Dimenenzija dubine

                                     Hronologija od.1 - 11.

slikar,Vinsent van Gog

     Zakikotala se."O Bože!"S'tobom nikad dosadno... Ovo nije smešno. Hitro ju je pogledao."Šta?"pričuvaj one...onih 27.malih majušnih čokolodica.
     Šta sam mogao? "Gledam drugu stranu tebe, znam prilično o...",Mi smo suze pesme a sad smo dela.
     Iznenada ju je preplavila svirepa želja kad je osetila kako njegove usne gladno istražuju njene. Ipak osetila je olakšanje, dobar stari osećaj skidanja tereta - kao da je našla blago koje je dugo tražila.
     Sad je vreme da nakratko promenimo ritam... lične granice...Sad je red na tebe...Osećala je kako u njemu raste želja, odgovorila je istom merom, osetivši zemljotres uzavrelih osećanja...Ljubav... zadržala je dah i ispustila ga s uzdahom. Po mom mišljenju... nema šta puno da se kaže. Je li?
Nego ko? Je li rekla da će se vratiti? Ko? tajni saučesnik, On...on uništava vezu...Ali ja ti ipak dajem dozvolu da je...Ako se to i dalje ponavlja...dozvoli da razmislim. U stvari...Ne mogu da verujem koliko toga nam je zajedničko. "Mi - Ti - Ja...mi se zapravo veoma razlikujemo...Al' u nekim stvarima smo veoma slični...ma ne...veoma...veoma...jednostavno previše različiti.Ipak to je po tebi
veoma štetno, jer je krajnja granica i recept za moju novu sreću..I sad znam šta mi je potrebno da budem srećna,"bez s' tobom do sudnjeg dana...A to je? velika razlika i onaj znaš...onaj drugi:Aktivan,
Topao, Optimističan, Brz,Ekstrovertan, Ambiciozan, Agresivan, Praktičan, ovo je naravno samo delimičan spisak. A posle...Iznenadjene. Ali, s druge strane, razlika može da se prevazidje, važno je razumeti...ideš il' ostaješ."
      - Obećanje - očevidnost
      - Način suočavanja - Tuga
      - Prividjenje odredjenog - Razum
      - Seti se - Senka
Iz moje perspektive. Dakle ukratko stvari se menjaju. I ako je teško priznati...Ti si ipak onaj neko u koga bih se zaljubila...I sad mi je lakše neg što Ti i On... Mislim da uprkos svim razlikama negde duboko u nama...ne postoji ono nešto gde su svi i sve...A mi smo ti i ja...Već misterija razlike...Ukratko mi smo živeli život...a ne vezu i razumeli istu stvar u mislima koje su trebale da rastu...U svakom slučaju trebalo je...trebalo bi...hajde to i Ti i Ja da proslavimo...A Ljubav? Ona je da tako kažem..( mišljenje), dimenzija dubine...

   

Uzavreli osećaj

                         

                                           Hronologija od .1...10...

    Privio ju je uz sebe i zažmurio.
    To je bio znak da je vreme za promenu: Vreme da krene dalje. Sad se prvi put zapitala je li sve ove godine grešila. Da li ju je nemir terao na promenu ili traženje nečega što nije mogla da imenuje.
    Danas-večeras, osetila je nemir, ali nije želela da ode, gledala je u njega još dugo...dugo bez reći.
I onako reći su nerazumne... Godinama se seljakala  u bukvalnom smislu...u mislima kroz misli uvek on...Ti...Zaboravila je odviknuta na dodire, zagljaje, na poljupce, na ruke koje bi je držale u naručju.
    A on...ne ti...One je upita:"Zašto uzimaš bič i obruč?
    Iznenada postaje svesna njegovog prisustva, sad tik iza sebe i nije se opirala kada je osetila njegove ruke oko svog struka, već se privila uz njega.
   "Hej, ja sam stvaran", kazao joj je tiho na uho. "Nisam deo tvoje mašte, niti sna, već stvaran s' tobom...s' ženom sa nevidljivim bičem i obručem". Obmotao je prste oko njenih.I sam se nasmejao.
Njegove zagasite oči bile su ozbiljne.Ona podiže prste do njegovih usana ne skidajući osmeh s lica i nežno ga poljubi.Medjutim njegove oči...u njima je primetelia...osetila da je medju njima nešto postalo na tren drugačije...Hoćeš li...Pre nego što je stigla da odgovori on ju je podigao u naručje.A ona...samo je rekla:"Ne usudjujem se da ponudim ono što želim da ti dam, a još manje da uzmem ono za čim umirem!"( odakle sad pa to?"fraza iz jedne knjige reće ona). Izvini, ali...Uh izvini."
   Sad i ona shvata. Da ukoliko želi biti zadovoljna sa onim što on ima nesme da potcenjuje svoje potencijale.
    - Oko - Pogled druge vrste,
    - Savladani utisak - Misao,
    - Vreme - Dah,
    -  Vrhovi munje ko krila - Zov,
    Jer, ljubav je u biti posedovanje: a On da li če dati ljubav, ili će nastojati zadobiti je, posedujući "nju"...Shvatila je da naročitu vrstu vernosti prema osećanju i doživljajima iz prošlosti mora da potisne..."Ukradeno voće bilo je u momentu slatko...najslađe...više...?" Sad je na potezu realnost...život. A moto "Nema ništa novog pod suncem...do udaljenost...da li je uopšte bila, vesela jasna,pouzdana. Al ...' da li si Ti uopšte i bio, najvredniji svo ovo vreme ... il' samo igra reči, inspiracija njene duše?"...

Brbljiv talas

slikar,Nina Hamnet

Zar opet?
I,
Do maločas.
Šumiš plamtiš
neprestano.
I još se rugaš
u uglu oka
sopstvenom tragu
ovde preko.
Al'
sad ti shvati!
To s' tobom tiho
ni jednog dana
i ne sutra.
Ti,
ti  ćeš shvatiti
vrlo lako
šta Ona misli
na večernjem vetru,
da ona nije,
ni svako ni svakojaka...

Nema sumnje

Budi se...
Nerazumna varka!
Sa lažnim glasom,lakim letom čeka,
Da ukroti ? Da l' dobro delo? I l'
Ponizi razuzdanu, stvarnosti,
Ijubav il'prijateljstvo prijatelja ?
Iluziju il' obmanu svet čudne ćudi,
putokaz lepe žestine,i onu drugu
Šarenu istinu razdeljenu lepotom duše i tela,
Ali!
I još što vreme vreba,na znojavom licu
Usplamtale tegobe i nevolje,
Mekane  vlažne šake...raskoš nevidjena..

               

Nepomićna svetlost

slikar,Judy Thorley

A, sad Ti
nisi sam.
Umesto da misliš,
Vreme je
Otvori vrata,
Hej ti si Ti,
Gledajući u vetar
Ti bi sad da čuješ
Laku noć, laku noć
seni ponoći...il
O svi ko vi
Ko si ti?
Pa ako to znači
ma kako?
Sad ču ja
Da ostanem meditativna
i mirna.
Ili,
reći ćeš samo...
A mi - ona i ti
sad ste to vi,
Ja sam shvatila,
Sad možeš i ti.

Modus vremena

 Od kraja do kraja, pred očima, 
 ljubav ta klica nedokućiva: 

 oživljaj , sečanje,želje, nada strah predstavljanje a  najviše što je upravo očekivala, cilj k' cilju svih ciljeva.To živo smo samo mi, čovek, ljudsko.Napokon je priznala sebi ono što je oduvek znala.
     Sve kategorije života, neposredno su povezane s karakterom konkretnog vremena. Štoviše čak su i kategorije prirode izvedene iz neposredne veze moći, koje se ispoljavaju, u konkretnom vremenu. "Život sadrži vremenitost kao svoje prvo kategorijalno odredjenje, osnovno i za sve ostalo"
     Sadašnjost, i ono što je sad realno (delujuće) odlazi u prošlost. A sadašnjost živog ispunjava, i ispunjava moč živog, po ćemu je samo živo realno, stvarno, a time i vremenito. Iluzije polako prestaju , stvarno saznanje idući unazad povezuje doživljaj kao fenomenologiju saznanja da on tamo nikad i nije postojao a samim tim nije ni mogao zaživeti.
     A, Dora. Shvatila je vreme pred njom , kao reka ponornica javlja se i radja iznova opipljiva stvarnost osobe ispred nje koja je sasvim blizu ... nudeći...stvaran trenutak...nedovršenog dodira.
     Pali su na krevet zajedno, ne razdvajajući se, legli na jastuk koji ih je doćekao- na istom neće biti snova več stvarnost, a njemu i njo od sad će tu biti mesto.
     A on.Podizao je svoju glavu polako i gledao je užarenim oćima.Prislonio joj je prst na usne, i poćeo brzo da govori o svemu što je želeo, sad kad mu se ukazala prilika nije želeo ništa da izostavi.- Prstima je nežno prelazio preko lica i usana. Te tvoje oći..Oh bože, tako bistre, prelepe su Nije bilo potrebno da je ubedjuje. Svoje lice zarobila je  njegovim rukama na  usnama. Usne su se polako srele, podjednako željne, vrele i vlažne i u potrazi za umirenjem na toj novootkrivenoj  žedji koja im se učinila neutoljiva....

Još i danas

slikar,Mihailo Jovičević

                                               Plava beležnica
                                                 ...Sećanje...
 
Istinski dugo
Misli, ne i zna
Vidi
Prekoputa ulice
Kratak prolaz koji se širi
S' buketom
novih snova
Zagrljaj verovanje
U oknu srca,
srcopisom ispisana...
Čas strast
Čas uživanje
Čas bol
I često puta strah
Na obodu zaobilaženja
Prijateljstvo Ljubav,
Odanost (tvoja)Izdaja.
Bogatim pazarom posoli trešnje
I sirčetom zali kolač.

Ti ćeš čuti

slikar,Marc Chagall's

Izmedju predaha
i zamaha,
Eto opet,
Ti bi dal' tihi sjaj
što se diže,
Tu na dohvatu
U mreži tvog smeha,
i u  nju te skriva
čudesni tren
kolebljivog oka,
Prve poslednje
(al' druga) suza
usplahirene tišine,
Iznad zastora vetra
Koja nije reč u zalog,
kroz prste sečanje
što obnavlja..

Na raskrsnici levo

              april. 2017

slikar,Marc Chagall

S' okom ispred,
još ne razumeš
Ti, desno sen
a levu senku
Da,levo od staze
osečaj razume
srce što udara
razlika  izmedju dva
može da bude veća
Pre no što rasplamsa
tvrdu tišinu o koju se
čelo razbije,nego,
Ti,izmedju da i ne.

  

I godine prošle

slika,Gustav Klint

Bolje ovako, bolje ovako
Dugo neznam a znam,
To si bio baš Ti.
Jurnjava bučne oluje,
Pravo u susret očima,
sve do ivice opuštenih
usana...
Otrgnut šapatom
od slike medj prstima
Onog što bi
prepun prolećnog sunca
Nije pronašla.