatrala diveći se njegovoj drskosti. Zatim joj je sinulo da samo njih dvoje znaju na koje je 'okolnosti'mislila. Nije dozvolila da se umeša već je nastavila :Nije imala snage da se suoći sa njegovim podrugljivim osmehom dok je pričala.
U svakom slučaju, nemir razboritog razmišljana vraća je u stvarnost. Probudjena, bezbroj puta postavlja pitanje? Dali snagom svog uma da zatvori prilaz emociji koja me svakim danom sve više obuzima."Dijalogiziranje sa samom sobom treba da prekinem. Želim da on pre svih polako počne da pravi iskorak iz mog života i snova. Njegov trag u jednom trenutku bio je i ostaće. Kreni molim te bez da se osvrčeš. U koliko se na trenutak osvrneš, to bi bilo samo da si ti i samo ti da bivaš i ostaneš prisutan. Zna Dora, da moment svesti traje najduže. To je ona koja beleži i pamti, a Dora; pamti da je kroz život pratila borba koja je nekad bila gubljena, a nekad dobijana. Jer vrtlog vremena spajanja i razdvajanja nemilosrdno kosi.. On nekuca, uzima nosi bez da pita dovde i ovde.
Shvatila je da je sama odabrala da ide putem bez puta. Mada, voleti, mrzeti, hteti, dati, primati a ponekad i zaplakati pa i nasmejan biti. Sve su to segmenti koji proizilaze iz čina Ljubavi. To je spajanje i razdvajanje. Po nekad za vreme a ponekad za svo vreme zemaljskog življenja. Treba shvatiti da je i prijateljstvo deo ljubavi"koja daje a neprašta."
A. Ti, tamo, nastavi da i dalje dolaziš u moje snove ogoljen bez odela prošlosti i sadašnjosti.
Osečam da se i Ti-On, pita "ko sam ja" "Pa i ja pitam"? "Ko si Ti" Dali uzimaš dušu neznankama po ustaljenoj navici ili pak iz potrebe da i ti budeš voljen bez obzira ko si?
U moje žigosane misli niko više nemože dodirnuti one su okovane sa..? "dlanom nečije ruke"...
Znači li to da počinješ sve iznova - ne to je previše ...previše prosto. Ne lići na tebe. Nije tvoj stil.
Da razmislim. Osetila je kako joj vrelina prepljavljuje svaki delić tela. Razgovor se oteo kontroli; nije trebalo da i dalje stoji uz njega i dozvoljava mu da joj se tako obraća. Ipak nakon svega - Setila sam se polako je rekla......
Godine ! Nit koja spaja ! stranice stare, stihovi reć, misao dragocena nedorećena! Mržnja bi da ukloni ljubav, glasovi neki uzburkani i novi ko dah,- davno zaboravljen uzdah ! I, tad: Po koja suza iznenada skotrlja se niz izborano lice,
Ovlaži po koju požutelu stranicu vremenom podsetnik stari. Avet prošlosti polako se javlja zloslutno da izmami čežnju zla kob bi osvetu, u naručje uzima preostalu ljubav zove je na počinak s' njom vreba kroz snove: Svetle i tamne,radasne po nekad tužne, nepoznat zvuk koji , nećuje, ispovest ispruženeruke, umiri i nastavi da spava. A, sad ko nekad: reć radosna, bosonoga u smiraju dana Stoji uspravno dok oči suze, i padaju na ispružene ruke od vremena iznemogle, Njih pri pozdravu steže, Dok godine prolaze i s' vremenom polako odlaze pravcem nepoznatom nikom.....
Zmano, ili smo znali?
Osim ako
Možda
Šapat
Čarolije stare
Već - već - evo
Ne samo crno
Belo je tajna
Čudesna prva
Tu negde
Iza pamćenja
I još pre i posle
Izbliza i izdaleka
Zauvek sa tobom
Okreća se
Igra
Ka daljini
Na drugoj strani
Romantično slatka
Igra duše sa dušom
Nadjačava
Strast što...
Skriva da voli
Šapat
Komešanje
Sa rukom na srcu
Trag
Lica s licem - između njega i mene
Večita čežnja
Bol prepoznaje
Neko ko pamti-ko zna
Ali kasni -kasnije
Ljubav od nikoga
Ne jednom i ne dvaput
Budi strepnju
Tu negde
Na drugoj strani
Nepoznat neko
Možda? -
Treći put.
Zatvaram oči...
Negasim svetlo...
