Siže ove tragedije Šekspir je pozajmio od poeme Artura Bruka Romeo i Julija ali ga je obradio na orginalan način stavljajući u dramsko sedište najstarije i najplemenitije ljudsko osećanje - lj u b a v.
Ljubav
Romeo i Julija je prava tragedija ljubavi a Romeo i Julija su "nejveći ljubavnici svih vremena."
Ljubav kod Šekspira ima višestru-ko značenje:
- ona je svetlost koja potiskuje i poništava mračno u čoveku i društvu;
- snaga koja ne zna za prepreke i zabrane,
- najplemenitije i najtoplije ljudsko osećanje koje odražava, prosvetljava, produhovljuje i oplemenjuje čoveka.
Ljubav Romea i Julije je nagla, snažna, burna, strasna, slepa, čista, uporna, verna, dosledana.
Ljubavnici
Romeo i Julija postali su simbol ljubavnika za koje zna ceo svet kao "Ljubavnici iz Verone."
O lepoti ljubavničkog razgovora Romeo će reći:
Kako srebrno, kako zvonko, milo
Zvuči u noći govor zaljubljenih,
Ko najnežnija muzika. (ll, 2)
Julija
Julija je svesna nagline ove ljubavi:
Ne, ne kuni se. Mada se radujem
tebi, ova me noćašnja veridba
ne raduje; suviše je nagla,
nepromišljena odveć, mnogo brza,
suviše slična munji koja mine
pre no što čovek može reći; "Seva".(11, 2)
Ovo rezonovanje četrnestogodišnje devojke potpuno se podudara sa rezonovanjem starog i iskusnog monaha Lavrentija;
Nagle se sreće naglo i završe
i umiru u svom trijunfu ko vatra
i barut što se u poljupcu nište.(11, 6)
"Ništa na zemlji nije tako bedno
Da ne pruži kadkad i po dobro jedno
Nit je išta dobro toliko da neće
Od prirode svoje ponekad da skreće
Što u zlu neko neće da zabasa.
I vrlina samo ponekog se časa rđavog primeni;
šro će porok biti:
a porok se katkad
dobrim delom kiti."
(Šekspir, "Romeo i Julija", govor monaha Lavrentija)
Mudre misli - Vilijam Šekspir
- Slabost, ime ti je žena
- Ko voli tih je
- Odzvanja samo prazna posuda
- Prijatelj mora podnositi slabosti svog prijatelja.
