понедељак, 9. октобар 2017.

Sumnja-snaga istine

                   iz Plave beležnice
                       - Sećanje -


     - A kako se ti zoveš ?
     - Dora, i šta radiš ovde ? Njegov sad već zapovedni ton, zadao je udarac njenom srcu. Zagledala  se u  njegovo lice, zaklonjeno senkom belog šešira sa obodom i mekom prosedom bradom i brkovima Namah nije shvatila ko je on. Bio je izuzetno zgodan, tamnoput i s duboko usadjenim očima, najtamnije kakve je do sad videla, uokvirene gustim crnim trepavicama.  Gledao ju je s visine strogo, ćekajući njen odgovor. Tada je shvatila ko stoji pred njom. Niko drugi nije mogao biti. Držao se kao gospodar koji poseduje svaki pedalj ovog prostranstva, pa i nju. Plašim se da sam upala na tudj posed-zaboravivši na preveliku iscpreljenost, sad kad je znala ko je on.
     - On klimnu glavom, njegov prodorni pogled i osmeh uveriše je da nije ljut. Da sve je ovo moje, izuzev Vas, rekao bih da si se izgubila. Pa dobro došla. Odakle si došla. Od vaše vile, bila sam tamo
sa Aleksom, pre izvesnog vemena na prijemu Vi i... brzopleto dodade želeći da opravda svoje prisustvo. I ti bi sad da se vratiš, zagledan u njene oći i lice. Pokažite mi put. On se nasmeja i odmahnu glavom. Dopada mi se tvoj duh, ne mogu ti dozvoliti da pešačiš sama po ovom prostranstvu. Bičeš moj gost u vili. Javiću da nam pripreme nešto za osveženje.. Dok je otvarao vrata od automobila zageda se ponovo u njene oći,i mahinalno je uhvati za ruku. Dobro došla u moj drugi dom - rekao je. Ovamo pridošlice nenavraćaju često, ali ti si mi, plašim se, naročito zanimljiva. - Hoćete li mi reći zašto ? On je slegnuo ramenima. Moraćeš ponovo i ponovo svaki naredni dan od danas da mi postavljaš to pitanje. Dora je odmahnula glavom sa žaljenjem. Na njegovom licu je zaigrao djavolski lep smešak. Hoćeš da večeraš s amnom ? - upita Na trenutak se Dora ponadala  da stvarno govori o večeri, ali je ubrzo shvatila da većera znači ručak. Dorino srce uzdrhta, zar opet. U, Dorinoj glavi konfuzija, to je znači on !
      A ljubav "Ona dobija jednu po jednu bitku, nije daleko od Dorinog pogleda i osečanja: ljubav je dakle na  putu da. Nastaće radosna zbrka. Njihova osećanja poprimiće vremenom neprekidnost talasa, sličnog onom koji se širi po mirnoj vodi, Da li će zaživeti zavisi od njih. Ona zna kad kome da pripadne. Dora se trgla iz razmišljanja, s kim ja to pričam . On je polako vozio prema vili osmeh na njegovom licu nije promakao Dori, izgleda da ste zaspali. Da reće dora, sanjala sam...










недеља, 8. октобар 2017.

samo za neko vreme

 



                      iz Plave beležnice
                          - Sećanje -

Stalno isto pitanje- nedorećeno,
Oko hoda daruje neverovatnu šalu i igru
sladunjav osmeh koji dolazi od njega,
I pored sveg ostalog,       
Za jedan tren se toliko zanela -
Tajnovitim izrazom lica, lišenog sjaja,
Nemajuči hrabrosti da digne pogled
a po nagonu i zadivljujućem strpljenju
s' radosnim sećanjem bez obmane -
istina prerasta u njenu snagu i
oprezno koraća napred...




 






четвртак, 5. октобар 2017.

Radjanje novih uslova


               iz Plave beležnice
                    - Sećanje -

 Pa ipak.
 Šta sad radi duboko u duši
 Kratak dah sećanja,
Jedina istina, drhtave svetiljke mišljenja,
Surovo izgrebana tajnom predhodnih dana,
Izvrnut trenutak - znalac što pripada -
čas jednoj, a čas drugoj i trećoj biva bez ...
Saznanja razuma,naklonost bez žaljenja
različito od trezvenog duha  -
Zna samo, da tu leži obična tajna
i pogrešan korak, i sve svodi na isto.
A ! Po njoj: postoji samo jedna opšta zbrka
Ljubav je nešto što blista,- ne zna za svrhu 
I, da je kraj jednak početku,zahvaljujući duši,
Kao što iz iskresane varnice
blješti večita svetlost - vatre...

 
 






      



среда, 4. октобар 2017.

Nekoliko trenutaka

                      iz Plave beležnice
                         - Sećanje -

Senka duž cele noći-
postade hladna i suva- sklupća se
- misli da će hladnija biti, 
To samo na čas pomisi:
Da će izvesno još negde sresti,
Da stvarnost izgleda ko'
nevidljiva igra vode.
Poslednjom očajnom snagom
 ko' da se talasa, vika iz sveg glasa,
I, gle ko nekim čudom
protrlja ponovo oči,
i poče da se smeši..
Kroz ovaj život jedan
pre ustajanja,bio je -
njeno najbolje doba,
sjajni vrhunac obečanja,
užaren, bleštavi mir - trenutak,
godine pre ove druge...








уторак, 3. октобар 2017.

Trzaj misli i osećaja





A po čemu si toliko ubedjen da si prijatan ?
O čemu je reč- Otkud to?
Sumnja i teskoba - laskanje i obećanje,
Uzdrman kompleks - zarobljeno osećanje,
što uživa u snovima i prolazi koje kao da je ničije,
Svuda se nalazi veliki cilj nije samo bliži, on je preblizak.
Ali ! Ona dal pravi greh kad kažeš:
Gle, i ovde se maske nose,
sve je tako dosadno, a i sve drugo slično....

















понедељак, 2. октобар 2017.

Gde smo

Mimo puta nek bude mnogo neslično
       najžešće u umu i duši !
Ne drugaćije od daha izmedju izlaska i zalaska -
Jecajućeg zova - što opstaje, ulazi - uranja i
        postiže cilj !
Dakle, još samo jedna malenkost:
Ona - ne nije ...slatka ravnoteža,
zalutalom oblaku što radja patnju -
izlomljenom sećanju - predah besu,
užurbanog hoda. Ona je predhodnica raskriljenog
talasa svesti, svest o ljubavi...trenutak u večnosti.





        

субота, 30. септембар 2017.

Sad se već zna

I na poćetku prazno, laž, mnoštvo ludila,
Izdvojeno svuda okolo kao najlepša stara pesma,
Tebe skrivenog kroz nepregledan sjaj iskušava,
            i,  tiho opkoljava !

Sad već po malo sečanje, na dohvat pogled
         kraj tvog uzglavlja spava,
Bio si neko - trenutak kratak, s naviklim uzdahom,
Kroz  male lažne ljubavi, svako veće zamišljaš
Njen korak, glas lik- tako malo, tako  jasno :
                  Ali ! Ti neznaš,
da tražiš draž onu što nećeš, pomeraš svoju senku,
povlačiš lažni sjaj i bez cilja- panika u tebi odzvanja...

28.oktobar 201..











   
          

                         

петак, 29. септембар 2017.

Kao porok




Trenutak radosti, zamko svetlosti
nečujno, iskazano blesnu kroz tamu !
Dodir poroka - žar nespokoja poljubac opravdava .
Izmedju vedrog i setnog, od ljubavi srdačniji
trenutak radosti - hitrina daha - osečaj vatren plahovit
Ne pita "ko je"?Vraćajući vreme uz blistav osmeh
Mirnu svetlost na usnima stresa i s' poljubcem uništava !












 













четвртак, 28. септембар 2017.

I on se rešava

Ravnodušnost s malim nežnostima
prima kao preostali znak pristajanja,
Ne ja, reko'- Požuri molimte vreme ja
i tako, te većeri, čas, čas,večernji,
što stremi u susret noči, - I ovaj put ,
U svetlosti vatre - uzdah kratak i lep
vrti u krug nagnut  zrak srebrnog meseca
pocepan plamenom, neobjašnjive lepote



.

среда, 27. септембар 2017.

Prvobitni oblici

  
Veoma lepo od tebe da si prihvatila moj predlog. Predpostavljam da njemu nisi rekla da sam ovde, i da če mo se češće vidjati ?
        Da rekla sam. Uostalom prema njemu nemam više nikakvu obavezu reće. Njega i prošlost ostavljam iza sebe definitivno sam rešila, iluzorno je. Iznenada se pojavio i podsetio me na nekad lepe trenutke koje sad željin da zaboravi, u ostalom on je tako hteo !
       Tako sam i mislio. Zna li on da češ nastaviti da se s' amnom vidjaš? U tom trenutku setila se poruke koju je njemu Aleksu, ostavila na portirnici. A on počeo je da besni dok je čitao poruku. Pitao
se šta ga je više uznemirilo : to što je otišla sa njemu nepoznatim muškarcem i ostavila poruku, ili što je rekla da ipak tog istog želi da vidja. Morao je da sedne dok je razmišljao.
        Napomenula je da  je i on njen stari znanac, i da če s njim danas otiči da posete prijatelja koji je imao vilu nedaleko od hotela.
        Dok se lagano kretala ka parkingu hotela, njen znanac napomenu da je auto parkirao u hotelskoj garaži. Izvini molimte reče on.
        Imačeš tu čast da prva upoznaš kad stignemo i prijateljicu našeg prijatelja, upozoravam te da je jako - nadobusna - uobražena, i misli da ako je sa njim sve može i da joj je sve dostupno.
- O, biče mi drago - odgovori ona, trudeči se da zvući oduševljeno. Pošto je sela na suvozačevo  mesto. Primetila je da je on iznenada postao uzbudjen.
        Gde ti sad živiš ? - pitala je,  radoznalo gledajući ga, elegantno obučenog za njegove godine izgledao je nestvarno pravi zavodnik. Živim nedaleko od grada, u jednom predivnom malom mestu.
Dovolno je mirno da se nakon svih poslova i gradske buke odmaram. - Jel' to baš mnogo zabačeno ? O , da ! Vrlo zabačeno ima asvaltni put do vile. Ima mnogo šume i vočnjaka. Možeš da dodješ da me posetiš reče on. Kad rešiš da dodješ ponesi drugi par obuče draga moja, obziro da će mo vreme provoditi i u dugim šetnjama. Hvala, dobro da znam. Verovatno če mo dosta vremena provoditi napolje. On se nasmeja na tu njenu opasku, i ona se od srca poče smejati. Nakon sega ovo je prilično smešno. Ona se za trenutak zagleda u njega, on je uhvati za ruku i nežno je poljubi u obraz. Ona iznenadjeno pogleda u njega, na to če on, pa nismo rodjaci već stari dobri znanci i čemu taj iznenadni pogled ? Znao je da je ona nepopravljivi emotivac i da s' vremena  na vreme da bi prekratila vreme  po nešto napiše. Upita je da li si nešto skoro pisala, da imam u tašni, ista je posvečena, kome upita on? Tajna - slatka mala tajna reče i poče da čita:
        " Zna da ljubav jutrom se radja, ko sunčev zrak što stalno pada, on je predpostavio o čemu razmišlja.O zlatnom vitezu na belom konju koji nije tu da te  spase. To i sama znaš. Ali ako i dalje budeš sama, plašim se da  ćeš se izgubiti
          Sa jutrom nestaje sva njena nada.. zar te je toliko povredio upita, odgovor na tu opasku je uskratila...Znala je - osetila je da je želeo da slomije njenu volju, a da ona toga ne bude svesna? a ni sam nije bio svestan da je ona prozrela manipulaciju.Karakteristićne su njegove reći, energija i  držanje na kojem gradi  znanje o stvarnosti, znanje o istinitom ? Ponovo se zapitala da li je primetio da je zavetna sveća ugašena. - Ne,ne. Odlično mi je kad sam sama. Svidja mi se mir. To je zato što pišeš. Treba ti malo vremena da budeš nasamo sa svojim mislima. Da dragi prijatelju, još uvek, uostalom još izvesno vreme ću razmišljati. A onda upita on ? - A onda, Ah onda...
          Jasno ispoljavanje želje volje i osećaja koje klasifikuje ljubav ( indirektno, konstrukcija ljubavi koja se obnavlja ), u kojoj on i ona figuriraju samo kao nastavak jednom prekinutog. To nije greška koja izobličava fenomen ljubavi. Prema tome, postavljena u okvir nove pojave, korak mišljenja je mnogo značajniji od bilo kog prema, makar to bio i prelom novonastalog osečanja, Oni vremenske stepenice polako prelaze, i ako su ih več po ko zna koji put prešli, radjanjem misli neposredno sledi harmonizacija spajanja, oni se uporedjuju, " ona sa njim i on sa njom". Ljubav rešavaju time što je nemere !....