I deo Vreme u Filozofiji

Pojam vremena filozofski sistemi preuzimaju od Mita i pokušavaju da ga pojme na različite načine.
Antička
Heraklit je odredio vreme kao čisto menjanje tako da ono, u svojoj suštini, i jeste i nije.
Aristotel je poimao vreme kao deljiv kontinuum koji se ne može svesti na zbir nevremenih trenutaka, kao uslov promene i kretanja koje se ne može svesti na promenu i kretanje kao broj koji se broji sadašnjost je za vreme isto što i jedinica za brojni niz.
Aristotel definiše vreme kao"broj kretanja prema onome što je bilo ranije i što će biti kasnije." Ovaj pojam vremena ostaje merodavan sve do Njutnove teorije "apsolutnog vremena."
Srednjovekovna
Teškoće oko definisanja vremena označio je Avgustin sledećim, često citiranim rečima:"Šta je dakle vreme? Dok me niko ne pita, ja znam: kad bi, pak, valjalo da to objasnim-ja ne znam."
Novovekovna
Blez Paskal je vreme ubrajao u "jednostavne reči"(fr.mots primitifs) koje se ne mogu i koje ne treba pokušavati definisati.
Imanuel Kant. Vreme shvata kao temeljnu misaonu kategoriju. Kant je tvrdio da vreme ima "Empiriski realitet" ali istovremeno i "trancendentalni idealitet" jer se vreme kao i prostor ne može posredno iskusiti već su to apriorni uslovi svekolikog iskustva.
"Vreme je nužna predstava koja čini osnov svih opažanja. U pogledu pojava uopšte, samo vreme ne može se uništiti, premda se pojave mogu izdvojiti od vremena...Vreme ima samo jednu dimenziju:razna vremena nisu jednovremena, već jedno za drugim(kao što razni prostori nisu jedni za drugim, već su jednovremeni)."
Hegel sintetiše razna shvatanja vremena u sledećem pasusu:
Vreme je poput prostora, čista forma čulnosti ili opažanja, ali kao što se prostora ništa ne tiče razlika objektiviteta i svesti, koja je subjektivna prema tome objektivitetu, tako se ono ništa ne tiče ni vremena.
Savremena
Engels je smatrao da"osnovni oblici svakog bića jesu prostor i vreme i biće izvan vremena isto je takva krupna besmislica kao i biće izvan prostora.
Niče - Nasuprot hrišćanske eshatološke koncepcije vremena postavlja svoju tezu o "večnom vraćanju istog."
Isak Njutn uvodi pojam apsolutnog vremena kao kontinuiranog niza trenutaka koji se redjaju jedan za drugim, tvoreći neprekidni i univerzalni tok u kojem se sve zbiva.
Albert Ajnštajn pokazao je da je vreme zavisno od prostora i materije i da se ne može nezavisno od njih posmatrati.

-Vidjenje vremena u odnosu na kretanje u Njutnovoj fizici

-Vidjenje vremena u odnosu na kretanje u Ajnšanovoj fizici

Osmeh

    Osmeh je druga najbolja stvar koju možeš da ućiniš sa svojim usnama

    Važnost i šarm osmeha nikada ne treba potcenjivati.
     Osmeh je jedan od najvažnijih faktora kada je u pitanju slika koju gradimo o sebi - o tome sledeći primeri slikarskih remek-dela na kojima je prikazan samoosmeh-
     Ali to nije bilo kakav osmeh, to je često ambivalentan (pored univerzalnog ispoljavanja naročito je izraženo u slučajevima delovanja jakih emocija,(ljubav-mržnja, potčinjavanje i sl.), tajnovit i simboličan osmeh koji ne samo da govori mnogo o prirodi čoveka. Što se krije iza osmeha.

- O monaalizinom osmehu kao misterioznom i enigmatičnom krenulo je da se priča tek oko 1850.godine u krugu pariskih intelektualaca. Teofil Gotje, francuski pisac romantizma, zastupao je stanovište po kom je Mona Lizin osmeh "rugajući" nad svetom. Valter Pater, engleski esejist, likovni i književni kritičar, proslavio je Mona Lizin Osmeh u Engleskoj. Po Piteru, u Mona Lizinom osmehu skupile su se sve misli i iskustva čovečanstva, od grčkog animalizma, požudnog Rima, Misticizma srednjeg veka, povratka paganstva, pa do grehova Bordžije.



                                        - Portret Izabele de Parcel
   Osmeh gospođe  Izabel poništava njen anksiozni i uplašeni pogled - njene misli su na nekom drugom mestu. Izabel de Parcel je u elegantnoj i tada modernoj "maja" haljini iz njene rodne Andaluzije crna boja haljine ističe belinu njene kože, a u kontrastu je sa njenim licem i čistom lepotom. Ispod aristokratskog izgleda krije se osoba koja kao i svi mi - ispunjena brigama i strahovima, uprkos osmehu.

- Comtesse d' Haussonville
   Luiz de Broj, Comtesse d' Haussonville, okreće se prema nama, a njena leđa se na neuobičajen način vide u ogledalu iza. Ceo njen nagnut izgled je uokviren pokretom njenog prsta. Njen poluosmeh je zamišljen, meditativan, spokojan i zapravo vrlo moderan. Blaga iskrivljenost glave upućuje na sanjarenje i možda neku skrivenu mračnu tajnu. Ako je moguće osmehivati se očima-onda je to uhvaćeno na ovom portretu. Žana Ogista Dominika Engara.

 - Mlada žena čita knjigu
   U potpunosti udubljena u svoju knjigu, oči ove mlade devojke su skoro zatvorene, ali se usne šire u tajnovit osmeh. Ona je udaljena od svakodnevnice, ignoriše ljude i prolaznike koji je gledaju. Ništa ne može da je dekoncentriše od čitanja omiljene knjige. Ona je definitivno jedna od onih ljudi kojima je najveće zadovoljstvo izgubiti se u fantastičnom svetu književnosti - to nam govori njen osmeh.

    "Vi ste nečiji razlog za osmeh (Kineska poslovica), To nikad nemojte zaboraviti.

  

Poljubac u slikama

Gustav Kliment-Poljubac

Umetnici su sačuvali jedinstven trenutak na platnu
             Uhvativši neuhvatljivo - Poljubac
     
    Mnogi umetnici su to pokušali. Ne samo slikari nego i vajari, pesnici, fotografi - svi su oni probali da jedinstven čin poljubca prikažu u njegovoj punoći. Poljupci na njihovim slikama su senzualni i erotični,požudni, ali i nežni enigmatični. Na njihovim slikama nije prikazana samo toplina poljubca nego i hladnoča koju mogu da stvore. Poljubci spajaju ljude, ali mogu i da ih razdvoje.
   Poljubac poseduje tu privlačnost u svojoj prirodi i možda je to ono što je najteže uhvatiti i preneti kroz sliku. Pablo Pikaso,  Žan- Leon Žerom,   Anri de Tuluz-Lotrek,  Gustav Klimt,  Rene Magrit,  Roj Liktenstajn,  Fransoa Buše,  Utamaro Kitogava... su

Žan -Leon Žerom-Pigmalion i Galatea

samo neki od umetnika koji su probali da uhvate neuhvatljivo i u tome su možda čak i uspeli.

   l. Gustav Kliment - Poljubac (1908)
      Iako dugo na marginama svetske umetnosti, Gustav Klimt konačno dobija ono što je zaslužio. Njegova najpoznatija slika, Poljubac, je iz takozvanog "zlatnog perioda" njegovog savršenstva. Granica tela dva ljubavnika na slici gotovo i da nema, toliko su isprepletani.

  2. Rene Magrit - Ljubavnici (1928)
      Margit je o svom stvaralaštvu rekao: "Moje slike su vidljiv prizor koji ništa ne skrivaju" one izazivaju misteriju i doista kad neko gleda moje slike, postavi sebi jednostavno pitanje:"Šta to znači?" Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona je nesaznatljiva."

  3. Pablo Pikaso - Poljubac (1967)
      Strast i požuda na ovom Pikasovom crtežu daleko su od nežnosti i blage ljubavi. Ovo delo je nastalo brzo nakon 86. rođendana slikara. Karnevalizaciski se slavi radost života kroz ovaj poljubac.

Pablo Pikaso-Poljubac

  4. Anri de Tuluz-Latrek - U krevetu, Pljubac (1892)
     Ova slika za razliku od ostalih na ovoj uslovno rečeno, listi, prikazuje homoseksualnu ljubav. Na slici su dve prostitutke iz bordela. Tuluz-Lotrek je na nekoliko svojih slika pokazao lezbejsku ljubav za koju je mislio da je suština seksualnog zadovoljstva.

  5. Roj Liktenstajn - Poljubac V (1964)
      Pop-art i strip su ono prvo što padne na pamet kad se ova slika ugleda. Nejasno je da li se par na slici miri ili zauvek razdvaja. Protivrečnost poljupca zbog toga kao da je ovde uvećana, stavljena pod lupu.

  6. Žan-Leon Žeram - Pigmalion i Galatea (1890)
      Ovo je ilustracija jedne scene iz Ovidijevih Metarmofoza. Naime, Pigmalio je vajar koji stvara figuru Galateje, idealne žene. Zaljubljuje se u nju i želi da je ona stvarna, a boginja Venera mu ispunjava želje i oživljava Galateu.

  7. Fransoa Buše - Herkules i Omfala (1735)
      Slike Poljubca bile su retke u renesansi ali sa dolaskom rokokoa to se menja, Fransoa Buše na ovoj slici prikazuje Herkulesa u zagrljaju Omfale kod koje je bio zarobljen godinama.

  8. Utamara Kitogava - iz Pesme jastuka (1788)
      Zbirka Pesama jastuka japanskog umetnika Utamara, sastoji se od 12 slika kojima se ilustruje ljubav i seksualnost. Smatra se da je stvaralaštvo ovog slikara uticalo na kasnije evropsko slikarstvo, posebno na Eduarda Manea i Tuluz-Latreka.

Utamara Kitogava iz Pesme jastuka

   " Ali nije svaki poljubac kao ni ljubav celovita.Može to da bude
 nežno stapanje i istovetnost. S druge strane, Poljubac-Ljubav
može biti posve krasna bitka senzualnog zadovoljsta, divno ali
smrtno suprostavljanje muškarca naspram žene,  kao kod Tristana i Izolde. Oni su ljubavnici koji dostižu vrhunac ponosa. To je
profana ljubav...U jednom uvek mora postojati dvoje. Ali ruža nas
sadrži i prevazilazi, mi smo jedna ruža."
  citat  -  iz pera D,H.Loren-Tajne feniksa

III deo zakon privlaćenja

       

Pozitivne i negativne vibracije
   Mnogi koji su upoznati sa funkcionisanjem zakona privlačenja, očekuju da se njima nakon praktične upotrebe, nikad ništa negativno neće dešavati, da će živeti bez ikakvih problema. Pogrešno je shvatanje da primenom zakona privlaćenja više nikada niko neće imati ništa negativno u svom iskustvu.
   Od pozitivnih do negativnih doživljaja veliki je spektar. Razlika je u stepenu ili količini
   Svaka negativnost u nama pobuđuje neprijatan osećaj ali je i pokazatelj naše sklonosti.Svako iskustvo ima svoju svrhu, kao i sve što postoji ima svoju svrhu. Cela ta svrha je razvoj, napredak, evolucija, širenje i život.
   Negativnosti nikad neće prestati da se dešavaju, ali tretman i odabir tih iskustava će pomoći našem kreiranju i životu. Tako da Vi možete birati lepe stvari, lepe doživljaje i pozitivno razmišljati čak i o negativnim stvarima, a kad to shvatite i kad pogledate sa druge pozicije ništa neće biti isto,nećete ih doživeti na tako težak način već čete posmatrati kao neophodnost i kao i kao dobro, kao mogućnost izbora.
   Tvorac svega, najveća inteligencija i  najmoćnija sila, nikad ne bi dozvolili da se život ugasi i da nema razvoja i širenja, sem ako ne bi rešio da poništi sam sebe.
   Svaki trenutak ste u nekom raspoloženju i imate neki osećaj. U ovom trenutku sada, raspolaženje ili osećaj koji imate Vas izaziva da emitujete i šaljete negativnu ili pozitivnu vibraciju.
   Zakon privlaćenja reaguje na vibraciju  koju nudite. Upravo sad, u ovom trenutku, raspoloženje koje šaljete u univerzum se vraća u istom obliku, davajući Vam još više toga.
    Negacija
    "Pozitivne i negativne emocije ne mogu okupirati um u isto vreme. Jedna ili druga moraju dominirati. Vaša je odgovornost da se uverite da pozitivne emocije predstavljaju dominantan uticaj vašeg uma. Uz pomoć zakona privlaćenja možete privući dobre stvari u svoj život, ali isto tako i loše. Kad čovek nauči da kontroliše svoje misli, može kreirati svoj život kakav je oduvek hteo živeti".
   Vizuelizacija
   "Ništa što vidite oko sebe nije došlo u postojanje i manifestaciju a da pre toga nije bilo u nečijem umu. Ako se nije rodilo prvo kao misao da postane materija. Jasno vidite šta želite.
   Osmeh
"Zapamtite, ovaj proces bi trebalo da bude prijatan. I znajte da Vas čudesne stvari očekuju posle velike odluke ako se vodite njome. Moramo shvatiti da je sve prolazno, da je jedino promena stalna.
    Korišćena literatura:
   - I, II, III iz Knjige Čarlsa  Hanela "Kluč uspeha"
   i I, II, III, iz Knjige Napoleon Hil "Misli i obogati se"

II deo Zakon privlačenja

 

slika sa fb,

Prošlost, sadašnjost, budućnost

     Bilo o čemu da razmišljamo, govorimo, zamišljamo ili posmatramo, mi jednostavno to tražimo. Zakon privlaćenja očitava samo vibracije misli i osećanja i po njima se svodi, tako da dobijamo suštinu istih misli i osećanja. Ako se vraćate na prošlost, iz nje izvlačite samo dešavanja koja su u Vama izazvala dobre emosija. Takvo razmišljanje vezano za prošlost, znači da tražite još takvih emocija, da tražite da Vam se dešavaju slične stvari koje će izazvati slične ili iste emocije u još većoj količini.
    Ako razmišljate o sada, ako sagledavate situaciju u kojoj se nalazite, iz nje vadite samo stvari koje želite da zadržite i da ih dobijete još. Usresredite se na ono što Vam se se dopada, tada Vam uskoro dolazi to što tražite. neka Vam fokus u sadašnjem trenutku bude samo na onome što Vam prija.
    Ako zamišljate budučnost, vidite je onako kako bi voleli da Vam se desi. Osetite tu radst života kakvog želite. I tada ćete dobiti suštinu emocija koje izazivate Vašim mislima.Vizualizacijom Vi stvarate slike željnih stanja, izazivate emocije u skladu sa slikama i tako vršite traženje. Zakon privlačenja će očitati Vašu vibraciju i doneti Vam njenu suštinu.
    Bilo o čemu da pričate, Vi takođe tražite, jer reči su takođe misli, a one izazivaju osećanja i onda je opet to vibracija kojom se vodi zakon privlaćenja.
    Jer samo mi ovde da bi imali što više iskustva, mi jesmo emocionalna bića, mi jesmo vibraciona bića i mi jesmo ti koji biraju šta žele da iskuse u ovoj fizičkoj realnosti. U svakoj vrsti traženja ono o čemu treba voditi računa su emocije koje imate. Zato što god da radite, zastanite i pitajte sebe šta osećate.

Zakon privlačenja

 

Prvi deo - Zakon privlačenja

   Zakon privlačenja je ime dato verovanju da fokusiranjem na pozitivne ili negativne misli može doneti u Vaš život pozitivan ili  negativni rezultat. Ovo verovanje se zasniva na ideji da su ljudi i njihove misli napravljene od "čiste energije", i verovanju da energija privlači energiju.
   Sve što vidite sve što Vas okružuje, jeste rezultat Vašeg svesnog uma u kombinaciji sa podsvesnim umom, gde ga Vaša podsvest manifestuje za Vas. To je zakon privlačenja na delu.
   Moć pozitivnog razmišljanja, kombinovanog sa  duhovnim rastom koji daje moć Vašoj svesti koja će omogućiti Vašoj podsvesti da manifestuje Vaše želje.
   Sve ono što Vam se u životu događa Vi privlačite u svoj život- Privlačite ga snagom slike, u svom umu. Snagom onoga što mislite. Privlačite sve ono o čemu razmišljate. Najveći učitelji koji su ikada živeli rekli su nam da je zakon privlačnosti najmoćniji zakon Svemira.
   Pesnici poput Viljema Šekspira, Roberta Brauninga i Viljema Blejka govore o tome u svojim pesmama. Muzičari poput Ludviga fon Betovena izražavaju tu spoznaju u svojoj muzici. Umetnici poput Leonarda da Vinčija prikazuju u svojim slikama. Veliki mislioci kao što su Sokrat, Platon, Raif Valdo Emerson, Pitagora, Frensis bejkon, Isak Njutn, Viktor Igo i Johan Volfgang fon Gete. Zapisali su u svojim delima i učenjima.Imena su im besmrtna, a njihov legendarni uticaj se oseća vekovima.
   Religije poput hinduizma, hermetičkih tradicija, budizam, judizam, hrišćanstvo, islam, te civilizacije poput drevnih Vavilonaca i Egipćana prenele su taj zakon u svojim spisima i usmenom predanju. Mnogi su ga vekovima beležili u svim njegovim oblicima i možemo ga pronaći u drevnim zapisima. Zapisan je u kamenu 3000. godine pre hrista. Iako su neki ljubomorno čuvali to znanje uvek se moglo otkriti.
   Taj zakon nastao na početku vremena.Oduvek je postojao i uvek će postojati. taj zakon određuje sveukupni poredak Svemira svaki trenutak Vašeg života i svako pojedino iskustvo koje u životu doživite. Nije važno ko ste i gde živite. Svemočni zakon privlačnosti oblikuje čitavo Vaše životno iskustvo, a to čini putem Vaših misli. Vi putem vlastitih misli prizivate zakon privlačnosti u delovanje.
   Godine 1912. Čarls Hanel je zakon privlačnosti opisao kao "najveći i najtačniji zakon na kojem počiva čitav sistem stvaranaj".
   Naučnici su dobro dokumentovali život drevnih Vavilonaca i njihov veliki napredak. Poznato je da su Vavilonci napravili jedno od sedam svetskih čuda, viseće vrtove Vavilona ( čiji je tvorac Nabukodonosor II, oko 8.veka p.n.e.) Zahvaljujući svom razumevanju i primeni zakona Svemira postali su jedan od najbogatijih naroda u istoriji...

smela duša

                           

slika sa fb.

                                                     XIV. iz plave beležnice
                                                         - sećanje
I opet se menja

Otmena i lepa.

Uzdignutog  lica

davno probuđena

U ruci vremena.

Trebala je reči

Da i odveć dugo

U snovima luta
melodijom utkan

nemir kao munja,

Al'  svetlost jutarnja

pred njenim vratima

Čudesnim jezikom

Prića još po nekad

u noći pre dana

S' godinama mudroj

uvlači se

ledi 

trag bez putokaza

Ka filozofiji-Džordž Berkli

     

slika sa fb.

Rasprava o principima ljudskog saznaja

       Možemo li verovati u ono što se ne može opaziti.

- Očigledno je svakome ko proučava predmete ljudskog saznanja da njih čine ili ideje zaista  utisnute u čula, ili objekti koje opažamo kad obratimo pažnju na osećanja ili operacije svesti, ili najzad, ideje obrazovane pomoću pamćenja i mašte bilo sastavljanjem, rastavljanjem ili samo predstavljanjem onih prvobitno opaženih ideja na gore pomenute način(...)

- Ali pored sve te beskrajne raznovrsnosti ideja ili objekata saznanja postoji i nešto što ih saznanje ili opaža i što na njih vrši različite operacije, kao što su htenje, zamišljanje, zapamčivanje(itd). Ovo opažajuće, aktivno biće je ono što ja nazivam svešču (mind), duhom (spirit), dušom (soul), ili svojim ja (my self). Tim rečima ja ne označavam nijednu od svojih ideja, već nešto potpuno različito od njih, nešto u čemu one postoje, ili što je isto čime su one opažene; jer postojanje jedne ideje sastoji se u tome da je opažena.

_ Da naše misli, osećanja i ideje obrazovane maštom, ne postoje van svesti, nešto je sa čim će se svi složiti ( A meni se čini) ne manje očiglednim da razni osećaji ili ideje utisnute u čula, ma kako međusobno spojene ili kombinovane ( to jest ma kakve objekte one obrazovale) ne mogu postojati drugčije do u nekoj svesti koja ih opaža.
 Mislim da intuitivno znanje o ovome može steći svako ko želi da obrati pažnju na ono što razume pod terminom postojati kada se on primeni na čulne stvari.  Za sto na kome ja pišem ja kažem da postoji, drugim rečima, jer ga vidim i osećem.

- Mišljenje da kuće, planine, reke, jednom rečju svi čulni objekti, poseduju egzistenciju, prirodnu ili stvarnu, nezavisno od toga da li su opaženi razumom ili ne, zaista neobično preovlađuje među ljudima.

- Neke istine su tako bliske i očigledne svesti da čovek treba samo da otvori oči da bi ih video.
  Ako se makar malo zagledamo u naše misli, videćemo da nam je nemoguće da zamislimo neku sličnost izuzev samo između naših ideja. Još jednom pitam da li su ti pretpostavljeni organi ili spoljašne stvari, koje naše ideje odslikavaju ili predpostavljaju, i sami opažljivi ili nisu? Ako jesu, onda su oni ideje i mi smo postigli naš cilj.
    (Džordž Berkli, Rasprava o principima ljudskog saznanja,  36-47 /Bigz, Beograd, 1977).

Kratka povjest biblije

   
     Na početku naše ere riječ biblija(srednji rod množine, a znači "knjige") već je označavala bilo  kakvu zbirku spisa, biblioteku; ali krščani grčkoj jezika uskoro su taj termin ograničili samo na zbirku svojih svetih spisa. Srednji rod množine postao je u pučkom latinskom ženski rod jednine, biblia; odatle je prešao u talijanski i u gotovo sve moderne jezike.
     Biblija je dakle u prvom redu zbirka svetih zapisa judaizma, a pošto joj je dodan niz novih dokumenata, ona je postala i zbirka kršćanskih spisa; zbog toga se govori o starijem dijelu,ili Starom Zavjetu, zajedničkom objema religijama, i o novijem dijelu, ili Novom  zavjetu koji priznaju samo kršćani.
     Ovaj neobični izraz zaslužuje obješnjenje.
     Riječ zavjet nikada se u orginalu ne susreće kao naslov čitave zbirke; niti u hebrejskom, koji je temeljni jezik starijeg dijela, niti u grčkom, koji je isključivi jezik kršćanskog dijela. Otuda dakle, potjeće taj naziv?
     Hebreji imaju termin berith koji označava neki ugovor, neku pogodbu, pa onda, u odnosima među ljudima, i neki "savez".
     Oni Hebreji koji su govorili grčkim jezikom, osobito oni koji su kao doseljenici živeli u gradu što ga je utemeljio Aleksandar Veliku, 331.pr.Kr. , proveli su termin berith riječju diatheke, koja je osim ugovora saveza, usput označavala i jednostran zaveštaj, oporučnu ostavštinu,  latinski testamentum. Kada je u II i III stoljeću posl.Kr. bibliju počelo prevoditi na latinski, vjerski smisao starog ugovora između Boga i izabranog naroda bio je već zaboravljen i "zavjet" (testamentum) otada uvjek znači kako stariji tako i noviji dio biblije.
     Sadržajno Strai zavjet obuhvata zbirku spisa  broj kojih je varirao iz stoljeća u stoljeće, sve dok nije na saboru rabina, održanom između 90 i 100.posl. Kr., u Jamni, u Palestini, kada je narod već bi okrutno potučen od Rimljana, konačno utvrđen na 22- to je broj slova hebrejske abecede - ili s nekom izmjenom u podjeli knjiga na 27, uzevši u obzir ista slova s još pet završnih znakova koji u današnjem hebrejskom pismu imaju nešto malo drugačiji oblik.
     Vodeći računa o tome da su knjigama naslove dali najpre Grci, a zatim Latini, dok se u Hebrejskom svaki spis raspoznaje samo po prvoj riječi, kojom počinju pojedini "svici", iznosimo popis 27 spisa Starog zavjeta u orginalu:

  A) Zakon ( "Torah" ):  Knjiga postanja,  Exodus, Levitska
       knjiga,   Brojevi i    Deuteronomij  ( "Pentateuh":    Petoknjiženje).

 B) Proroci  ( "Nebiim" ),  dijele se na ranije proroke  (Josua, Suci i Rut,  I-II knjiga Samuelova, I-II Kraljeva) i kasnije ( Izaija, Jeremija, Ezekijel  i  12 manjih proroka, sabranih u jednom  jedinom svitku).

 C) Svetački spisi ili " hagiografi"  ("Ketubim"):  Paslami, Poslovice, Job, Pjesme nad pjesmama, Tužbaljke, Eklezijast, Ester,  Danijel,  I-II knjiga  Esdre  ( Esdra i Nehemija), I - II knjiga kronika.
     Osim ovih spisa postojali su još mnogi drugi oni su, i dalje bili uključeni na kraju zbirke pod tajanstvenim nazivom apokrifi ili tajni tekstovi Izraelaca grčkog jezika i kršćana: Ima ih dvanest to su: Tobija,  Judita,  Mudrost, III-IV knjiga  Esdre, Baruh,  Poslanica Jeremijina,  Molitva manasejeva.  Eklezijastik, I-II  knjiga Makabejaca, i k tome nekoliko poglavlja knjiga danijela i Esdre na aramejskom jeziku. herbeji su o inspiraciji tih spisa imali svoj pouzdan kriterij: Bog je mogao govoriti samo na herbejskom, a ne na aramejskom, koji je bio narječje puka, a još manje na grčkom, jeziku neznabožaca.
     Katolici su ih dalje prihvaćali kao spise božanskog nadahnuća; hebreji i protestanti iskljućili su ih, međutim, iz "kanona" (pravilo, mjerilo) ili službene zbirke svetih knjiga: te su knjige zbog toga nazvane   deuterokanonskima.
     pitanje božanskog nadahnuća biblije, koje  s historijskog stanovišta nema nikakvo značenja, ima, međutim, znatan vjerski smisao.
     Pod nazivom Novi zavjet sabrano je, međutim, nekon dugog procesa odabiranja i izbacivanja, koje je trajalo gotovo 300 godina, od konca II stolječa posl. Kr. do vremene cara Justinijana, 27 zapisa koji se odnose na nauk Isusa i njegovih prvih apostola i učenika:
  A)  4 Evanđelja   (Matejevo, Markovo, Lukino, i Ivanovo), od
        grčke riječi euanghelion, dobar glas, dobra vijest, koju
        sadrže četiri različite, često protivuriječne verzije o životu "Krista"ili mesije koga je hebrejski narod toliko očekivao.
 B)  Djela, ili bolje,  kao u grčkom orginalu,  Događaji  apostolski-
.
 C)  Poslanice: 13 koje se pripisuju Pavlu, 1 Jakobu, 2 Petru, 3 Ivanu, l Judi ( ne izdajici) i l poslanica Hebrejima.
  D)  Apokalipsa, odnosno "otkrivanje"  uzvišenih  događaja koje su prvi kršćani iščekivali svakog časa, s opisom propasti svijeta i dolaskom novog doba na zemlji.
       To je biblija u svoja dva osnovna dijela koju još i danas oko trećine stanovništva na zemlji smatra  za svetu knjigu.

   - Grčka verzija biblije obično se naziva "Septanta" prema legendarnom broju sedamdeset ili sedamdeset dva, koliko je bilo prevodilaca kojima je u Aleksandriji faraon Ptolomej Filadelf ( 285-247.pr. Kr.) poverio taj posao.
     Prva prevođenja biblije na talijanskom jeziku potječu iz XIII stolječa: ona su uvjek nailazila na  velike  teškoće zbog nepovjerenja crkvenih vlasti. Danas, poslije zastarijelih prevoda od Diodatija, protestanata,  katolika,  koji je  na početku XVII stoleča (16o7) prevodio izvrsno s hebrejskog, i Martinija, katolika, koji je prevodio samo s latinskog, izVulgate (1782-92), najrasprostranjenije su dvije verzije djelo G.Luzzia, Firenze 1927-30, kojim se služe naši valdenzi i evangelici, i La Sacra Bibbia, u 10 svezaka, koju je priredio "Pontificio Istituto Biblico", Firenze, Salani, 1957
      Pregled povjest religije.
 

I povjest

  
 

I/3. Arabija prije Muhameda
      
         Jedno od najstarijih plemenskih božanstava, Hubal, koje je u Meki imalo veoma štovano svetilište cilj velikih hodočašća, počelo se nazivati Allah, to nije vlastito ime, već skraćenica arapske riječi al-I lah, odnosno "svemogući", bog u pravom smislu riječi, u potpunosti srodan i po etimologiji starom biblijskom Ha-Elo-himu.
         Tradicija je oko Muhamedove ličnosti sazdala brižljivo izgradjeno zdanje koje ga prikazuje kao da je još od početka bio svijestan svoje Misije ujedinitelja arapskih plemena pod žezlom jedne nove vjere, kadre da obuhvati sve vidove života od političkog do moralnog, od obiteljskog do pravnog, ekonomskog i vjerskog.
         Koran
         Prve manifestacije "objedinjavanja" bile su povjerene svetoj knjizi muslimanskog svijeta, koranu, koji je preveden na više od 40 jezika i koji je, dok se nije rasprostranila socijalistička literatura bio možda najčitaniji od svih knjiga koje su ikad bile napisane i duboko povezane s cjelokupnim načinom života naroda arapskog jezika.
         Koran u obliku u kom je došao sve do nas, podijeljen je na 114 sura(poglavlja) različite duljine i različitih književnih stihova. Najdulja je II sura, sastavljena od 286 stihova bogatih rimama i pjesničkim asonancijama, koja slijedi nakon liturgiskog i obrednog uvoda: najkraće su 102, 1o8 i 110 svaka sastavljena od samo po tri stiha one vjerovatno pripadaju najstarijem razdoblju prorokova pripovjedanja. Konačno sastavljanje korana obavljeno je u tri navrata: 632, nekoliko mjeseci nakon Muhamedove smrti; učinio je to Abu-Bakr, prorokov kalif( ili namjesnik): zatim pod Osmanom trećim naslijednikom, od 644-665; i, konačno na početku VIII stolječa, kada se nova religija već razdvojila na dvije velike grane koje postoje i danas: na šiite i sunite(odnosno na tradicionaliste i novatore).
        Korišćena literatura
        l7. Michelongelo Gud,Storia e cultura degli Arabi fino alla morte di Moametto, Firenze, Sansoni, 1951("Biblioteca Enciclopedica Sansoniana", br.16) To je djelo moralo obuhvaćati čitavu političku i vjersku povjest arapskih naroda ali je ostalo nedovršeno zbog autorove smrti. Pred više od pola stoljeća, u Italiji je L. Caetani sakupio i komentirao izvore pomoću kojih se mogao rekonstruirati Muhamedov živopis, Annali dell' Islam, I-II svez., Milano, 1905-1907 treba pogledati i djelo: M. Gaudefroy-De-Mombynes, Mahomet, Paris, 1956(značajna studija od preko 700 stranica, s upotpunjenim bibliografskim podacima).
      Opširne bibliografije donijeli su: Pierre Roudot, L'Islam et les  Musulmans d' aujour-d'hui, Paris, Editions de L'Orante, 1958,str,329-335;Jean-Paul.Roux.L'Islam en Asie, Paris, Payot,l958("Bibliotheque Historique"). Treba pogledati i F. Gabrieli, Il Risorgimento arabo, Torino, Einaudi, 1958,
       Vidi dopise koje je iz Kaira slao Enrico Emanuellli, La Stampa, Torino, 24. srpnja 1958, str.3.
        Pregled povijesti religija.