Vraća se

Nag, vapaj praznih putanja,
Jednog u jednom-nijednog dana,
Okrenut drugde uspavan sanja,
Uspomenu, tek izgnanu s' korakom posle...

Van osude

Sve-ti-i? ti samo dan ranije,
Napušten više no ikad,nevidiš
Da tebe i njih - a možda,
i jednih i drugih uopšte nema..
I da sve je nestvarno,
Dok ne ostane jedna s' jednim
Dodirom izmedju razlićitih ravni... 
Da s' odjekom u odjecima ponavlja,
obećanje dato na izmaku dana,
Ali! sa novim imenom...koje izgovara,
Onaj drugi ti lik-što? dan je tudja noć...

Zamena

Neznan i čudan  polako  strasno sad,
Žuri ne kasni ko porok um očaran,
Istine i tajne šapat sumnje beskrajne.
Pod maskom pesme stare nedozvan glas
Van ritma šarnih boja, izostavi ime, ti, reč..

Spoj koji razdvaja

   

Približavalo se vreme većere, on će opet videti Doru ! Popeo se u sobu, poćeo je veoma brižljivo da se oblaći.
    "Prava glupost, pomisli on silazeći niz stepenište. Sad pomisli on, sve zavisi od njenog pogleda."
     Sišao je u hotelski salon, za njihovim stolom društvo je poćelo da se okuplja. Iznenada , obrazi mu poćeše goreti. "Moram savladati ovu smešnu osetljivost prema njoj, reče sebi sad već gnevno i ljutito:
moglo bi me odati." Lanac koji je na njenu inicijativu njemu stavljen oko vrata, pod sasvim drugaćijim okolnostima,da li će se popraviti. U svom ludom zanosu Robi ga pritisnu na usne.Nikad ga nije skinuo niti će ga ikad skinuti!
     A, Dora, njen pogled lišen sjaja nije ništa odavao ! Dora pogleda u njegove ruke : one su drhtale.
Neiskazano uzbudjena ovim otkrićem, bila je dosta srečna, što je izgledalo kao da je samo umorna.
     Neobavezno časkanje nakon većere poćelo je da je zamara, odsutno je gledala i poće da razmišlja:
     U prvom redu ljubav, ta unutrašnja energija poćinje iznova da je obuzima, poćinj da je privlaći i zadržava njene misli. Da li još uvek može da voli, i koga uopšte može voleti ? Ljubav, pa ona je umrla u dodiru sa bezimenim, oslabila je zbog udaljenosti u prostoru a više sa razlikom u vremenu. Znala je da bi se volelo, bitno je postojati istovremeno.
     Nikada, prema tome, ma koliko čudesan bio njegov lik, nije došlo do uravnoteženja privlaćnosti, blizina nije nikad  zaživela. Znala je. U ljubavi, kao i u svakoj drugoj vrsti energije, linije sile moraju biti zatvorene u svom trenutku i u postojećem danu da bi umakle razornom dejstvu vremena.
Sad već vidno umorna izvinula se prisutnim i krenula, Dodji da me otpratiš, Dora mu uzvrati osmehom
Robi je bio zbunjen. - O čemu se radi ? Prestani da bockaš, otprati me .!Kad bolje razmisli dolazi polako do zaključka da fluid koji je postojao izmedju njih polako počinje da jača i on više ne može
da kontroliše svoje emocije kad je Dora u pitanju....    

Tajno mesto

Izmedju kosmosa i čudesne zemlje,
medj drugim bez reda i razuma,
I on i ona slični a nevidljivi,posvuda,
Divljenjem izazivali laskanje reći,
U igranju i snevanju od jedne dve siluete
S' malo strpljenja kroz stvaranje  sećanje
i novo ime tvoje..











                    

Međuprostor

                                     iz Plave beležnice
                                        ...Sećanje...

                       
On!
 u sivom sećanju preobražaj slomljene slike,  mimo puta sam čekanjem obnavlja ništa,
Sa sutonom nesličnoj nudi  udvostručeno poluvreme zaborav  i ..laku noć.
A? ona
..partija s' vremenom u naručju mašte,
Večita radost malog skoka događaj u nizu..lutalica.. izmedju zamisli i stvaranja,okove nepodnosi...
Ona je nežnost i mir- karta bez trajanja...
   

                                                                                                                            

Jednog dana

Ti !neočekivano iskušenje u vremenu,
I,znao i neznao,ponovo te videh,
Svuda u svemu, ni prijatan ni zao,
izgubismo se kao sutra opet,
Dodir čutanje prati u vremenu,
s' izgubljenim vremenom vreme.
Ti u gomili drugih ne beše sprdnja !
Znanac neznanac videh te kako se krećeš....
Ovaj drugi pre nego ovaj prvi drugoj,
Daleko ispred ostali, ah kasni...kasni.. kasniš !

       

Zamka samoće

Sad znaš!
Izmedju fikcije i života...
misao-dah  opet a sad i Ti,
Misli il' zbunjena uobrazilja
oslobađa se onog što neće
I ponovo izmedju nas
Tebe i mene ravnodušna misao
s' ogradom tišine,
Mahnitim žarom bez traga,
potire splet okova bez navike....

                                                                                                                

                                                                                      
 

Opet budna

Kako? se ustalio...ne...a ne znam kako,
Şlepa zabuna iluzije koja prolazi,
Iz straha uspomena danas izlazi,
Besmislen smiraj al' bilo je tako,
On danas ovde, tu,  kroz život prati
Kroz život budna da mogu zamisliti,
Nepoznat pogled želja nad senkom,
Iz malih događaja  da...se ostvari
Delo  siromašnije od njegovog osmeha....                             
                                                                                                                                  Rembrandt/slika/

                                                                                                                             

Šaputanje neko

Ona i on - dve sene  te tako daleke,
daleko ..daleko prošlo vreme,
Starije od svih snova, daleko od danas,
Utamničeno veće uzburkanog sjaja,
Emocijom zavitlan od prošlosti srce odvaja
I smelo i lako...sudbini zahvaln...tvoj zov,
Bestelesna radost sanjalici mističnog sjaja,
S'lepotom čistog sećanja..odlazi bez straha