Najzad kako je uzbudjenje bilo isvise snažno da bi se moglo obuzdati, on uzviknu:" Dakle, ja,
za njega tamo bedan malogradjanin, imam ovde izjavu ljubavi jedne neosvojive osobe !"
" To za mene nakon sve moje upornosti i skrenog osečanja koje gajim prema njoj, nije mali uspeh, dodade on, nastojao je da stiša svoju radost što je više mogao. Umeo sam da očuvam dostojanstvo svog karaktera. I ako sam rekao da je volim: Počeo je da proučava oblik slova: njenog
imena koje je ona ispisala : ona, imala je lep sitan rukopis. Bilo mu je potrebno neko fizičko zanimanje da bi se oslobodio radosti koja se graničila s ludilom.
" Vaš odlazak koji uskoro planirate, primorao me je da govorim...Sad kad njega više neču videti
on mi je stavio do znanja da je tako najbolje,...? Ne bih mogla izdržati da i vas više ne vidim".
Najedanput sinu mu kroz glavu, kao neko otkriće. misao: prekinuta sa ispitivanjem, njena izjava je udvostrućila njegovu radost. Ipak ču odneti pobedu nad onim drugim, poviće on, ja koji sam joj stalno govorio samo o ozbiljnim stvarima ! A, ona je tako lepa i ako godine počinju polako da je uokviruju, i ona sama svesna je toga a ipak ? Ima divne oči, za svoje godine divno izgleda : uvek nalazi da kaže u pravi čas poneku duhovitu i finu reč ". On se u tom trenutku topio od miline: lutao je
nasumice po njenom dvorištu izbezumljen od sreče. A ona sedela je u sobi zamišljena, pogledom koji je počivao na zidu preko puta nje i fotografiji koja je tamo stajala.... znala je prvi korak,
čorsokak koji treba izbeći-izdvojenost,tragovi pritvorenosti i prevare, lik koji se jasno ocrtavao
pod vrelinon, suvih kapaka. I sve što je videla bila su dva očaravajuća oka.Posle dugog vremena odlutala je u mislima. _Zdravo - veselo je uzvratila, da se vratimo i uživamo u ovom povetarcu..
Kad čovek uvidevši da u sebi nosi i sudbinu svog partnera, konačno prihvati da pred njim stoji bezgranična zajednička budučnost, njegov prvi refleks često može da ga navede da se pripoji-on-ona.
U ovom slučaju,opasno povoljnom za naš lični egoizam, neki urodjeni nagon, opravdan mišljenjem, omogučava nam, što je moguče više, da se oslobodimo gomile drugih da bi smo našem biču dali punu vrednost. Ne sastoji li se taj "vrh nas samih", koji treba da dostignemo, u odvajanju, ili
bar u tome da sve ostalo potčinimo sebi ? Postavši misaona-osečanje, kaže nam proučavanje prošlosti, i delimično oslobadjanje od nje počinjemo da živimo za sebe. A, nečemo li ubuduće morati da idemo sve dalje i dalje tom linijoj oslobadjanja ili spajanja na nama je da donesemo odluku?
Biti što više sam da bi se bilo nešto više, bez sumnje bili bi smo kao snop varnica koje se gase u noći: to bi bila ona potpuna smrt koju s ljubavlju definitivno uklanjamao.To bi pre bilo nadanje da če vremenom izvesni zraci ljubavi biti prodorniji ili bolje sreča-ljubav, najzad nači onaj put ka svom ispunjenju koji ljubav oduvek traži.....
Ti, dvosmislen-vremenom nakindjuren
ni reč ne reče, dok godine promiču,
zastajkuješ oklevaš, za onim što zovu vreme,
Nesposoban samoživ pred njom nikad da staneš.
Uz kikot i glasan osmeh, tamo gde nema nićega tražiš ponavljanje.
Proždireš tromu tišinu zaboravljeno osečanje,
što pluta kroz tvoje sećanje !
Lukav, mudar, strasan, iskustvom
pridodaješ raznovrsno umnožavanje.
Po nekad iznemoglom rukom
hvataš njen zalutali osmeh i
nemo rukovanje.....
Shvati,Katkad! možda nije kasno?..
Ova vaša priprema traje več nekoliko meseci, i za sad joj se kraj ne vidi I suviše je sumnjivo ?
Ipak je ona lukavija od svih njegovih poznanica. S' tom razlikom što ona nema skrivene namere. Ona
je krajnje strpljiva, kad sve to trpi duži vremenski period, po nekad pomislim da je za nju sve to samo
igra ? Prijateljice na vama je da da vidite jer koristite odavno priliku da sve bude po vašem. Nakon
njegove izjave ona je ceo dan sijala od zadovoljstva. Izvolite prijatelju molim vas, reće mu ona, pokazujući na časovnik koji se nalazio nedaleko od njih na komodi u dnevnoj sobi.On joj pridje sasvim blizu njihove glave se primakošei on je strasno poljubi..Brzo se udalji i nastavi sa razgovorom. "znate prijateljice. Vi želite da uvek budete u pravu, da li znate da je put manje lep zato što je oivičen trnovitom ogradom koju ste vi izmedju nas postavili ? Putnici pa i on tamo negde idu dalje, a opako trnje ostavljaju da ostane na svom mestu. On je trn koji če uvek biti prisutan odbacite ga već jednom i krenite dalje. Dragi moj prijatelju, i vi skupa sa njim možete otiči kad vam je volja..re'e Dora.
U trenutku je uvideo da je opet prenaglio i da mu valja da se na lestvicu polako penje da bi povratio njeno sad več poljuljano poverenje, i da će mu njegova okretnost dobro doči. U trenutku je prestala da ga gleda očaravajučim pogledom, nestalo je one učtive veselosti u njenom pogledu..
Ipak ona se i dalje njemu činila tako lepom. " Na posletku, nadao se da če mu jednom otkriti dugo skrivanu tajnu. Njegova uobrazilja počela je polako hodati zemljom."
Ako je istorija života samo kretanje svesti, obavijena velom ljubavi neizbežno je da se ka vrhu, u blizini čoveka, stiže i pojavljuje se na rubu inteligencije,osečanje-ljubav. I to je jedno od svesnog zbivanja koje se dogadja.
I tako sam "paradok čovek-osečanje - ljubav" postaju jasniji. Ona postaje i opstaje kao duševno preimučstvo. toliko postajemo zbunjeni, i gotovo odustajemo da je razdvojimo,ona se morala dogoditi...?Ona postaje sve snažnija i sve se više usredsredjuje u nama. Ona je izvanredno gipka i bogata, ona se pretapa i samu sebe učvršćuje.
Ona ljubav počinje da se umnožava, šta više ona istovremeno vrši preobražaj da ono što je nameravala i dalje produži....
Posle neslućene igre zamajavanja,
reć nečujano iskazana onima koji ćekaju.
Izmedju noći i jutra, radjanja i umiranja
Obasjana svetlošću nenarušive lepote,
Okružena tišinom vrtnog blaga,
Snagom spokoja zraći pupoljak ruže.
Svojom lepotom: srce obavi,
duša udrhti, pogled podrhtava.
Ko izmaglica, dvojnik zatočenik,
Lik nadahnut osmehom, lutalica u noći.
Vrtlog, agonija istine i laži
S' pupoljkom ruže na dlanu.
A sad.Za tebe jedno pitanje
i tvoju novu priću:
Kako miriše pupoljak na dlanu ?
Eto najzad i to prošlo je,
"Zašto baš ti ? U onoj skoroj noći?"!
Neobjašnjiva lepota,
gubitka i dobitka -
dizanja i padanje
zbunjivanja i uzbudjenja.
Izmedju Decembra - Juna
želja ko varnica,odbrojava sate
svetlosti što blesnu kroz tamu.
Visoko u ponoćnom vazduhu,
Nasuprot, razum ukoćen.
Zima nas je grejala, i
podseča na osečaj vremena
koje uznemirena prevazilazi.
Dilema iskreno govori;
Ljubav ! Ona je sjaj, koja
vremenom jaća maštanje
opasana izmedju doba i snage
polako menja boje !....
Ti okolnost, prošlog vremena
uzdah pa čak i mnogo više ?
Kad sam te ugledala bili smo
samo ti i ja i niko više.
A sad:
Ono što sam slutila
kraj tebe je druga, treća il' ?
Predstavljaš se kao neko,
a nisi,. Teško saznanje za sad !
Čekam da zakucaš na vrata,
požuri molim te vreme je
za partiju bridja il' šaha.
"O ćemu razmišljaš ? Šta misliš? Šta ?
"Je si li uopšte živ ili nisi"?
Ta. 'Ku ti laku noć želim.
Uspomeno i željo mog uzbudjenja,
Ne mogu da te povežem
sa mojim strpljenjem.
Gomila oko tebe, ja te nevidim
Teško saznanje za mene i,
izgubljeno strpljenje...
On se polako kreće, krivudav je put,bez najave , vrača se svom svetu-svetu kome je od uvek pripadao,kulturi koja je njegov sastavni deo života. Oni su bili samo saradnici na istom projektu.. Radili su, radovali se svakom novom uspehu, svako na svoj način. Neuspehe koji su skopčani sa projektom ostavljali su iza sebe. Započeta gradnja polako se približavala kraju, samim tim i vreme rastanka, i tad on i ona , svako će krenuti stazom koju odabere. On je odabrao, novi projekat novi saradnici, novi plan nova lica. On, on je čudan čovek. druženje-saradnja sa njim ostaće u prijatnom sečanju. To je uspomena koja če živeti.Ta uspomena , s njom ona neče više imati spokoj a on ?
Zašto ne priznati to je ljubav.Sa njom čovek se nalazi na "okuci" zahvačen spiralom koja se penje, u trenutku taj preobražaj biva jači, sa njom se vrši snažan i dubok zaokret, tako snažan da poćinje da mrvi.Nju-ljubav, nemoguće je razumeti. Kao velika ladja, ljubav postepeno menja svoj pravac, tako da jedino voljom, možemo da pratimo prve drhtaje koji označavaju promenu njenog puta u nama.
U svojim nijansama u napetim zonama gde se sadašnjost meša sa budučnošću, ona previre, stoji licem u lice sa svojom veličinom, još nikad dostignutom velićinom kao što je fenomen čoveka koji je poseduje. Ovde ili nigde, sad ili nikad, na svom najvišem dometu, možemo se nadati da če mo osetiti značaj ljubavi. Osetimo li je, biče nam potreban trud i da je razumemo. Pokušaj da putem osećaja, proniknemo u poseban oblik duha koji se radja u krilu našeg srca. Sigurno da nije jednostavno to što smo osetili, i što je nesavladivo. To je duboko u nama, ona nas ne vara, u koliko smo postali svesni njenog kretanja koje nas je zahvatilo, i opazili velike promene bez posebnog napora i iste spontano prihvatili.
Otvarajući oči, drukćijim očima vidimo svetlost i predmete kako u neredu prodiru u "njega-nju"- sve u istoj ravni. Potrebno je mnogo snage kako je bilo u ono vreme kad je nismo osečali. Isto tako kao što nam je neverovatno da su ljudi živeli i ne sluteći da se zvezde njišu iznad njih udaljene svetlosnim vekovima.
" A ona - ljubav"
Prolazi kroz dolinu punu blještave svetlosti, i osečanjem koje zasenjuje. A! ona je tu i tiho šapuće: " ni jedan me ne poznaje i nijedan me u potpunosti ne upozna, svi smatraju da su viši od mene !"A, ona pusti će ga da ode i neće se okretati, to bi ujedno bio njen poraz. Srećan put...
Ipak Ja, rano ustajem i sve njih budim, ja sam uvek prisutna ja ih budim iz učmalosti. Ja ispunjavam kako mlado tako i staro srce, ja sam začin njihovog duha. Savršeno se ophodim prema njima, i uvek im ponudim da me prihvate ili odbace.
U koliko razumu reč ljubav, ja sam veoma ljupka, ja jesam " ljubav " Ja nemislim, ja sam pokušaj, uspeo ili pak neuspeo ?...
"Smem li?" da se pitam ?
Pred nadirućim godinama, izbliza
A tebe da ne pitam ?
O, izduženoj senki ruba siluete.
I dalje misao moju vešto skrećeš!
Sad sam se osmelila,
I zaista, ipak ću poćeti !
Ko je to sa tvoje druge strane ?
Nije to ono uopšte, zaista šta je važno?
Ti, ishod jedne noći vešto skrivaš
Jedan tvoj osmeh, gle čuda
U principu puna sam poštovanja.
Ne treba mi prijatelj koji ne poseduje
iskrene kvalitete.
Slušam Šopena,na struni violine
Naš razgovor išćezne.
A život je satkan od bezbroj sitnica.
Ja zbilja njega nisam volela zano si ?
Ti nisi slep !A možda sam i volela ?
Mladost je svirepa, prolazi i ti znaš ?
"Smešim se prijatelju što ne možeš da shvatiš."
Dok prolaze godine, ne kajem se što vreme
ne držim čvrsto u ruci....
I baš tad, i malo kasnije, pogled tvoj
koji nekom greškom ili namerno,
Tu noć zaluta, na svom pečetku
ili na kraju ?
Tu negde ili oko toga i tebe
Leži poreklo zabune.
Ravnomerno davanje,
da ne bi znao da ja znam.
Naivna kap okrnjene pene ljubavi
povlastice i nagrade,
kroz noć zavijuga i nastavi da se širi.
Ko vulkan goreo si ceo,s'
uvredom poreklo skrivaš
S? mnogo više dara - poslušah malo
Da saznam, Hej stranće
Alo'izvol'te
tvoje ime
šta se u njemu krije
A ja ! sa darom i snagom volje
Koja se niše i miluje samo
Najdalje-daleko od tebe,
Znam da od tebe više imam !...
