Ti je starije nego Ja

                                 
                                     

slikar, Adolf Tidema

                                          Hronolodija, 1 - 21..

            S osmehom uz to.Uzrok tvog postojanja juće...Ti duhu neobuzdani koji dodje kao vihor za sve što bi juće i danas... Kad god prodješ onuda...Ne zaboravi  na dobar smeh i  Ona smeh proglasih svetim. Naokolo još uvek nema nikoga, ne čuju se nikakvi glasovi... Znaš li da joj duguješ jednu obećanu reć? Ali nije samo to. Zapamti onu noć...uzburkanih talasa...Al' samo opet...  Nemoj...ne zakašnjavaj ...Ponekad, kad si osobito ludo raspoložen i siguran da si bio...Vidiš li je ili je sanjaš... O a "Ti"  čoveće, nauči  se smejati! Vetar ti pruža ruku... A, sad je li ti žao? Kada se nešto približava svome kraju.

            I tako. Ne možeš samo ti da govoriš, što znaš da... da nisi ono što joj se dogodilo, nego si više još onaj koji govori što ne zna da zna da je  ono što izabra da postane...Zdrav razum i rdjava ljubav prema vama samima čini samoću tamnicom kroz budućnost i ono što je najdalje...bi uzrok njenog danas.I kad pogleda oko sebe vidi da vreme joj beše jedini saveznik...A ispred tebe ogledalo što laska tvom šarenilu i umnogostručijoj maski rodjenog ti lika.I tad prepozna ispisane znake prošlosti, i preko tog znaka premaz sa novim znacima...I odista ona sama sebe upita "dal te je  jednom videla negde, bez boje i maske"...A da si verovao, da si imao vere i da joj nerazbi svaku misao i...I uze  olako ono što tad je nosila teško - u izrazu misli bez dna iz dubine njene - i tiho ti tad prošapta"odreši lance sa ušiju svojih, pa slušaj! I Ona hoče da progovoriš...Zove tebe, njenu najdublju, bez dna misao.Ti dodji, - Ona te čuje"! S' onim što  najsličnije jedno s drugim vara izgleda najlepše...Jer preko najmanje prepreke najteže je preći. s onim što zna da se u njemu staza tajne večnosti krije.

     -  Crta uzvišenosti koja se može dotaknuti

     -  Ti o Tebi za tebe

     -  Osmišljenost

     -  Fantazija ili stvarnost

 Cilj se formira da razreši postojeci sukob.Akcija je povezani niz u vremenu."Znati da bi se znalo. Ali,možda i još više, znati da bi se moglo.Onima koji imaju hrabrosti da sebi sami priznaju da njihove nade idu dotle, reći ću da su najviši ljudi među ljudima...to je ono što sam nazvao "Ljudski skok" usklađeno zajedništvo svesti je ekvivalentno nekoj vrsti nadsvesti.To je opšti oblik u kome, prema analogiji i simetričnosti sa prošlošču možemo da zamislimo budućnost (prema Pjer Tejar De Šarden)"
Moć je isto sto i vrlina, nemoć isto sto i porok.Svoj indetitet nezeli da dovedem u pitanje.Mentalne i emocionalne reakcije,prilagodjavanjem nekom ili necem drugom vodi duhovnoj sterilnosti.
Ipak, price,slike,stihovi ispisani,mnogo nedorećeno a ispisano,sve je podsvest i sve je san. ,sve je imaginacija.Sve je davno usnili san,koji većina nas u jednom vremenskom periodu usni..Svako putuje kroz vreme i prostor ponesen emocijom.Pocinje da sviće, sunce polako počinje da svojim zracima obasjava ovu pozutelu stranicu koju vreme polako naćinje.Svi mi smo imali po nekog ko je bio pre i ispred svih. I nije joj nepoznat ovaj putnik, pre više godina prolazeći dodje- svrati on ovde. Al' sad koraci njega odlazećeg odviše usamljeno odjekuju kroz ulice. I dalje korača eto kao igrač! Nemoćan da reč iskaže, Nit mladost ima nit starost. Nije se izmenio. Sniva i jedno i drugo i osta u pamćenju ...Ipak posle nekog vremena u danima ovim vazno je biti sa jednim...razume se biti s' njim...

Znak gubljenja

                                 Hronologija od... l - 20.

Pikaso

          U tom telu, u kojem je još život, razaznaje se još ona  snaga i velićina, koje su je dugi niz godina vodile i terale uvek napred. Njen izgled ostavio je na njega tako snažan utisak da je zaboravio sve svoje planove za budućnost i prikovao ga u mestu kao da je oćaran. A ona. Bila je okružena njegovim prijateljima...Nasmejana, a pogled, taj njen zagonetni odsutni pogled u trenutku delovao je odlučno. No on nije bio čovek koji bi se dao zbuniti. Brzo je došao k sebi i prišao Dori, prepušten mislima.Slušao je dok je umiljatim tihim i polaganim glasom, šapatom da niko nećuje razgovarala telefonom.Čuo je deo razgovora: znam da je Jun mesec, provodim vikend kod prijatelja, ne odmoriću, nisam klonula, i telesno i duševno sam dobro...Njega, nepitaj me..Njega neću više nikad videti..nebrini ovo su poslednji trenuci koje provodi u mojim mislima... Naravno , čujemo se nakon vikenda.Sigurna si da nema razloga za brigu...A telegram...U njemu je pisalo:Jedva čekam da te vidim.Voli te...On ipak dolazi zar ne..Znaš da njegovo ime uvek pokrene kaleidoskop najlepših sećanja...U sećanju su joj odzvanjale još njegove reći davno izgovorene."Jednog dana ću se oženiti tobom,Dora,"A ja ću se udati za tebe..."Bili su ozbiljni i rešeni da ostatak života provedu zajeno"...i tako u nedogleg.Srećno je pomislila:Sada sam vremešna žena...Ali, s vremena na vreme prisećala se tih davnih godina.Molim te, saćekaj me na aerodrumu."Obećavaš."...Obećavam."Naravno da hoću."moram da prekinem razgovor reće Dora...Odavno je shvatila da istinsku sreću treba pronaći u sebi, da treba naučiti ponirati u sebe kako bi se do nje doseglo. Znala je i to. Da bi neko bio sretan, treba prestati biti zatvorenik vlastitih personalizama (po Lajbnicu "shvatanje čovečije ličnosti i osobenosti kao najviše vrednosti.), treba osloboditi dušu, otkriti istinsku moć ljubavi kao snagu ujedinjavanja kroz koju se izražava jedinstvo, dvoju bića.
       Ima također dve vrste istine, istine uma (verites de rauson) i istine iskustva ( verites de fait)...
a njena istina je...
      - Podsetnik,
      - Dan za danom shvatićeš,
      - Objektivna logika,
      - Osnov osnova... 
      Dakle ko je bio ? Draga. Hteo sam samo, da ti se pridružim. Gosti nas ćekaju. Udjimo
     -Radi se o... i o meni-primeti on.-Što sam dužes tobom, ćini mi se da  ću te duže očuvati za se. Ti ipak nemožeš shvatiti šta mi značiš. Sutra, da sutra neželim da sve bude gotovo i da nikad, nikad više neću videti tvoje lice, ne želim da te tamo neko oduzme zauvek od mene.Poslušaj me ostani ovde  s amnom.
     -Razmišljala je, posmatrajući ga hladnim pogledom.Otimala se umoru, stajali su na terasi sami. U sebi je priznala da on ima pravo. Njen novi život tek poćinje i biće težak. Ona je najzad samo žena i mnogi iz njene okoline, misle da će lako iskoristiti slabost njegovu prema njoj... Čuj, dragi-složi se ona-ostaću ceo vikend s tobom, a onda ću otići u seosku kuću. Hvala ti.Ona mu uputi veseo osmeh.On je pohotno uhvati za bradu-Mislim da ćeš biti zadovoljan reće Dora.No, on je kao pre hitro uhvati:-Šapnu joj tiho u uho...mislim da ćeš ovde ostati dugo, vrlo dugo. Ona se vragolasto nasmeši  sumnjivo klimnu glavom i reće,  zajedno.Čarobna reč ...Hteo je još nešto reči, ali ona se okrete i ode. On nesvesno pogleda prema njenoj sobi.Polako pritisnu kvaku na vratima, udje i za sobom zatvori vrata. Stajao je nepomićno na sred sobe,raširio je ruke pozivajući je u zagrljaj. Iznenada ona se priljubi uz njega, čvrsto ga zagrli i sklopi oči. Nije želela da ga pusti. Uzbudjena dršćuči celim telom kao mlada promrzla životinjica, željna topline. Nije oklevala.Šaputala je njegovo ime ponavljajući ga neprestano kao kakvu divnu muziku što uspavljuje. A on ju je nežno ljubio, kao da je teši...I u trenutku kao da joj je čitao misli, nežno je rekao:"Nikad te neću pustiti."

Korača prema tebi

slikar, Dali

Oseća
Zna
Bi Ti,
Drugi drukčija
Prisnost
Neukroćenog vetra
koji zaluta
Na ivici srca

I onda ču radosti glas
Vatrene žudnje,
Noći i dana drhtaj
što vrvi odasvud.

Lutalico radosti
Tihi drhtaju, reči daleke
S' novim pamćenjem
Tvoj nevidljiv dah
Rasu svetlost
po noćnoj samoći.

U dodiru vremena
skri te ćutanjem
usnuli orkanski zagrljaj 
Ka nepoznatom cilju... 

I smeš i ne smeš

                                                    Plava beležnica

                                                        sećanje

 

 

Između želje i grča,
Ti...
Zalutali plamen
poljubac bez  strasti,
s' dahom uspomene,
Siloviti nemir
slobodan bez straha.

Al'
Nemir - znatiželja
Ne može da shvati
Šta hoće da kaže
koračaj lagani
sakupljen u tebi
s' umorom od žudnje.

Ti,
duboki živote,
S' osmehom na licu
sa nevericom slušaš
šta če reći reći
noći oko dana
nemiru bez kraja

igri u tišini

zvuku zaborava

Sutra

                               iz Plave beležnice
                                   - Sećanje -

U nemiru ludom
i čutnji tišine,
Prema nama juće
Kao stalna zvezda
na zvezdanoj stazi
Pita da l' bi kasno
s mesećeve strane.
Da se nada samo?

Avaj!
Lutalački duhu
trošni zaboravu
Želi da s udaljiš
bez zlokobne mržnje
sa mrežom tvoga smeha
istinu probudi
ona još postoji...

Al' ni reč ne reče
Obečanje dato
plavetnilu sutra
cilju bez budnosti
s' istinom u sebi.

I tamo ko ovde,
s' tobom što poželi
i čemu se nada -
ono nepoznato
kad bi bilo ovde,
uvrlo bi juće
kao žubor vode.

Umeće iza nas

                               

                                                     Hronologija.1 - 19...

        Osetila je kako joj srce tuče. -Šta to radiš? - Upitala je zadihano.Volim te predugo i ne  želim da prestanem sada reće On.
        Njegovo oči blistavozelene na mesečini, plamteći su je gledale, a njegove namere nisu mogle pogrešno da se protumače. - Poljubićeš me ovde? Sada? prošaputala  je. Ne rekavši više ništa, spustio je usne na njene. U početku, poljubac je bio lagan i provokativan, dok su njegove usne nežno dodirivale njene...Stavila mu je ruke oko vrata i privukla ga bliže. Razdvojila je usne i uzvratila mu poljubac,nežno ga spajajući s njegovim. Ljubili su se dok se januarski vazduh nije zagrejao i počeo da pucketa od naboja. Uronila je prste u njegovu kosu i morala je da potisne uzdah kad ju je čvrsto pritisnuo... Zarobio ju je medju svojim rukama, s usnama nedaleko od njenih...Još uvek je osečao njene usne ... Ali i njen poljubac sočan, raskošno zanosan...nije mogao da zna da će ispasti tako. A kako će mo od sutra? Ono kao na duže staze,...Ne samo večeraras reće ona.- Šta je u pitanju upita on? Šta se dogadja? Hej da li ti je neko rekao da si kreten? reče ona-Nasmjao se...i nastaviše da časakaju...
       A, Ona...U šumu vremena u jednoj od onih noći, požele reći nešto još neizrečeno onom delu Tebe koji od Sreće tugu tkaš...rečenicom pretvorenom u misli i polako poljubcem Ti joj zatvori put sudbine...i svuda gde si ti...mora sama pobediti...Medju srebrnim rešetkama u mreži zaustavljenog vremena...Ljubav...Stalno nagnuta nad tragom prošlosti iz trenutka u trenutak izbija združena uvijena s tobom...i polako blede razlike prvog trenutka...I samo još ono malo zrno života poćinje sugestivno da menja stanje svesti...Ta majušna veza bez oblika prema ritmičnosti događaja i širiš se kao usamljena pulsacija...I mi...nikad i nismo...Da li smo bili ljubavnici...Ne...ne...Ti si došao kasnije.
        - Trenuci uzajamnog varanja  - U danima onim
        -  Miris čežnje   - Ritam
        - Zahtev prošlosti   - Strpljiva vrlina
       Kao nebeska ptica vodio si je i provlačio kroz sad veće prošlo vreme...A srce u duševnoj tišini punoj nežne topline pokušava svaki put iznova da iznedri tvoj lik...Tebe koji sam od sebe samouvereno rasteš i održavaš plamičak nade da se ne ugasi...I tako bori se protiv magle koja bi da se nagomila i odvoji je igrom sudbine...(o beži! u svet napolje!Goethe:"Faust)...
       I? On(Ti...ti) bi. Skup sveg osečajnog...iza tugaljive zavese ljubavi s gipkim pokretom vetra...od ludila živi požar bezumne ljubavi u valu sećanja....Verujući rasplet bez sumnje u silnoj smetenosti...
       Nekoliko trenutaka je čutala. Kad je konačno progovorila, zvučaća je podozrivo...A to znači...? Usledila je tišina.Zamor čula? - Šta da ti kažem?Gledajući...Podigla je ruku i sklonila njegovu sa svog lica...Da bi on lepo spajanje u misaonoj igri s' jednom novom misli koja sledi njegov trag do sledećeg dana...Staro pravilo.Čovek planira, a sudbina se smeje...A On? nek nastavi i dalje da luta....

Žuriš ili kasniš

                                                                                                                          Plava beležnica

                                                                                                                               Sećanje
          

slikar,Paul Cezanne /MoMa/

Ali !
Ti znaš igru
mnogo lepšu od nje,
Gde ste vas dvoje
priča bez senke,
radosnog sećanja.
                  
I, opet
Kad utoneš u san,
Ti ćeš čuti,
Da l'
Od istine dobi više
Nego u nju što stavi

Al'tako laka
Igra u tebi,
Bi još onde,
Gde se proleće radja
A jesen dubinom pažnje
smatra.

I, uz pogled tih,
Sa ustreptalim srcem,
Ako kreneš dalje...
Videčeš prošlo jutro
s' zaspalim danom
Kako sa tvojim darom
Noć pamti
I tiho prati vreme.

Unutar šireg pojma

                                         

                                          Hronologija,..-1 - 18...

      Čudna muzika pod naletom sećanja, koje je čudesnom tajnom satkano.Čudesnom igrom treptavih struna vremena i lakoćom postojanja.I polako oslobadja od bola...I, pitanjem ko sam to "Ja"...dok mislim i osećam i gde počiva moja samoosećajnost....I tad upita....A,On šta bi s' njim?...On postojano  još je uvek tu-ovde, on traje u meni i kroz mene svakog trenutka prolazi - On je spojio moje želje i san...I kako je bilo ? Ponekad u mojim mislima smeši se njegovo s mojim različitim licem...
Da li to ima veze s emocijama...Oh prijatelju. Znatiželja u meni...i čini mi se ponekad da me prokleto poseduje...I tad, pokušavam pozvati u sečanje ljubav - zrelost s izmešanim osećajima...I? tad glasno razmišljam da bih čula moj i njegov glas iza i spred nas  u reci vremena u kojoj za sad još uvek spretno trajemo....a njega osečam i dalje u dubini mog Uma...Njegov osmeh ucrtao je put njegovog postojanja u mojoj svesti o njemu...U mom razumskom i emocionalnom umu, blještavim tragom u prošlosti pri rukovanju kod opraštanja... I onda si iznenada zalutala na paralelnoj stazi prepoznavši svoju i njegovu uzdrhtalu senku...Da i tad sam shvatila da ne postoji put ka miru - Mir je put...Postoje ljudi koji će uvek boleti...Neki jer sam ih pustila da mi pridju i udju u svaki segment moje biti - A neki - neko koga sam pustila da ode...I? To je energija čoveka sa osobinom il' čoveka bez osobine...I? "Bolji je gram iskustva nego tovar teorije"( iz pera Dewey)...
      - Shvatićeš  Nije rekla,
      - Odjek istine - Lutanje,
      - Ko će znati - Iza reči Ja,
      - Zna mesto - Istine i tajne
      I njegove laži ubile su tvoju ljubav?...O nestajanju ili put u ropstvo...S letom je gotovo...žudnja jesen i lovac u daljem životu,On. I po tebi? Nema dakle sumnje da ono o čemu se ništa više ne može misliti postoji i u mislima i u stvarnosti...Hoćeš reći On...(da On) i problem njegove dvostruke istine I po tebi...Da li je istina samo u umu?...Rekla bih da istina nije samo u umu. Istinito je ono što se vidi...Istina je ono što jeste i On...njegovo postojanje...A to znači? Da me je on do sad bezbroj puta sa različitim ljudima povredio...Da i to tako očevidno...I samim tim on se pokazao onim što jeste...Bez razuma...( i nastavićeš s pisanjem...Da od 2016 pa naovamo...dalje)...

Dodir

                                iz Plave beležnice
                                     - Sećanje -

Ti bi,
U dugim noćima
u kolevci snova
Kap biserja
čudesnog ukusa.
Što daruje s' ljubavnom
senkom slast srcu i telu
u zajedničkom letu.

I bi,

u magičnoj noći -

ludorija bez kajanja
Sa osmehom na licu 
Produžen zov

bez straha -

duboko usađen
U živom sećanju
S'Igrom ljubavne ravni
bešumni trenutak 

na zidu vremena
s'nasladom verovanje širi

Prelomno doba

                                
                                                 Plava beležnica - sećanje

                                                Hronologija od, 1-l7.

            Istinu misli-zna.Upravo tako! polako se kreće iz mraka na svetlo,Da..da i nema nićeg u razumu što pre toga nismo osetili...i proćitali...Onda je proćitala ...iz pera John Locke " Duh je naš, dakle prvotno tabula rasa - prazan beli papir bez ikakvog sadržaja na sebi. Sva naša saznanja potiču iz iskustva, a ono je dvovrsno:spolja - osečajno iskustvo koje kao svoj izvor ima predmet osjećaj, i unutarnjeg iskustva - refleksija, koja svoj izvor ima u radnjama našeg duha."i zaključak o vezi uzroka i posledica bi bio?    

        Dakle običaj ili navika da očekujemo isti splet događaja  kakav smo ranije više puta doživeli.A reč je jednostavno o asocijaciji doživljaja.Mi doživljavamo  samo vremenski splet pojava...doživljavamo da jedna pojava sledi iz druge...A obmana i varka? Razum mora biti naš najviši sudac i vodić u svemu...
 Promenimo temu  reće Ona...Čudan obrt u odnosu na ljubav između čoveka i žene(tebe i...)..i s tim se moram pomiriti.Kakva je ljubav upita, On....Zavisi od toga kakav je ko čovek, kako nam je i s' kim po volji...Nego.Ljubav je oduhovljena dušom čovekovom koji ima(duševni mir-blaženstvo).Um-ljubav,koren ..osečajnog ali i slobodnog da se približi ljubavi ...
          Ti i Ja, i čudorednost u nedogled... Onda reće:"Dobar vrisak odstranjuje potrebu da se pitaš, "Zašto?" I baš kada sam htela da  dignem ruke od  svega čula sam  tebe i tvoje reći:"Ti samo misliš da ne možež, a u stvari možeš ti to...stvarno možeš!"...(i tako nastavih s pisanjem) I pupoljak iščezava u rascvatu cveta, pa bi se moglo reči da cvet opovrgava pupoljak,(istini na volju dal' se još uvek sećaš onog pupoljka na dlanu? Da kako ne tad  je sve i poćelo )  ...A budućnosti razmišljaš li upita on, pogledavši je u oči.Da. U igri života bejah pion žrtvovana svakog dana bez razloga...i sad se oslobadjam starih navika i uverenja...i radim ono što želim....i postajem ono što jesam...
           Znači to tako izgleda...Nikad mi nisi pričala o tvojoj prošlosti...Nisam i ne usudjujem se priznala je Ona.A i dalje si sama, pitao ju je trudeći se da je nasmeje.A Ti, iznenada ga upita?
Čuvao sam se za tebe, rekao je strasno.Izvini što sumnjam u to reće Ona...Možda te nije pogodila Kupidonova strela,ali mogu da se kladim da si nekoliko puta upadao u vrtlog strasti.Moram da priznam...da ja jesam, nasmejao se, a oči su mu sijale približivši se tek uz njene poluotvorene usne...i nežno poće da ih ljubi...neopiri se molim te reće on...nakon svega malo iskustva ne može da ti škodi.Da. sigurno složi se ona.Ne volim neiskusne početnike. Ne kažem da sam stručnjak, rekao je,"ali odgovorno tvrdim da nisam ni neiskusan početnik." Shvati da ako želiš da živiš život kao pesmu, moraš da počneš da učiš note...I tad pred njenim očima  pojavile su se zvezde i dok  ih je gledala nestale su bore  podočnjaci i svi duševni ožiljci... i ako želim živeti svoj život moram raskinuti sa prošlošću...Znala je da je raskid sa prošlošću bolan... to nije moralno slovo, već činjenica...I on joj reče:"Zbunjenost nastaje kada tvoj UM neće da čuje šta tvoje srce govori."  Nešto kasnije prokomentarisala je ozbiljnim glasom.Ne...nisi neiskusan, ali si strpljiv muškarc. I strpljenje ima svoje granice, privivši je bliže uza se. Nimalo mi neolakšavaš, prošaputala je tiho...Neolakšavam ni sebi...i nastavi još strasnije da je ljubi."Znaš ono-smej se kad te boli, osmehuj se kad umireš." Promenimo temu, pre nego izgubim razum a srce, njega sam jako davno izgubila reće Ona. Čestitam slobodnim misliocima,.."Hej pogledaj me!"Razum ću koncentrisati na novi početak.Kakav li će biti kraj...Ti i ja...Jesmo li dobitna kombinacija? To zavisi od tebe...Ja reće Ona. Želim više od jednog trenutka, želim ostatak života...I ja ne želim više reče on.Bez obzira na sve žudela  sam za slobodom..i ovo je na neki nacin raskid sa metafizičkim bajkama...i sve polako biva izvan prihvatljivih prednosti zavetovanja...iznad zahvalnosti,ljubavi,brižnosti,opraštanja...i posle dugih godina bez odgovora...Probuđenoj  sad odgovor nije potreban....reće Ona...
        - Dve različite stvari  - Uvek nejednaki
        - Odstojanje  - Kob našeg Uma,
        - Tvoja senka je dan  - Nezna zašto,
        - Miris sumnje  - Samovolja hir.
         A ti i on.Šta će biti upitao je...osmehnuvši se ona  reće.
         Ničega tu nije bilo.To su bili samo  snovi reće...dok joj se iza osmeha krila napetost.  Shvatila sam da to bi pokušaj "Mora da bude po mom" i "Neka bude volja tvoja"- Neravnoteža je dovela do potrebe da se moć ispolji, njegova moć za vlast nad dušom i jasna želja da upravlja.
         Da je juće danas, priznajem bi on izuzetak pridružen malom broju drugačijih..Ti si mislila reće , da On," bi samo carstvo budučnosti u šapatu noći punoj tajnosti s' izdankom nabujale tišine u pepeljastom tragu što utka ga u konac trajanja upleten u vremensku zamku ...Po broju drugačiji lik-senka, što nit što vidi-nit što čuje....Da lik što na raskršćima s pustolovnim krikom pogled kotrlja s bezbroj spojeva u senci vremena i uvek traži da  mu vreme  vrati dug... I bi to drugi il' treći dan pretočen u nit čulnosti sa treptajem prolaznosti,skriven u oklopu vremena.
          On nikad shvatiti neće...da njegov sat iz godine u godinu otkucava isto vreme s njegovim prividnim trijumfom nad pustoši neizrecive sumornosti...I da je sutra danas... bilo bi isto...Dopadaš mi se rekao je utešnim glasom..."Ti si njega tražila...Oduvek si ga tražila Ti, dete u detetu.Ponekad ti nadješ njega.Ponekad on pronadje tebe...A možda ćeš ga opet kad odrasteš....sresti? bez oluje još jednom On i Ti i novi poćetak...Nakon ove izjave...razumni deo njegovog bića nije želeo da čuje od nje odgovor...E pa jesi li ga upoznala? Upita  ponovo On... Nju...Ako baš moraš da znaš...Još uvek ne znam gde tačno...al' pre će biti da je sve  bio san...Zavisnost od nekoga redovno proizvodi bes,ali pre ili kasnije, mi odbacujemo upravo one od kojih smo zavisili...