Šta - a - a? Ako
Radosti i buri
Posle blesavog tapkanja,
Neodoljivo prvi:ponovo zatraži
Dugo i tiho - u laži smišljen
Kroz duh vremena
Orkestar s' bezbroj imena,
Al'
I ne jednom i ne dvaput,
Osmeh, u srcu radosno čekanje
Sa maštom i sa čežnjom
Sustiže, uleće dan do uveče...
I šta-a-a-? Ako malo kasni-kasnije...
Ponekad zaželim da je sve bilo istinito !
Da si me dotakao i da me tešiš.
Ponekad zaželim tvoj osmeh,
nesposoban za bitku, kroz povezanost
iznad jutra i noći...
Po mom mišljenju kad stvarno porastem;
Ali ! ako stvarno odrastem,priznaću, da -
Ti! i to će biti samo strast što razbija san,
male mušice i trunčice koje su mi zatvarale oči,
rasipale volju i podjednako ljubomoru ?
Ponekad zaželim da si iznova stvoren,
Da tinjaš kroz misli uzbudljivom žestinom.
Ponekad zažalim ne iskljućivo i ne što je ovako
a ne tako davno, da si sagrađen od jednog trenutka,
Pri svetlosti noći i jutra...
Ti ! u pamćenju tamo..
Svađalačka uobraženost specijalnog....
Slušam kako mudruješ, da nekoliko godina
su znaci gluposti i nisu ni mnogo ni malo !...
2015 - 201..god..
Sišla je niz stepenice i dospela u prizemlje, ušla je u kuhinju.U čajniku koji je stajao na šporetu voda je pomamno kljućala i prelivala se na pod. Naišao je .., zagrlio je oko struka i čvrsto se privio uz nju.-Hvala bogu što te je poslao reće On.Pritisnuo je usne na nežnu kožu njenog vrata. Malo kasnije seli su i poćeli polako da ispijaju jutarnju kafu. - Ne želim da te ostavim većeras - zastao je i uzeo je za ruku, opet prijem reće Dora, da reće on.
- Moram da se vidim sa Anom. Hočeš li sa mnom ?
-Naravno da hoču. Hoćeš odmah ? nisam je odavno videla. Mislim da ova kolekcija jesen - zima, biće pravi bum, ona to ume.Dobro. Hajdemo.-Zajedno će mo pogledati i rešiti zavrzlamu ..Dok se auto ubrzavao, Dora shvati da se on, puno izmenio. Pojavila se nova osoba. Za nju, Pariz je samo pozornica, a njen pravi život bio bi Aleks ili on ? Istina je bila tu sve vreme,i strpljivo čekala, znajući da će je jaka životna struja jednog dana dovesti da bira izmedju njih dvoje ili ? da li će tako uopšte biti ? On, je uhvati za ruku i stegnu.- Sve će se srediti, dok im je Ana sa osmehom na licu prilazila.. Pitanje koje oduvek njega mući: Zašto se oseća kao stranac dok je sa Dorom? Ali s druge strane neizmerno je volim. Bio je u šoku tim saznanjem i prilično iznenadjen, zar opet ?Odgurnu vrata i udjoše u njegov biro. U trenutku dok je telefonirao Dora se udubi u modni časopis na njegovom stolu. Sve joj se čini kao san, on je uspešan poslovan čovek, koji je mnogim ženama zanimljiv. Neznam da li je ovo drugi san ili nastavak predhodnog od pre mnogo godina. Ili je deo svakodnevnog života, koji je izraz potisnutih želja. Lepota po Dorinom mišljenju postoji samo u borbi. Nijedno delo bez agresivnog karaktera ne može biti remek-delo. Opijenost ljubavlju samo je radost osečanja, jedinstvo prema životu, želju da služe njegovom odvijanju, razvoju i strasti za nezavisnošću.Voli ne voli, i koga uopšte voli. Može li pronači motiv da bez oklevanja donese zaključak. Zašto da gledam i dalje unatrag
kada je ono što želim rušenje misterioznih vrata u moguće ?
Vreme pre i prostor umrli su juće sa "njim tamo-koji me nije udostojio, šta je on uopšte umislio",
seti se Dora. Živim u sadašnjosti, prirodno čisto i nek tako ostane...
Kad bi bar mogao biti tamo ?
I tako dodje noć ! Vreme bez razuma,
Noćas u ponoć radjaju se snovi.
Oduševljenje bez mudrosti ?
I tada! I tad, i Sada ! I sad ja te neznam!
Zašto ? Nisam mogla da shvatim,
Mogu li gnev i ljubav nositi mrak
il' svetlost u sebi ?
Očevidan smisao ponoćne igre,
Romantike i Dramatike,
Zakon poćetka prema kraju.
Ti ! ispred mene ...
Zaliha poploćenog pravila -
ljubav, bol i snovi, oproštajni šapat,
Osečaj namenjen baštovanu !
Bolje nego što je ne može biti ?
Pa onda-znaš kako kažu:Koješta !
"Ona nije tovar ničijeg greha!"
Već osečaj vreline i teskobe,
dvadesetprvog veka.
Po nekad zaboravlja blesak strasti u smiraju noći.
Kletva i snovi bezličan odnos
omedjeni vremenom izgledaju sličniji
nego što možda i jesu ?
Utisak na utisak-većite želje i čežnje,
Običan život -uspomena na uspomenu,
naoružana sopstvenim nagadjanjima,
i slutnjama...
Čarolijo, Ti ! preko puta-Sad ću ti reći!
Bio si prića na neki čudan naćin-
Bravurozan zvuk uvertira modernog doba
dinamički ideal svetlosti i senki
promašaj zrelog životnog doba -
ma ima ih bezbroj i nije važno koji !
U trenutku pomislih da osmeh sa čovekom dolazi ?
Voljom čudnog nestašluka, podvala i prevara-
Od mržnje do ljubavi, od ljubavi do mržnje-
ostavljena varnica razuverava:
Da nije tako kasno kako se čini,
Takav i tako, baš zato, oprez sve vidi !
"A, Ti ?"Oživeli vulkan,
Bezimena rima, maštovitog pesnika.....
Interpretacijo aluzije - strpljenja, nedoumica i strah,
Umukli šapat radjanja, Danas bez juće i sutra .....
"Isprepletena upletena istina bez emocije....možda u 2016.g."
Vidljivo postoji nečujno odlazi,ode..
Uspomena ! sa kojim se bori !
Karika koja nepostoji, bledi bez znaka,
Zanosna poruka odveć stara,treperi,
Lebdi u vazduhu kao da nije ni postojala.
Ko'sunce raste u zoru se javlja,
Lice sa osmehom,poklon bez davanja,
Iskustvo zna da uvek traži:
Spušen pogled bez razmišljanja,
I mnogo više...mnogo ispaštanja.
Šum požara, svetlost bez kraja,
Zaborav bez dodira da srca spaja..
Zalutali prognanik noći,
Savršeniji nego što jeste,
Kroz,šapat setne boli i čari,
S' osmehom znanim,
Istim ritmom evo,
Rasipa zanosne pesme,
Ljubav u duši svirepo pali
Čarolijom sivila...nemoći..
Nakon nekog vremena zastala je pogled zaustavi radoznalo razgledajući sad ruševine velelepnog zdanja koji se nalazio na brdu. Koračajući kroz grad, okruživale su je prilično obične zgrade, koje nemaju onaj evropski sjaj. U ovom gradu koji je bio preko 5oo godina porobljen, nikad nije postojao
"barok", "rokoko", i "ort-deca".Ipak u njemu postoje, često i usred grada ostaci iz mnogo starije istorije, kojima se može pohvaliti retko koja prestonica Evrope.
Sunćevi zraci su se probijali kroz ostatke nekad velelepnog stubišta, stvarajući cik-cak linije koje su treperile po velelepnim ruševinama zdanja, kao kad vetar pomera nežno grane. Na zaslepljujućoj svetlosti prizor je izgledao gostoljubivo i kao iz bajke. Misli su joj opet odlutale,tamo, tamo negde je on.Ma koliko je ovaj velelepni prizor želela da ureže u pamčenje, ustručavala se da ide dalje. Zato se zadovoljila obilaskom okolineTe ruševine sad, nekad su bile pune vrtova ogradjenih zidovima, smeh ljudi koračali su ovom poploćenom ulicom izglačnog kamena.Vreme uvek uzima danak tako je i ovde.. Nakon nekog vremena odustala je od razmišljanja vračajući misli u sadašnjost.Krenula je ni sama neznajući kuda.
Na uzvišici gde se nalazila gledala je kako svaki čas sunce nestaje za oblak bacajući senku, da bi se pojavilo malo kasnije terajući senku niz padinu brda. Bio je to uzbudljiv prizor. Opet se prepustila da je radoznalost povede što dalje u prošlost.
Dugo je hodala. Nije tačno znala koliko dugo jer se nije setila da ponese sat. Stomak joj je govorio da je vreme za večeru. Gorko se pokajala što mora da se vrati. Pokušavajući da se priseti kojim putem je došla, krenula je nazad.Dok je silazila niz padinu setila se citata Grčkog Filosofa, Epikteta.
"Ne zavisi od tebe hoćeš li biti bogat, ali zavisi od tebe hoćeš li biti sretan"Polako je koračala a On je ostao i dalje tamo...Bila je suviše uzbudjena. Zamišljala je njegov zarazni osmeh i smešak dok se prisećala razgovora koji su vodili preko telefona. Nije znao ? Dora se uspravi nakon obilaska prisečala se: Rima..Egipta.Grčka, da tu je završila. Šetajući, mislila je kako da izbije iz glave "Drugu stranu "u dva pravca",konačnih stvari postavljenih prema formi istine na osnovu, naime, da ono konačno jeste svoje vlastito biće, ali isto tako i nije svoje, nego biće jednog drugog, a nužnost je unutrašnji odnos koji kao takav ona još nije u sebi postavila.". Dora se nasmejala - Ne uspeva mi...
Ptica bez kaveza u srećnom danu
spaja se s nebom, sleće na granu.
Opojnom pesmom od one strane,
Brižnom bršljanu prepliće grane.
Na kraju puta bez bola i straha,
Na izmaku dana,od jutra do mraka,
Kroz beskrajnu zvezdanu tišinu,
Srebrna svetlost pleše kroz tamu,
Sa zarobljenim pogledom,u drugo....
Plava beležnica
Sećanje
Uzdah
Nada
Pamćenje
Tetura u dva pravca
Tišina
Zaranja
Uvija se
Sustiže
po drugi put
Probuđenu radost
Da
Do, sutra, sutra
Krene
šapat
kud on ide
Obečanje
kao zalog
bliska reč
Prašta
Gasi
u drhtavom srcu
neproziran mrak
Predajući tajnu
ide za njegovim zagrljajem
Obmana
Sa malo radosti
Uteha
Jeza zahvata telo
juri gore-dole
u dva pravca
Zabavlja me da slušam
kako ponavlja
Isto...
drugi put...Nešto sasvim treće.
I ako je udaljen od Pariza. Kraj je lep kao Italija. Po ko zna koji put predlozima iznenadjuje Doru.
Nakon razgovora, više nije bila stroga i hladna. Put je zaokupio sve njene misli. Robijevo dosta veliko bogastvo dozvoljavalo je Robiju da vikend provodi veoma često van Pariza.
Kad bolje razmisli, izmedju Robija i nje uvek se mogao naslutiti neki čuda fluid. I ma koliko važila za osobu koja ume da kontroliše svoje emocije, kad bi se našla u istoj prostoriji sa Robijem, napetost koja je postojala izmedju nje i njega jednostavno joj je ponekad paralisala dah i pomisao na njega uvek joj je u grudima izazivao neverovatan osećaj topline...
Što se Dore tiče, sva njena osčanja gubila su se u obožavanju opet i iznova " njega ?" Njena velika i jedina ambicija sad kad je zašla u godine i zaokružila svoj život bilo je : Provodila je dane u preuvelićavanju "njega", i duboke mudrosti koju je pokazala vezavši svoju sudbinu za sudbinu jednog čoveka. Njegova stalna odsutnost, mnoštvo poslova, malo vremena za ljubavne razgovore, dopuniše blagovremeno dejstvo mudre politike koju je on verovatno razumeo po pitanju Dorine tolerancije.
Dora naposletku postade nestrpljiva što se tako retko vidja sa čovekom koga je stvarno uspela da zavoli. U jednom trenutku zle volje poćela je da piše. U toj neobićnoj prilici snažne crte karaktera urezane dogadjajima iz prošlosti dodjoše do punog izražaja.
- Da bi bila krajnje privlaćna, Ljubav mora da bude više prisutna. Dokle god osečanje bude poćivalo na mišljenju - ljubav, ono će nestati s' ljubavlju. Ljubav iznenada izranja. Inaće ona ne bi mogla niti da vlada kao ljubav, niti da se učvršćuje. U osečanju ona nalazi svoj lik i svoju prirodnu postojanost stremeći k jednom božanskom žarištu duha koji je tera da osečanje-ljubav-njega-nju, privlaći uvek unapred. Jednom ostvarena ljubav, kao svesno središte može da izmeni osečanje samo poniruči u samu sebe, jer ona-ljubav, je sakupljač i čuvar energije...