Otkud ti, čuj me !
Prikovan pogled - suprotan vremenu,
A ja reće - pa ipak ? Da ga vidi.
Svi putevi vode do tebe,
A gde je ? Smisao za ljubav-
može da ode na kraj sveta
Ni jednom od tebe.
Ja promumla - evo ! Evo ga-
Pre njega videh - A gde je sad?
E-ne! Može biti da je ovako bolje
A ti ! Idi sad kreni,
I s' njom-tom bezumnom željom
ma idi..gde god hočeš..
Šta se desilo. Ne tiće te se ? Nasmejala se. - Naravno hoču. Ne razumem zašto sam želela da ponovo po ko zna koji put dodjem na Krit ? A On, stajao je blizu. Pogledaj me reće on Dori. Molim te zadihano je rekla - nemoj.
Taj pokušaj odbijanja je bio toliko slabašan da ga nije ni udostojio komentaraom - Sečam se kako si izgledala u onoj plavoj košulji kad si se prošle godine zagubila na mom imanju. Kad sam te pronašao istovremeno mu se ote uzdah zadovoljstva. Promrmljao joj je u uho : Dopada mi se što si pristala da svaki vikend od onda provodiš s amnom na ostrvu. Dopada mi se da te gledam kako jedeš i piješ. Posebno dok piješ čaj od mente i crnu kafu s limunom. Dopada mi se zvuk tvog glasa. Obožavam tvoju kožu. Obožavam način na koji me dodiruješ. Obožavam tvoj miris, tvoj ukus, jednom rečju obožavam te Dora....
- Ali, ne smemo. Ovo nije u redu - prommrljala je u njegove usne.
Kad su mu se usne spojile sa njenim, više nije mogla ni da smisli razlog protiv, a kamoli da ih izgovori. Vrelim usnama joj je pržio lice, bila je spremna da sagori na njihovom plamenu. Nije mu pružila otpor, nije oklevala. Pio je sa njenih usana dok nisu postale potpuno podatne, a zatim ih je rastavio nežnim prodorom jezika. Uživao je u ukusu njenih usta, jednog trenutka harajući, da bi ih u sledećem nežno smirivao usnama i jezikom.
- Ja...- Nije važno - prošaputao je. -I ovako mogu da te osetim. Krenimo na imanje.. Ovog puta ostaješ duže....
- Ni Dora ni on nisu imali vremena da dokuče širenje talasa osečanje - iskazano kroz ljubav, pulsacija je bila nagla, treperila je elastičnim pravcem nezadrživo. kretanje koje je u datom trenutku tražilo svoje odredište. Istinitost iskazana kroz osečanje. Tražila je da bude vidjena i prihvaćena - ili je uopšte ne videti i neosetiti. Tražila je svoj put: Osnovno kretanje ka njemu-njoj. Da je spontano prihvate i osete... Ona, pa to je ljubav....
Postoji i dalje, I sad sam,
Lutalica, lovac mislilac,
Poseban gost, prisutan,
sažet kroz večnost,
otkucava kao sat
urezan slovo - znak
Pomešana godišnja doba,
Čudna igra..
Istovremeno na istom mestu, -
Najviši smisao - Dovitljivost obrnuta iz ruke u ruku
lutalica s' lutalicom -
Vreme tišine - Tamo i natrag,
U, blizini
Za vreme mraka, pogled bez uloga
S ciljem zadihan-strpljivo ćeka-
govori
Gde li si bila?
On krete,ali se seti
Ne verujem
i ponovi
Zato...Szviše si ljubazan!
Ti, neobićno iskustvo,
Lovac na snove,iz
kaveza ili mreže ? -
kako to postižeš ?
Iskušenje što šeta po prošlosti
Ostavi sadašnjost, s' rekom vremena,
Ravnoteži sa skladom,
S' tragovima prolazi i sa ostalim
tragovima stvaraj stazu.
Vrela tišina, - kroz "Njeno da"
veča je Nego Tvoje izmedju "da i ne".
Laž nije utjeha najveća - vreme je
da staviš tačku....
Zna, u tišini,nema ti ime,
Ti si otišao da bi ostao ovde-tu.
Tvoja vizija - vreme duboko prazno,
šaraš po sečanju nedostupan
Tamo ! Ni ovde !
Besciljno-neizbežno,
Saznanje - put opasan tesan
Granica neostvarene mašte -
zarobljeno sećanje istina-
reć istinita leći..
I onda ! i Sad!
U dremljivoj večeri,
Daljino tamo, a ipak pripadaš?
Ma..Ajde.. razumevanje,
U mislima si od uvek ovde..
Ona te neprestano zamišlja,
a nikako da se seseti.
To je nešto poput obećane reći,
Osečanje blisko sa tim ali nije to.
Čini se da otkriva evo sad -
Vreme je u jednom trenutku stalo,
i ostaće u sečanju treptaj - trenutak -
koji se neće ponoviti..
I uvek isto pitanje,vredi li ono
što misliš da vredi ?
Ako se malo potrudiš, možda ćeš
i nju, nekad ipak pronaći...
Surov, prazan nespokoj,
Ah, videh kako huji,
taj kovitlac-da bi mogao pokriti
Savršen, idealan,više od nje,
stopi se u jedno -i opet Ti,
uobičajno sam ? bunovan.
U krugu prošlog vremena
reć s dubokim uzhom potoni-
gleda, al' ne prolazi,
Još uvek se nada al' mu ne prilazi?
A Ona izabra, onog što mami,
Radost, zadovoljstvo, mudrost
inteligenciju i "Pamčenje"
Za tebe tišinu.Za nju ?...
Lelujavu svetlost u zoru,
Trenutak pijanog krika
u toku noći,izgnan pogledom
bez osečanja.
I tvoje reći tamo neke
slepljene lakim dodirom
vrhom lažne sreće.
U noći pustoj, u noći mračnoj,
jednog trenutka sve zaboravi ,
sve lepote - prisustvo tajni,
Sklupćan pogled u uglu sobe
blesak asketske strasti-rastrgan
U zanosu bez plamena.
Zadrhti-nestaje,
Nespokoj sečanje,
trenutak datog obečanja-
Zavet sa njenih usana....
Ne želi da se oslobodi,
tvog - duha i tela -uma i osečanja
