Kroz bezumlje u drugom pravcu,
Oklevajući nesigurnim korakom,
zaboravlja da je to noć,lutalice
s' dilemom u hodu, strah i slabost
skretničara,prestanak snova i lažnih reči...
Bučni smeh ne otkriva tajnu,noći rasprslom šarmu,
Nazdravlja sa čašom u ruci:
Magiji prolaznosti ... zalutalom sečanju,
Tamo gde bilo nije ? tamo ga nema ...
Da reće .Moram reći od kako se družimo, da sam neverovatno nadahnuta. Lepota druženja deluje na mene reće, i na mene reće On.
Zamahnu desnom rukom i potapša sebe po grudima, tamo gde mu j srece, - Da pogadja me baš ovde.
Uzela je svoji čašu sa sobom i krete na terasu.Osečam da moja ljubav nastaje sad i ovde s' tobom reće on. Možda će i tvoja ? Ona ne odgovori ništa.Znam da bi želeo da kažem potvrdno, ali zaboravljaš da čovek jednovremeno teži za bliskošču i nezavisnošču, za jedinstvo s' drugima i u isto vreme za očuvanjem svoje jedinstvenosti i posebnosti. Kad bi samo znao istinu pomisli Ona. Lagan povetarac poćinje iznenada da duva,obasjani svetlošću sunca, on sebi po ko zna koji put ponavlja:
Ja sam teške naravi, umem žene da šarmiram osmehom, i poće da je odmerava , zainteresovano. Znao je da je laka da plane. I dalje nosi tamu prošlosti u oćima, uprkos vremenu koje je prošlo.Ona je jedna od onih žena koje je nemoguće ukrotiti. Svojski će se potruditi, a dal će uspeti? Priznaću sebi biće, poraz ili uspeh. Počeo je duboko da uzdiše. Ona ga posmatra i vidi da je nećim duboko dirnut.
Divno !- Uzviknula je -znaš, i ja to umem. Duh vremena -sanja ćutke... svoje lične emocije prema njemu nije nameravala da koristi kao javnu poruku... Duboko pitanje neukrotive neizvesnosti u jednom trenutku kao tvrđava od peska nestaje... Al' - u odnosu na surovu istinu... pokušavala je da shvati ali ne njenu otrgnutu prazninu! našla je put Nasuprot "prkosu"... a, posetilac...koji večito diskutuje...Sad se je ućutao, ali to neće dugo da traje...Priznaje... Nikada nije osetila potrebu za posedovanjem...Njoj je bila potrebna navika - ako ona postoji...Ali laknulo joj je kad je shvatila da joj se niko, ako bude vodila računa, neće obratiti po imenu...Vidim da ti je mašta jaća strana reće ona. Dok su hodali čuli su cvrkut ptica koje uplašene njihovim prisustvom uzleteše.Tokom čitave šetnje prićali su kao stari prijatelji.
" Znala je Ona... da je čovek bojište na kojem se sreću dve jednako moćne sile :nagon za životom i nagon za smrću. To su biološke sile koje se mogu naći u svim organizmima, uključujući i čoveka. Kad se nagon za smrću pojavljuje na spoljni objekt, on se pokazuje kao nagon za uništavanjem: kad je ostao unutar organizma, teži za samouništavanjem To vreme je prošlo. Život i smrt, ljubav i razdor
dan i noć, belo i crno. Sve su to simbolične formulacije. Ideja dobrote i razaranje. Oba nagona su urodjena i jednako sposobna u čoveku ? Izmedju moći i nemoći, izmedju vrline i poroka. Racionalna
mržnja-ljubav, ima važnu biološku funkciju: ona je ekvivalent akcije koja služi zaštiti života. nastaje kao reakcija na životne pretnje i prestaje postojati kad je pretnja uklonjena. Mtžnja prestaje, Ljubav biva saputnik težnja za životom, ona najzad shvata svet, mentalno i emocionalno, s pomoću ljubavi i s pomoću razuma. Ljubav joj pomaže da prodre kroz zid do drugog bića da ga shvati i bude shvaćena....Ljubav je suza nikad neisplakana...Ponovo ću pokušati..nikad nije kasno ,reće Dora.. Ipak smešeći se korača, načas samo načas, ovladala je svojom tajnom,dugog budjenja..."
Gospodar ljubavi ime je tvoje !
I, cele noći isto tako,u žedji srca
prepoznat bes koji gori,
Nit' je veže niti je spoji.....
Bio si darežljiv pa zahvalan
Zove te polako - u sebi ponavlja
" želiš vlast, a nisi je tako ",I koje zove ?
Ako je tako ? Onda bar da bude bolje,
Ne, ne bi bilo loše. kad ona stane,
Prožet nežnošću prikradi se,
da shvat izmedju smeha lagano,
da ništa se ne zbiva, ili se ljubav zbiva ...
Dorine oći se raširiše. Želim sa usnama da dirnem tvoju kožu, na vratu, i tamo iznad uha. Reće on.Ustima se kretao preko njenih usana molećivo, sve dok ona nevoljno nije rastavila usne i primila njegovo zavodljiv poljubac. Ljubio ju je duboko,strasno, senzualno. Nije pomerao ruke. Samo ju je čvrsto grlio, sprečivši je da se na bilo koji način pobuni i odupre. .Kad je konačno podigla glavu, bila je potpuno bez daha. A zatim joj se razum vratio. I pretvorio u bes. Ključali bes,
Znaš li kakav je to osećaj reće.Ostavi se toga reće Dora. Polako joj je prišao bliže, njegovo prisustvo poćinje da je uznemirava.Njegove pokrete poćinje da prati iz ćiste radoznalosti.. U trenutku Dora pomisli, da ništa ne zbližava ljude toliko koliko osećaj neizvesnosti - zbližavanje, pomisli ona. On je što se toga tiče stari djentlmen pomisli Dora. Još uvek je stajala i ćekala. U trenutku reće - Mnogo ti hvala - izlete reć nenadano iz nje kao po inerciji. Oboma je bilo prilićno nelagodno, kao da ne znaju kako da se dalje ponašaju.
Bilo je zabavno, najverovatnije da će još koji put pokušati pomisli ona. Drago ti je što si se u momentu spasila - podarivši joj svoj najšarmantniji osmeh. Hvala reće ona. Znaš li koji je danas dan, brojiš li ih uopšte ? Misliš od našeg prvog slućajnog susreta ? Da, pa hvala još jednom. Moram krenuti. - Pazi kako voziš. Stekao je utisak da želi što pre da ode.- I srećno s knjigom. -A da ! hvala ti. Svako veće je tako. Ako tako nastaviš, nikad nećeš zboraviti prošlost. Ona se nasmeja. Njegov pogled luta ka njoj dok je ulazila u kola. Ona mu mahnu dok je polazila i on njoj odmahnu. Znao je da se ona bori protiv nagona, još dugo je zurio za njom. Ali je bio zatečen njenom spremnošću da ga neprihvati.Ovo je bila jedina rasprava koju nije bio rad da izgubi. Volja - moć, unutrašnji je pokretać živog.To je životnost živog. Postojati, kretati se, samorazumom odrediće dalji pravac. Zna mnoštvo odgovora o unutrašnjem glasu koji optužuje i brani(brigom za sebe),kao harmoniju unutar nje same. Dali je to moralno čulo, ili kriva emocijonalna reakcija.Pitanje On-Ja, ostaviću otvoreno.Znaći kako jeste, vreme teće. Spremam se iznova na put
Čulno dobro..Važni su problemi ipak ostali bez odgovora i nedirnuti. Problem motivacije.U suštini ona se ne boji kazne već ponovnog odbacivanja. Ovog puta bila bi jako povredjena. Dosta je bilo kažnjavanja, sad imam volju i životnu moć reće Dora, dozvoliču da u mislima strasno....?Glumimo srecu.Svest joj se u momentu pomutila od agonije koju su izazvale njegove reći. Morala je da stisne usne kako bi zadržala glasan oseh koji je pretio da joj se otme iz grla.Laku noć - prošaptala je...
vrele misli i želje
Unutrašnja bura, blag dah ! najduži put ispija
bez reči, reč
I reč što ni reč ne reče,
Raskomadonom vetru što piri,
izmedju njega i izmedju nje, varljivi sklad što budi nadu,
Sam ide dugo..duže u beskrajno ,
čudni.. lagani let kroz sivu maglu,
I, vihor stvara ko' najlepši san,
Utočište može l' da zna ?
- Bojim se da će tako biti: - Vidjaću se sa Robijem, i Aleksom. Znala je da to nije bilo
pošteno s obzirom na osećanja i namere koje su Aleksa i Robi imali..Šššš. Šššš.Sve je uredu reće prijateljica. Nećeš ih ostaviti, još većeras moraš saznati šta se dogadja.Smireno joj je objasnila svoju nameru.S obzirom na okolnosti svako ide svojm putem, mislim da je to jedino pošteno reće Dora..
Iz tog razloga verovatno nećeš prihvatiti ni Aleksovu a ni Robijevu ponudu reće prijateljica Dori Osećam krivicu pa šta. Ja nosim gorku uspomenu više ... godina sa sobom, pa zar to nije malo melodramatićno reće Dora !
U trenutku Dora se našla stisnuta izmedju dva muškarca . Iako ju je Aleks uhvatio za ruku i spustio je na svoju , ona je bila bolno svesna muškarca sa druge strane.
Kad je povukao ruku unazad pošto je načinio pokret levom rukom, na trenutak joj je dodirnuo grudi.Zadržala je dah, pogledala ga iskosa i susrela se sa pogledom podjednako uznemirenim i naelektrisanim kao što je i njen bio.
I pitaš me:"Kako, da ti odgovorim ?" Zar nisi shvatio da s amnom jedino vredi razgovarati otvoreno. Ćim počneš da vredjaš, ja to osetim i odmah poćinjem da te prezirem. Situacija se čudnovato obrnula u odnosu na onu od pre neku godinu.Aleks je poćeo da se nervira, trepće i drhti u svojoj radnoj sobi, a ona u staklenoj bašti svojom otvorenošću i neposrednošću bukvalno obara njegovog prijatelja s nogu. Priznajem reče Dora, mladi su nešto mladji od mene; ili, možda nešto stariji? a ipak, kad se nadjem licem u lice s nekim mladim stvorenjem recimo od...godina, često u ustima osetim neku gorčinu i neznam šta da radim,
Ja..uh..hmmm. - mucala je. Proklela je svoju sposobnost odlučnosti i ostala odlučna dok je on posmatra, a onda im je najednom oboma bilo nelagodno, kao da neznaju kako da se pozdrave. Stekla je utisak da on želi da se razgovor produži. "Pa naravno da znam !" reće Dora. "Ne postoji ama baš nikakav razlog za strah. Mi smo prijatelji a ja ionako znam da voliš mladje"...
Tvoja shvatanja se nisu promenila niti će se promeniti.Da u nama postoje misli i želje kojih nismo ili smo pak svesni, koje podsvesno žive skrivene u našoj psihi.Ti na jedan ja na drugi naćin razmišljamo, o našem ponašanju motivisano ljubavlju,odanošću i td., s tim što si ti ujedno motivisan i željom za moći, i zavisnošću i po tebi je realno da partner bude tebi podčinjen..Po tebi svesna iskrenost znači relativno malo slobode,ti smaraš da sam ja svojom iskrenošću na tragu iluziji sreće koja se nikad neće obistiniti,i po tebi ja treba taj osećaj da potisnem..Ima li smisla...?
Al'. Topli letnji vetar uvek će da se seća svetiljke iza ugla i zvuka violine...
Jedan il' nijedan - Prvi il'poslednji -Ko si ti ?
Ispitivačko oko osmatrača,ljubav usred ljubavi
posustalog koraka, što te nikad ne spomenu?
Kroz plamen ludosti svetlosnog ritma prolazi,
nejasan put s' puno ljubavi u sebi, al' ne kleknu,
Kroz bes, na besu bes, neobićna i čudna mašta,
Zauzdan kraj ludilu il' njegov drugi znak,zaista jesi njen zanesen čarobni svet, hitrog šapata,
Neuskladjen osećaj, Ti, ko si - Ti si velika tajna,
il' ublaženje koje teši ? Portret poslednjeg koraka,
Uzbudjenje bez oslonca,jer ga u samoj-m, sebi
nosi-š....
Ispred ljubavi,grom života, energija moći,
Nije al' slićan im, spokojan neustrašiv,
usamljen, vidi se ovde - onde,razumno
flertuje, jest to je On !
O, samo da ona neumakne:
Bar ima svoja sećanja, uzbunjeno slučajnom igrom nespava,razbacana živa,
Nadljudska,čudna i strašna logika,noći i dana,
Kad ga ugleda dal da mu s' pokloni,
za mnogo njih odjednom - muki većitoj
uskomešanom osećaju spetljanom s ludilom,
Haj,hajdmo, idemo, ne oklevajmo,zatvori oči,
Kroz gusti mrak, razbesne nju ženu. Tihi šapat,
prozračna svetlost smelo ciknu, stanimo-te,
Ono je istinska litica bezvremen,očaj sa,
beskrajnim udarima,dubina bez mesta ,
Primećuje se namera i Njegova zabuna ili greška ?
Po nekad noću u susret zvezdama hita !
Skloni se. Ja ću, to je neki znak sudbine,
povlaći ruku i nosi sa sobom trenutak tako
sličan onom što s ljubavlju putuje i protiće,
bezglasno, tajno kroz samocu nemoći.
Ali, ti reč što izvire, melodijo svetlosti :
Naući je kako i zašto da veruje u zvuk što
osvešćuje zarobljen razum praznog sečanja,
raskrsnicu što udara u temelj prividjenja i,
zamišlja nagli dolazak uzdignutog talasa
Sklupćan kroz zov haosa uravnoteženim ponosom
sagoreva zaštićena u čorsokaku probudjenog mira ?
