недеља, 18. август 2019.

Dilema i izbor priča

        Ona, čeka da bi  otišla iz grada. Bilo joj je sve jedno da li će On doči ili pak ne. U sebi je gajila nadu da će biti sprečen silnim obavezama koje ga svakodnevno okupiraju i da neće doči. I dok je tako razmišljala automobil je stigao. U njemu, bila su dva slobodna mesta. N zadnjem sedištu sedi on. Vozač žurno izlazi i polako otvara zadnja vrata, ona ulazi, seda pored njega, zdrave se i on polako       prmiče svoju glavu ka njoj i nežno spušta poljubac na njen obraz. Njena glava se na mah odmaće, kao da beži od njega. Kao što znaš reće On, ja volim svežinu šume i  poljski miris, da znam reće  ona:
uvek si mene optuživao da sam romantički nastrojena. Nikad u životu nije želela da sluša o stvarima koje  je neinteresuju, a sad su počele da je progone pomisli ona. Evo u ćemu se sastoje sva moja ozbiljna razmišljanja: ja volim muziku, slikarstvo, dobra knjiga je dogadjaj za mene: uskoro za neki mesec bicemi...godina ? Koliko mi ostaje da živim ? deset, petnest godina najviše ? Pa dobro: držim da će mo i tad biti skupa reće on. Da reće ona. Današnji dan i noć, služiće mi kao ogledalo za našu budućnost uvek će ambicija da budemo skupa prevladati, neželim da me razmišljanje povede u pogrešnom pravcu i da me sprećava da mirno spavam reče on. Na tvom brodu reće on, ima nekoliko njih koji bi da budu krmanoši, jer im se dopadaš. Želim da "njega tamo", zaboraviš i da pronadješ mesto za mene obićnog putnika koji odistinski želi biti s tobom. Njega pusti da ostane tamo gde pripada, ne nadaj se više on nikad nije bio iskren prema tebi-zaboravi ga, potrudi se. Ne prizivaj ga, on . On nije imao nameru da bude sa tobom sve je samo bila njegova igra..Žudim za dobrodušnošću.
       Kupih jedno imanje u brdima kraj...: ništa lepše pod nebom. Idemo želim da ti pokažem.....
       Da bi smo opisali osećanje, polazimo od predpostavke da ljubav i osečanje nisu nepokretni-statični nevidljivi i bezvremeni. Ljubav osečanje može da se razlaže na još sićušnije delove osečanja. Samim saznanjem mi nadmašujemo,  izvesnošču i osečanjem stadijum nagonskog osećanja. S' toga
osečanje nemožemo kao ni ljubav ogranićiti. Ljubav-osečanje pod sve jačim osečajem dobija svoju
formu-velićinu, gotovo  beskonaćno razlaže u sve nove ljubavi-osečanja, teži da se svede na nešto još sitnije od nje same. Na svakom stepeniku, stepeniku kojim se uzdiže ka sve višem, i višem, koji je istovremeno, sve više celokupno čulna-osećajna slika ljubavi koja se obnavlja dobija svoju oštrinu.
        "Seme uma tako sporo niče, kroz ljubav ono tek cveta, ljubav to dobro zna
          Zato mi njoj-ljubavi bezbroj puta, obečasmo,
          Da pobegne iz dubine zaborava                                                     











петак, 16. август 2019.

Galileo Galilej


Galilejev solarni sistem

           Naučna otkrića:
   Glavni spisi; Istraživač,1623; Dijalog o dva glavna svetska sistema,1632; Dijalozi o dve nove nauke, 1636.
    Od Galilejevih naučnih otkrića valjalo bi spomenuti sledeća: Izohronizam klatna, 1581;  Hidrostatičku vagu, 1586;  Princip dinamike, l581-91; Proporcionalni kompas i termometar, 1597.
    Konstruisao je prvi astronomski durbin-teleskop, i njime je video planine na Marsu,  Mlečni put kao i ogromni skup zvezda.  Jupiterove satelite  Venerine mene i Sunčeve pege.
    Ova otkrića su se desila između 1609, i 1613, godine, pri čemu su Jupiterovi sateliti ostavili najjači utisak na javnost, i doživljeni su kao dramatični dokaz nove astronomije. Godine 1637, samo nekoliko meseci pre nego što je oslepeo Galilej je opisao dnevnu libraciju Meseca. Kada je oslepeo, razvio je teoriju o upotrebi klatna u satu.
    Međusobnost kretanja i sile, nepromenljivost uzročno-posledičnih odnosa koja iz toga sledi, uvelo je potpuno novu mentalnu perspektivu gledanja na svet - perspektivu nove Filozofije koja je počela da se razvija.
     Umro je kao zatvorenik u sopstvenoj kući 1642. godine. Postoji legenda da je na samrti rekao čuvenu rečenicu: " Eppur si muove" ( Ipak se okreće!), iako se ranije odrekao svih svojih ideja o Heliocenričnom sistemu. Ova tvrdnja nikad nije dokazana, ali ono što je neosporivo, jeste njegov doprinos nauci i društvu koji je udario jake temelje za dalja otkrića.

Vilijam Šekspir

               
           Vilijam Šekspir: Sonet 2
slikar, Sandro Botticelli

Privlačna ti mladost - gordo ruho belo-
Biće jedan dronjak koji vredi malo.

I upitan tada: Šta je sa lepotom,
Kud se tvojih mladih dana blago dede?
"U usahlom oku", ako dodaš potom
To če biti stid i reči što ne vrede.

Iz lepote tvoje izdanak da viri -
Tad bi mogo reći: "Ovo dete sada
Pravda moju starost i moj račun miri",

Jer tvoja lepota i u njemu vlada.
To bi bilo - biti obnovljen-star, jadan,
i gledati svoju toplu krva; a hladan.
   
   
     

недеља, 11. август 2019.

Platon O Jeziku I Saznanju

      

                 ALKIBIJAD
    Iz Neznanja se može izači jedino
              Samoupoznavanjem
   Što znači: Upoznati samoga sebe ?

Sokrat: Ipak, Alkibijade, bila laka ili ne, ta tema se
        ovako pred nas postavlja: upoznavši ono, možda
        bismo spoznali i način da se brinemo o sebe sa-
        mima, ali u slučaju da ne upoznamo - nikada-
Alkibijad: Tako je.
Sokrat: Ali gledaj, na koji način da se nađe šta je
        sama ta stvar? U tom slučaju bismo možda i
        pronašli šta smo to mi sami, dok bi nam to ne-
        sumnjivo bilo nemoguće ukoliko bi nam  sama
        ta stvar ostala nepoznata.
Alkibijad: Pravo kažeš.
Sokrat: Ali, čekaj, Zevsa ti! Kome ti sad govoriš?
        Zar ne meni?
Alkibijad: Pa da.
Sokrat: Svakako onda i ja tebi?
Alkibijad: Dabome.
Sokrat: Tako je Sokrat onaj koji govori?
Alkibijad: Nesumnjivo.
Sokrat: A Alkibijad je onaj koji sluša?
Alkibijad: Pa da.
Sokrat: Sokrat se, svakako služi govorom da bi go-
        vorio?
Alkibijad: Neosporno.
Sokrat: Onda, valjda, smatraš da je govoriti i služiti
        se govorom jedno te isto?
Alkibijad: Nesumnjivo.
Sokrat: Tako se međusono ne razlikuju onaj koji se
        služi i ono čime se služi?
                                                               (l28e-129c)

Sokrat: Prema tome, zar nije u redu da se smatra
        da ono čime se ti i ja služimo u međusobnom
        saobračaju čini govor duše s dušom?
Alkibijad: Ali nesumnjivo.
Sokrat: Upravo smo to maločas i rekli: Sokrat govori
        Alkibijadu služeći se govorom, i to ne upućijući
        govor tvojoj masci već Alkibijadu lično; a to je
        tvoja duša.
Alkibijad: Mislim da je tako.
Sokrat: Prema tome, onaj koji naređuje da čovek
        upozna samog sebe, zahteva da upoznamo svoju
        dušu.
                                                                          (l30de)
   

 

среда, 7. август 2019.

Čuješ

fotografija sa fb.
     
                                                          iz plave beležnice
                                                             Sećanje
      Čuješ!
Dugo onamo
Probudi iz sna
usnulu visinu
ka nepoznatom cilju

Gde kao i ovde
na ivici srca
ispuni s' tobom
Nesan - tihi drhtaj

I osta da vlada
U zvuku daljine
Treperivi požar
s' rečju što če stići 
I,s' novim pamćenjem
Uron i'  u tišinu...



      

уторак, 30. јул 2019.

D.H.Lorens - Ljubav koja stvara sliku

 

     Poezija - D.H. Lorens
     Ljubav koja stvara sliku

     Uvek
     U mom središtu
     Gori mali plamen besa,koji glođe
     iz dodira koji su prevršili meru, iz vrelih
     prstiju ljubavi
     koji čeprkaju.
    
    Uvek sam
    U očima onih koji su me zaista voleli
    Video samo sliku onoga koga su voleli
     I greškom me
     Pobrkali sa mnom.
 
    I uvek
    To bi dopadljiv majmun koji je ličio na mene
    i rugao mi se. 
 

четвртак, 25. јул 2019.

Jednako kao i jedno

                         iz plave beležnice
                         Hronologija ...24.

   Navećer u smiraju dana, kad Sunce je zašlo  na trenutak zatvorila je oči, i u dubokoj tišini s- istinskom ljubavlju što daje i oprašta, uzima  i zaboravlja...ali ne radi sebe  ili sebi...Osetila je igru života....Gde bi svaki korak ples...i svaka reč pesma...? Nadala  se šaputala je...Međutim, nije želela da mu kaže sve detalje...Ne tako brzo...Jer sve je od početka isuviše bilo obavijeno velom tajne...
   Meko je uzdahnula i umorno prevukla rukom preko očiju...
                        Velika raznolikost
   Nisi je razumeo...Da nikad neće odbaciti svoje snove...čvrsto se držala za nit u nizu saznanja ...
Vlastitom snagom istine...I, Ti bi nešto što se desilo...Al' kad i snovi postaše ljubav... više nikad ne može postojat nestvarno... i više od toga.. To ostaje to traje zauvek...Kad god s probudi, samo želi da ponovo zaspi...Izvini - promrmljala je i udaljila se brzinom svetlosti.
                         - Hmm.
                         - Šta to treba da znači? Promrmlja ...uskovitlavši joj krv i podstičući želju...Stisnula  je usne da se ne nasmeje užasnutom izrazu njegovog lica...
                        - Hmm - izustila je sad Ona i priljzbila se još više uz njega da je osetio njen topli dah na svom vratu...
   O čemu želiš da razgovaramo -...upita On...Je li to stvarno važno? jeste. Reće ona...
   Pobogu seti se ...polovinu vremena provodila je u nekom drugom svetu, sanjala i pisala.
   A onda, oklevajući reče; Zar neprimećuješ da su je sustigle godine... njemu nakon te izjave...lice se užasno izobličilo, kao da se bori sa nepodnošljivim bolom...i reće..."Da bi mogli postati svesni sopstvenih vrednosti ' Ja ću nestati...A Ona oseti kao da je neko upravo potkopava  provaliju pod njenim nogama...
    Ne razumem. Molim? Šta si to upravo rekao...Zatekla ga je kako je posmatra, sa neobičnim izrazom lica, kakav još nije videla na njemu....Po prvi put ju je pogledao iskreno i klimnuvši glavom zamahnu i rukom... A ona zatvori oči i ponovo sede...Ti si ipak fantastičan glumac...
                           Dakle, šta ćemo dalje?
   Uznemirena otkrićem, tragajući za  Blagorečeno, -  Probaj...duboko je udahnula...Dal' možda grešim...Pogledaj me,ostavivši ga bez daha kad ju je pogledao u oči. Netrimice zureći u nju, čvrsto joj steže ruku. Zadržala je dah, osećajući se glupo...I odjednom je znala da ga ne ne želi.
                           Tako je...Čak i bez njega, znala je da će uspeti da nađe mir.
                           Dakle. Dobro. Dok joj je pogled nervozno lepršao, a oči letele između njegovog lica i njenog...Klimnuvši glavom ipak je shvatila...Da njega više nema.
                           Al' stvarnost...tiho kao zamka...polako provlači prste kroy sedu kosu...Zar nije suviše rano duhu divljeg avanturizma  da priđe  zbunjenim snovima... i odluci koju je sad razumela...
- Međutim, i dalje je u sebi osećala teret proteklih godina...A Ti. Svemudra reč tišine u tišini kao tišina...Pogledaj ponekada umesto mene radoznalo unatrag...Budi tiha, sasvim tiha, u njenom malom svetu...u njenoj duši u njenom telu u njoj je istina koja sve zna a koja njega nepoznaje...
                           I ! Ne. Sutra...Došla je danas da te pozdravi...  njeno ime je Sreća...onih koji veruju u ljubav beskonačno... I Ona klimnuvši glavom...Poće brojati sve dosadašnje l u d o s t i...

                              Dan posle
  Ti bi onaj koji je u njen život došao i brzo prošao...bio si samo koji minut...prića...

                              Sutra...
  A sad joj reci istinu, najozbiljnije, striktno  prekinuo si nešto izmedju vas, da li je to razlog za ono što si učinio ? Sinoć?  A mogao si da joj kažeš da ostane- Pogledavši ga na trenutak i samo na trenutak slegla je ramenima...I podigavši pogled ka njemu znala je da je ne razume...Polako joj se osmehnuo a i ona njemu. Jesmo li se dogovorili? ' Klimnula je glavom... Uzgred. Do sutra...biće to njena i njegova tajna...

                             Danas...zvuči fascinantno. Šta?
  Trebaće joj prijatelj. - Krajnje je vreme da izađe iz ljušture i sazna kako ostatak sveta živi.
 
                             Uzgred, a ti?
   Danas - to je mogućnost da se saćuva tajna...Ne moraš da im Ti...kažeš. Nikad niko ne mora da  sazna...U tome i jeste lepota...Što ona počinje iz početka
                         - Slučajna naklonost
                         - Da li greši ili pak ne
                         - Orijentaciona ljubav
                         - Osobeni vid ljubavi
  Naravno da nam je trebalo dosta vremena...Hvala ti,  rekla je.  "BIće mi drago da ti se dopadne" Bio je grozan dan, ali sve je prošlo...Postoji još jedan izlaz...zar ne? Nova prića i novi poćetak...
 

  

недеља, 21. јул 2019.

Platon - Gozba ili o ljubavi

je Platon iznosi u Gozbi, razotkrivajući čovekov put prema ostvarenju sebe kao celovitog i prosvetljenog bića, kroz neprestanu potrebu za samousavršavanjem i vladanjem sobom.
- Bog s tobom, da li ono što nije lepo mora da bude ružno? Ili ono što nije mudro ludo? Zar nisi opazio kako ima nešto u sredini izmedju mudrosti i neznanja?
- Šta to?
- Mišljenje...

уторак, 16. јул 2019.

III DEO Definicija vremena

Sintetisana razna shvatanja vremena u sledećim pasusima
Vreme(ijek, vreme) trajno je, neprekidan redosled postojanja i događaja koji se odvijaju u očigledno nepovratnom smeru od prošlosti, kroz sadašnjost ka budučnosti. Vreme se često opisuje kao linearni kontinium, nepovratni sled koji se preteže prema nazad(uprošlost) i prema napred (u budućnost) Zavisno od teorijskog okvira, ovaj sled se shvata kao beskonačan ili kao konačan.
Vreme u mitu i religiji
Kao temeljno sredstvo orijentacije za sva ljudska bića, vreme je od suštinskog značaja za religijsko mišljenje. Različita religijska shvatanja vremena imaju često oblik jednostavnih geometriskih figura, kao što su linija i krug.Obično se arhajsko i indiska shvatanja povezuju s krugom(ciklično vreme) a jevrejska, hrišćanska i konfučijanska sa pravom linijom(linearno vreme)
Arhajsko shvatanje
Vreme se zasniva na verovanju da je ponavljanje svetih dogadjaja koji su se odigrali na početku vremena neophodno za ljudsku orijentaciju. Postoji redovno periodično vračanje i ponavljanje tog prvog vremena.
Prema Elijadeovom tumačenju. On zaključuje da je vreme, pošto otelovljuje, večno ponavljanje svetih činova, po svom karakteru suštinski religijsko. Arhajsko shvatanje poriče neponovljiv i ireverzibilni aspekt vremena pa se vreme, dakle može obnoviti preokretanjem i vračanjem. Elijade arhajskom suprostavlja istorijsko shvatanje vremena, koje odlikuju zapadnu civilizaciju, gde dolazi do nagomilavanja u istoriji, odnosno što on naziva "terorom istorije".
Grčka mitologija - Vreme simbolizuje Hronos. Hron je u grčko-rimskim mozaicima prikazan kao Eon, personifikovana večnost. On stoji naspram neba i drži točak na kome su ispisani znaci zodijaka. Ispred njega Geja( zemlja) je obično ležala.
Jevrejsko shvatanje-izloženo u jevrejskoj Bibliji, Božiji čin stvaranja proizveo je kosmos i uspostavio vreme dajućo istoriji njen početak. U pogledu vremena, Bog je istovremeno i transcendentan(tvorac istorije i sveta) i imanentan(aktivan učesnik istorije). Po tom herbejskom shvatanju, vreme ne stagnira, jer ne samo da postoji početak vremena, već i kraj, ka kome je istorija usmerena.
Hrišćansko shvatanje - vremena predstavlja modifikaciju na Bibliju zasnovanog jevrejskog shvatanja. Na najistaknutiji aspekt hrišćanskog shvatanja vremena je usredsredjena na hrista, što oslikava u praksi računanja istorije od njegovog rodjenaj. Dogadjaji hristovog života bili su upravljeni ka smrti i vaskrsenju, kao svrsi.Hrišćansko shvatanje vremena, kao i jevrejska, svoj pogled upravlja na ono što se naziva parusija, u ovom slučaju na hristov drugi dolazak. Ovo je poistovećenje kraja vremena s njegovom središnom tačkom najkarakterističnija je odlika hrišćanske istorije. To je istorija sapeta time što je u njoj hristovo carstvo već objavljeno, a ipak nije ostvarilo svoje krajnje ispunjenje.
Indijsko shvatanje - U vedama je vreme najviši pokretač, otac Prađapatija, bog svih stvorenja. No stvaranje je ritam: radjanju sledi umiranje. Godina se obnavlja u smeni koja nema kraja, simbolišući trajanje svemira, njegovo nadživljavanje smrti, okončavanje zarad započinjanja. Tako je u vremenu otkrivena dvovalentnost prolaznosti i smrati, ali i obnavljanje i trajanje.Vreme nema početka, večno se odvija: nema početka vremena kao što nema ni početka stvaranja. Osim u nekim kosmologijskim mitovima, svet nije nastao; njegove godine se ne broje poćev od nekakvog utemeljenja. On je uvek bio i biće u nizu ciklusa i eona, čije trajanje izmiče mogućnostima izračunavanja.
Kinesko shvatanje - Posvećenost istoriji bila je duboko ukorenjena u kineskoj civilizaciji mnogo ranije nego u zapadnim civilizacijama.Razvoj astronomskog i mehaničkog merenja vremena u Kini vekovima je predhodio sličnom razvoju na zapadu.
Taoizam je, medjutim, još od drevnih vremena pokazao naklonost prema cikličnim merenjima pogotovo kada su ilustrovane analogijama sa životnim ciklusima prirode.
Konfucijanizam se postojano držao stvarnosti istorije verovao je da se budučnost može predkazati na osnovu poznavanja prošlosti. Obožavanje predaka i odanost roditeljima ne samo da su imali religijski značaj već su služili procesu vladanja u društvu.

недеља, 14. јул 2019.

Stihovi - Arapska poezija

  
Bešar Ibn Burd (714-784)
  
     Stihovi o ljubavi

Omer me je zbog ljubavi prekorevao
Neumesnim pridikama mi je dosađivao
Urazumi se, reče. Neću, odgovor je bio
Pa svi o vama pričaju, on je govorio
Nek' se čuje, rekoh, neka pričaju,
Zar njima praštaš što nas ogovaraju.
Bolje bi bilo kad bi sebe gledali.
Znaj da bi onda mukom zanemeli
I šta smo ja i moj dragi radili.
Nego se slatko, slatko razgovarali...