Aktivna imaginacija

sl.aktivna imaginacija

                  Psihologija

     Aktivna imaginacija - iz pera, Ane Bojanović

   Osnovno polazište za aktivnu imaginaciju je činjenica da je nesvesno ogromna i neistražena oblast i da postoji neizvesno, autonomno u odnosu na čoveka, skoro kao zasebni entitet, ego bi hteo da bude kormilar, da upravlja svim dešavanjima i uspostavi kontrolu već prema svojoj volji, ali mora dostojanstveno da prizna poraz pred nesvesnim. U kakvom će odnosu (prijateljskom ili antagonističkom) ego biti sa nesvesnim zavisi od mogućnosti njegove simbolizacije, veštine njegovog prevođenja u slike, a koja je na svakom pojedincu. Upravo zbog toga aktivna imaginacija je veoma važan alat samoaktuelizacije koja ima, kako bi Maslov rekao, transpersonalni karakter.
   Sredstva aktivne imaginacije su: vizualizacija ( prevođenje nesvesnog u slike ), bilo putem snova, slikarstva, vajarstva, grnčarstva, ili drugih vrsta manuelnog zanatskog stvaralaštva.
   Zatim automatsko pisanje ( u pitanju je pripovedački postupak - tehnike koju su koristili mnogi pisci avangarde 20.veka - nazvavši je tokom svesti ( Stream of  Consciousness, kao što su Virdžinija Vulf,  Džejms Džojs,  Henri Džejms,  Dejvid Lodž,  Vilijam Fokner,  Marsel Prust i dr.
   Tehnika automatskog pisanja se svodi na prevođenje spontanih mentalnih slika u tekst, bez moralne ili formalne, umetničke, cenzure, što je najzad dovelo do prevazilaženja konvencionalnih jezičkih kalupa - npr. zanemarivanje interpukcije - i formi stvaranja novog, tzv. zaumnog jezika ( što je termin koji je skovao naš avangardni pisac, Ljubomir Micić ), u aktivnu imaginaciju spada i vantekstualna umetnička aktivnost kao što je ples, pa čak i seksualna aktivnost, koja omogućava da naši najskriveniji porivi i instikti pronađu put do realizacije.
   Osim što predstavlja most između ličnog svesnog i nesvesnog, aktivna imaginacija, prema Jungovom mišljenju, predstavlja i način uspostavljanja veze između ličnog i kolektivnog nesvesnog.
   Možda je najvažnije pitanje koje se može postaviti da li je aktivna imaginacija ikad "isključena" iz naših života, ili se ogleda u svemu što činimo. Dok govorimo ili komuniciramo, odnosno vršimo različite vrste razmene sa drugima, dok posmatramo, stvaramo smejemo se, možda najviše dok sanjarimo - aktivna imaginacija uvek je prisutna čineći ljudsko biće jedinstvenim i povezanim.
   Nesvesno progovara iz svega što činimo ili ne činimo, jer čak i nečinjenje je vid činjenja i kao takav nosilac određenog značenja, ali svakako je način čovekovog postojanja, kao svesnog bića izraslog na podlozi nesvesnog.
   Aktivna imaginacija je, kako je to Jung često isticao, u stvari proces osvešćivanja nesvesnog, koji je neophodan na putu individualizacije, pa i samoisceljenja.
       " Jer, kao  što on tvrdi, sve dok ne osvestimo nesvesno, ono će upravljati našim životom, a mi ćemo to zavati sudbinom."

Indiska poezija

      

   Ako me nikad ne pozoveš

   Kad mojih stopala više ne bude
   u prašini puta ovoga.
   Ja ću se igrati
   U svim igrama onih što žive.
   Imaću novo ime
   I druge ruke da ljubavlju me vežu,
   jer ja u svim vremenima postojim
   i večito ću se na suncu kretati.
   Šta onda ako me se ne setiš
   ako me nikad ne pozoveš
   podižući pogled ka zvezdama !

   Izostavi moje ime iz poklona
   ako ti je ono breme,
   ali sačuvaj moju pesmu.
 
  - Rabindranat Tagore

I deo Vreme u Filozofiji

Pojam vremena filozofski sistemi preuzimaju od Mita i pokušavaju da ga pojme na različite načine.
Antička
Heraklit je odredio vreme kao čisto menjanje tako da ono, u svojoj suštini, i jeste i nije.
Aristotel je poimao vreme kao deljiv kontinuum koji se ne može svesti na zbir nevremenih trenutaka, kao uslov promene i kretanja koje se ne može svesti na promenu i kretanje kao broj koji se broji sadašnjost je za vreme isto što i jedinica za brojni niz.
Aristotel definiše vreme kao"broj kretanja prema onome što je bilo ranije i što će biti kasnije." Ovaj pojam vremena ostaje merodavan sve do Njutnove teorije "apsolutnog vremena."
Srednjovekovna
Teškoće oko definisanja vremena označio je Avgustin sledećim, često citiranim rečima:"Šta je dakle vreme? Dok me niko ne pita, ja znam: kad bi, pak, valjalo da to objasnim-ja ne znam."
Novovekovna
Blez Paskal je vreme ubrajao u "jednostavne reči"(fr.mots primitifs) koje se ne mogu i koje ne treba pokušavati definisati.
Imanuel Kant. Vreme shvata kao temeljnu misaonu kategoriju. Kant je tvrdio da vreme ima "Empiriski realitet" ali istovremeno i "trancendentalni idealitet" jer se vreme kao i prostor ne može posredno iskusiti već su to apriorni uslovi svekolikog iskustva.
"Vreme je nužna predstava koja čini osnov svih opažanja. U pogledu pojava uopšte, samo vreme ne može se uništiti, premda se pojave mogu izdvojiti od vremena...Vreme ima samo jednu dimenziju:razna vremena nisu jednovremena, već jedno za drugim(kao što razni prostori nisu jedni za drugim, već su jednovremeni)."
Hegel sintetiše razna shvatanja vremena u sledećem pasusu:
Vreme je poput prostora, čista forma čulnosti ili opažanja, ali kao što se prostora ništa ne tiče razlika objektiviteta i svesti, koja je subjektivna prema tome objektivitetu, tako se ono ništa ne tiče ni vremena.
Savremena
Engels je smatrao da"osnovni oblici svakog bića jesu prostor i vreme i biće izvan vremena isto je takva krupna besmislica kao i biće izvan prostora.
Niče - Nasuprot hrišćanske eshatološke koncepcije vremena postavlja svoju tezu o "večnom vraćanju istog."
Isak Njutn uvodi pojam apsolutnog vremena kao kontinuiranog niza trenutaka koji se redjaju jedan za drugim, tvoreći neprekidni i univerzalni tok u kojem se sve zbiva.
Albert Ajnštajn pokazao je da je vreme zavisno od prostora i materije i da se ne može nezavisno od njih posmatrati.

-Vidjenje vremena u odnosu na kretanje u Njutnovoj fizici

-Vidjenje vremena u odnosu na kretanje u Ajnšanovoj fizici

Osmeh

    Osmeh je druga najbolja stvar koju možeš da ućiniš sa svojim usnama

    Važnost i šarm osmeha nikada ne treba potcenjivati.
     Osmeh je jedan od najvažnijih faktora kada je u pitanju slika koju gradimo o sebi - o tome sledeći primeri slikarskih remek-dela na kojima je prikazan samoosmeh-
     Ali to nije bilo kakav osmeh, to je često ambivalentan (pored univerzalnog ispoljavanja naročito je izraženo u slučajevima delovanja jakih emocija,(ljubav-mržnja, potčinjavanje i sl.), tajnovit i simboličan osmeh koji ne samo da govori mnogo o prirodi čoveka. Što se krije iza osmeha.

- O monaalizinom osmehu kao misterioznom i enigmatičnom krenulo je da se priča tek oko 1850.godine u krugu pariskih intelektualaca. Teofil Gotje, francuski pisac romantizma, zastupao je stanovište po kom je Mona Lizin osmeh "rugajući" nad svetom. Valter Pater, engleski esejist, likovni i književni kritičar, proslavio je Mona Lizin Osmeh u Engleskoj. Po Piteru, u Mona Lizinom osmehu skupile su se sve misli i iskustva čovečanstva, od grčkog animalizma, požudnog Rima, Misticizma srednjeg veka, povratka paganstva, pa do grehova Bordžije.



                                        - Portret Izabele de Parcel
   Osmeh gospođe  Izabel poništava njen anksiozni i uplašeni pogled - njene misli su na nekom drugom mestu. Izabel de Parcel je u elegantnoj i tada modernoj "maja" haljini iz njene rodne Andaluzije crna boja haljine ističe belinu njene kože, a u kontrastu je sa njenim licem i čistom lepotom. Ispod aristokratskog izgleda krije se osoba koja kao i svi mi - ispunjena brigama i strahovima, uprkos osmehu.

- Comtesse d' Haussonville
   Luiz de Broj, Comtesse d' Haussonville, okreće se prema nama, a njena leđa se na neuobičajen način vide u ogledalu iza. Ceo njen nagnut izgled je uokviren pokretom njenog prsta. Njen poluosmeh je zamišljen, meditativan, spokojan i zapravo vrlo moderan. Blaga iskrivljenost glave upućuje na sanjarenje i možda neku skrivenu mračnu tajnu. Ako je moguće osmehivati se očima-onda je to uhvaćeno na ovom portretu. Žana Ogista Dominika Engara.

 - Mlada žena čita knjigu
   U potpunosti udubljena u svoju knjigu, oči ove mlade devojke su skoro zatvorene, ali se usne šire u tajnovit osmeh. Ona je udaljena od svakodnevnice, ignoriše ljude i prolaznike koji je gledaju. Ništa ne može da je dekoncentriše od čitanja omiljene knjige. Ona je definitivno jedna od onih ljudi kojima je najveće zadovoljstvo izgubiti se u fantastičnom svetu književnosti - to nam govori njen osmeh.

    "Vi ste nečiji razlog za osmeh (Kineska poslovica), To nikad nemojte zaboraviti.

  

Poljubac u slikama

Gustav Kliment-Poljubac

Umetnici su sačuvali jedinstven trenutak na platnu
             Uhvativši neuhvatljivo - Poljubac
     
    Mnogi umetnici su to pokušali. Ne samo slikari nego i vajari, pesnici, fotografi - svi su oni probali da jedinstven čin poljubca prikažu u njegovoj punoći. Poljupci na njihovim slikama su senzualni i erotični,požudni, ali i nežni enigmatični. Na njihovim slikama nije prikazana samo toplina poljubca nego i hladnoča koju mogu da stvore. Poljubci spajaju ljude, ali mogu i da ih razdvoje.
   Poljubac poseduje tu privlačnost u svojoj prirodi i možda je to ono što je najteže uhvatiti i preneti kroz sliku. Pablo Pikaso,  Žan- Leon Žerom,   Anri de Tuluz-Lotrek,  Gustav Klimt,  Rene Magrit,  Roj Liktenstajn,  Fransoa Buše,  Utamaro Kitogava... su

Žan -Leon Žerom-Pigmalion i Galatea

samo neki od umetnika koji su probali da uhvate neuhvatljivo i u tome su možda čak i uspeli.

   l. Gustav Kliment - Poljubac (1908)
      Iako dugo na marginama svetske umetnosti, Gustav Klimt konačno dobija ono što je zaslužio. Njegova najpoznatija slika, Poljubac, je iz takozvanog "zlatnog perioda" njegovog savršenstva. Granica tela dva ljubavnika na slici gotovo i da nema, toliko su isprepletani.

  2. Rene Magrit - Ljubavnici (1928)
      Margit je o svom stvaralaštvu rekao: "Moje slike su vidljiv prizor koji ništa ne skrivaju" one izazivaju misteriju i doista kad neko gleda moje slike, postavi sebi jednostavno pitanje:"Šta to znači?" Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona je nesaznatljiva."

  3. Pablo Pikaso - Poljubac (1967)
      Strast i požuda na ovom Pikasovom crtežu daleko su od nežnosti i blage ljubavi. Ovo delo je nastalo brzo nakon 86. rođendana slikara. Karnevalizaciski se slavi radost života kroz ovaj poljubac.

Pablo Pikaso-Poljubac

  4. Anri de Tuluz-Latrek - U krevetu, Pljubac (1892)
     Ova slika za razliku od ostalih na ovoj uslovno rečeno, listi, prikazuje homoseksualnu ljubav. Na slici su dve prostitutke iz bordela. Tuluz-Lotrek je na nekoliko svojih slika pokazao lezbejsku ljubav za koju je mislio da je suština seksualnog zadovoljstva.

  5. Roj Liktenstajn - Poljubac V (1964)
      Pop-art i strip su ono prvo što padne na pamet kad se ova slika ugleda. Nejasno je da li se par na slici miri ili zauvek razdvaja. Protivrečnost poljupca zbog toga kao da je ovde uvećana, stavljena pod lupu.

  6. Žan-Leon Žeram - Pigmalion i Galatea (1890)
      Ovo je ilustracija jedne scene iz Ovidijevih Metarmofoza. Naime, Pigmalio je vajar koji stvara figuru Galateje, idealne žene. Zaljubljuje se u nju i želi da je ona stvarna, a boginja Venera mu ispunjava želje i oživljava Galateu.

  7. Fransoa Buše - Herkules i Omfala (1735)
      Slike Poljubca bile su retke u renesansi ali sa dolaskom rokokoa to se menja, Fransoa Buše na ovoj slici prikazuje Herkulesa u zagrljaju Omfale kod koje je bio zarobljen godinama.

  8. Utamara Kitogava - iz Pesme jastuka (1788)
      Zbirka Pesama jastuka japanskog umetnika Utamara, sastoji se od 12 slika kojima se ilustruje ljubav i seksualnost. Smatra se da je stvaralaštvo ovog slikara uticalo na kasnije evropsko slikarstvo, posebno na Eduarda Manea i Tuluz-Latreka.

Utamara Kitogava iz Pesme jastuka

   " Ali nije svaki poljubac kao ni ljubav celovita.Može to da bude
 nežno stapanje i istovetnost. S druge strane, Poljubac-Ljubav
može biti posve krasna bitka senzualnog zadovoljsta, divno ali
smrtno suprostavljanje muškarca naspram žene,  kao kod Tristana i Izolde. Oni su ljubavnici koji dostižu vrhunac ponosa. To je
profana ljubav...U jednom uvek mora postojati dvoje. Ali ruža nas
sadrži i prevazilazi, mi smo jedna ruža."
  citat  -  iz pera D,H.Loren-Tajne feniksa

III deo zakon privlaćenja

       

Pozitivne i negativne vibracije
   Mnogi koji su upoznati sa funkcionisanjem zakona privlačenja, očekuju da se njima nakon praktične upotrebe, nikad ništa negativno neće dešavati, da će živeti bez ikakvih problema. Pogrešno je shvatanje da primenom zakona privlaćenja više nikada niko neće imati ništa negativno u svom iskustvu.
   Od pozitivnih do negativnih doživljaja veliki je spektar. Razlika je u stepenu ili količini
   Svaka negativnost u nama pobuđuje neprijatan osećaj ali je i pokazatelj naše sklonosti.Svako iskustvo ima svoju svrhu, kao i sve što postoji ima svoju svrhu. Cela ta svrha je razvoj, napredak, evolucija, širenje i život.
   Negativnosti nikad neće prestati da se dešavaju, ali tretman i odabir tih iskustava će pomoći našem kreiranju i životu. Tako da Vi možete birati lepe stvari, lepe doživljaje i pozitivno razmišljati čak i o negativnim stvarima, a kad to shvatite i kad pogledate sa druge pozicije ništa neće biti isto,nećete ih doživeti na tako težak način već čete posmatrati kao neophodnost i kao i kao dobro, kao mogućnost izbora.
   Tvorac svega, najveća inteligencija i  najmoćnija sila, nikad ne bi dozvolili da se život ugasi i da nema razvoja i širenja, sem ako ne bi rešio da poništi sam sebe.
   Svaki trenutak ste u nekom raspoloženju i imate neki osećaj. U ovom trenutku sada, raspolaženje ili osećaj koji imate Vas izaziva da emitujete i šaljete negativnu ili pozitivnu vibraciju.
   Zakon privlaćenja reaguje na vibraciju  koju nudite. Upravo sad, u ovom trenutku, raspoloženje koje šaljete u univerzum se vraća u istom obliku, davajući Vam još više toga.
    Negacija
    "Pozitivne i negativne emocije ne mogu okupirati um u isto vreme. Jedna ili druga moraju dominirati. Vaša je odgovornost da se uverite da pozitivne emocije predstavljaju dominantan uticaj vašeg uma. Uz pomoć zakona privlaćenja možete privući dobre stvari u svoj život, ali isto tako i loše. Kad čovek nauči da kontroliše svoje misli, može kreirati svoj život kakav je oduvek hteo živeti".
   Vizuelizacija
   "Ništa što vidite oko sebe nije došlo u postojanje i manifestaciju a da pre toga nije bilo u nečijem umu. Ako se nije rodilo prvo kao misao da postane materija. Jasno vidite šta želite.
   Osmeh
"Zapamtite, ovaj proces bi trebalo da bude prijatan. I znajte da Vas čudesne stvari očekuju posle velike odluke ako se vodite njome. Moramo shvatiti da je sve prolazno, da je jedino promena stalna.
    Korišćena literatura:
   - I, II, III iz Knjige Čarlsa  Hanela "Kluč uspeha"
   i I, II, III, iz Knjige Napoleon Hil "Misli i obogati se"

II deo Zakon privlačenja

 

slika sa fb,

Prošlost, sadašnjost, budućnost

     Bilo o čemu da razmišljamo, govorimo, zamišljamo ili posmatramo, mi jednostavno to tražimo. Zakon privlaćenja očitava samo vibracije misli i osećanja i po njima se svodi, tako da dobijamo suštinu istih misli i osećanja. Ako se vraćate na prošlost, iz nje izvlačite samo dešavanja koja su u Vama izazvala dobre emosija. Takvo razmišljanje vezano za prošlost, znači da tražite još takvih emocija, da tražite da Vam se dešavaju slične stvari koje će izazvati slične ili iste emocije u još većoj količini.
    Ako razmišljate o sada, ako sagledavate situaciju u kojoj se nalazite, iz nje vadite samo stvari koje želite da zadržite i da ih dobijete još. Usresredite se na ono što Vam se se dopada, tada Vam uskoro dolazi to što tražite. neka Vam fokus u sadašnjem trenutku bude samo na onome što Vam prija.
    Ako zamišljate budučnost, vidite je onako kako bi voleli da Vam se desi. Osetite tu radst života kakvog želite. I tada ćete dobiti suštinu emocija koje izazivate Vašim mislima.Vizualizacijom Vi stvarate slike željnih stanja, izazivate emocije u skladu sa slikama i tako vršite traženje. Zakon privlačenja će očitati Vašu vibraciju i doneti Vam njenu suštinu.
    Bilo o čemu da pričate, Vi takođe tražite, jer reči su takođe misli, a one izazivaju osećanja i onda je opet to vibracija kojom se vodi zakon privlaćenja.
    Jer samo mi ovde da bi imali što više iskustva, mi jesmo emocionalna bića, mi jesmo vibraciona bića i mi jesmo ti koji biraju šta žele da iskuse u ovoj fizičkoj realnosti. U svakoj vrsti traženja ono o čemu treba voditi računa su emocije koje imate. Zato što god da radite, zastanite i pitajte sebe šta osećate.

Zakon privlačenja

 

Prvi deo - Zakon privlačenja

   Zakon privlačenja je ime dato verovanju da fokusiranjem na pozitivne ili negativne misli može doneti u Vaš život pozitivan ili  negativni rezultat. Ovo verovanje se zasniva na ideji da su ljudi i njihove misli napravljene od "čiste energije", i verovanju da energija privlači energiju.
   Sve što vidite sve što Vas okružuje, jeste rezultat Vašeg svesnog uma u kombinaciji sa podsvesnim umom, gde ga Vaša podsvest manifestuje za Vas. To je zakon privlačenja na delu.
   Moć pozitivnog razmišljanja, kombinovanog sa  duhovnim rastom koji daje moć Vašoj svesti koja će omogućiti Vašoj podsvesti da manifestuje Vaše želje.
   Sve ono što Vam se u životu događa Vi privlačite u svoj život- Privlačite ga snagom slike, u svom umu. Snagom onoga što mislite. Privlačite sve ono o čemu razmišljate. Najveći učitelji koji su ikada živeli rekli su nam da je zakon privlačnosti najmoćniji zakon Svemira.
   Pesnici poput Viljema Šekspira, Roberta Brauninga i Viljema Blejka govore o tome u svojim pesmama. Muzičari poput Ludviga fon Betovena izražavaju tu spoznaju u svojoj muzici. Umetnici poput Leonarda da Vinčija prikazuju u svojim slikama. Veliki mislioci kao što su Sokrat, Platon, Raif Valdo Emerson, Pitagora, Frensis bejkon, Isak Njutn, Viktor Igo i Johan Volfgang fon Gete. Zapisali su u svojim delima i učenjima.Imena su im besmrtna, a njihov legendarni uticaj se oseća vekovima.
   Religije poput hinduizma, hermetičkih tradicija, budizam, judizam, hrišćanstvo, islam, te civilizacije poput drevnih Vavilonaca i Egipćana prenele su taj zakon u svojim spisima i usmenom predanju. Mnogi su ga vekovima beležili u svim njegovim oblicima i možemo ga pronaći u drevnim zapisima. Zapisan je u kamenu 3000. godine pre hrista. Iako su neki ljubomorno čuvali to znanje uvek se moglo otkriti.
   Taj zakon nastao na početku vremena.Oduvek je postojao i uvek će postojati. taj zakon određuje sveukupni poredak Svemira svaki trenutak Vašeg života i svako pojedino iskustvo koje u životu doživite. Nije važno ko ste i gde živite. Svemočni zakon privlačnosti oblikuje čitavo Vaše životno iskustvo, a to čini putem Vaših misli. Vi putem vlastitih misli prizivate zakon privlačnosti u delovanje.
   Godine 1912. Čarls Hanel je zakon privlačnosti opisao kao "najveći i najtačniji zakon na kojem počiva čitav sistem stvaranaj".
   Naučnici su dobro dokumentovali život drevnih Vavilonaca i njihov veliki napredak. Poznato je da su Vavilonci napravili jedno od sedam svetskih čuda, viseće vrtove Vavilona ( čiji je tvorac Nabukodonosor II, oko 8.veka p.n.e.) Zahvaljujući svom razumevanju i primeni zakona Svemira postali su jedan od najbogatijih naroda u istoriji...

smela duša

                           

slika sa fb.

                                                     XIV. iz plave beležnice
                                                         - sećanje
I opet se menja

Otmena i lepa.

Uzdignutog  lica

davno probuđena

U ruci vremena.

Trebala je reči

Da i odveć dugo

U snovima luta
melodijom utkan

nemir kao munja,

Al'  svetlost jutarnja

pred njenim vratima

Čudesnim jezikom

Prića još po nekad

u noći pre dana

S' godinama mudroj

uvlači se

ledi 

trag bez putokaza

Ka filozofiji-Džordž Berkli

     

slika sa fb.

Rasprava o principima ljudskog saznaja

       Možemo li verovati u ono što se ne može opaziti.

- Očigledno je svakome ko proučava predmete ljudskog saznanja da njih čine ili ideje zaista  utisnute u čula, ili objekti koje opažamo kad obratimo pažnju na osećanja ili operacije svesti, ili najzad, ideje obrazovane pomoću pamćenja i mašte bilo sastavljanjem, rastavljanjem ili samo predstavljanjem onih prvobitno opaženih ideja na gore pomenute način(...)

- Ali pored sve te beskrajne raznovrsnosti ideja ili objekata saznanja postoji i nešto što ih saznanje ili opaža i što na njih vrši različite operacije, kao što su htenje, zamišljanje, zapamčivanje(itd). Ovo opažajuće, aktivno biće je ono što ja nazivam svešču (mind), duhom (spirit), dušom (soul), ili svojim ja (my self). Tim rečima ja ne označavam nijednu od svojih ideja, već nešto potpuno različito od njih, nešto u čemu one postoje, ili što je isto čime su one opažene; jer postojanje jedne ideje sastoji se u tome da je opažena.

_ Da naše misli, osećanja i ideje obrazovane maštom, ne postoje van svesti, nešto je sa čim će se svi složiti ( A meni se čini) ne manje očiglednim da razni osećaji ili ideje utisnute u čula, ma kako međusobno spojene ili kombinovane ( to jest ma kakve objekte one obrazovale) ne mogu postojati drugčije do u nekoj svesti koja ih opaža.
 Mislim da intuitivno znanje o ovome može steći svako ko želi da obrati pažnju na ono što razume pod terminom postojati kada se on primeni na čulne stvari.  Za sto na kome ja pišem ja kažem da postoji, drugim rečima, jer ga vidim i osećem.

- Mišljenje da kuće, planine, reke, jednom rečju svi čulni objekti, poseduju egzistenciju, prirodnu ili stvarnu, nezavisno od toga da li su opaženi razumom ili ne, zaista neobično preovlađuje među ljudima.

- Neke istine su tako bliske i očigledne svesti da čovek treba samo da otvori oči da bi ih video.
  Ako se makar malo zagledamo u naše misli, videćemo da nam je nemoguće da zamislimo neku sličnost izuzev samo između naših ideja. Još jednom pitam da li su ti pretpostavljeni organi ili spoljašne stvari, koje naše ideje odslikavaju ili predpostavljaju, i sami opažljivi ili nisu? Ako jesu, onda su oni ideje i mi smo postigli naš cilj.
    (Džordž Berkli, Rasprava o principima ljudskog saznanja,  36-47 /Bigz, Beograd, 1977).