Izvesno je ne sve

                    
                                         Hronologija od 1 - 12...

   

slikar,Gustav Kliment

Netražim te u sebi... Krugove geometrijske slike...One se zapliću prepliću praveći lavirint kroz bezbroj likova... poredjanih kao odred vojnika. Pa se iznova...iznova tako iz dana u dan, pojavljuju jedan za drugim u ovom ili onom liku...i žele neukom da zaslepe oči!
      I posta sve varljivo...s' pozom i maskom(ti)...I otud proistiće tragikomična situacija za(tvojim) postojanjem.
      I nakon nekoliko godina, Dakle (ti) ne menjaš mene i vreme je da izbegneš zabludu po tom pitanju.Ponosna sam što sam ipak tako rano prozrela sliku bliske budućnosti(tebe), i odmah sam joj prilagodila vreme izbegavajući...izvesno ne sve, ali većinu gluposti i greške u koje si želeo da upadnem.
      Dakle, to nije bilo koje doba. Ta životna hronologija je svaka godina koja donosi nešto drugo. A život je čudesan...svaki trenutak i svaka stvar je preokret. Ide iz iznenadjenja u iznenadjenje. A ti ..( u meni) si gledao naivku koja kao da pada s Marsa... Ipak ni malo utešno...dugo ti je trebalo da shvatiš da si onaj apsolutno Drugi, koji od početka neprimećuje čudan škripav dijalog.I na kraju dal' uvidjaš kristalno jasno da neslaganje nije slučajno...Nije samo reč o razlici u temparamentn...( odnosno telesnim sokovima), niti u darovitostima. Razlika je "o dva u korenu suprotna pristupa životu...I vreme je da se dosetiš u čemu je razlika između mog života i tih (druge) Drugih?Ukljućivši u život te(druge)...S' amnom si izgubio draž uzbudjenja i zanos.
      Ali izvesno je da nosim semenku srečno pronadjenog...ma do đavola, živeo Drugi. Drugog  prvog Drugog ili već...više nije teško sresti...I ranije se to...jer drugi je na svoj način vredan divljenja.
      A ti...samo si trebao da ponudiš nešto vredno...da bude vredno truda...slamku...u...odrekla bi se...
Al ti....ti nisi video osećaj nešto dublje ispod površine. Bes?...Već smo zakasnili...i sve ono blesavo...mali bitni detalji omeli su ono što je važno...lepo.
      Ipak. Havala ti što si mi pokazao tako neizmerno lepu i vrednu stranu(moje) ličnosti.
      I možeš li zaista? Da objasniš hronologiju duše i tela...Po tebi...Da li deluju po zakonu stvarnog kretanja ili uzroka.
      - Posmatram - Skriveni trenuci istine,
      - Prelivanje Ona - On - Blizina prošlosti,
      - Ko - Ja - Ti - Zanos - Njen život,
      - Zahtevi - Uspeh.
      I bi prijatno saznanje  da ti koji sve znaš, držiš (me) u naručju...pažljivo...nežno...onih nekoliko trenutaka...Posmatrala sam tvoje lice na kome se ocrtavala(jutarnja) brada i duge crne trepavice koje ispod naočara bacaju senku na tvoje preplanulo lice...
      Samo sad shvati...sve ovo je ipak drugačije...Ali vredelo je pokušati...rizikovati zarad...tvojih prokletih laži...o tebi poodavno razišljam...kao o čoveku koji hoće u istinu da vlada? s' činom ludosti.. i kako sad zoveš magije nove...niže i od one strane života...vrati i njih u neki lik...

Nije i Jeste

slikar,Picasso

I jednom kad zastane dah
I licem nam preleti osmejak,
Ti pogledaj bolje
Dok novi ukus prolazi
Da l' dobro nam nosi,
spora smirujuća ljubav
S' vatrom na uzglavlju iza,
u tebi za me(ne) u meni za te(be)
Al'
Nestvarna svetlost tajni
čekajuć uvek isti znak
Bi
Pod svodom neba
spleten glas sudbine
I,
ne sluteći ona čuje,
da  bi ostala tu i sutra,
Ogradi nepoznat vrtlog,
nasmejanog čudnog  lika,
s imenom što iščezava
u slici sopstvene igre.

Neumorni ritam

                                        iz Plave beležnice
                                             - Sećanje -


Bi Ti!
Pevušavi glas
Nestrpljivo detinje "odmah"
Pamćenje želja
Ni pored nje ni naspram nje
Pri svakom trenutku
Opraštanje čežnja -
Kroz nemir srca žar-
Dašah vetra koji opčinjava
S' licem potrošaća snova.
Pre nego nesluti
Dans-sutra-baš kao odista
Nije se slila niti se sliva
Kroz igru bezbroj likova,
sladostrasne osvete
Što...
Svaki čas bi da iznova i iznova
uroni u okno njenog vremena
sa tajnom koja nagađa
Al' sutra šta je ljubav?

Igra obmane

                                       

                                         

                                            iz Plave beležnice
                                                - Sećanje -

Pa ipak reci,
Reci,tajni bez reči
Vapaju duše
sve do tamo
Što ne može
da nađe, nebo u očima
Brodolom zanosa
krik svog jauka
Uzdahe kratke retke
Kad  Sneva strast
radi sreće - besnu buru
kap rose
puke pijane  želje
Želje probuđene,
Onoga, gde stoji u mraku
još i danas
umukala ćutnja kroz šapat
zavodi je a ne sme...

Uvek tu

slika,Miriusuz Sawaravski

                                      iz Plave beležnice
                                           - Sećanje -

Dok vreme
ko bujica
kipti u tebi,
Posadi tajnu koja se krije
četiri-tri -jedno mišljenje
A ono jedno od jedne
U snenom srcu
Jednom i ne dvaput
zamišljaj drugačije
u sledečoj noći.
I,
Biće, biće ti lakše
dok daleko...daleko
al' tako bi blizu
zuriš u sve ostale 
Seti se tajne srca što čuti,
Da i, Ono ...strpljivo detinje
Baš kao odista
Ako Te dotakne
udaljilo bi buru sreće
Iz svog tela - u prostor.

Večno vračanje istog

slika, Wilfredo Lam

Juće,
Da se vrati
ne ume.
Čudesna jesen
Na ruke stavi
putno prstenje
i sva godišnja doba.

Al'
Nepozvan neko
usnuloj duši
Đerdan
na srce i nedra
I na svaki domeće
godine bremene.

Da
sutra visoko propet,
Doziv s' odjekom
dugo kroz smeh
šapuće...

Mi,
Samo igre radi
sa tobom igramo
Vreme ne sanja
Jesen je..

A kud ideš

I ovog puta,
Ne mari
Al'
Ujutro
posle one večeri
Ti,
voliš takvom žestinom,
Poljupcem
jeftinijim od suza;
s' gornjom usnom
slanijom od straha
a donjom...po malo gorkom.
Nerazumljiv...
Al' ovaj put
prekrasan kao i...
predhodnog dana.

Šta sutra

slikar,Vasilij Kandinski

Zaboga,
Zar ne čuješ?
Da, da
Biće ko juće
Tuđim jezikom u ustima
reć koja govori,
Da blizu vetra
talasa snove
iz jeve u san
iz sna na javu
I sutra,
Sutra vrti u krug
čoveka sa srcem
punim čutanje.

Baš tako

slikar,Georges Brague

O poslednjem lovu,
Šta da ti kažem?
Ah, pa to su dani,
Oni se
sami uvek smenjuju.
I sad,zar opet?
Mami ti put đonove
i lepi ti se za obuću.
Ali Ti,
I dalje ideš misleći
Da ćeš da opereš obuću
Na prvom konaku...
Sad,ne znam,
treba li da ti govorim
Ili... ?
Ah,to ću ti reći kasnije

U neko l' ko trena

                             
 I ko da bi
Ona što čeka,
šum vetra,
izbrazdane staze
na kraju
dalekog puta.
Al' srce...ovde,tu,
U hodu smešeći se
krči sopstvenu stazu
Sutra drukčije
od sinoć.
Il'ko ostalo dvoje
u neko l' ko trena
misli da.l' sni
sve  lepše i lepše
mnoge lepote puta...