Među nama

                                     iz Plave beležnic
                                         ...Sećanje...

Uprkos svemu
nešto čudesno
tu-iza
možda
malo bliže
Pored snažnog hrasta
i vitog bora
vreme teče
sečanju
pred mrak.
"Ja"
"Ti" za tebe
neshvatam...
zašto  ne bi...
Delili ono što ne pripada
nijednom od nas...

Da li si ili nisi razumeo

Mračna nemirna noć,
Slučaj jednostavan,  tajanstveno smišljena
Ustaljena navika - mahinacija,
Na tvom licu prezriv osmeh,
Tu si ispred... Slušam
Pokušah da sakrijem zbunjenost,
Ali, pomislih, nek ide do djavola.
Zašto kriješ, da li si ili nisi razumeo,
Samovoljno iskustvo svih pojava,
Iskonski instikt, uzdignuće goni na pitanje
Apsolutno beskonačno zamajavanje
Potajno, slučajno, kad si bio ovde ?
Ponovi rečenicu...
Neodredjeno jedinstvo,
Gasi-poslednje uverenje,
i vraća unatrag lažnu sliku u dve boje.
Objektivno opstaje - a priori -
Obmana lekcija koja se pamti.
Reči su uvek opasne - po sadržaju strane,
za ograničene prolazne stvari,
Ali ! ipak ništa u poredjenju prem,
Ljubomori bez rizičnog skandala.
Noć kada je trebalo da krene,
do najudaljenijeg kraja
U očima nešto jače od straha
Neka greška-zanimljiv potez,
saznanje vlastite ljubavi,
Jedinstvo,lutanje,dosade,
Neznanje il' drskost,rasplet pun sumnje
S'razboritošču se bori.
Ali' da raščistimo,
Nenasita i žedna igra  se ponavlja-
sve što se ponavlja dosadi,
Na kraju krajeva ona kroz život tera svoje,
A, Ti koračaš i suviše sporo....

Zarobljen u naviku

 I vrh svega, čuje zov ispod pogleda,
zarobljen u bezbroj likova, čovek il' ljubavnik,
Zarobljena navika tiho kraj nje, naglo se vraća,
Ostaje da otkrije skrivene tajne rasute svetlosti,
Nevidljiv kruži po usnama, misli slama opseda,
Pretvoren u nemir, zapoveda da i ona kaže,
Reč u reči.
Njegovu da reč iskaže !

 

 

Na jednoj drugoj strani

  

Setila se svega. Nit memorije koja je počela da se odmotava nastavi nezadrživo da joj  proleće pred očima. Medjutim, samo je sedela širom otvorenih očiju i posmatrala zvezdano nebo. Nikako nije mogla da zaboravi onaj čudesni slatki osećaj kada se predhodno veće ljubila sa njim. Nekakvo uzbudljivo, ranije  njoj nepoznato osećanje beše prostrujalo njenim telom, ostavivši ga u tom  neobjašnjivom probudjenom stanju. Ona se pitala, šta je to što je opet nagoni da ga zagrli i priljubi mu svoje usne uz njegove. Ona požele da se opet pripije uz njega celim svojim uzbudjenim telom.
       Podiže se i ode u pravcu  kuda je otišao. Uskoro ga je pronašla kako sedi na ivici jedne stene, posmatrajući treperave zvezde.
     -Ne mogu da sedim sama - spustila se ona na kamen pored njega.
      On ništa ne reče. Samo ju je mirno posmatrao sa strane. - Divna noć, zar ne ? - nasloni ona glavu na njegovo desno rame - Kao stvorena za ljubav ! - uzdahnu on ! - Da, ali ne za ljubav izmedju odrasle osobe i mladjeg čoveka - Morade da ga ispravi. On trže glavu i zagleda se u njene oči. Nisam mislila na vaše telo muškarca. Govorim o vašim duševnim sposobnostima da doživite ženu.Vi dragi moj gorite od želje da vam se ja podam, ne iz potrebe nego iz čiste znatiželje ! reće ona.
     - Ne želim da mi se poda "neka" - planu on - nego želim "tebe"! - U redu ne svadjajmo se. Pričajmo o zvezdama, on samo tužno spusti pogled. Mislim da te volim priznade joj on postidjeno. -  Znala sam ! - pogleda ona u nebo. - Potpuno pogrešno si protumačio naš sinoćni poljubac. Kako sad da ti objasnim da nekog poljubiti, ne znaći istovremeno i voleti. - Pa zašto si me onda ljubila ako me nisi želela ? - Nisam ja ljubila tebe, nego ti mene ! -podseti ga ona prekorno. Već sam se ionako sto puta pokajala što sam se do te mere sinoć zaboravila. Vidiš -okrenu se ona više prema njemu - neki muškarci su spremni na ljubavne avanture u svako doba dana i noći sa svako ženom koju vide, bez obzira na njene godine. Ali prava žena i pravi muškarac imaju samo ...! Zbog toga sam ljuta na samu sebe. Razumem..-promuca drhtavim glasom i ustade. Ona je još dugo tako sedela zamišljena i izgubljena u vremenu, kada je neko blago dotače po ramenu..
     - Došla sam da te pozovem..uskoro će večera čekamo te u sali. Šteta pomisli ona što smo se kasno sreli , a možda grešim ? "želela bih da  sam pogrešila". A moglo bi sve drukćije biti ? - Jel možeš da kreneš - zakoluta oćima njena prijateljica - ona podiže ruku i jednim jasnim znakom stavi  joj do znanja da kreču. Zatim udjoše u restoran, uputi osmeh okupljenima za stolom vidno raspoložena sa svojim urodjenim smislom za humor... A on na drugoj strani ? Shvati će da je ona bezinteresna hrlila u zagrljaj....
     - Ona nije osoba koja ništa ne želi , niti je izabrala asketski život. Isto tako" On" nije neželjen "Ona želi ali u isto vreme sputava žudnju. Ona ima volju ali u isto vreme ne želi biti slaba. Njena ljubav je  vezana sa "željom" i ista nije hir. Unutrašnji lom je sputava- Naime ne želi da se veže , ne želi lance koji će onemogućavati njenu slobodu, ujedno to nije komešanje sebičnosti - već jednom  preživljeno. Ona želi da dalje kroz život "Trči u miru"..s'ljubavlju koju želi da sačuva a ne da je izgubi, " Ona  pažljivo gleda da bi ga videla " biti "jedno" s njom samom i pustiti je da živi.. Ona
 "ona  neželi da bude podredjena moći drugoga". Njen princip je " da sloboda nije samovolja". Da li On može prihvatiti !?...

Pričekaj

Ej - g-dine s druge strane !
Ipak sačekajte..Da vam kažem nešto...
Ja upoznah ljubav ! Smekšanog pogleda,
koja kao leptir pirne preko cveta -
s' plamom u očima.. za napad je spremna..
Ah - izabrah ruke što kruže po telu
       i stoje na svemu !
"Sa nadom u uspeh ne želim se kriti"
Put se izgubio i putnik na njemu !
Al, će  večno živet, svuda i u svemu,
Ej - a kuda se ti spremaš ?

  

Putevi u novo

  

Obgrlila ga je oko struka i privila se uz njega što je više mogla. Njegovu meku pamučnu košulju upijale su suze koje su joj se slivale niz obraze. Šta je sad to ? - tiho je upitao, i podigao joj glavu. -Suze. Zar ti se ne dopada da budeš ovde zarobljena sa mnom  dok i oni nedodju? Hm ? - Nežno se smešio. Kao u stara dobra vremena svi čemo biti na okupu  i evociraćemo uspomene.... Seti se, prošlo je dosta vremena. Svi smo prošli kroz lepa i strašna iskustva i preživeli. I kao što vidiš svaka tragedija zbližava one koji je zajedno prežive. Naše sudbine su zauvek zapečatile naš odnos. - Ti nikad nisi verovala ? Zar ni sad ne veruješ? Verujem ti, ali... - U redu je - tešio ju je i sklanjao joj kosu sa bledog, izmučenog lica. Ali bio sam siguran da će se nešto desiti i desilo se.
       Sad više niko nikom neduguje. Ugnjezdila se uz njega, upijala njegovu snagu, grejala se njom, kao nekad pre mnogo godina kad su svi bili mladi i ludeli po gradu.. - Zatim su joj oči zasijale vragolastim sjajem dok je dizala glavu da ga pogleda. Odgurnuo ju je od sebe, i dalje je čvrsto držeći za mišiče.
      - Znaš li da smo svi opet sami bez partnera. - Nije valda - odgovorila je, blago se naginjući ka njemu i provokativno ga dodirujuči.Još jednom se široko osmehnuo i snažno je privio uz sebe. Kada se konačno odmakla  klonulo se oslonila na njega. - Predajem se - uzdahnula je. -Sad smo jedan jedan. Brzo je poljubio - sad će ostali pristići. Koliko je sati ?  - upitala ga je. Njegov avion je sigurno sleteo pre dva sata i on dolazi.. A on ? još uvek on ? Navukao je obrve na oči, tako da mu je lice poprimilo djavolski izraz .Prekorila ga je blago. Rukom ju je pomilovao po obrazu.- Ovog puta čuvaj se. On je udovac i ti si... Nikad nije prestao da te voli svi u društvu su to znali. Obečavam reće ona...
    -Ogroman paradoks pa i tragičnost ljudskog položaja nastaje iz ćinjenice da je sve što čoveka danas mući i ugrožava, delo njega samog. Znala je da "Promene koje se ograničavaju na jednu sferu uništavaju svaku promenu."Ona će morati da izvrši radikalne promene u svom životu - i da se ne oslanja na sitna prolazna poboljšanja koja uvek ostaju kao sitna poboljšanja, koja neznatna po koji neznatni detaljčić popravljaju. - Doživela je osećaj slobode. Postala je gospodar svog života. Oslobodjena je svih okova, može činiti što želi. Obečanje nije uspelo.Iluzije su doživele kraj. Postoji osnov za pravo želje da je zadovolji i da na taj način ostvari cilj života - "odsustvo boli." U ostalom još nije kasno za put u novo....Ljubav zavisi od naše slobodne volje. Ja sam ja. A, onaj sam. Onaj što nevidljiv pored nje hoda i koga nenazire i zaboravlja, njega prestaje da voli jer on hoće da prestane. U ostalom ona više neprašta niti mrzi...

Senka večeri

 Gle, i tamo kao i ovde !
Tako je prisan - sklon da voli
Zvonki zavodnik, ne prest'a da postoji !
U sebi sam - osedlan drhtaj
Došao niotkud - nabujao vreo
S' prstima miluje usne i kosu,
I  uprkos tome i pri svemu tome,
Vredan je ljubavi vr'edan....

Kontrast s prividom

        Jutro je bilo vedro sunčano. On je po dogovoru ćekao u restoranu. Sledeću rećenicu je izgovorio naglas, a da toga nije bio svestan. - I dalje se smeškao, ali mu se izraz lica promenio. Postao je prisan, nežan, topio joj je srce.
     - Juće si me ciljano podsticao da ti prićam o sebi, kopao si po mom privatnom životu i mojoj prošlosti, za svo vreme dok se nismo družili. Odlićan si glumac. Ni u jednom trenutku nisam posumnjala, znala sam, osećala sam. Dok je prićala usne su joj vidljivo zadrhtale. - Istina je iznenada isplivala na površinu, a on je bio srečni pokretač tog oslobadjanja. Tačno je znao kakvog bi ukusa bila kada bi je tog trenutka poljubio. Pošto je savladala početni oprez, bio je iznenadjen njenom spontanošću i odsustvom stida. Reagovala je na njegovo milovanje iskreno, nepritvorno. Kao da je strast u njoj dugo spavala.  ili je to bio deo igre koju je igrala ? Očima je ponovo potražio njene, ali u njima nije bilo nagoveštaja prevare. Bio je siguran da se ona ne bi opirala kada bi je u tom trenutku privukao u naručje.
     - Ali šta je to njoj značilo ? Da li se igra sa njim ? kao što j to ućinila pre mnogo godina. Da li je bila svesna moći koju još uvek poseduje nad njegovim telom i dušom?. Ispričaće mu hronološki o putovanjima i našim zajedničkim pijateljima. Znaš kakav smo nadimak imali ? "Tri musketara", a on je bio "D'Artanjan" i jasno staviti do znanja da se nikom nije ni na  koji način obećala. Neće mu dozvoliti da je uzme u naručje i poljubi, neka se i dalje trudi, i onako imaju dosta vremena pred sobom. - On je iznenada - zarežao i trgnuo je iz sanjarenaj. "Njen pogled - on zaista postoji videla sam ga". O čemu prićaš zaboga. Iskreno mu je odgovorila. - Da bila sam tamo - videla sam ga, poljubila sam ga - on je ipak tamo. Da rekao ti je da svaki vikend provodim na njegovom imanju u Grčkoj. Njen odgovr ga je iznenadio, jer su mu grube linije oko usana malo, sasvim malo, smekšale. Aha,jasno mu je odbrusila. Malo je nezgodno. Tada sam mislila da te nikada više neću videti.Udarila je nogom o sto, iskazujući svoju bespomoćnost.
     - Ona je znala: Postoje mnogi snovi u kojima stičemo dubok uvid u bit drugih ljudi i nas samih, snovi kojih smo sasvim lišeni u daljem žiotu. Potvrdjuju ga one ćeste reakcije u kojima nekog vidimo u potpuno drugačijem svetlu i osečamo se kao da to znanje imamo oduvek..Izmedju ponašanja i karaktera, izmedju  maske i stvarnosti koju ona stvara i oslobadja  asocijacije,potiskujući znanje o stvarnosti, znanje o istinitom.
      -I da nezaboravim sečaš li se da smo nekad prićali o,"Telmudskoj legendi ista vrlo poetski prikazuje potiskivanje istine: prilikom radjana deteta andjeo mu dotiče čelo pa dete zaboravlja istinu koju  je znalo u trenutku radjanja. Ukoliko je dete ne bi zaboravilo život bi mu bio nepodnošljiv."
I zaista, veliki deo naše energije utrošen je na skrivanju našeg znanja od nas samih,"Ovog puta ne želim da zaboravim" a ti radi kako ti je volja.....

Krug

                            iz Plave beležnice 

Tamo gde je ona živela vreme je sporo prolazilo Okružena prirodom udaljena od puta samo staza sumski krivudavi puteljak. Godišnja doba su se smenjivala, a sa njima i njene godine koje su nepovratno prolazile, nije žalila.Odavno je naučila da sama bije sve bitke, kao i drveče koje je okruživalo kucu, skupa sa njima mirno i tiho uz njih , borila se sa kišom, snegom i jakim vetrovima koji su na planini uvek duvali. Veče hladno. Ona  i dalje  sanja.
       Polako se smeši, saznala je za jednu radosnu tajnu. Telefon neprestano zvoni, smenjuje se
zvono fiksnog i mobilnog telefona . Za nju i dalje vreme ovde ne postoji Ipak u snu prilazi  sva radosna telefonu, zna da je na drugoj strani,.. . Isto tako zna da je on nikad neče napustiti ? Uvek će biti uz nju... zna da je svakog jutra uz nju i da ostaje tu do daljnjeg.
       Polako trlja oči,  došao je stoji i gleda , zuri u nju kao da je prvi put vidi.Pruža ruke i grli je, tad je definitivno shvatila da je to san. Uzdahnula je.U glavi joj je tutnjalo. Ovo nije stvarnost.
 I ona polako počinje u zagrljaju njegovom da mašta i luta po zemlji snova, u krugu iz kojeg nikako da izadje. Njegov zagrljaj je čvrst, drži je kao da se pribojava da če zauvek ona otiči i stalno joj na uho ponavlja. "shvati več jednom da nisi niti češ ikad više biti sama"?Ona je samo klimnula glavom, iako se nije tako osećala. Budi se i ima već  izgradjen stav prema njemu u skladu sa onim koji je  imla prema jednoličnim i napornim danima koji su je dodatno zamarali.Zna da će taj ožiljak, ostati na duši i nikad zarasti neće. Ostaće kao sećanje na dane što prošli su i bez njega prolaze. Smogla je snagu, vedrine i optimizma i kreće dalje...
       Rešena da krene na put, nije se osvrtala, sa dva kofera, jaknom i patikama. Do skoro i nije razmišljala, da putuje, mir i osamljenost, je ostavila iza sebe i sečanje na njega . Njegovo lice više i ne traži prepustila ga je da po izboru odabere, i on je ne rekavši odabrao, bila je sasvim slobodna i srečna.
       Na aerodrumu dok je ulazila u restoran, pažnju joj odmah privuče elegantan vremešni muškarac , zaustavila je pogled na njegovim skupcenim naočarima za sunce, u trenutku pogledom obuhvati pred sobom njegovo lice nešto izmenjeno čini se kao da dolazi izdaleka, pade joj kamen sa srca kad u njemu prepozna svog starog znanca. Uz njega je povezana jedna sretna priča, pre više od ... godina. Povukla se korak dva i uzviknula njegovo ime. On se okrete i radosno je pogleda  nešto si rekla ? - Draga moja...
Istog trenutka su shatili i on i ona da nisu pogrešili. Na trenutak su se osetili sretnim. Polako su krenuli jedno drugom u zagrljaj, čvrsto su se priljubili jedno uz drugo, kao da su se bojali ponovnog rastanka - Eh ! čula je kako je i dalje doziva imenom, vidi ti nje, zar i posle toliko  vremena ista.Koliko puta sam pisao i zvao a tebe nema, kako si samo mogla da se ne javiš.. Njoj je laknulo, malo se sagnula da je poljubi u obraz. On je snažno zagrli i strasno je poljubi u usta. Idemo reče on. Njoj nije trebalo mnogo da primeti njegovo ozareno lice. Nimalo nisi kao pre - izlete mu pre nego što je mogao da se zaustavi, godine bez vidnog traga, to je dovoljno, nadam se da te moja izjava ne pogadja. Želim da sve zaboraviš i oprostiš. Od sad te i onako više neču pustiti ni ostaviti....Želim da mi sve do detalja ispričaš.I znaj obuhvatio joj je bradu i podigao lice ka sebi kako bi je nežno poljubio. - Nemoj mu previše oštro suditi. - Rekao je sarkastično..Nasmejala se uprkos sumornim okolnostima.Napravila je jedan drhtav korak prema njemu, a zatim je on bio uz nju, stiskao je u zagrljaju kao da je nikada više neće pustiti od sebe.
      "  Kakve su privilegovane vrednosti te jedinstvene situacije date koraku mišljenja ( refleksije ) ?
To je lako opaziti. " Promene stanja koja dovode do budjenja misli i osečanja, odgovora tački kroz koju prolaze oni, pa čak i ona osečanje - ljubavi. Šira od toga, ona deluje na sam život - pa, prema tome, označava promenu koja utiče na stanje ćitavog osečanja."
        To je očiglednost koja se, nastajući iz svog osečanja, malo - pomalo, sabranih i povezanih u toku trajanja nameče kao logično mišljenje - osečanje. " da li je to ljubav " Neprestano osečamo, kako se odvija jedan te isti proces koji uvek može da se pozna, produžava u izgradjivanju osečanja koje,
nije ništa drugo nego ljubav. Sa odlučujućim trenutkom radjanja osečanja, i u njemu, otkriva se ništa
manje nego ljubav...Zatim slede ostala dva dela: misao, pa slika.Oni nemaju vrednost suda, već je jednostavno izraz emocija..."
         Ljubav piše svoju priču  - I kao izvor reke, gde čak i nežno delovanje usmerava slobodnu vodu tako je i "On"(gospodin) magnetno polje koje ju je na neki način, potstaklo da i daje razmišlja o nemu,(tebi).  Ali misli lete sve dalje i dalje hodajući kroz svaki dan kao kroz san u "krug"...Ljubav, ljubav...ah...živi jedan drugi život...

Nek sneva

I u svemu bez predaha, strela beskraja
Kroz prostor duše moje pune leta-
Sad slobodno srce bi da podeli

Posle, - e posle, genije moći ko svemir
Svake noći -kroz svetlosti blagi plam
U svakom času stoji ko tragač
Podiže se,i spušta  uvek iznova,
Snagom ljubavi bezazlen - dodir
stare boli s novom strašću !
Al' radosna posle one burne noći,
Čas po mraku - čas po svetlu,
Blizu zore. Samo čuti - dugo čuti
Sad su uz nju -slatke zamene:
od straha jači, stari i novi -vetar,
gde krunisan oblak lovi - ne, ne sneva ,
Jesi  a ne znaš, ah, trenutak,
Ti lišen sebe, da li si išta stvorio ?
Daleko od sebe- samog?