Da čovjek jeste destruktivan ali samo zbog toga što su mu uskraćene strasti,sloboda života rast i razvoj-otet mu je nektar života.Zaboravio si da kažeš da je poseban problem u tom pogledu srce čovjeka(The Heart of Man) inspirativno zar ne dragi prijatelju...i kroz smeh nastavi
Zaboga - uzviknu, smejući se. - Ne misliš valjda time da je moje sažaljenje prema našem prijatelju bilo nepotrebno, i da je njegov napad bolesti bio veštački izazvan ? - Pravo da kažem, napad je bio izvanredno odigran - uzviknu Robi, Dora je posmatrala s divljenjem čoveka koji ju je stalno zbunjivao nekim novim stepenom svoje snalažljivosti.
-Da veština je često od velike koristi pomisli Dora. - Da li je naš prijatelj uopšte bio bolesta, ili je pak želeo da vidi kako ga Dora sažaljeva zbog bolesti, ili pak da bi sprečio vidjanje sa Robijem u njegovoj odsutnosti, reće Dora u sebi, smejuči se.
-Još čuvaš časopis reće Robi. Ana je i dalje bila aktivna. Doživela je veliki uspeh. Ako mi daš koji sekund verovatno ču se prisetiti detalja reće Dora, Robiju. Na pomen Aninog imena, Robijevo lice je postalo mračno i mrzovoljno. - Da pa dobro to je bilo davno. Mnogo vremena je proteklo od tad.
-Da, on nije voleo da mu Ana veže ruke zato se nije razveo od mene - nastavila je Dora. bio je sebi dovoljan, želeo je da Anu vidja kad njemu odgovara. Zašto ? upita Robi. - Zato što je njihov život obavijen velom tajne - odgovori Dora.
-Sad je dosta, Robi - Dora je ljutito uzviknula.- Sita sam priće na tu temu. Svako od nas je živeo svoj život. Oni su se na čudan naćin voleli. Sumnjam da su bili romantični kikotao se cinično Robi.
Ne pričaj tako o njoj i ako je bila ljubavnica mog muža, uvek sam joj se divila reće Dora. Da reće Robi zahvaljujući njegovom položaju i bogastvu sve je postigla.....
-Ukazuju se motivi istovremeno, žestine i nemoči.
-I on dakle i ona, tačno znaju šta osečaju. Jedina njegova greška,ali greška koja čini da od poćetka do kraja ide pogrešnim putem, je što individualnost brka sa ličnošću: i pri tome , on se vraća i trudi se da povuče sebe unazad. On se u stvari umanjuje i gubi. Vrh nas samih, vrhunac naše orginalnosti nije naša individualnost - to je naša ličnost: a nju nalazimo samo ujedinjujući se. Nema duha bez ljubavi. U ljubavi obično posmatramo ( i to takvom tačnošću !) samo sentimentalnu stranu - radosti i jade koje nam ona pričinjava..
