I ovog puta,
Ne mari
Al'
Ujutro
posle one večeri
Ti,
voliš takvom žestinom,
Poljupcem
jeftinijim od suza;
s' gornjom usnom
slanijom od straha
a donjom...po malo gorkom.
Nerazumljiv...
Al' ovaj put
prekrasan kao i...
predhodnog dana.
Zaboga,
Zar ne čuješ?
Da, da
Biće ko juće
Tuđim jezikom u ustima
reć koja govori,
Da blizu vetra
talasa snove
iz jeve u san
iz sna na javu
I sutra,
Sutra vrti u krug
čoveka sa srcem
punim čutanje.
O poslednjem lovu,
Šta da ti kažem?
Ah, pa to su dani,
Oni se
sami uvek smenjuju.
I sad,zar opet?
Mami ti put đonove
i lepi ti se za obuću.
Ali Ti,
I dalje ideš misleći
Da ćeš da opereš obuću
Na prvom konaku...
Sad,ne znam,
treba li da ti govorim
Ili... ?
Ah,to ću ti reći kasnije
I ko da bi
Ona što čeka,
šum vetra,
izbrazdane staze
na kraju
dalekog puta.
Al' srce...ovde,tu,
U hodu smešeći se
krči sopstvenu stazu
Sutra drukčije
od sinoć.
Il'ko ostalo dvoje
u neko l' ko trena
misli da.l' sni
sve lepše i lepše
mnoge lepote puta...
Ali,
Kao sećanje,
Pomisli Ona.
Iz dana u dan,
Iz godine u godinu
Nezna,
Šta radi sutra?
Nit,
Što utapa razum
S' korakom ovde
Kad ne bi tamo,
Reč nova,
S' izbledelim tragom ,
Pri njenom danu
što odlazi...?
II/2017,g,
Od pre dva meseca, Doru je sudbina ponovo dovela u ove krajeve baš u uzbudljivom trenutku kad se neznajući izgubila na imanju tad nepoznatog..Vreme je prolazilo i njih dvoje poćinju polako da se zbližavaju.U svom sećanju polaka poćinje da oslikava stavove i način razmišljanja vremena njihovog prvog susreta:
A, on želi da mu se ona više ne opire i da ga prihvati..Ruke su mu već bile pod njenom bluzom i upoznavale se sa oblinama njenih grudi.- Molim te i ozbiljno ga je pogledala - Šta misliš? Je li? Gurnula je ruke u zadnje džepove farmerki:prijateljski nastrojen mogao bi mi sad pružiti ruku spasa...Nije upala u zamku da objašnjava..Šta te zanima?.Nije fer, prošaputao je.
- Ja radim. Dora.Ja radim.Ali ne ovako.Zatim joj je prevukao donji deo bluze; stajala je potpuno izložena njegovom vrelom pogledu-Gospode-dahtao je dok ju je gutao oćima. Nežno ju je milovao i sa divljenjem posmatrao kako reaguje, brzo, spremna, željna da dodirne njegove prste.Zažmurila je posramljena tim ispitivačkim pogledom i sopstvenim odgovorom na njegov dodir. On joj se lako nakloni. U trenutku opazi njen odlućan, hladan i lucidan izraz lica, kao i njenu veliku snagu volje dok je odgovarala na njegov i dalje prodoran pogled. Trenutak nakon toga pojavio se kućepazitelj zatvorio je visoka ulazna vrata sa gvozdenim rešetkama.
Ponovo je obuhvati pogledom želeći da utvrdi šta mu se na njoj svidelo, i šta ga na njoj uzbudjuje.
To isto je već pre... bezbroj puta ponavlja, ali da ga ona nećuje. On koji nikad nije osećao posebnu naklonost prema ženama s' kojima je bio, a sad naprotiv s' njom-Dorom bi da gradi celu preostalu budućnost.
Približio joj se, obrgrlio je oko ramena i blago je poljubi u lice. Mila moja Dora - tiho joj šapnu-nadam se da ćeš dlućiti.. Ona ga začudjeno pogleda. Kako ? nastavi on, ponovo stegnuvši je
još jaće k sebi. Kako? Zar neznaš da te volim ?..Šta da ti kažem za svoje bivše ljubavi. Ti i ja isti smo
oboje imamo nekog koga više nemamo.-Ali preklinjem sebe što sam dozvolio da mi postaneš toliko
bitna.Mnogo toga desilo se za nekoliko meseci, i ti i ja smo svedoci, promenili smo se shvati..
Zna Dora, da u njoj još uvek vlada strah.Ne plaši se ona zbližavanja, ne boji se intimnosti, već njenog odsustva nakon što drugoj osobi pokaže celu sebe bez ogranićenja, a uzrok je loše iskustvo iz prošlosti. Isto tako zna da strah od bliskosti mora da prevazidje, mora biti iskrena, da naući da komunicia i jasno izrazi svoje želje i potrebe. Mora da naući da menja stavove i misli, koje dovovde do tog straha.Zna i neoćekuje da joj partner "ćita misli", već će morati da kaže šta u stvari i da li želi..
U trenutku je shvatila" Da...želim da uradiš sve što želiš da uradiš." i da bi bila srećna.Pogledala ga je ošamućena."Da li me ti,nekim slučajem, prihvataš,Dora?"...Zaboravila sam.Ss - sve je u redu, zamucala je. I instiktivno posegnu za njegovom rukom...Čuješ li me.Šta čekaš?
Moj utisak je:
Ti, bi
Reč vredna da se
upamti i ubeleži,
Ti,
koji si vićan
mastilu slovima
i različitim temama.
Ali ! Ti,
Tihim korakom
Pri dolasku bez poziva
probudi
radosnu noć vremena,
čije se lice čas pojavi
i očas sakrije
Zbrkan katalogom
uzdaha u slikama...
Čud čudnog vremena
jedna nimalo dosadna
a blistava stranica
Zabluda ljudske ljubavi
u knjigama...
Ipak pokucaj po nekad na vrata ovih pisanih u istinu shvati češ i "Ti", da je jedini cilj
da malih majušnih,3 x 9...omiljena ideja trenutka
bude na slobodi...I...smisao svih pisanih je sledeća:slika, želja...cilj... i...Ti...Duša je ipak korito i jednom i drugom...glas po nekad gluv...
Al' Ona sve to, traženje sebe u sebi bez srđbe bez jecaja:Shodno logici ... ona...nit voli, a nit mrzi...poverenje zamenjuje za poverenje...a trenutak smiraja? ljubav za ljubav.
Sve godine nosi u srcu...probudjene samotne noći...osećanje...Besom i drskošću nejasno zbunjena učtiva ravnodušnost... Znanje i neznanje...otmene hladne čarolije koja se vinula do nebeske beskonačnoti...ispunjena zapletima i ćarima radosno uzbudjena s' lakoćom upita?" Ti,Vrati mi osmehom verovanje...Zanimljiv svet zna da je sve gubljenje vremena...Prvi (tvoj) korak je da oceniš izgled trenutka-ak, nepostojeće ...Idealističke zablude...
Gde je to? Veličanstveno bezgranično obnavljane što nosi se s' nejasnim strahom...Nastaje, i iščezava sa one strane nade i očaja...jedan od druge uvek se radja,opasno jedinstven beskrajni, stvaralac bez imalo žara, gubeći iz vida..."Čoveka koji voli postaje...ljubav čoveka' u 'čoveku ljubav." Bez straha i mržnje...Al' ti i dalje misliš...ustvari Ti si od onih što misle da budućnost nailazi iz noći a ne iz dana...Da, al' na početku ona je sve znala i sve ti kroz ... seti se...pa? kazala...A ti usijana glavo;Dođi,dođi da vidiš u prolazu danas...sutra...Kap vremena se ne može otrati sa lica rukovom, kao kap kiše...ono ostaje tamo zauvek ...jer niko nema samo jedno oko za suzu...obrnuto...jer obrnuto je...dva oka što love od juće... po mislima i slučajno stoje na prozoru ili na vratima?
- Lepeza trajanja - Budjenje
- Uvek -Paradoks
- Nepomičnost - Čuteći mir
- On je bio - Vetar
Iluzija da su nam misli u glavi...zaključila je - Glava i ja celi smo u mislima kao i more i struje u njemu - telo je struja u moru a misli o tebi samo more probijaju ći se kroz misli...kao vetar...
Sa tamo nekim zadireš kroz zid snova njenog postojanja i konstatuješ...al' reći samo reč...pričajući o beznačajnim stvarima"umesto žena" da Ona je ta žena......A evo i tih godina što promiču izmedju, odnoseći i obnavljajući, izmedju prošlosti što vijori se po sadašnjici opojno uranja u nju i iznova kao da se čudi izmedju predaha i zamaha ona ne posustaje...tmina je pala i ne vrti se sve oko...? a ona i kroz san ponovo i ponovo se obnavlja...Al' i ovog puta s' tobom ili bez tebe,"nek vidjeno jednom već počne!"