Misao o mislima

                      Misao o mislima - Psihologija

 - Snaga misli je ključ za stvaranje naše stvarnosti. Sve što vidimo ima svoje poreklo u nevidljivom, unutrašnjem svetu misli i uverenja. Da bi smo postali gospodari svoje sudbine,  moramo naučiti kontrolisati prirodu svojih uobičajenih misli.  Na taj način,  moći će mo da u svoj život privući ono što želimo.

- Naše misli su prepune energije.  Naše misli su žive.  Svaki put kada se stvara određena misao, ona emituje vrlo specifučnu energiju koja odgovara frekvenciji ili vibraciji.

- Osnovna premisao Zakona privlačnosti je da slična energija privlači sličnu.  Može privuči stvari i okolnosti koje su u skladu s našom dominantnom frekvencijom, koju određuje naš mentalni stav, uobičajene misli i uverenja.  Ako želimo znati kako misli izgledaju, samo pogledajmo oko sebe.  Imajmo na umu ove tri reči " misli su stvari".

- Misao može biti tačna i netačna ( može da bude totalno neprihvatljiva za ono ko ju je umislio i to je u redu, a onda se ona odbacuje kao nebuloza - nešto što je maglovito).

 Iskustvo je dete misli, a misao dete akcije. Ne možemo ljude učiti iz knjige
(Bendžamin Dizraeli)

- Perfekcija misli i konfuzija ciljeva je izgleda naš najveći problem.
(Albert Ajnštajn)

- Misliti je zanimljivije nego znati, ali manje zanimljivo nego posmatrati.
(Volfgang fon Gete)

- Mi smo ono što verujemo da jesmo.
(C.S.Levis)

Čovek nije istakao tkanje života

"Čovek nije istakao tkanje života,on je samo nit u njemu. Što god čini tkanju, čini sam sebi." Poglavica Seatile

Fizičko tijelo - ogledalo duše - Citat

Ono što duša nosi, svetlo ili sjenu, to ona predaje svojem omotaču. Tim vibracijama ona aktivira atomsku strukturu čoveka koji je tad obeležen onako kako duša zrači.
Stoga se zemaljsko telo naziva i misaonim telom, jer su misli čoveka ogledalo svijetle ili grešne duše. Ogledalo duše počiva na tome što je čovek uneo u svoju dušu svojim čuvstvovanjem, mišljenjem, govorom, postupanjem, svojim željama, svojim strastima svojim čežnjama ili ispunjenjem božanskih zakona.
Svetla duša deluje u njenom fizičkom telu da je čovek plemenit, fin, dobar, da je za svog bližnjeg i da je sa svojim bližnjim. Sjene izazivaju mržnju, zavist, neprijateljstvo, netrpeljivost, oholost, podcjenjivanje bližnjeg, strast za užicima i još više od toga.
Na različite načine bivaju duša i čovek upozoreni na postojeće grehe, tako da ih čovek može na vreme prepoznati i da ih očisti s bližnjim pre nego uzroci izbiju.
"Njegovo oko Božije knjigovodstvo - Mikrokozmos u Mikrokozmosu"
(Izdavač Univerzalni život,Zagreb l997)

Psihologija

Alfred Adler
Je tvorac pravca u psihologiji koji je poznat kao individualna psihologija.
Rođen u Beču,(1870-1937)
Bio je član Bečkog psiho-analitičkog društva ali ga je zbog neslaganja sa Frojdovom teorijom napustio 1911. i osnovao novo Društvo slobodne psihoanalize koje je ubrzo promenilo naziv u Društvo individualne psihologije.

Pojam
Životni stil kao bazično načelo po kome funkcioniše ličnost-citat

Ličnost čoveka Adler shvata kao celinu koja je okrenuta ka budućnosti. Svaka ličnost je celina, neponovljiva, jedinstvena: njen celokupni život oblikovan je jednim osnovnim ciljem formirajući pri tom njen unikatni životni stil.
Životni stil je upravo skup načina, sve ono što i kako čovek misli na putu do cilja. Osoba pamti i uči sve ono što se uklapa u njen životni stil, dok sve ostalo minimizira ili potpuno zanemaruje.
Formiranje i uobličavanje životnog stila odvija se pod uticajem osećanja manje vrednosti usled nekog sopstvenog nedostatka, fizičkog ili psihičkog,realnog ili izmišljenog.
Adler je razlikovao četiri karaktera ili životnih stilova. Ova podela služi kao orijentir i ne treba je se pridržavati doslovno
- Dominantni, superiorni tip
To su osobe koje imaju sklonost da dominiraju drugima, agresivne su i energične, ne trpe osujećenje. Po svaku cenu teže ka potvrđivanju osećanja lične moći, pri čemu ne biraju sredstva i pokazuju spremnost da svakoga uklone sa tog puta.
- Oslanjajući ili zavisan tip karaktera
Podrazumeva osobe koje bez oslonca u drugima ne mogu da se nose sa životnim problemima, i pri tom imaju malo energije.
- Izbegavajući tip
Svrstavaju se osobe koje se povlače od života izbegavaju socijalna interakcije i klone se ljudi generalno bez energije i sa težnjom da se zatvore u sopstveni mali svet.
- Društveno koristan tip
To je energičana, zdrava ličnost, orijentisana ka društvu a ne ka sebi. Postupa rukovodeći se opštim dobrom a ne sopstvenim željama. Međutim,ovako pojednostavljeno i mehaničko shvatanje ljudske prirode nije bilo dovoljno dobro za samog Adlera te on ubrzo razvija pojam stvaralačkog samstva.

Adler stvaralačko Ja opisuje kao
"Jedinstvenog, doslednog vladara celokupne ličnosti čoveka."

Izvori:

- Adler, Poznavanje čoveka, Divit(1999)

Epistemologija i psihologija

Kao i ostali racionalisti, Spinoza razlikuje dve vrste predstave: putem mašte i putem intelekta. Mašta je predstava preko koje nastaje unutrašnja slika stvari, odnosno kao posledica čulnog opažanja. Intelektom se stvaraju odgovarajući koncepti, ne slika stvari.
- Prvo i niže na skali naziva mišljene, mašta(opinio, imaginatio).Ovde uključuje "slučajno i neodredjeno iskustvo"(ehperientio vaga), takodje saznanje iz druge ruke,(preko tudjeg iskustva) i saznanje koje se može steći preko simbola i znakova. Zaključuje da ova vrsta saznanja zavisi od "zbunjujućih i neprecizno odredjenih podatala", znači posredno i preko čulnih opažanja, te stoga nije prikladna kao baza filozofsku argumentacije.
- Drugo i više na skali, dolazi putem razuma(ratio), koje zavisi od karakteristika i prirode strukture stvari, tj,"zajedničko za sve i isto u delu i sveobuhvatnosti", ili odgovarajuće saznanje o supstanciji, ili pak suprotno esenciji.
- Treće i najviše na skali, definiše kao " intuitivno saznanje"(scientio intuitiva).Intuitivno saznanje, po Spinozi, dolazi preko odgovarajućeg saznanja o supstanciji i atributima božanskim, kao i saznanja o samoj esenciji stvari. Takvu vrstu saznanja je moguće steći jedino putem odgovarajućeg "redosleda akcije i reakcije."
- po Baruh de Spinozi:
Duša se ne pobedjuje oružjem,
nego ljubavlju i blagodarnošću.

Žene mogu pružiti onoliko
prijateljstva koliko pozajme od
ljubavi.

Anima i Animus u Jungovoj psihoanalizi.

Prema Jungovom mišljenju, ženski princip u nesvesnom jednog muškarca je anima, a animus je muški princip u nesvesnom žene. Reči "anima" i "animus" su preuzeti od ženskog i muškog oblika latinskog naziva za dušu. U funkcionalnom smislu reči, animus i anima su arhetipivi nesvesnog zaduženi za komunikaciju između ega(budne svesti) i kolektivnog nesvesnog.
Jung je rekao da ukoliko je "susret sa senkom uzorak u individualnom razvoju...susret sa animom je remek-delo." Jung je smatrao da je proces razvoja anime jedan od najvažnijih izvorišta stvaralačke sposobnosti.
Jung je verovao da razvoj anime prolazi kroz četiri različita nivoa, kojima on nadeva imena, Eva, Helena, Marija i Sofija. Šire posmatrano, čitav proces razvitka anime u muškarcu tiče se otvaranja muškog subjekta ka emocionalnosti i time ka široj duhovnosti,stvaranjem nove svesne paradigme koja obuhvata intuitivne procese, kreativnost i maštu i psihičku osetljivost prema sebi i drugima, tamo gde ranije nisu postojali.
EVA
Prva je Eva, koja je dobila ime po uzoru na Adama i Evu iz Starog Zaveta. Ona se odnosi na pojavu žene kao predmeta žudnje muškarca. To je čulna žena koja ga zavodi i kuša na greh.

HELENA
Druga je Helena, što predstavlja aluziju na Helenu Trojansku ig grčke mitologije. U ovoj fazi muškarac vidi žene kao sposobnost za uspeh u svetu i kao samopouzdana, inteligentna bića, čak i ako nisu u potpunosti moralna ili puna vrlina. Druga faza pokazuje snažan raskol između spoljašnjih sposobnosti (ppr. poslovnih ili konvencionalnih veština) i nedovoljno razvijenih ili nedostajućih unutrašnjih kvaliteta(nesposobnost za vrline, nedostatak vere ili mašte)

MARIJA
Treća faza je Marija, koja je dobila ime prema hrišćanskom teološkom učenju o Devici Mariji (Isusovoj majci). Na ovom nivou razvoja, čini se da muškarci smatraju da žena poseduje vrline(čak i na ezoteričan ili dogmatski način), isto tako kao što se određene aktivnosti koje se svesno smatraju nemoralnim ne mogu primeniti na njih.

SOFIJA
Četvrta i konačna faza razvoja anime je Sofija, koja je dobila ime po grčkoj reči Mudrost. Ovde dolazi do potpune integracije koja dopušta muškarcu da vidi ženu i odnosi se prema njima kao prema posebnim ličnostima koje poseduju kako dobre tako i loše osobine. Najznačajni aspekt ovog poslednjeg nivoa je to što anima manifestuje (u snovima) kao personifikaciju "mudrosti" i postaje pomoćnica muškarcu u kreativnim izazovima. Anima je sad dovoljno razvijena da nijedan pojedinačan subjekat ne može u potpunosti i za stalno sadržati slike sa kojima je povezan( i koje je po svojoj prilici, predstavljaju).
Jung je verovao da svaka žena poseduje pravu riznicu predstava animusa u sebi, dok se muška anima sastoji samo od jedne dominantne slike.
Jung je tvrdio da postoje četiri uporedna nivoa razvoja animusa u žene.
- Čovek pretežno fizičke snage
Animus se "najpre pojavljuje kao personifikacija puke fizičke snage- na primer kao atletski šampion..."
- Čovek od akcije ili romanse...poput britanskog pesnika 19.veka, Šelija:ili čovek od akcije-poput heroja, lovca i slično.
- Čovek kao profesor, sveštenik i govornik
- Čovek kao koristan vodić za (samo) razumevanje žene.
Animus se pojavljuje kao Hermes, ili glasnik bogova: u snovima on je vodič koji pokazuje put."Poput Sofije, ovo je najviši nivo posredovanja izmedju nesvesnog i svesnog Uma.

Sve je počelo ranije

             

             

                    iz Plave beležnice
                    Srebrne niti 4.deo

     Nije sigurna zbog čega..Iznad blede noći oblaci klize nad zvezdanim nebom.  U tom trenutku bila je u iskušenju da mu kaže.  Uhvatila je njegov pogled nasmešila se..Njeni ožiljci su je brzo podsetili...I  htela-ne htela, morala je da prizna..."Tebe je odabrala"...

    U proleće,  leto  ili jesen. Sedeći u dvorištu.  Volela je da posmatra plavo nebo što se  naziralo kroz krošnje stabala.
    Ponekad bi pomislila da ima smisla za pisanje.
    Poštujući različite ukuse i tuđa mišljenja...Poput zategnutog luka, "Lepota joj obuze dušu i pobrka misli.
    U glavi čuje glas,
    U ovu šetnju moraš sama da kreneš.
    Spontano - svesna - duševnog centra...Njena svest kao mreža utkana u njenom umu, raznobojnim svilenim nitima isprede nelagodnu zabrinutnost.
    Pažljivo posmatra - pogled upire u slabu tačku... I, pokrenu nešto s čim više nije mogla da upravlja.
   
    "Ti", izgledaš kao jedan od onih nedostižnih stvorenja koji se javi u njenoj svesti što dođe pa opet iščezne. Samo što si bio više ljudsko a manje priviđenje koje se u snu javlja.  I polako ko jedna po jedna reč, zari se u njene grudi.
     Suviše dockan da okrene glavu - Nastavi polako da joj šapućeš na uho..."mi smo samo običan par."...   Prati me  Radi isto što i ja.
     I dok joj je  jeza prolazila niz leđa.  Nesvesno se spotaknu preko same sebe  i shvati da nema povratka. Ubeđena da te je upoznala kao stalnog - izmišljenog pratioca ubačenog u njeno sećanje.
     Ipak - ti si to.  To je istina.
     Njena glava. Primajući tvoje prisustvo predhodnih godina u njen unutrašnji svet... Pomisli da je prava suština spokojne sreće, nepogrešiva  čista linija u ritmu obilate snage s' vibrirajućom utehom ljubavi u otvorenom prostoru.
     Ona je videla tebe - ali ti nisi video nju.  Trebalo ti je duže nego što je očekivala...

                                                     * 2 *

     Noć među senkama
     Sa snom koji se razlikuje od drugih svet pun tajni, na talasu ritma života ostavi poruku sa svežim ožiljkom opsesiji da u ljubavi  na svoj način guta dušu. Al' iskreno i ono malo što je znala o tebi?  Uvide - shvati da su ipak sve to sporedne stvari i da nipošto ne predstavljaju smisao novog života... Novog poćetka.  Pravi smisao je negde drugde,  dublji je i lepši.
     I do tog trenutka mislila je da je sve slučajno ili čak nešto što joj se priviđa.  Ali nakon svega teško je shvatila kao slučajno.čemu čežnja da te vidi.
     Jedini trag nešto kasnije.
     Zid između ritma noći i dana.  Još uvek između želje i strasti zaluta unutar njene lepe slike iz snova...I osećaj neobuzdane želje dok izgovara tvoje ime...nežno ga šapuće  tiho pevuši i ako znala nije kako se zoveš.
     Na njeno veliko čuđenje nije bila ni tužna ni gnevna.  Sve jasnije oseća...Kao da je bila u dubokom snu.  I probudila se da  bi ponovo vratila svoj pogled i svoje misli.  Al' onda joj se dogodi nešto neobično.  Vratiše joj se žive i jarke boje i Ti, kako sedeiš kraj nje,  Sklupčan pokušavaš da nagneš se napred i pogledom moliš žestoku želju da prihvati igru bez laži i trikova... znalački,  obazriv,  taktičan i umešan pronađe put u otkrivanju velikoj  tajni odgovor...Spojivši usnu međ stisnute usne njene i s' bezbroj drugih misli  gladnim osmehom zarobi joj duh sudbine.
      Nov pogled povuče njenu maštu i ona se zaboravi za trenutak.
      Ona je bila ta koja je izabrala.Zatim u jednom trenutku,  ona  potpuno odbaci misao. Sve je to šala
ona ništa ne ne želi..Jer,
potrebno joj je mnogo više hrabrosti da bi kazala o svom nadljudskom letu ka tvom razumevanju..  Njen strah ima dublje korene.   Međutim.
     Čas usamljena i povučena a onda ponovo neobuzdana i bučna.  Nauči da drži jezik za zubima i lice da pretvori u bezizražajnu masku...
    Ti beše onaj u čijem pogledu prepozna nežnu čaroliju vlastitog osećaja  Daleko od nje a izgledalo je da si bliži.  I sve to naravno, nije onda znala.  I ukoliko joj je sve bilo lepše, utoliko si joj se više činio tuđim.  Al' tanana ljubav če biti jedan korak ispred dodira vatrene stihije "koja je tražila isuviše krupnu cenu."
     I po sopstvenoj zamisli, Ti. nošen hladnim sad zimskim vetrom. Utvrđuješ  raspituješ  se meriš i slivaš se kao odjek...
     A ona. Da li da sumnja. Da je možda sve ovo zbilja bio san ?

Samo Jedan od Njih

                                       

                                        II deo Plave beležnice
                                              - Srebrne niti  III deo


      Ovde-onde. Uvek prisutna tamna senka slučajne prepreke potpuno obuzeta ritmičnim  tihim, plesom dubljim od urlika  reke... i Ti...Zaista nemaš  potrebu za žurbom.
      U čistoj, vatrenoj strasti senzualnost sagoreva do suštine u trenju žestokih uništavajućih plameno jedinstvene drukčijosti...I tako dobi energiju,  moć i neku vrstu zadovoljastva - to jest, ko  tok reke koja teče,  bez straha...I opet  kad si Ti, u pitanju...moj sat poprimi drskosti da kuca izuzetno veselo.
      U jednom uvek mora postojati dvoje, uvek dvoje u jednom čežnjom vođeni u izdvojenu razlikost...I s' rađanjem novih uslova,  novih ideja, novih emocija...To je ono što nam treba...Promena...Sutra...
      Bajkovitoj sliki. Pružam ruku i uzalud očekujem visinu  na kojoj je život ispunjen čulnim svetlom i s' tobom... tako oboje postajemo jedno "Ti i jedno Ja... Mi".
      Da bi se zaštitila od emocionalnih povreda i razočaranja prihvatila sam realnost u kojoj nisam uvek izabrana i odabrana...I tako ti nisi izabrao mene, izabrala sam ja tebe...Makar je tako izgledalo.
      Shvatila sam da  Ti istinu moćnom sposobnošću na intelegentan način prilagođavaš novim uslovima   novih želja osećanja... A hrabrost    ona bi prava reć za istinsku dobrodošlicu uzajamne simpatije - osečanje...
      I evo me opet u drugom danu, vratolomnom brzinom i snagom volje u kockanju sa srećom...I s' opaskom u deliču sekunde svadljiva slagalica onim praznim neprozirnim pogledom uputi prezriv osmeh...Mom prvom danu sa tobom...Znao si to.
      Greška...voli da se pravi, bez obzira na to koliko dugo opstaje...Od mene do tebe."Jesam li nešto mnogo propustila - upita?"
      Dakle, ona... tišina bez kazane reči...Šta ona  dođavola, znači? Zar opet iznova, sa još jednom vezom...Malo uplašeno, malo čvrsto, poput tipične žrtve koja navlači masku...ljubavni mamac s' moje leve strane prisnim obračanjem prošapta mi na uho. "Pogrešno je bilo pogrešno."
      Nakon još jednog pokušaja da na brzinu zavedem red...Sklopila sam oči. Sve je bilo tu, skriveno negde u mojoj glavi...I ne pitajući povukao si me prema sebi u zagrljaj.
      Uredu rekoh ja. Tvoja predstava izmamljuje moj umor...Uz snažno odbijanje Ti, si sve dublje iz dana u dan ulazio u svaku poru mog života. Snažnim glasom tad doviknu: "Sve je pod kontrolom ljubavi." Sama ta reć bi malo smešna zvučala je izanđano...Al' nije ni to važno - I to je sad davna prošlost.

                                                         2.
     Dugo si čutao, skoro čitav minut. I onda si progovorio. " Da draga. Rastrzan sam između bezbroj njih(mislio si na žene), ne prezam niodčeg...I dans je taj nemirni duh u meni...Trenutno analiziram skrivenu stvarnost prikazanu u drugačijem ruhu...Uh, rekoh ja. "Opcija za delovanje?" veoma teška odluka...Podigoh ruku i skloni njegovu sa svog lica...Znaš li? Pronašla sam nekoliko zanimljivosti koje su mi zaokupila pažnju...Put kroz vreme uzbudljiv preokret pritajene čežnje čeka da moje drugo Ja... načini neku grešku koju bi kasnije skupo platila..."Tebi?"...
     Znala sam da ti nisi naivčina. - Pronaći ćeš nešto. Uvek postoji nešto kroz ništa!  I ništa se ne zbiva.   Tišina. Ponekad imam utisak da listam enciklopediju čija su poglavlja povezana pričom, a nekad da čitam satiru koja se dotiče svega od istine do ljudske gluposti koja se krije u toj gluposti.
     I tako Ja...Zazidana od sećanja otvaram vrata da bi spralo sve sa mene. Jer ništa nije onako kako izgleda.
     I tad...Javi se muški glas. Samo jedan od nas...Šta to radiš...njegove oči plamteći su me gledale, a njegove namere nisam mogla pogrešno da protumačim.
     Zatim me uhvati za bradu i primaknu se bliže. Čekaj, hoću da te poljubim. Sada? prošaptala sam I,dok sam osećala njegov topao dah na svom vratu  provokativno  lagano šapnuo mi je na uho . I s' jednom rukom bržom od oka reče...- Pokušaj da se uklopiš, dušo...A meni nema druge nego da nastavim po starom,  da ne dozvolim da nešto postane ozbiljno i da uvek imam spremnu doskočicu...bez ikakvih dubljih osećanja..I tako ja  naspram tebe rekoh... zar nisi čuo kako šapučem slatke besmislice...U meni bude maštu, usopavanog osećanja i još po nešto...Moj svet u begu od mraka. I poput tišine pred oluju, osećaj bliskosti u naletu osećanja bio je preplavljujući...u igri bez kontrole i pravila...I rasprši sve racionalne misli zadivljujućeg čuda...u izazovu nedostižnoj misli...s' opojnim ukusom, sočnog raskošnog i zanosnog prikradajućeg poljupca...Što celo vreme kružnu  mrežu plete oko mene...A Ti s' ključem u levom đepu - Nije važno.  O čemu smo beše razgovarali? - Saznaj...  Lanac trenutka... shvata smisao kruga  nije u onome sto se skriva unutra vec u onome što ostaje napolje... Dobro došao.. . u tiho ludilo zamršene mreže nemira...  
    

Herman Hese - Umetnost dokolice

    

Herman Hese ( nem. Herman Hesse; 2.jul 1877 - 9.avgust 1962.) bio je nemački pisac, pesnik i slikar.
       Među mnogobrojnim delima. Njegova najpoznatija dela su  Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf),  Sidarta (nem. Siddhartha)  i igra Staklenih perli (nem. Das Glassperlehspiel) u kojima su uočljivi njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hinduističke filozofije.  Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine.
       Izvod iz dela Umetnost Dokolice:

     " Nijedan čovek nije toliko siromašan da ne može jednom na dan da pogleda nebo i da se seti neke dobre misli pune života.  A zarobljenik koji pri odlasku na rad ponavlja u sebi neki dobar stih, ili tiho pevuši neku dobru melodiju, može u duši dublje da oseti utehu i da više poseduje sve ove lepe stvari nego neki zahtevni čovek koji se oseća umorno u velikoj lepoti i slatkom uživanju.

       Ti koji si tužan i daleko od svojih, pročitaj povremeno neku dobru izreku, neku pesmu, seti se lepe muzike, lepog predela, nekog čistog i dobrog trenutka u tvom životu!  I pogledaj, zar nije tačno da se kada to uradiš ozbiljno dešava čudo, da sati postaju vedriji, budučnost prijatnija, život vredniji življenja!"

     " Ko nijedan tuđi predeo ne može da učini svojim, ko ni u jednoj stranoj zemlji ne može da se zagreje, kome neki ovlaš dokučeni predeo ne može kasnije da znači neku vrstu povratka kući, - Njemu nedostaje ono najdublje i jednak je čoveku koji izvan dečje sobe i rodbine ne može da shvati nijednog čoveka, ne može sa njim da razgovara i da ga voli.  Vredan čovek oseća da je u srodstvu, ne samo sa svojim rođacima i okolinom, već sa životom svakog čoveka i sa životom prirode.  Osećanja naklonosti ne dokazuje suprotno: Ona se zasnivaju na saznanju,  slutnji,  čak i sudelovanju,  a ne na ravnodušnosti.  Ono što mi se ne dopada ne živi u meni duže od onoga što volim.  Ali ono što ne poznajem i ne želim da upoznam, prema čemu sam ravnodušan, što mi ništa ne znači,  to za mene i ne postoji, - I ukoliko toga više, utoliko ja sam niže padam."

       Citati, Hermana Hesea:

     - Usamljenost je nezavisnost, a ja sam je priželjkivao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je spokojna...Čudesno spokojna i prostrana, kao onaj tihi hladni prostor u kome se okreću zvezde.

     - Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su.
        Herman Hese

Umeće Ljubavi - Erich Fromm

   

       Erih From (Erich From  l900 - 1980)

       Nemački socijalni psiholog, psihoanalitičar, humanistički filozof.
       Počevši od prvog njegovog rada,  Beg od slobode  Fromova dela su poznata po socijalnim i političkim komentarima,  kao i filozofskim i psihološkim podvlačenjima.  Njegova druga knjiga Čovek za sebe je bila nastavak Bega od slobode i zajedno su činile Fromovu teoriju o ljudskom karakteru i prirodi.  Fromova najpopularnija knjiga je svakako  Umeće Ljubavi u kojoj je rekapitulirao i dopunio teoretske principe ljudke prirode iz Bega do slobode i  Čoveka za sebe.
       Ova knjiga poznatog nemačkog socijologa ne donosi gotova "upustva" o umeću ljubavi.  Ona želi da pokaže kako ljubav nije osećanje kojem svako može lako da se prepusti, bez obzira na dostignut stepen zrelosti.  Ona nastoji da uveri čitaoca kako su sva njegova nastojanja oko ljubavi osuđena na propast ukoliko najaktivnije ne pokuša da razvije svoju celokupnu ličnost.  Zadovoljstvo u individualnoj ljubavi ne postiže se bez sposobnosti da se voli svoj bližnji, bez istinske poniznosti  hrabrosti,  poverenja i discipline.  Piše From na početku ovog eseja o ljubavi.
       Sličan sadržaj
       Umeće Ljubavi
      "Je li ljubav umeće?  Ako jeste, ona zahteva znanje i trud  ili je ljubav prijatno osećanje  koje se rađa slučajno, nešto što čoveka "obuzme" ako ima sreću?
       Ljubav je kako nam From poručuje, ono za čim čeznemo.  Ljubav nas definiše, ona je rešenje problema ljudskog postojanaj.
       Skoro da nema važnijeg zadatka, odnosno cilja u čovekovom životu, koji je u toj meri bitan i započinje sa takvim entuzijazmom a tako često se završava porazom, kao što je ljubav,  kaže From.
       From kaže da je ljubav vrsta umetnosti, poput slikarstva,  muzike.  Da bismo postali umetnici ljubavi, potrebno je udružiti teorijsko i praktično znanje i doći do višeg, trećeg stepena znanja,  koji on naziva intuicijom.
       From kaže da nije toliko bitno koga volimo  odnosno ko je objekt naše ljubavi, koliko da li umemo da volimo,  a pojedinci se po tom kapacitetu veoma razlikuju.
       Čuveni citat o Ljubavi - Erih From  - Umeće Ljubavi: Samo je osoba koja ima vere u sebe
                                                                                               u stanju da bude verna drugima.
     " Voleti znači obavezati se bez garancije, potpuno se prepustiti Nadi da će naša ljubav proizvesti ljubav voljene osobe."
        Erih From   

Psihoanalitičko tumačenje snova - Frojd

           

Psihoanalitičko tumačenje snova
               Psihologija

     Danas kada se pomene san pomislimo na Frojda i Junga, na seksualne i faličke simbole, ali ne samo i isključivo na njih. Pomislimo, možda, i na neuronauku, na kognitivnu teoriju snova, na holističku prirodu geštalt terapije Frica Perlsa po kojoj su snovi " kraljevski put do integracije", ali pomislimo, možda, i na snove i sećanja koji opsedaju starog profesora  Isaka Borga u Bergmanovim Divljim jagodama ( Smultronstallet, 1957) ili na  Gregorija Peka progonjenog nadrealističkim košmarima u Hičkokovom filmu Začaran (Spllbound, 1945) podvučenom brilijantnim  Dalijevim dizajnom, ili možda na halucinantne psihodelične ekspade Sidija Bareta?
     Vek koji će nam, između ostalog, doneti otkriće genoma,  Specijalnu teoriju relativnosti, dva Velika rata i pad Berlinskog zida otvorio je Zigmund Frojd ( 1856 - 1939)  prvim sistematičnim remek - delom psihoanalitičke revolucije, knjigom Tumačenje snova ( Die Traumdeutung). Zanimljivo je, da je Frojd delo napisao 1899. godine, ali je tražio da bude štampano 1900. kako bi otvorio 20.vek u sam osvit herojskog doba psihoanalize ( ispostaviće se da je tih godina rođen i Žak Lakon).  Za prvih šest godina  Tumačenje snova je prodato u svega 600 primeraka, ali posle njega više ništa neće biti isto.
     Te 1900.godine počinje naučno tumačenje snova postavljanjem osnova za dubinsku psihologiju ustanovljenu Frojdovom psihoanalizom i analizom individualnog nesvesnog iz čega proishodi i dinamika sna.
     Frojd polako postaje i psihoanalitičar koji i vlastito nesvesno povija, kao receptivni organ ka pacijentovom nesvesnom koje se lagano pomalja.  Na tom putu u pacijentovo nesvesno najviše mu je pomogla  Fani Mazer koja mu je tokom seanse ponavljala: " Ne govorite mi,  ne dodirujte me samo me slušajte."  To je predstavljalo začetak slobodnih asocijacija. Uvođenje slobodnih asocijacija predstavlja najodlučniji momenat u istoriji psihoanalize.  Metodom slobodne asocijacije  Frojd je otkrio i manifestni ( svesno iskustvo tokom sna ) i latentni ( ono skriveno u nesvesnom) sadržaj sna.  Time je ovaj strastveni kolekcionar egipatskih i klasičnih antikviteta poput arheologa počeo da dešifruje nepoznati jezik snova polako sve više otvarajući podzemne odaje bolnog i skrivenog pamćenja.
     Odlazeći na spavanje čovek svake noći na isti način na koji skida svoje odelo svlači i svoju psihu,  odriče se svojih psihičkih tekovina te se  u oba aspekta i fizički i psihičku približava situaciji sa samog početka životnog razvoja.
     Najviše odmora donose oni snovi za vreme koji je um najmanje aktivan,  pa stoga snovi imaju po Frojdu zadatak da utišavaju svest i očuvaju proces spavanja što nije baš lak zadatak...