Tako je sve poćelo -
sa oštrim iskušavanjem,
Skrivenim jezikom
izmedju ognja i vatre.
Putokaz bez voznog reda,
Susret uskaće u vreme,
Tajanstveno prividjenje
Noć kad su vetrovi potkradali san
nemirna radost pred spavanje,
Kopija slike - jednu misao ima,
Oh nevešto smešno - i pored svega
jedna protiv svih.
O, vi to znate ?
Zaglavljen pogled bez reći
Zbog takvog trenutka, sam sebe izjeda
Manijačka tupost prevazilazi ćežnju,
E to vidi istina ,
Brošura u delovima ,pocepana do pola
Goni me ludo preko svega, i
stoji otvorena ispred mene...
Šta to radiš ?
izgledaš kao strava.
Posrednik,zadovoljstvo spletki
ekstaza alhoholnosti
Kad baš hoćeš teraj tako.
Da !
Neznaš kad je trenutak,
Rezervacija bez svetla u tišini,
Zatvorena kafana ti kucaš na vrata.
Na stolu spuštene glave,
gomila pospanih ljudi.
Tužna svetlos poslednje
ćase piva,izrezbarena penom
jutro budi. Na spuštenoj tavanici
požuteloj od vremena,
prilike neke, kockarske prikaze
zure u tebe i tvoj prazan djep,
a Ti, sav važan inteligentan
elegantan ? pripazi na tvoje živce
večeras su ko strune.
Povijaš se uzbudjuješ
svako veće odlepiš!
,Zar u tvojim godina
gledaš, slutiš,- kao krišom
ima ili nema ničeg?
Evo, ovako , Šta ćeš uraditi sutra.
Varvarski kraj,šah mat...
ha..ha.. kako ti se ćini?
Kako ti je sada? Napomena,
kutija pikavaca,dokonog prijatelja,
zar opet ništa?Nesklad, pesnička rima
da ne kažeš kako ti nisam rekla,
ja nisam više ona ista.
Na stolu karta "Djoker",
Dama! i gospodin? Nisu obdareni
za grupno vežbanje...
Tvoj dim iz cigarete polako se ljuljuška...
s nekom namerom, po neminoj noći,
Hajde bez kibicera u narednih
dva sata, solo s tobom da odigram
jednu ? partiju šaha....
- Njegova snaga nije pobedila, nakon izvesnog vremena konaćno je prestala da je intrigira. Prestaje da beži od svega. Stoji uz njega, neporažena. A on, kao da je osetio da se ona više ne bori sama sa sobom. Njena unutarnja borba polako jenjava kao sunce na zalasku...
- Rukama prelazi preko njenih nagih nadlaktica. Polako je privlaći sebi sve dok se nije potpuno privila uz njegovo visoko, snažno telo. Spustio je glavu i usnama joj ljubi pramenove kose pored obraza. Veštim prstima je skinuo dekorativnu šnalu koja je pridržavala njenu dugu kosu na sredini glave. Dok joj je mirisna kosa padala na lice, ote mu se tihi uzdah duboko iz grla.
- Milovao joj je vrat. Laganim poljupcima joj je prelazio preko obraza, a ruke je spustio na njeno obnaženo rame, palcem joj milujući ključnu kost i kretao se laganim dodirom prsta još niže.
- Nju u trenutku razljuti sloboda sa kojom ju je dodirivao. Zašto ga ne odgurne od sebe ? Nikada u zadnjih nekoliko godina nije dozvolila da joj neko toliko.. Ali, bila je paralisana, nesposobna da se pomeri, da se pobuni. Vrelina njegovog tela i užaren pogled na nju su delovali kao magnet. Nije bilo snage u njenim udovima da se odmakne. Želela je da udahne još tog oštrog čistog mirisa njegove taoletne vode. Bilo je tako lako osloniti se na njegovo snažno muževno telo i predati se tom lebdećem osečanju čarobne ranjivosti.
- Polako razaznaje da je; sastavni deo onog što je čulno predmetno, što se predstavlja u duševnom životu, stalno menja shodno uticaju spoljašnjosti, i unutarnjeg prihvatanja koja zavisi od raznovrsnosti, koju dajemo duševnom životu.
- Odnos koji nastaje je, sklonost, razdvojivost, razlika, sličnost, jednakost, celina i delovi. Na suprot tome, u psihičkom doživljaju, pojavljuje se unutrašnji odnos shvatanja ili osečanja ili težnje.Isto tako odnos opažanja bol zbog nekog dogadjaja ili saznanja, težnja za nekim- ti doživlaji sadrže unutrašnji odnos izmedju onog što se reprezentuje i onog ko reprezentuje i iskljućivo je svojstven psihičkom životu...
Već - već - evo.
Izbliza i iz daleka
Videla je jasno
Igru duše sa dušom
Kako sustiže uleće
U svemu što se kreće
Al' oči su bile - ovde
Oči - i za sve ostalo
Juće je bilo kasno
Juće je prekljuće
Juće koji postaje prvi.
I, ti to znaš?
Najzad kako je uzbudjenje bilo isvise snažno da bi se moglo obuzdati, on uzviknu:" Dakle, ja,
za njega tamo bedan malogradjanin, imam ovde izjavu ljubavi jedne neosvojive osobe !"
" To za mene nakon sve moje upornosti i skrenog osečanja koje gajim prema njoj, nije mali uspeh, dodade on, nastojao je da stiša svoju radost što je više mogao. Umeo sam da očuvam dostojanstvo svog karaktera. I ako sam rekao da je volim: Počeo je da proučava oblik slova: njenog
imena koje je ona ispisala : ona, imala je lep sitan rukopis. Bilo mu je potrebno neko fizičko zanimanje da bi se oslobodio radosti koja se graničila s ludilom.
" Vaš odlazak koji uskoro planirate, primorao me je da govorim...Sad kad njega više neču videti
on mi je stavio do znanja da je tako najbolje,...? Ne bih mogla izdržati da i vas više ne vidim".
Najedanput sinu mu kroz glavu, kao neko otkriće. misao: prekinuta sa ispitivanjem, njena izjava je udvostrućila njegovu radost. Ipak ču odneti pobedu nad onim drugim, poviće on, ja koji sam joj stalno govorio samo o ozbiljnim stvarima ! A, ona je tako lepa i ako godine počinju polako da je uokviruju, i ona sama svesna je toga a ipak ? Ima divne oči, za svoje godine divno izgleda : uvek nalazi da kaže u pravi čas poneku duhovitu i finu reč ". On se u tom trenutku topio od miline: lutao je
nasumice po njenom dvorištu izbezumljen od sreče. A ona sedela je u sobi zamišljena, pogledom koji je počivao na zidu preko puta nje i fotografiji koja je tamo stajala.... znala je prvi korak,
čorsokak koji treba izbeći-izdvojenost,tragovi pritvorenosti i prevare, lik koji se jasno ocrtavao
pod vrelinon, suvih kapaka. I sve što je videla bila su dva očaravajuća oka.Posle dugog vremena odlutala je u mislima. _Zdravo - veselo je uzvratila, da se vratimo i uživamo u ovom povetarcu..
Kad čovek uvidevši da u sebi nosi i sudbinu svog partnera, konačno prihvati da pred njim stoji bezgranična zajednička budučnost, njegov prvi refleks često može da ga navede da se pripoji-on-ona.
U ovom slučaju,opasno povoljnom za naš lični egoizam, neki urodjeni nagon, opravdan mišljenjem, omogučava nam, što je moguče više, da se oslobodimo gomile drugih da bi smo našem biču dali punu vrednost. Ne sastoji li se taj "vrh nas samih", koji treba da dostignemo, u odvajanju, ili
bar u tome da sve ostalo potčinimo sebi ? Postavši misaona-osečanje, kaže nam proučavanje prošlosti, i delimično oslobadjanje od nje počinjemo da živimo za sebe. A, nečemo li ubuduće morati da idemo sve dalje i dalje tom linijoj oslobadjanja ili spajanja na nama je da donesemo odluku?
Biti što više sam da bi se bilo nešto više, bez sumnje bili bi smo kao snop varnica koje se gase u noći: to bi bila ona potpuna smrt koju s ljubavlju definitivno uklanjamao.To bi pre bilo nadanje da če vremenom izvesni zraci ljubavi biti prodorniji ili bolje sreča-ljubav, najzad nači onaj put ka svom ispunjenju koji ljubav oduvek traži.....
Ti, dvosmislen-vremenom nakindjuren
ni reč ne reče, dok godine promiču,
zastajkuješ oklevaš, za onim što zovu vreme,
Nesposoban samoživ pred njom nikad da staneš.
Uz kikot i glasan osmeh, tamo gde nema nićega tražiš ponavljanje.
Proždireš tromu tišinu zaboravljeno osečanje,
što pluta kroz tvoje sećanje !
Lukav, mudar, strasan, iskustvom
pridodaješ raznovrsno umnožavanje.
Po nekad iznemoglom rukom
hvataš njen zalutali osmeh i
nemo rukovanje.....
Shvati,Katkad! možda nije kasno?..
Ova vaša priprema traje več nekoliko meseci, i za sad joj se kraj ne vidi I suviše je sumnjivo ?
Ipak je ona lukavija od svih njegovih poznanica. S' tom razlikom što ona nema skrivene namere. Ona
je krajnje strpljiva, kad sve to trpi duži vremenski period, po nekad pomislim da je za nju sve to samo
igra ? Prijateljice na vama je da da vidite jer koristite odavno priliku da sve bude po vašem. Nakon
njegove izjave ona je ceo dan sijala od zadovoljstva. Izvolite prijatelju molim vas, reće mu ona, pokazujući na časovnik koji se nalazio nedaleko od njih na komodi u dnevnoj sobi.On joj pridje sasvim blizu njihove glave se primakošei on je strasno poljubi..Brzo se udalji i nastavi sa razgovorom. "znate prijateljice. Vi želite da uvek budete u pravu, da li znate da je put manje lep zato što je oivičen trnovitom ogradom koju ste vi izmedju nas postavili ? Putnici pa i on tamo negde idu dalje, a opako trnje ostavljaju da ostane na svom mestu. On je trn koji če uvek biti prisutan odbacite ga već jednom i krenite dalje. Dragi moj prijatelju, i vi skupa sa njim možete otiči kad vam je volja..re'e Dora.
U trenutku je uvideo da je opet prenaglio i da mu valja da se na lestvicu polako penje da bi povratio njeno sad več poljuljano poverenje, i da će mu njegova okretnost dobro doči. U trenutku je prestala da ga gleda očaravajučim pogledom, nestalo je one učtive veselosti u njenom pogledu..
Ipak ona se i dalje njemu činila tako lepom. " Na posletku, nadao se da če mu jednom otkriti dugo skrivanu tajnu. Njegova uobrazilja počela je polako hodati zemljom."
Ako je istorija života samo kretanje svesti, obavijena velom ljubavi neizbežno je da se ka vrhu, u blizini čoveka, stiže i pojavljuje se na rubu inteligencije,osečanje-ljubav. I to je jedno od svesnog zbivanja koje se dogadja.
I tako sam "paradok čovek-osečanje - ljubav" postaju jasniji. Ona postaje i opstaje kao duševno preimučstvo. toliko postajemo zbunjeni, i gotovo odustajemo da je razdvojimo,ona se morala dogoditi...?Ona postaje sve snažnija i sve se više usredsredjuje u nama. Ona je izvanredno gipka i bogata, ona se pretapa i samu sebe učvršćuje.
Ona ljubav počinje da se umnožava, šta više ona istovremeno vrši preobražaj da ono što je nameravala i dalje produži....
Posle neslućene igre zamajavanja,
reć nečujano iskazana onima koji ćekaju.
Izmedju noći i jutra, radjanja i umiranja
Obasjana svetlošću nenarušive lepote,
Okružena tišinom vrtnog blaga,
Snagom spokoja zraći pupoljak ruže.
Svojom lepotom: srce obavi,
duša udrhti, pogled podrhtava.
Ko izmaglica, dvojnik zatočenik,
Lik nadahnut osmehom, lutalica u noći.
Vrtlog, agonija istine i laži
S' pupoljkom ruže na dlanu.
A sad.Za tebe jedno pitanje
i tvoju novu priću:
Kako miriše pupoljak na dlanu ?
Eto najzad i to prošlo je,
"Zašto baš ti ? U onoj skoroj noći?"!
Neobjašnjiva lepota,
gubitka i dobitka -
dizanja i padanje
zbunjivanja i uzbudjenja.
Izmedju Decembra - Juna
želja ko varnica,odbrojava sate
svetlosti što blesnu kroz tamu.
Visoko u ponoćnom vazduhu,
Nasuprot, razum ukoćen.
Zima nas je grejala, i
podseča na osečaj vremena
koje uznemirena prevazilazi.
Dilema iskreno govori;
Ljubav ! Ona je sjaj, koja
vremenom jaća maštanje
opasana izmedju doba i snage
polako menja boje !....
