Od kraja do kraja, pred očima,
ljubav ta klica nedokućiva:
oživljaj , sečanje,želje, nada strah predstavljanje a najviše što je upravo očekivala, cilj k' cilju svih ciljeva.To živo smo samo mi, čovek, ljudsko.Napokon je priznala sebi ono što je oduvek znala.
Sve kategorije života, neposredno su povezane s karakterom konkretnog vremena. Štoviše čak su i kategorije prirode izvedene iz neposredne veze moći, koje se ispoljavaju, u konkretnom vremenu. "Život sadrži vremenitost kao svoje prvo kategorijalno odredjenje, osnovno i za sve ostalo"
Sadašnjost, i ono što je sad realno (delujuće) odlazi u prošlost. A sadašnjost živog ispunjava, i ispunjava moč živog, po ćemu je samo živo realno, stvarno, a time i vremenito. Iluzije polako prestaju , stvarno saznanje idući unazad povezuje doživljaj kao fenomenologiju saznanja da on tamo nikad i nije postojao a samim tim nije ni mogao zaživeti.
A, Dora. Shvatila je vreme pred njom , kao reka ponornica javlja se i radja iznova opipljiva stvarnost osobe ispred nje koja je sasvim blizu ... nudeći...stvaran trenutak...nedovršenog dodira.
Pali su na krevet zajedno, ne razdvajajući se, legli na jastuk koji ih je doćekao- na istom neće biti snova več stvarnost, a njemu i njo od sad će tu biti mesto.
A on.Podizao je svoju glavu polako i gledao je užarenim oćima.Prislonio joj je prst na usne, i poćeo brzo da govori o svemu što je želeo, sad kad mu se ukazala prilika nije želeo ništa da izostavi.- Prstima je nežno prelazio preko lica i usana. Te tvoje oći..Oh bože, tako bistre, prelepe su Nije bilo potrebno da je ubedjuje. Svoje lice zarobila je njegovim rukama na usnama. Usne su se polako srele, podjednako željne, vrele i vlažne i u potrazi za umirenjem na toj novootkrivenoj žedji koja im se učinila neutoljiva....
