Ona, čeka da bi otišla iz grada. Bilo joj je sve jedno da li će On doči ili pak ne. U sebi je gajila nadu da će biti sprečen silnim obavezama koje ga svakodnevno okupiraju i da neće doči. I dok je tako razmišljala automobil je stigao. U njemu, bila su dva slobodna mesta. N zadnjem sedištu sedi on. Vozač žurno izlazi i polako otvara zadnja vrata, ona ulazi, seda pored njega, zdrave se i on polako prmiče svoju glavu ka njoj i nežno spušta poljubac na njen obraz. Njena glava se na mah odmaće, kao da beži od njega. Kao što znaš reće On, ja volim svežinu šume i poljski miris, da znam reće ona:
uvek si mene optuživao da sam romantički nastrojena. Nikad u životu nije želela da sluša o stvarima koje je neinteresuju, a sad su počele da je progone pomisli ona. Evo u ćemu se sastoje sva moja ozbiljna razmišljanja: ja volim muziku, slikarstvo, dobra knjiga je dogadjaj za mene: uskoro za neki mesec bicemi...godina ? Koliko mi ostaje da živim ? deset, petnest godina najviše ? Pa dobro: držim da će mo i tad biti skupa reće on. Da reće ona. Današnji dan i noć, služiće mi kao ogledalo za našu budućnost uvek će ambicija da budemo skupa prevladati, neželim da me razmišljanje povede u pogrešnom pravcu i da me sprećava da mirno spavam reče on. Na tvom brodu reće on, ima nekoliko njih koji bi da budu krmanoši, jer im se dopadaš. Želim da "njega tamo", zaboraviš i da pronadješ mesto za mene obićnog putnika koji odistinski želi biti s tobom. Njega pusti da ostane tamo gde pripada, ne nadaj se više on nikad nije bio iskren prema tebi-zaboravi ga, potrudi se. Ne prizivaj ga, on . On nije imao nameru da bude sa tobom sve je samo bila njegova igra..Žudim za dobrodušnošću.
Kupih jedno imanje u brdima kraj...: ništa lepše pod nebom. Idemo želim da ti pokažem.....
Da bi smo opisali osećanje, polazimo od predpostavke da ljubav i osečanje nisu nepokretni-statični nevidljivi i bezvremeni. Ljubav osečanje može da se razlaže na još sićušnije delove osečanja. Samim saznanjem mi nadmašujemo, izvesnošču i osečanjem stadijum nagonskog osećanja. S' toga
osečanje nemožemo kao ni ljubav ogranićiti. Ljubav-osečanje pod sve jačim osečajem dobija svoju
formu-velićinu, gotovo beskonaćno razlaže u sve nove ljubavi-osečanja, teži da se svede na nešto još sitnije od nje same. Na svakom stepeniku, stepeniku kojim se uzdiže ka sve višem, i višem, koji je istovremeno, sve više celokupno čulna-osećajna slika ljubavi koja se obnavlja dobija svoju oštrinu.
"Seme uma tako sporo niče, kroz ljubav ono tek cveta, ljubav to dobro zna
Zato mi njoj-ljubavi bezbroj puta, obečasmo,
Da pobegne iz dubine zaborava
uvek si mene optuživao da sam romantički nastrojena. Nikad u životu nije želela da sluša o stvarima koje je neinteresuju, a sad su počele da je progone pomisli ona. Evo u ćemu se sastoje sva moja ozbiljna razmišljanja: ja volim muziku, slikarstvo, dobra knjiga je dogadjaj za mene: uskoro za neki mesec bicemi...godina ? Koliko mi ostaje da živim ? deset, petnest godina najviše ? Pa dobro: držim da će mo i tad biti skupa reće on. Da reće ona. Današnji dan i noć, služiće mi kao ogledalo za našu budućnost uvek će ambicija da budemo skupa prevladati, neželim da me razmišljanje povede u pogrešnom pravcu i da me sprećava da mirno spavam reče on. Na tvom brodu reće on, ima nekoliko njih koji bi da budu krmanoši, jer im se dopadaš. Želim da "njega tamo", zaboraviš i da pronadješ mesto za mene obićnog putnika koji odistinski želi biti s tobom. Njega pusti da ostane tamo gde pripada, ne nadaj se više on nikad nije bio iskren prema tebi-zaboravi ga, potrudi se. Ne prizivaj ga, on . On nije imao nameru da bude sa tobom sve je samo bila njegova igra..Žudim za dobrodušnošću.
Kupih jedno imanje u brdima kraj...: ništa lepše pod nebom. Idemo želim da ti pokažem.....
Da bi smo opisali osećanje, polazimo od predpostavke da ljubav i osečanje nisu nepokretni-statični nevidljivi i bezvremeni. Ljubav osečanje može da se razlaže na još sićušnije delove osečanja. Samim saznanjem mi nadmašujemo, izvesnošču i osečanjem stadijum nagonskog osećanja. S' toga
osečanje nemožemo kao ni ljubav ogranićiti. Ljubav-osečanje pod sve jačim osečajem dobija svoju
formu-velićinu, gotovo beskonaćno razlaže u sve nove ljubavi-osečanja, teži da se svede na nešto još sitnije od nje same. Na svakom stepeniku, stepeniku kojim se uzdiže ka sve višem, i višem, koji je istovremeno, sve više celokupno čulna-osećajna slika ljubavi koja se obnavlja dobija svoju oštrinu.
"Seme uma tako sporo niče, kroz ljubav ono tek cveta, ljubav to dobro zna
Zato mi njoj-ljubavi bezbroj puta, obečasmo,
Da pobegne iz dubine zaborava
