Anri De Monterlan

  

slikar Orazio Genileschi

    Anri De Monterlan
    Mrtva Kraljica
    Drama u tri čina
    Mesto radnje  Portugal  -  negde
   "Mrtva kraljica" izvedena je prvi put u "Francuskom teatru" 8. decembra  1942. godine
     lica:
    Ferante, kralj Portugala  star 60  godina
    Injes De Kastro,  stara 26  godina
 
                  Šesti prizor
Ferante,  Injes.  U dnu prostorije,  u sjenci Egas Koeljo i
                        Velikaši zatim Druga Lica

                                 Injes
"Ako bude mislio drugačije nego ja, bit će mi stranac, on koji je ja.  Ali ne.  On je san moje krvi.
  Moja krv  me ne može prevariti".

                                 Ferante
  Ne volim naivnost.  Mrzim porok i zločin.  Ali kad razmislim, onda još uvek više volim porok i zločin.
                                 Injes
  Verujte,  gospodaru,  nepotrebno je da me podsećate na opasnosti kojima sam izložena.  Kakogod se ponekad drugačije činilo, nikad na njih ne zaboravljam.
                                 Ferante
   Ljudi koji su odviše uzdržavaju dožive jednog dana da se priroda pobuni;  otvore se i odjedanput izruče sve što su godinama zadržavali.  Nameće se zaključak da je,  kad se sve sabere, beskorisno biti skrovit.
                                  Ferante
   Oprostite  -  razgovor udvoje, s dobrim sagovornikom, uvek me učini pomalo nespretnim.  Prekinimo ga, dakle, i vi se vratite u Mondego vedri.
 
    Pored opadanja i starosti, u drami je stalno prisutan strah; ta bujica straha je uvek tu, i kod svih. Mrtva kraljica je drama straha.
     ova dva lika Monterlan je uneo svoje srepnje i zanos misli.       

Razum i Ljubav

                             

                         II deo, Plave beležnice
                               Srebrne niti. II..

     Nasmešio se više za sebe.
     Ti i tvoj osmeh. Nisi ničija kopija. Sjajna si takva kakva si, i nikad se ni zbog kog nemoj menjati. Hvala. Rkoh ja.
     Nego, da li ti i dalje nedostajem? Da. Kao u stara dobra vremena - odgovorih ja...
     Želim da si pored mene -  prošaputao je.
   - I ja - odgovorila sam sa takvom žudnjom kakva prevazilazi svaku granicu uzdržanosti.
     Zvučao je tako blizu, kad sam zatvorila oči, imala sam utisak da je pored mene...Pričali smo o svemu i kad se prekinula veza...Na koži osetih prijatan trag tamo gde su njegove reči sve vreme milovale  i parale moje lice.
     Bio je već mrak kad sam ušla u kuću. O! - Da li sam...da li sam? Ne znam. Kad je došao, sedeli smo i razgovarali do ranih jutarnjih sati...
     I evo me danas...Od dugog puta zadihana i u sukobu sa srcem, zapoćela sam naš isprepleten skriven let kroz čudnu priču.
     Zajedno sa tobom - uz tebe zagrljaj usijanja...polako,  tiho,  sporo, nevidljiv pali oganj radosti u meni.  I tako mi isti, mada se stalno menjamo...I na taj način uspavasmo našu budnost do potpunog zaboravljanja na vreme.
     O, bože.  Znaš li...Evo me i ovde s' novim susretom, koji takoreći, uskoći u vreme...Sa zapletom lažnog spokojstva i sa čudnom bujicom bunila u glavi...I s onim vrelim rečima naslaganim u mojim grudima... što neobično jedna za drugom pljuštaše iz mojih usta.
     Danas - sve je tu. Jedino još nedostaje plameni lanac sreće...plamen zamene za istinu.
     I kad sam bajku, počela sama sebi pričati da bih je bolje shvatila, Postavljam tebi pitanje: O čemu je uopšte reč?  Zašto? I čekajući odgovor, dopustila sam Ti, da svojim čutljivim usnama zagnjuriš poljubac što dublje u mene.
     Nekazana reč, sama je sebi kriva. I uz to "žive slike...Jedne one i jedan ti...- To ste vi gospodine).
     Ugrizoh se za usnu zbog te slučajne primedbe, pripremajući se za trenutak kad če mi biti potrebna hrabrost za sasvim dostojan vaš odgovor....Razmisli da li sam bila u pravu...Jer u obostranoj situaciji bilo je uzajamne i neobične simpatije.
     U suštini smo, pak, bili pomalo slični,  bliski...(potpuno isti kao što smo potpuno različiti.)
     Zbog uspomena na pravu odanost...Ljubav ne: to se već pokazalo kao suviše drska reč...( starim prijateljima se ne sudi).
     Ali izranja još nešto   kasnije?   Ovde nije reč samo o meni, nego i o duhu vremena...Tamo gde se rebra granaju...Čudno, ali...Pričam  osećajući najsvetiju dužnost - dužnost srca... I onda sam počela uporno da te tražim - svuda...
     Nezameri što ču citirati Erich From - iz knjige Čovek za Sebe
    " Vjerovati" u drugu osobu znači biti siguran u pouzdanost i nepromenljivost njezinih fundamentalnih stanovišta i srži njezine ličnosti. Pod tim ne mislim da neka osoba ne smije menjati svoje mišljenje, već da njezine osnovne motivacije ostaju iste: da je, na primer, njezina sposobnost ili respekt za ljudsko dostojanstvo dio njezine ličnosti i da nije podložna promeni.
     Samo je osoba koja veruje u sebe sposobna da bude verna drugima, jer jedino ona može biti sigurna da će u budućnosti biti ista kao i danas i da će zato osećati i delovati kako se sada očekuje od nje.".
            A. Ti kad nešto obećaš, Veruješ li u sebe...

Jedinstveno Iskustvo

                       

                                             II deo Plave beležnice

                              
                                            Srebrne niti ... l...

    Nepomična svetlost tražeći nekog nama sličnog bila je na svom mestu kao i obično.Sa osećanjem koje je  raslo  mi smo postajali sve suzdržljiviji.
    I po ko zna koji put, ništa zadovoljno i glasno se smeje i ništa ne objašnjava.
    I  kad smo već kod toga...Neki čudni glas kao iz basjke ponavlja   smeje se, ali ja se ne smejem...Moj veo zbunjenosti kaže  "da je moje srce nenadano zahvaćeno požarom"i pita me...Dobro, ko sad deli?...Nasmejala sam se zadovoljno i bez odgovora izvan sebe od radosti pustila sam da vetar odnese  prošlost... I ujedno  shvatila da je život još uvek prepun mogučnosti...
    Moje oči molbeno su te posmatrale izdaleka.
    Nisam imala snage da dođem tamo. Nisam mogla da te razumem.  Pretpostavljajući  da i ti govoriš isto.
    A onda...one većeri... - Htelasam da te pitam uzviknuvši iz daljine koja je sve brže rasla među nama. I naginjući se unapred, pomislih da ću osmehom sprati  tvoju fascinantnu čaroliju koja mi opčini misli, tajanstvenom teskobom  i dugi niz vremena prožima čitavo moje biće... I da ću pre ili kasnije bez tišine koja mi puni misli nabasati na pravu stazu...I tako s' tobom u mislima ... Prepustih se uzbudljivoj radoznalosti divljine..Stojeć pred tobom... razbi obruč tišine S' pitanjem...Izvini. - Ti nisi kao svi ostali...I prvi put nakom mnogo vremena bila sam srećna... uprkos gustoj magli koja me je svo vreme prati kud god sam krenula...‚Iznenada žudnja odagna moj bol i postajem iznenađujuće laka...Moje postojanje celim bićem sad zna... da život teče dalje svojim tokom...i s jednom jedinom namerom zadovoljno posmatram i znam...Da sam uzmakla  iskušenju igre sunčevog zraka...I ako si vetar Ti, okretao ka meni svo vreme ...Sa tvojom senkom koja bi skliska  vrela i kroz telo  klizi i pada i ako bi kasno za to..
    I dok su mi misli lutale i tumarale kroz lavirint sećanja mozak je grčevito radio. Ja počeh da izričem reč i dadoh joj smisao bez iznenađenja...Razočaranje koje me je na početku  mučilo, počelo je da se topi  i kroz san pokopa svu moju bol...

Umberto Eko - Fukoovo Klatno - Kvantna fizika

  

Fukovo Klatno

Tada sam ugledao Klatno
    Kugla obešena za kraj dugačke žice pričvršćene za svod pevnice, opisivala je široke oscilacije u svoj svojoj jednakovremenoj veličanstvenosti.
    Znao sam - a svako bi u čaroliji tog spokojnog zamaha morao da oseti - da trajanje oscilacije zavisi od odnosa izmđu kvadratnog korena dužine žice i onog broja (pi), koji po nekom božanskom zakonu, tako neshvatljivom za ovozemaljske umove, neizostavno povezuje obim i prečnik svih mogučih krugova na svetu - tako da je to putovanje kugle od jedne do druge krajnje tačke posledica zagonetnog dogovora najbezvremenijih od svih mera, jedinstva tačke vešanja, dvojnosti apstraktne dimenzije,  trojnosti broja(pi)  tajanstvenog četvorougla kvadratnog korena, savršenstva kruga.
    Znao sam i to da magnet koji se nalazi u osnovi vertikale tačke vešanja, prenoseći svoju poruku cilindru skrivenom u srcu kugle, obezbeđuje postojanost kretanja. Ta veštačka naprava bila je spremna da prkosi otporu materije, ali se nije  suprostavljala Zakonu Klatna, nego mu je čak i pomagala da se ostvari, jer bilo koja materijalna tačka koja poseduje težinu, obešena o nerastegljivu nit bez težine u praznom prostoru ne bi trpela otpor vazduha ni trenje u tački oslonca, a njeno pravilno njihanje bi večno trajalo.
    Zemlja se okretala, ali mesto na kojem je pričvrščena nit bila je jedina postojana tačka u vaseljeni.

    Fukovo Klatno je dobilo ime po francuskom fizičaru Leonu Fukou, koji ga je upotrebio u svom eksperimentu zamišljenom da dokaže da zemlja  rotira oko svoje ose.
                                                                                          

    "Dostojanstvo i breme čoveka sastoji se,između ostalog u pokušaju da se svesno podnosi sopstvena sudbina. Kako je čovek među svim ostalim živim bićima jedini sposoban da bude svestan svoje sudbine, da li je on zaista podnosi dostojanstveno".
                                                                                                 Leopold Sondi
   

Bar se tako nadala

       

"Svetlost Plave beležnice nije zamrla"

 Znao si da u priči sa tobom
Neuhvatljiva  žudnja agresivne obmane 
Bosonogoj sanjalici zatvara oči.

I,
Svaka stranica Plave beležnice
U stilu bez stila
Čudno razliva reč ispisanu za tebe.

Danas, iza zavese njenog sna
sa polljubcem čuvanim za tebe
Zatvara korice prve i zadnje stranice
Sumornom blesku, Plave beležnice .

Al' sa pravom strašću novo osećanje
kao da hoće da joj poveri neku tajnu
Sa zadivljujućim  strpljenjem
Kroz čujno treperenje providnog lista
Otvara novu stranicu "Srebrnih slova".

Al'...Ti!  Ako postojiš 
I, Ti ćeš biti tu...na njoj...stranici novoj...

Venera i Adonis - Šekspir

slikar, Charles Joseph hatoire

     Venera i Adinis pesma koju je napisao    Viliam Šekspir.  Objavljena je 1593. godine. Propraćena je posvetama grofu od Southamptona.
                      (citat) 

     U času kad sunce u licu purporno
     Posla zadnji pozdrav uplakanoj zori,
     Adonis ružolik u lov krenu žurno;
     Lov ljubaše, ali ljubav smijehom kori.
           Venera ga stigne, čežnjivo do boli
            i počne ga snubit kano prosac holi.

           Crvena ga ljubi najviše, a bjilo
           Od najviše više, još većma vesela
   
     Njemu je da bira, njoj samo da žudi,
     Po besmrtnom lijepom rukom zavjet pravi
     Da se neće s mekih maknuti mu grudi
     Dok sa suzom joj mira ne uglavi;

     Toplo je tek sunce što s nebesa svijeti,
     Ja između sunca tog i tebe legla;
     Vručina odozgo meni malo šteti,
      Strijela oko tvoga vatrom me je žegla;
           Do besmrtna nisam, života mi nije,
           Kad me sunce s neba i sa zemlje grije.

    "O ljubavi dosta!" grka lica reče.
    "Moram poći, sunce obraze mi peće".
     Jecat ću nebeskim dahom sveži
     Ohladit ću žar tog sunca šro se spušta
     Načinit ću za te hlad os svojih vlasi;
     Ako planu evo suze da ih gasi.

     Esejist i kritičar Čarls  Lem otišao je valjda najdalje u vrsti romantičarske kritike. On paradoksalno smatra da su "Šekspirovi komadi manje sračunati za prikazivanje na pozornici nego delo ma kojeg drugog dramskog pisca", a njegov razlog za to je "njihova osobita odlučnost". U njima ima tako mnogo onog što dolazi u oblasti glume, što nema nikakve veze sa okom,  glasom,  ili  pokretom. "Kad gledamo predstavu", veli on, vidimo na svoju štetu da smo umesto ostvarenja jedne ideje, samo materijalizovali i svukli jednu lepu viziju na merilo od krvi i mesa. Ispustili smo jedan san u potrazi za nedokučivim suštinstvom"....
   

Kad Te Budan Snevam - sonet 43

      

slikar, Milena Pavlović Barili

                  Vilijam Šekspir
            Kad Te Budan Snevam
                   - sonet 43

         Što više žmurim, oči bolje vide,
         jer ceo dan ne vide što gledaju;
   Al  kad ih sklopim, tvoj lik u njih ide,
           zatvorene te jasno osećaju.

         Kad i sen tvoja tamu svetlom čini
         te u mom oku sklopljenom sja čilo
         kakav bi prizor na dnevnoj vedrini
            divan i blistav-tvoje biće bilo
               kako blaženo oči bi mi sijale
           po živom danu da te smotre zene,
             kad u mrtvoj noći su sen znale
             tvoju da vide, u snu, zaklopljene.

          Svi dani su noći - dok te ne ugledam,
          sve noći dani - kad te budan snevam. 

Otelo

     

Otelo, ili u punom nazivu "Otelo, venecijanski Maurin"

autor   Villiam Šhokespeareon
žanr     tragedija
vrsta dela  drama
vreme i mesto  16o1 - 1604  Engleska
vreme radnje    kraj 16 stoleća
mesto radnje    Venecija i Kipar
glavni lik          Otello
vrhunac            Otello se zaklinje na kravavu osvetu
tema                 Ljubomora,  nespojivost vojničkog heroizma
                         i ljubavi, opasnost od izolacije.
       Otelo je možda najpoznatije književno istraživanje destruktivne moći  ljubomore i sumnje. U isto vreme to je jedan od najranijih literarnih radova koji se bavi pitanjem rase i rasizma.
       Otelo je neosporno heroj unatoč njegovim manjkavostima, je najistaknutiji tamnoputi protagonist iz vremena rane zapadne literature.  Otelo se suočava sa stalnim rasizmom od strane drugih likova u ovoj drami, pogotovo nakon što je oženio Desdemonu, povlaštenu bijelu ženu čiji otac ne odobrava ovaj brak.
       Otello je u ovoj drami predstavljen kao plemenit čovek velikog ugleda kojeg poštuju i kojem se dive vojvode i venecijanski senat, kao i oni koji mu služe,  Elizebetanska i jakobinska pozornica je obilovala likovima crnaca, ali nijedan nije dobio tako veliku iherajsku ulogu kao Otello
        Analiza drame
        Dvostruko vreme - tu postoj kratko i dugo vrem. šekspir koristi kratko vrijeme kako bi pojačao intenzitet drame i daje nam dojam tragedije. A kako bi postigao vjerodostojnost u drami Šekspir koristi duže vrijeme kako bi opisao aferu između Desdemonde i Caisa, te Jago koji pravi Othella ljubomornim. Čini se da je raspad Othellovog uma i brak dolazi u bržem vremenu.
        Vreme je jedno od glavnih tema u Otellu. Tu postoje dva sata: Otellov je brži, a drugi sporiji pa tako Šekspir daje zagonetku koju čitaoci treba da reše.  Odgovor se skriva u metaforama Kada Jago kaže "Mavar se menja sa mojim otrovima", kaže da je drogirao Othella. Razum zavisi od preostalog vremena.
       Opsednut ljubomorom Otelllo ubija Desdemonu.  On traži da bude upamćen kao onaj koji " nije volio mudro,  ali je volio sa previše žara", nakon čega izvršava samoubistvo.
Jezik i stil.
Šekspir u Otelu kao i u drugim predstavama  piše u kombinaciji stiha(poezije) i proze( svakodnevnog govora). Čitajući Otela često izgleda kao čitanje dugotrajne pesme, a to je zato što likovi kod ovog pisca često govore u stihu.
Likovi.
Otello, glavni lik i heroj u predstavi. Hrišćanski Maurin i general venecijanske vojske. Otello je elokventna i fizički moćne figura koga poštuju svi oko njega.  Uprkos njegovom visokom statusu on je ipak lagan plijen nesigurnosti zbog njegovih godina, njegovog života kao vojnika i njegove rase
Desdemonda, kćerka mletačkog senatora Brabanzia.Na mnogo načina stereotipno čista i krotka, Desdemonda je takođe odlučna i prisebna. Ona je jednako sposobna braniti njen brak i odgovara dostojanstveno na otelovu neshvatljivu ljubomoru.
Jago,  otelov podređeni.
Kasio je otelov poručnik, istinski mu je veran
Emilija Desdemondina pratilja, duboko povezana sa svojom gospodaricom.
Dužd,  predstavlja službenu vlast u Veneciji, a ima veliko poštovanje prema Otellu kao javnom i vojno službeniku.
Brabanzio  je Desdemondin otac i venecijanski senator. Kao prijatelj Otela, Brabanzio se osjeća izdanim nakon što je Otelo oženio njegovu kćer u tajnosti...  
       

Macbeth

      Autor, William Shakespeare
                  Villiam Sekspir
      Analiza drame Magbet
   
     
      Vrsta dela: tragedija
      Vreme radnje: 11, stoleće
      Mesto radnje: Škotska, Engleska

     Kratak sadržaj
     Među najpoznatijim tragedijama koje je napisao nalazi se i dobro poznati "Macbeth", što je ujedno i njegova najkraće tragedija.
     Radnja prati glavnog lika Macbetha, hrabrog i odvažnog junaka u borbi za Škocku, kojem kralj daje mnoge titule. Jednog dana on susretne tri veštice koje proreknu da će on biti Škotski kralj i od tog trenutka on se menja - od poštenog i hrabrog junaka postaje opsednut prestoljem i moći. Spreman je učiniti sve kako bi to postigao i ispunio proročanstvo.
      Mračan ton prevladava cijelim djelom, a nevreme i nadnaravne sile (vještice, duh)  najavljuju loše događaje.
      U kontekstu  smrti i obnavljanja prirode, ovo delo govori o ubistvu kralja, i događajima posle njega.Istorijski podaci o ovom delu dolaze iz uobičajnih istorijskih izvora elizabetinskog vremena, pretežno holinshedove hronike, ali samo delo ima veoma malo veze sa istorijskim podacima koji pokazuju da je kraljeubica bio divljenja vredan i sposoban vladar.
      Iza pozorišnih kulisa za ovu predstavu važi da je ukleta te mnogi sujeverni glumci ne žele ni da spominju njeno ime, nazivajući je jednostavno "škotska predstava"
      Drama "Magbet" je polisemično i tematski bogato delo. Motivacija za ubistvo koje Magbet čini nad kraljem pojačana je veštičijim činima i ambicijom, krvava dela ostavljaju prostora za ljudskost, zločin i kazna dobijaju širi kontekst u okviru prirodnih procesa smrti i rađanja.  Motivacija je data i na širokom, ali i na ličnom planu- tako bračni par Magbetovih ne može da ima potomstvo. Koliko su likovi ubice i njegove žene spojeni, dokazuje psihoanalitička studija Sigmunda Frojda na temu, u kojoj uplašenog i začaranog ubicu i njegovu, isprva ambiciju, a zatim obolelu ženu, vidi kao delove ljudske podsvesti.
       Stil:
       "Magbet" je drama upadljivo i očitog oblika, ujednačenog tona, jedinstvene atmosvere. Kompozicija je pregledna, nema suvišnosti, a ipak je obuhvatna i smisaono sadržajna, brzog toka. Zgusnute dramske materije. Najizrazitija je u delovima koji pokazuju unutrašnja preživljavanja. Tempo popušta pri kraju drame, kad treba izložiti ceo lanac događaja koji vode raspletu.
      U pogledu kompozicije se može uporediti sa "Julijem Cezarom", kao i Ričardom III. u obe drame Šekspir želi da se usredsredi na postepeni razvoj posledica ubice.
       Tumačenje:
        Mnogi Šekspirovi savremenici ovu tragediju tumačili su u okviru teorije strasti: kad jednom strast vlastoljublja ovlada Magbetovim razumom, ona izaziva poremećaj u njegovom biću i odvalči ga u sve veća sagrešenja. Međutim, snažno delovanje drame može se objasniti više sredstvima kojim Šekspir omogućava uživanje u Magbetovu situaciju, nego poučnom slikom onog što se dešava kada se naruši određena hierarhija.
      
       

Uprkos tišini

               iz plave beležnice
                   sećanje "Ti"

 

Uprkos tišini tajna! radosti i straha

koja već-već-evo dlazi k' sebi.

Hvalila ga nije, pa   On, vidno žuri ?
Več, evo, je stao! S' one strane sebe,
Okrutan bez pravca s' lažnim osečanjem,
da ispuni misli  i pokida niti
bezimenog pohod onde u tišini...
...O slatka tišino! U sivom odrazu
Sa kišom ljubavi  nežnošću prožeta,
Strasna burna tajna,ni onde ni ovde,
nećeš više biti magija ljubavi
Od časa do časa još do sutra samo
Nadire u čula istina poznata
S' žarom mahnitim vapaj izgnanika
Al' kod nje je ost'o sad ćovek bez cilja,
večna- golotina, tihog umiranja...