Tišina zrelosti

                                          Plava beležnica
                                            Sećanje


Čuh nekako  na obadve stane
odjek  ljudskog glasa maloča,
Ispred praga unutra-van
Izdaleka-blizu
Čeka
Zastao
U treptaju oka najezda bezvremenog dana,
I tako samo tako- iz dubine srca,svu istinu
Žigosanu godinom bi da bi postojana,
Sasvim blago s' istinom po ćilimu sećanja  gazi...
Videh u času  priznanje poziv-jad juće-nit nestade,
Nada i utejha ćud naravi  s' obuzdanom strasti,
Rukom još traži san odlutalog sanjara
sve sumnje i sve smelosti koje opsedaju...
i dolaze natrag prema nama.

Nepovratnost

Dora je dugo vodila razgovor sa Robije. Sedeli su na terasi njegove vile. vikend u Parizu, koji po redu ? "Čovejek bez strasti i čežnje prestao bi biti čovjek"...Da reće Dora.Eric Fromm njegovo uvodno izlaganje u knizi "Anatomija ljudske destruktivnosti" napisao:
Da čovjek jeste destruktivan ali samo zbog toga što su mu uskraćene strasti,sloboda života rast i razvoj-otet mu je nektar života.Zaboravio si da kažeš da je poseban problem u tom pogledu srce čovjeka(The Heart of Man) inspirativno zar ne dragi prijatelju...i kroz smeh nastavi
     Zaboga - uzviknu, smejući se. - Ne misliš valjda time da je moje sažaljenje prema našem prijatelju bilo nepotrebno, i da je njegov napad bolesti bio veštački izazvan ? - Pravo da kažem, napad je bio izvanredno odigran - uzviknu Robi, Dora je posmatrala s divljenjem čoveka koji ju je stalno zbunjivao nekim novim stepenom svoje snalažljivosti.
  -Da veština je često od velike koristi pomisli Dora. - Da li je naš prijatelj  uopšte bio bolesta, ili je pak želeo da vidi kako ga Dora sažaljeva zbog bolesti, ili pak da bi sprečio vidjanje sa Robijem u njegovoj odsutnosti, reće Dora  u sebi, smejuči se.
  -Još čuvaš časopis reće Robi. Ana je i dalje bila aktivna. Doživela je veliki uspeh. Ako mi daš koji sekund verovatno ču se prisetiti detalja reće Dora, Robiju. Na pomen Aninog imena, Robijevo lice je postalo mračno i mrzovoljno. - Da pa dobro to je bilo davno. Mnogo vremena je proteklo od tad.
  -Da, on  nije voleo da mu Ana veže ruke zato se nije razveo od mene - nastavila je Dora. bio je sebi dovoljan, želeo je da Anu vidja kad njemu odgovara. Zašto ? upita Robi. - Zato što je njihov život obavijen velom  tajne - odgovori Dora.
  -Sad je dosta, Robi - Dora je ljutito uzviknula.- Sita sam priće na tu temu. Svako od nas je živeo svoj život. Oni su se na čudan naćin voleli. Sumnjam da su bili romantični kikotao se cinično  Robi.
Ne pričaj tako o njoj i ako je bila ljubavnica mog muža, uvek sam joj se divila reće Dora. Da reće Robi zahvaljujući njegovom položaju i bogastvu sve je postigla.....
  -Ukazuju se motivi istovremeno, žestine i nemoči.
  -I on dakle i ona, tačno znaju šta osečaju. Jedina njegova greška,ali greška koja čini da od poćetka do kraja ide pogrešnim putem, je što individualnost brka sa ličnošću: i pri tome , on se vraća i trudi se da povuče sebe unazad. On se u stvari umanjuje i gubi. Vrh nas samih, vrhunac naše orginalnosti nije naša individualnost - to je naša ličnost: a nju nalazimo samo ujedinjujući se. Nema duha bez ljubavi. U ljubavi obično posmatramo ( i to takvom tačnošću !) samo sentimentalnu stranu - radosti i jade koje nam ona pričinjava..

Ovladavanje

Nije im dugo trebalo da stignu do seoske kuće. Dora je imala i dalje onaj oćaravajući pogled kao u Parizu. Parkirali su kola ispred garaže.
     Možeš da izadješ i baciš pogled na okolunu, ako želiš - rekla je Dora.Išla je za njim stazom prema kući. Dvorište obraslo travom, delovalo je zapušteno. Svetlost sunca polako bledi, prve zvezde na zatamljenom nebu svetlucaju. Vazduh vlažan i još uvek prohladan. On naglo zagrli Doru, čvrsto je držeči u narućju. I tad se konaćno nasmejala, osetila je kako joj se raspoloženje diže kao što se diže živa u termometru.
     O, bože, šta se ovo dešava ! Smućile su joj se laži izvesnih osoba, sve sama obmana njega i njegovih prijatelja, smenjuju se, provociraju čemu, nije joj jasno , a onda je duboko uzdahnula. Samo ona zna šta se sa njom dogadja sad i ovde.Emocije su, po vremenu uvek ispred osećaja.Takodje je znala da u svom emocionalnom i razumskom ponašanju na suptilan nači emocije izazivaju brze, podsvesne reakcije tela, a osečaji kasnije,polaganije svesne reakcije uma.Misli, osećaji i telesni osećaj su celina koja nas čini svesnim živim bićem,to je ona čudesna celina koja se naziva univerzalni Um,
     Pa ako hoćeš mogu da biram reći, nazovi to ljubav. Govoriš mi poodavno jezikom ljubavi uzvrati Dora... Ne trebaš da me kritikuješ, želim te... Dora, videvši ga tako ozbiljnog, shvati da je on zaista želi.Ne znam za tebe, ali meni treba piće - rekao je ustajući. Stavio je dve čaše ispred i na stočiću u dnevnoj sobi ugledao knjigu D.Jelića...ispratila sam tvoj pogled reće Dora...da štivo interesantno i poučno uzvrati on...Pa nazdravimo novom poćetku uzvrati on..."Da ostaču ovde i kad dođem"...pisala si o tome reće on Dori...Da, a znaš li reće Dora... bez osećaja nijedan razumski čin nije moguć odnos izmedju svih ja još uvek je u meni nastoja ću da bezbroj "ja"... zamenim plesom ljubavi...  Jednom i samo jednom, bićemo  kadri da predjemo prag mišljenja.
    Samo je jedno dobro za misao kao i samo jedno dobro za život - ljubav. Isključuje sve ostalo, usresredjene su sve nade u budućnost, svest, koja se javila izmedju nas zagreva, hrani održava do kraja, mnogim slučajnostima, iskorišćenim mogučnostima i slobodom, pomisli Dora na mah, reće...A ti i ja  sada treba zajedno da se prihvatimo ispitivanja, i to najpre,  prihvati dalji tok razgovora uz opasku i kroz smeh reće.Ako, dakle, rekneš još što god bolje, dragi profesore, upiši me za svog učenika ......

Gipka granica kruga

                        
                                               Hronologija od 1/4
                                                
                                                 iz plave beležnice
                                                     - Sećanje -


   Pregrš tebe...Jesi li ili nisi njena ljubav? ...U svakom slućaju, zbog tebe je
ova potraga za ljubavlju...proizvod ljubavi kako bi mogla da se dogodi?...A Ti!
znćeš da l' je njeno srce tamo gde mu je mesto....Bez sumnje, bez zadrške,...
konačno slobodna da u svoju sledeću vezu ulije ljubav...i dobije sve što se
za uzvrat može dobiti...Konfuziju bola,  zanemariće...Otići ili ostati...sad nekoliko godina kasnije ...Tek ona je konačno shvatila...Njena nekadašnja umiljatost se vratila...
    Ali, šta je sa ljubavlju?...Šta ti misliš da treba da uradi? Stanica na putu kroz traženje izlaza
I umesto da odustane, sad je tu gde je...Čini joj se da posle dugog plesa u tami, ima tu još detalja.. sa redosledom pitanja koji je pažljivo određen...pronalaženjem ravnoteže...
   Pogledala je i u drugu stranu...Ljubav nije ni slepa ni glupa. Ona vidi i može da shvati.  
   Postoji nešto što se naziva "Krugom-krug"utkan u splet misli, sama s tobom ili bez tebe nesalomiva snaga za sebe, za tebe- bi...tu izmedju dvaju svetova da počnemo mi ...ti... i ovaj put odiseju snova i sećanja što vrti se u krug...s' godinama ...  sećanje ma ne ne  tvoje jer ti si pesma što struji... melodija u njenim mislima lišena svega što se desilo... još uvek čamac daleko od obale a njeno... sad srce kroz smeh... kroz ljubav konačno stvara jedro u koje udara jako svetlo,koje kad se spušta kroz  zaplašeno vreme onda bledi i nestaje..
 Ne moraš da joj  kažeš. Uzgred, znaš li nešto o svetlu?  Oslobođena brige i užasa...Hvala ti... Nikad niko ne mora da sazna.U tome i jeste lepota toga što ovde počinje iz početka...A to je bilo tako davno,dal' bi te prepoznala?
 - Ma nije to ništa ...to je samo neki nakit koji ima iz ranijeg života...
Ti-očigledan i veoma pouzdan...Ako ti nisi to-u budnom stanju? U najmanju ruku...on...ti ...ni onda...sad kad si tako daleko, a bio si tu ...Ako, dakle, hoćeš da shvatiš,Ti... lepo skriven licem naslonjen blizu nje...tvoj pogled...osmeh, nepoznat govor...samo trenutak...a tako si sad i onda blizu u mislima i... kao što iz iskresane varnice blesne svetlost, i odmah sama od sebe raste, sa željom da se sa tobom sretnete na dugom noćnom putu...gde noćivaju jata leptirova...u timčarobnim krajevima ti i dalje uzdrhtao ko dećak sanjaš...
    Sad ima još nešto što treba da shvatiš. Svaki krug, bilo da ga čovek nacrta ili načini u sečanju pun je  protivrečnosti s obzirom na - onaj?-jer se u svakoj pojedinoj tački dotićeš s prvim... a sad nedopusti saznanju... monotoniji da učestvuje od prvog do...? da priča glasno...i s'tobom  sve da vrtiš u krug...Uhvaćena u tvoju zamku otima se, uhvaćena u tvoju mrežu bi da...razočarana nada čeka od svega što bejah stvarnost il' snovi ... duh lepote...uzalud i kad bi došao... od svega što bi  tvoju zamku  zalepljenu izmedju tvojih očiju i sećanja...otela bi  sa sopstvenom tajnom u želji da ode...
    Šta si rekao? U vremenu i dalje ti...stojiš...?
   - Dvosmerna putanja - Promenljive nijanse,
   - Moć vlastite snage - Savršenstvo i složenost,
   - Proces rašćenja - Smisao nesigurnosti.
Ti!...Jesi "udaljenost od krajnih tačaka do centra svud jednak." Bila bi definicija onog što se naziva okruglim, kolutastim krugom...Ti uvek, Ti!...nemožeš se izbrisati ...? Ti, predstavljaš najveće, pravo ...prvo...poslednje čudo noći i čudo dana u carstvu mirisa... nad mnoštvom cvetova upravlja božanski dijamant i sunce i zvezda ...i čutanje njeno nek' ti odgovori,,,

Kad ti ode

                                             iz Plave beležnice
                                                  - Sećanje -


Čudesno ljupkoj radoznaloj,dugo tiho,
Strepeći od ljubavi iz prikrajka prkosiš,
Ona nepriziva k' močno oružje put laskanja
Ali , polako noć s jutrom, tek što zora svane
Daje, al sutra, pre prvog zraka, sud sećanja
daleko od očiju.

Kada stigneš

Sigurno se sćaš?
I posle predugo dugo,
Ovde i onde,tamo i nigde,
Na stazi bezumlja bio si ti,
Mimo puta s' patnjom što bode,
Istina stoji tu gde počinješ Ti,
Zgnječen  zgćen s' burom u bekstu
Između beskonačnosti i
beskonačnog na pragu strasti
vreme i Ti...! Kad stigneš...

            

A bio si tu

                                     iz Plave beležnice
                                         - Sećanje -   

Vraški zbrkan,prelidijum-
fantastična igro u prolazu
Ti znaš, Pouči...
lepo
zanosno
požudno
Delimično
sa golim
što posrće
Zabluda
izglednost iznenađenja
Svim žarom
Jedan on
Opsesivno ponavlja
A posle nje
još jedna
malo drugačija
Pada
sa druge strane
divljeg srca
vatre u hodu
pleše posrće
bez bola straha i osude
slavi večnost srca
Al' opet - jedan on
kao duh pluta
Što nisko, uzdignu podrži
menjajući mesto
Svetlost ostavi
usamljenu  ne pita
 muzika u hodu...

 

Emocionalna inteligencija

                                                          Plava beležnica

                                                              - sećanje -

 

     "Svako se može razljutiti - to je lako. Ali razljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi način - to nije lako."

                                                                                Aristotel, Nikomanova etika

 

                                                                                .3..                   

    I tako nadalje... Kako mi se čini. Prošlost je izgubljena...osim u sećanju.Istinski Ona...ima samo sadašnji trenutak...ovde...sad... Ali  ti Istina ipak da li uopšte postojiš?...Zar ti se ne čini da je to  uredu? Onaj si sad ovde tu mimo puta.Ti-jedinstven-nevidljiv-egsistiraš usidren u srcu...s njenom tišinom oblak od kojeg zastaje dah...
    Da li i dalje misliš da je neko znalac u nečemu ako smatra da jedno isto pripada čas jednom a čas drugom imenu ili ako je u njegovoj predstavi jedan-prvi, sad ovo sad ono?...Ali... ako si sam odnekud iščeprkao nešto bolje, potrudi se da to "ti-on", i njoj saopštiš. Učini tako...dok ona razmišlja, brzo shvata i dobro pamti, i ne misli da si stekao to znanje...doklegod tako postupaš? Da...ona...san u snu, kao u zemlji snova nikad i nikako da odraste...nit pesnik nit pisac...još uvek sanja leptira i neotvoreno pismo.A ti? da li si uopšte čovek? A sad zaboravi, ovo i ono...različitu od svih ostalih, a ona se samo izgleda obogatila...u svom snu svoj san verujući da si došao do objašnjenja?Ti...malim korakom i zato i zbog tebe i tog...zatvara vrata prošlosti...
    Po njenom mišljenju definicija...pitanje saznanja...to je udruženo sa poznavanjem različitosti...Ali ipak saznanje nek bude i tvoje opažanje s'druženo s...davanjem pošiljke samom sebi...bez one-nj'...

    Važno je znati da poseduje," emocionalni i racionalni mozak"...Zahvaljujući takvoj komunikaciji ova dva centra ima svest o sopstvenim osećanjima...razume emocije u sebi i tebi...
    - Kontinuitetom reči - Ličnost za sebe
    - Snažna ljubav - Talent
    - Pojam ljubavi - Domišljenost.
   I sve je pisala samo zbog ...Al' Ti... i to  nikad s' tobom neće (pisanje)  završiti...Ljubav...ona se ponavlja i kruži u mislima postoji- svest i podsvest...daleki zagrljaj rapsodija raznolikosti izmedju jave i sna...suptilna nota...sinfonije... uskovitlan krug na vratima preostaslog vremena ... oko  njih oko nje...tebe. .I,?..  Još uvek, snažna jednostavna napetost pažnje...s' očima punim svetlosnih tajni na suprotnom kraju...lebdi po okolnom vazduhu  unutrašnja budnost čuva te u svom skrivenom svetu za kojim juri sklad obavezujuće  linije Još čuje iz blizine, nipošto nežnost kao ničija ječi,  prostor većim sebi čini..  Čak i ako...Ko to uopšte zna?...I...

 

    (" Jedna od  definicija koje su dali Majer i Salovej, koja je uz to i najšire prihvaćena, glasi: Emocionalna inteligencija je podskup socijalne inteligencije koji uključuje sposobnost da nadgledamo sopstvena i tuđa osećanja i emocije, da  ih diskriminišemo i da iskoristimo te informacije kako bi smo 

 shvatili mišljenje i akcije drugih ljudi... ")...

    I za sve ostale, sa izuzetkom možda... Takva sam kakva sam, ne mogu da se menjam...Imaš i ti tvoje mušice...Možda će se stvari same promeniti.

   A ti? Ah, već i ti znaš. ...Kao što kaže ona pesma: Šta treba čoveku?  Strpljenje, strpljenje, strpljenje! Tiho reče pogled prepun iščekivanja i ljubavi.

Ponoć zaborava

                                      iz Plave beležnice
                                          - Sećanje -


I opet iz sumraka drugi lik iz sna?
Sečanja tren dan posle dana otkriće igra...
Pokucaj na okno većeri i jutra...
Čudesan tamo - svetlost  snove i ljubav spajaš.
Ti,pesmom zanosa  želje i žudnje ... tvoje traje,
Poželeh da i' iza tebe ne beše ime samo-
Reč olujne agonije - san poklon bez nade...
Laka ti noć 'ku noć' davno odsanjani snu-
Tudjeg vremena...osećaj s' osećanjem kruži?
Po ruševini prosute ljubavi korakom ideš li'
 il' odlaziš dalje?
Reci reč koju ...
A ja ću svoju krivudavu nadu"...
Na stenju kojim  već rastrgnuta zaluta

















     

    

Ti nesputan

Ti kretanje ispred...nit postojanja..
Opojni dodir procvalih želja,
od bola jači sanjivo tamo
traži te razum zalutali...
U prvoj zori s' usana strgnut, 
Otrgnut čarima mudro skri se
Na stazi istine igru ljubavi Ti ćeš čuti
Al' nje...nje neće biti više...smiri se...