Stara idila

                         iz Plave beležnice

 

I pre nego smo bili
Daleka bura radosne misli
Okov žestoko mudar i snažan
suvenir maske bez strasti prazan.

Ne budi me ako i spavam
S' nemirnim vetrom u žurbi se nosi
gorka samoća golog života
Ali ! rapavim glasom izgovara volim...
Žestoko snažna ljubav i bes

Duh ponosa - ponos Duha

   

Postala sam nemarna, zatvorena u sebe.Kao da nema nikakvog smisla živeti kad on nije prisutan.Netremice je gledao njene nežne plave oći, u trenutku nije mogla da odoli njegovom prodornom pogledu. Poćela je da mu se smeši, i njena uzdržanost se polako povlaći pred njegovim šarmom. Znam kako si se osećala, reće on: i ja sam nekad bio na tvom mestu nekako u isto ili    približno vreme. Nisam smeo da razmišljam a kamoli i  da pomislim da će to stanje većito potrajati
     Kad sam ostao bez nje, mnoge je privukao moj šarm i bogastvo, iznenada reće on, kao pćelu svetlo sunce, nakon izvesnog vremena bili su gorko razočarani, kad sam im okrenuo ledja, a one pale u senku zaborava. Ti. Dora,ostala si postojana. Kad god je odlazio uvek se tebi vraćao, ti si bila i ostala svetlost njegove ljubavi.Njegov nemir je bez korena kad si ti bila u pitanju. Došla sam ovamo u potrazi za nadahnučem - rekla je Dora, i oči su joj zaiskrile, i moram reći da sam neverovatno nadahnuta nako svakog razgovora s' tobom. Lepa reć deluje na ljude. Pogadja ih u srce.
     Hajde da prošetamo. Jesi li siguran. On se nasmeja. Da budem iskrena i meni bi prijala šetnja. Znaš nikad ne bih reka da ću te sresti kako lutaš mojim imanjem, čkiljeći i odmeravajući je. Dora je skinula jaknu i on za trenutak zadrža pogled na njenim grudima, koje su se nazirale ispod providne bluze. Izvio je obrve. Ti si bila udata za E...- Ne mislim da se dobro završilo.Koliko dugo ostaješ u gradu. Sve zavisi u stvari neznam, nemam nikakvih planova.U koliko se zaljubiš u okolinu, zaljubićeš se i u mene. Dora uzvrati osmehom. To svakoj kažeš..
    Saznanje-znanje je hrana duše, reće Dora, znaš li da se ono ne kupuje. Duh ponosa,ponos na razum, kao čovekov instrument za razumevanje. Problem je tvoja prolost, dal' si je rešila upita.? Razmišljala sam i mogu ti reći da sam ponosna što imam poverenje u sebe i svoju budučnost. Sad kao nikad, Jasno sam svesna svog nastojanja, osećam se moćno u svom individualnom životu. Sretna sam što sam odbacila mrežu prošlosti i imam viziju jedinog cilja kome dajem znaćenje gospodara sadašnjosti i idem dalje.
     Za mene pitanje života je, živeti dostojanstveno, to mi daje snagu i hrabrost, u kranjem slučaju verujem vlastitom razumu kao vodiću da se mogu osloniti na sebe. Tako će i ostati reće Dora. On se samo nasmeja.
    Naš susret je igra slućaja reće On, da ili ne? vreme će pokazati reće Dora....Svi  smo mi u univerzumu jedno, mali neuroni koji se kad je potrebno sinapsama spajaju i razdvajaju.Ja već  osećam tihu jezu .. to je to mi smo spojeni, prelivamo se jedno u drugo..!

Ako ti nisi To

                    iz Plave beležnice


     II deo ( "Početak Ti")

  Kakav izliv besa bez razloga.
 Tmina se iznenada rasturi.  Plavetno nebo zasija nevinom primamljivošću,
 a čudna tutnjava oluje se prekide..Okreće se i vrti s' nevidljivim
kojeg još uvek oseća...S' tobom što i dalje postojiš.
  Stajala je kao i obično, ali je izgledala  čudno promenjena senka života
koja je slučajno okrznu patnjom lišene svake tragike.
  Svaki minut joj je izgledao beskrajno dug.
  Sve jasnije je ubiđala vlastito nejasno osećanje nežne čarolije potajne
misli koje su u trenu opijene plesom sreće putovale napred - natrag.
  Dakle. Zbog jednog osmeha što juće bi.  zbog jednog pokreta rukom.
  Razum i logika ne daju razlog za radost i za patnju... Al' trzaj života...Ne vidi, ne prića, kuda sa njim
bez šanse da bude lovina...kuda otići? Kad za ljubavni zavodljiv trzaj  kasno je već bilo..
  Nehajno se smešila tišini.  Dok su joj čula bila ošamućena od opijenosti gledala je da utekne i očajno se opirala da joj srce onako slučajno na prepad iskra koja ne bledi a srce joj cepa i deli na dvoje... jednim jedinim plamenom  prži i pali...oči, oči..
  Put do beskraja... Kako to kažeš...Da, to smo spomenuli. Ti.Čini se da nosiš to ime, da...Izgleda, da ga nosiš, a da ono pripada drugome...čije je to...Zar nije poenta tvojih reči da je sasvim moguće govoriti istinu i laž? Mnogi su tako...i ti si tvrdio nekad! Šta sad ? a tad si rekao? nema broja maskama... Iskljućivo i samo tvojim, il'?... mašta pripada snovima...s' njim i sa pogledom posvuda tvojim...
  A ona. Sve ti to govori i piše iz duše. I sama se već poduže čudi...želi da veruje u tebe...to...Il' treba da preispita sebe.Ne, odnosno izmedju istine i tebe govori i piše tišina...Jer najneprijatnije je kad čovek sam sebe i druge obmanjuje...I kad onaj koji hoće da je obmane uvek joj je za petama, pa to...zar to nije strašno.
                   Iza 1-og' je drugi...2;
  Osnovna definicija tebe...Ti...zaista imaš nešto... umeš da napišeš prvi slog oba ta imena...I nema razloga, dakle, da isto tako ne postupiš i u ... drugom, i trečem, i četvrtom imenu priviligovan redosled pišući redom kojim treba? od 1-og pa redom držeći se redosledom broja. Tako je to...poseduješ tačno znanje koje još ne treba smatrati znanjem? uspomenu odnekud iz daljine o i to nesputanu?A ona pribojava se da je tako i to...Naime, možda će, neki od tih naslova govoriti iscrpnije i postati jasnija kad to Ona, ispiše a ti...Ti,  dopišeš u ludoj nadi da si saznao još po nešto ?
-Sfera iskustva - Videti i pokazati šta se događa;
-Sofokle;Antigona - Ljubav;
 Naravno objavljene naslove priče njene... kroz reči kazuje, da bi se njima poućavala?...prisećala...
 A, Ti! Da li tvrdiš da je to veština za koju su potrebni stručnjaci? Koji če pomoći da shvati šta ste vi...šta ste zapravo vi sami.Čini joj  se? kroz prikaz suštine...bio si različit u vrsti naprazanog ritama  izmedju istine i laži... A ona ? Napokon, izgubila je tvoj ritam... Ona ne duguje  dane i noći   muzici  tišine  kad onemi...
                                     

Poćetak Ti

                         iz Plave beležnice
                         Hronologija

    I. deo... Početak "Ti"

    Još uvek nedostaje mi jedna najkraća reć što sluh vara... reć "Ti",
 s toliko iskustva onako u prolazu...Snaga tajnovite družbe bez
 prepreke, ti, da upravo ti bez napora  shvati da iza zatvorenih vrata
 bola i patnje,  ona  još uvek  šeta sama...
 - Ti,istovremeno napred  i nazad, spadaš u reč po reč, činjenicu pomoću slova.  I tako dovodi u vezu jedan naslov sa jednim.Ili...ali ako pokuša...sasvim tako, da pomeša mnoge naslove i da ih dovede sa tobom jednim...ili više njih, obrazujući tako hronološku celinu od 1-pa do...bezbroj.Onda će od naslova sastaviti nešto lepo i celovito. Zapravo ne mi... on je-ti si "pre-sad-ispred njih svih primaran?
Ali! ako dakle misliš što god bolje, upiši je-primi je za svog učenika u pitanjima adekvatnosti naslova. Nezaboravi,"A dužan si i njoj."

                           Hronologija od:1...
    Predhodnik zalaska...Većernji vetru nove iluzije. Očajnički te traži ovde, tu splet  svake reći ako te naći može pre i posle čitanja ono nedorečeno, beskrajno kog nekad nazire  uvek istog u jednom, jedan od njih ...ti što si blizu...

On: Definicija osnove,
Orijentacija - Adaptacija istine,
Istinsko mišljenje - Vlastito postojanje,
Moto - Situacija,
Kreativna moć - Ljubav za ljubav...
   I svaki sledeći put...Kroz duge dana a noći beskrajne...Polako kao u snu, u svakom sledećem naslovu..po koja ohrabrujuća reć..pre nje poželeće ti dobrodošlicu...A, "ti", možda češ je ti naći... Ti sam znaš kako ćeš to najbolje učiniti...Sa zimom koja ustupa mesto proleću...Možda je to ona?
Do tog trenutka misli da je sve bilo slučajno ili čak nešto što joj se priviđa.. Da ti si njen poseban gost! - uzviknu ona iz daljine...

Istrajan pogled

To? i Ti iz prošlosti snažno s' sećanjem...
Stvarnost i sad  spajaš, stalno i čudesno,
Onde al' i sad, simbol svetilišta od juće za sutra..
Odjek uspomene s' mudrošću bez strasti
Plaštu od ljubavi sunčeva svetlosti,
Skupljen si u znanju skupljen si u reći 
S'odjekom tajni treba li šta ...reći?

Glas sumnje

  

I svima uz prkos,u ljubavi punoj,
Pripita uz tebe u ritmu rasula,
Silno i oprezno borba dopadanja,
Skriveno se skriva duže i strasnije
Misleći na tebe-žudnjom opijena
Ka tebi korača...il' već je bila?

Tvoja igra

                      iz Plave beležnice

Vladaru tajne ludosti, pozdravlja te
Kroz vitlanje  sećanja samo još ovaj put...
slučajna iskra žednog pogleda-draž.
Noćas u poludaljini, do zvezda
Pogledaj,je li ostalo šta? maznoj moći
Bez pokaja u mreži laži !

Moć izbora

Tiho će ti reći više neg' što može,
Misterija ruke bez putnoga zbira
Putem punim zova misao što luta?
Mirno bez ponovo s' omamom osta
Da drema i sanja pre nego l' zaspe...

Kroz sva vremena

S' blizinom u sećanju iznenadni rastanak,
Srce s' dva lica kroz tišinu drhtajem zbunjuje,
Bezciljno slomljenim korakom s' povorkom svetiljki,
Iz noći u noć u društvu s' nadom u kočiji laži putuje
Sa zebnjom priziva... istinu i odlazi poslednji prvi...

      

On s'kraja na kraj

Svitanje šapnu-ti u sebi budi stripljiva s' čuvarem hrama  noći i dana on je taj koji opominje s druge strane u dubini  moč....svu draž onog drugog žara lik što luta iz sna u san...S' radjanjem nade-radja nadu novog dana...
Dva svoda...većita mudrosti-znanja-dugo čuvana...nežna omamna u sećanju jednog doba,u vremenu tajna ?
Zatvoren prema spolja,savršen oči joj zanosiš svakog dana,
Al'i ! ti mara reći zašto ?Ti beše tamo ?- Silna smelost sklonost,
Iskustvo koje postoji, o tebi sudi razum tamo gde te vidi,poćetak kraja...malog greha, staza lepog u duši njen ceo svet. 
Vezana sopstvrenim krugom, odsanjanih snova,lik si u vremenu,
Splet  svetlosti,mistične istine i verovanja i prodiranje ako se prodret može?Iz kvaliteta u nadkvalitet..prototip savremenog Adama-u čutnji zid ćutanja, usamljen il' zaista sam?
Ti u njoj-s' vatrom u duši.....Onaj žar, pod kapom nebeskom stalni zov, iluzije odnos vrlo sličan onostranom...ništa što vezuje te za "njen zagrljaj."
Samoj sebi datim zavetom, smelo i odlučno...pokorno slepo...Prkrosi praskozorju stvarnosti ide kud ti ne ideš , s' groznicom sna dostojno velikom divljenju:Očima punim bljeska ne treba budjenje,budna iz sna od pre vremena, ovladala je njima!
Ti priviđenje misaonom dijalogu u njenom, srcu i umu....od sna ispreden,s' vatrom u duši-kiptiš talas anjem u nočnoj samoći.Neobičnim sjajem magične stvarnosti nudiš večnu prisnost prolaznosti uvek to uvek i svakoj iznova nudiš moguće ništa što vezuje  za vreme u kojem je moguće i smelo i lako i ljupko-bezbroj  konačnih stvari a ipak malo za mir lišen svetla na talasu razuma..