Mimo puta nek bude mnogo neslično
najžešće u umu i duši !
Ne drugaćije od daha izmedju izlaska i zalaska -
Jecajućeg zova - što opstaje, ulazi - uranja i
postiže cilj !
Dakle, još samo jedna malenkost:
Ona - ne nije ...slatka ravnoteža,
zalutalom oblaku što radja patnju -
izlomljenom sećanju - predah besu,
užurbanog hoda. Ona je predhodnica raskriljenog
talasa svesti, svest o ljubavi...trenutak u večnosti.
I na poćetku prazno, laž, mnoštvo ludila,
Izdvojeno svuda okolo kao najlepša stara pesma,
Tebe skrivenog kroz nepregledan sjaj iskušava,
i, tiho opkoljava !
Sad već po malo sečanje, na dohvat pogled
kraj tvog uzglavlja spava,
Bio si neko - trenutak kratak, s naviklim uzdahom,
Kroz male lažne ljubavi, svako veće zamišljaš
Njen korak, glas lik- tako malo, tako jasno :
Ali ! Ti neznaš,
da tražiš draž onu što nećeš, pomeraš svoju senku,
povlačiš lažni sjaj i bez cilja- panika u tebi odzvanja...
Ravnodušnost s malim nežnostima
prima kao preostali znak pristajanja,
Ne ja, reko'- Požuri molimte vreme ja
i tako, te većeri, čas, čas,večernji,
što stremi u susret noči, - I ovaj put ,
U svetlosti vatre - uzdah kratak i lep
vrti u krug nagnut zrak srebrnog meseca
pocepan plamenom, neobjašnjive lepote
Veoma lepo od tebe da si prihvatila moj predlog. Predpostavljam da njemu nisi rekla da sam ovde, i da če mo se češće vidjati ?
Da rekla sam. Uostalom prema njemu nemam više nikakvu obavezu reće. Njega i prošlost ostavljam iza sebe definitivno sam rešila, iluzorno je. Iznenada se pojavio i podsetio me na nekad lepe trenutke koje sad željin da zaboravi, u ostalom on je tako hteo !
Tako sam i mislio. Zna li on da češ nastaviti da se s' amnom vidjaš? U tom trenutku setila se poruke koju je njemu Aleksu, ostavila na portirnici. A on počeo je da besni dok je čitao poruku. Pitao
se šta ga je više uznemirilo : to što je otišla sa njemu nepoznatim muškarcem i ostavila poruku, ili što je rekla da ipak tog istog želi da vidja. Morao je da sedne dok je razmišljao.
Napomenula je da je i on njen stari znanac, i da če s njim danas otiči da posete prijatelja koji je imao vilu nedaleko od hotela.
Dok se lagano kretala ka parkingu hotela, njen znanac napomenu da je auto parkirao u hotelskoj garaži. Izvini molimte reče on.
Imačeš tu čast da prva upoznaš kad stignemo i prijateljicu našeg prijatelja, upozoravam te da je jako - nadobusna - uobražena, i misli da ako je sa njim sve može i da joj je sve dostupno.
- O, biče mi drago - odgovori ona, trudeči se da zvući oduševljeno. Pošto je sela na suvozačevo mesto. Primetila je da je on iznenada postao uzbudjen.
Gde ti sad živiš ? - pitala je, radoznalo gledajući ga, elegantno obučenog za njegove godine izgledao je nestvarno pravi zavodnik. Živim nedaleko od grada, u jednom predivnom malom mestu.
Dovolno je mirno da se nakon svih poslova i gradske buke odmaram. - Jel' to baš mnogo zabačeno ? O , da ! Vrlo zabačeno ima asvaltni put do vile. Ima mnogo šume i vočnjaka. Možeš da dodješ da me posetiš reče on. Kad rešiš da dodješ ponesi drugi par obuče draga moja, obziro da će mo vreme provoditi i u dugim šetnjama. Hvala, dobro da znam. Verovatno če mo dosta vremena provoditi napolje. On se nasmeja na tu njenu opasku, i ona se od srca poče smejati. Nakon sega ovo je prilično smešno. Ona se za trenutak zagleda u njega, on je uhvati za ruku i nežno je poljubi u obraz. Ona iznenadjeno pogleda u njega, na to če on, pa nismo rodjaci već stari dobri znanci i čemu taj iznenadni pogled ? Znao je da je ona nepopravljivi emotivac i da s' vremena na vreme da bi prekratila vreme po nešto napiše. Upita je da li si nešto skoro pisala, da imam u tašni, ista je posvečena, kome upita on? Tajna - slatka mala tajna reče i poče da čita:
" Zna da ljubav jutrom se radja, ko sunčev zrak što stalno pada, on je predpostavio o čemu razmišlja.O zlatnom vitezu na belom konju koji nije tu da te spase. To i sama znaš. Ali ako i dalje budeš sama, plašim se da ćeš se izgubiti
Sa jutrom nestaje sva njena nada.. zar te je toliko povredio upita, odgovor na tu opasku je uskratila...Znala je - osetila je da je želeo da slomije njenu volju, a da ona toga ne bude svesna? a ni sam nije bio svestan da je ona prozrela manipulaciju.Karakteristićne su njegove reći, energija i držanje na kojem gradi znanje o stvarnosti, znanje o istinitom ? Ponovo se zapitala da li je primetio da je zavetna sveća ugašena. - Ne,ne. Odlično mi je kad sam sama. Svidja mi se mir. To je zato što pišeš. Treba ti malo vremena da budeš nasamo sa svojim mislima. Da dragi prijatelju, još uvek, uostalom još izvesno vreme ću razmišljati. A onda upita on ? - A onda, Ah onda...
Jasno ispoljavanje želje volje i osećaja koje klasifikuje ljubav ( indirektno, konstrukcija ljubavi koja se obnavlja ), u kojoj on i ona figuriraju samo kao nastavak jednom prekinutog. To nije greška koja izobličava fenomen ljubavi. Prema tome, postavljena u okvir nove pojave, korak mišljenja je mnogo značajniji od bilo kog prema, makar to bio i prelom novonastalog osečanja, Oni vremenske stepenice polako prelaze, i ako su ih več po ko zna koji put prešli, radjanjem misli neposredno sledi harmonizacija spajanja, oni se uporedjuju, " ona sa njim i on sa njom". Ljubav rešavaju time što je nemere !....
Krit,oktobar 2017.
Samća je čini mi se, prihvatljivija i opravdanija pomisli ona.
Stajala je naslonjena na terasi izdvojena od društva slušala nemo misleći o njemu, i pitala se šta je on uopšte želeo ? Bolje bi bilo da udješ. Jesi li usamljena ? - pitam mada znam da je pitanje glupo pošto je očigledno da nisi sama. Ona frkne usamljena ? - Da, ja sam usamljena. Veoma usamljena.-Reči su se u velikoj žurbi iskotrljale iz nje, dok je društvo veselo prićalo i prisečalo se predhodnog vremena.Njen pogled je prelazio sa njega njenog prijatelj, na nešto drugo što on nije video, kao da pored njega ima još nekoga, ko je uznemirava.
Razmišljala je o nepravdi koju joj je naneo i koja je izludjuje. Da li je znao da je u trenutku izabrala njega umesto raja ? Da li zna šta je žrtvovala samo da bi mogla da ostane blizu njega ? Ipak rešila je sve da prekina.-Svaka draž ima svoje kriterijume za procenu vrednosti a on je sve pogazio!
Pričala je dugo sama sa sobom na tom magičnom mestu medju nestašnim talasima dok su udarali o stene a svetlost meseca ih obasjavala. Sve je delovalo nestvarno. A ona želi da sve nestane i da ova noć sve to što je bilo proguta. Stajala je blizu njega naslonjena na terasu i okrenula glavu ka njemu. A njemu. Oči su bile mračne a pogled napet. Znala je da će je poljubiti. Nije imala vremena da razmisli, pa čak i da jeste, ne bi izmakla i pokvarila trenutak slabim izgovorom. Nesmotren deo nje želeo je da je on poljubi, dok je onaj oprezniji bio učutkan njegovom požudom. Uostalo od sad će prilićan deo vremena provoditi u drugom okruženju....
Krv joj je udarila u lice.-Ovo-ovakvo njegovo ponašanje bilo je iznenada, obićno nema naviku da...
Ali on ju je sasekao svojim ponašanjem. Ne stvarno ne.. Nije trebalo da se tako ponese ničim izazvan. Ipak šta je tu je on ostaje tamo gde je i bio, i da nezaboravim - Drago mi je da ti kažem. Ako će ti biti lakše, i dalje te poštujem.- Ovog puta ona se nije šalila. Nasmejala se, osećajući se budalasto.
On "Tamo", ni za trenutak nije bio iskren.Počela je da se smeje-Ona zna da može. Mora da se usesredi.Njen um je mnogo jaći,rešila je da nastavi dalje, i shvatila je da on njoj nikad nije pripadao niti će pripadati. Dobro, ići ću dokle god budem mogla. Ne tražim mnog.Samo ono što mi pripada.On nek živi u svom svetu,uvidela je da nemaju ništa zajedničko...
Drago mi je što smo najzad svi skupa. Nakon toliko godina, putevi su nam se opet ukrstili. I po ko zna koji put da ti kažem onda kad si se izgubila slučajno ili namerno ? Ali opet si pronašla put do mene - rekao je tiho. I meni- odgovorila je dok joj je u stomaku igralo na hiljade leptirića zbog njegove nežnosti. Smešeći se, podigao joj je bradu i ponovo je poljubio, strasnije nego prvi put, a ona, je opijena njegovom blizinom imala utisak da se uzdiže iznad tla. Želim da ovaj trenutak traje zauvek-rekao je spustivši usne na njene i onemogućivši joj da odgovori.Uostalom i ti dobro znaš kao i ja...
Sedeli su u salonu i pili čaj od listova cvetova ljubićice. Dok je društvo na terasi bilo zaokupljeno prićom...-Zašto ne odeš malo da prošetaš i izbiješ iz glave predhodni dogadjaj ? Predloži joj prijatelj..-Odlično. Ovo je samo sitna prepreka preko koje ćeš hrabro preći.Prepusti sve meni. Istog časa ću telefonirati i rezervisati hotel. Hvala ti što si tako strpljiv. Odlićno pridružimo se ostalima.
A ona. Nije izgubila veru u samu sebe i u druge da postupaju ljudski implicirana izvesnošću zasnovanoj na vlastitom iskustvu a ne na podredjivanju autoritetu koji nalaže odredjeno verovanje.
Da li je moguće imati ljubav ? Kad bi odgovor bio pozitivan, ljubav bi trebala biti stvar, supstancija koju je moguće imati, posedovati. Ali nema stvari kao što je "ljubav".
"Ljubav" je apstrakcija, otudjeno biće, mada niko nikad to biće nije video. U stvarnosti postoji samo čin voljenja. Ona implicira brigu,poznavanje, reagovanje, uživanje prema osobi, slici, ideji.
Ona znači oživljavanje povećanje njegove/njene životnosti. To je proces samoobnavljanja i samouvećanja.
Obe osobe su žive. A on gospodin pre njega, ljubav je ugušio, umrtvujući je zloupotrebom - stvarnim nevoljenjem..
Uprkos svemu šta ?
Ne mogu da se setim
da li sam pitala ? - to nije
bilo pitanje.
Ali !
Da jeste..? Volela bi da nije:
Ostila drhtaj srca -
dok ubrzano lupa i
prigušeno kuca.
Stanje euforično-nekakva igra
s' rukama.
Eh ? nije važno -
uprkos svemu pokušaj
Da, To bi bilo divno.
ajd' što pre - dok neovlada
mirna i tamna dosada .
Jer odlućila je -
"Znaš li, možda, šta je odlučilo "?
Prepoznavanje sopstvene nespretnosti,
Da,..Da..Da-a, zna,
Izgovor da je dah zastao -
Da je pogled zalutao -
Prolazi trenutak sećanja - za jedan,
kratak tren..
Ono čega se sećala da je najlepše,
Od pre izvesnog vremena -
zvuči bezobrazno otužno - tužno...
Uprkos svemu
nešto čudesno
tu-iza
možda
malo bliže
Pored snažnog hrasta
i vitog bora
vreme teče
sečanju
pred mrak.
"Ja"
"Ti" za tebe
neshvatam...
zašto ne bi...
Delili ono što ne pripada
nijednom od nas...
Mračna nemirna noć,
Slučaj jednostavan, tajanstveno smišljena
Ustaljena navika - mahinacija,
Na tvom licu prezriv osmeh,
Tu si ispred... Slušam
Pokušah da sakrijem zbunjenost,
Ali, pomislih, nek ide do djavola.
Zašto kriješ, da li si ili nisi razumeo,
Samovoljno iskustvo svih pojava,
Iskonski instikt, uzdignuće goni na pitanje
Apsolutno beskonačno zamajavanje
Potajno, slučajno, kad si bio ovde ?
Ponovi rečenicu...
Neodredjeno jedinstvo,
Gasi-poslednje uverenje,
i vraća unatrag lažnu sliku u dve boje.
Objektivno opstaje - a priori -
Obmana lekcija koja se pamti.
Reči su uvek opasne - po sadržaju strane,
za ograničene prolazne stvari,
Ali ! ipak ništa u poredjenju prem,
Ljubomori bez rizičnog skandala.
Noć kada je trebalo da krene,
do najudaljenijeg kraja
U očima nešto jače od straha
Neka greška-zanimljiv potez,
saznanje vlastite ljubavi,
Jedinstvo,lutanje,dosade,
Neznanje il' drskost,rasplet pun sumnje
S'razboritošču se bori.
Ali' da raščistimo,
Nenasita i žedna igra se ponavlja-
sve što se ponavlja dosadi,
Na kraju krajeva ona kroz život tera svoje,
A, Ti koračaš i suviše sporo....
