Drugačije rečeno

                                   

                                    II deo Plave beležnice
                                     Srebrne niti VIII deo

     Šta tu ima loše?  Pitala se
     Ja sam samo ja.
     Dobro veće Gospodine Prvi i dobro došao.
     Šta ako sada mislim malo drugačije?
     Najviše od svega nedostaješ mi ti i razgovor s tobom.
     Jednostavno mi nedostaješ.
     Nije očekivala da će njihovo flertovanje biti tako uzbudljivo.
   - Da - priznala je, uredu...Sa korakom koji ostavlja trag i sa toplim usnama pošla je u traganju za sobom.
     Smešila se. Upravo sam htela da kažem...započela je, a glas joj se razložio u promukli radosni jecaj... u stvari, "Kada se dve vatre sudare, varnice lete na sve strane". Znam da to zvući pomalo čudno, ili kako već, ali istinito.
     Njegove oči sa širokim blistavim osmehom bilo je prvo što je primetila.
     Oklevala je.
     Znala je da su sušte suprotnosti...On...iskusan muškarac. Ustvari.  Zabavan.  Pažljiv...Možda će biti okej. I s tim u vezi, rekla je...Strast bez emocija ubitačno je oružje u rukama iskusnog muškarca(misleći na tebe).
     Bila je zapanjena tvojim glumačkim sposobnostima. I. Sada shvatam-prošaputala je "što žudnja za tobom nije došla mnogo-mnogo pre."
     On se nasmešio. Da pogađam: treba da se usredsredim na još po nešto pre nego što te bolje upoznam.
     Al' njena osećanja rasuđivala su, otprilike ovako: Hajde da rašćistimo pre nego što ovlada probuđena strast pod neobičnim okolnostima.
     I, samo da te upozorim reče ona.
     Istina je bi bilo reči da sam do tebe prispela kroz porušenu ogradu stvarnosti sa sećanjem koje nije prevagnulo.
                                                            ***
     I tako.  Tek sa dolaskom noči došlo je i vreme neoprezne slatke nevolje tihe vatre daha na njenom uhu.
     Svaki njegov pokret bio je spor i krajnje oprezan.
     Nije znala šta da očekuje od sveg tog njegovog pretvaranja...A On, izgleda da je to već shvatio... Sreća da svetlost noći ponekad ume i otreznujuće da deluje, reće On, naslonjen na dovratak i uputi joj onaj svoj ubistveni osmeh...
     Dobro-rekla je, zapanjena zbog napetosti u njegovom glasu...- Neodustajem lako reče ona? Zagledavši se u njegove oči.  Očima tvojim i tebi za sad zabranjeno je po nešto ali ne - sve.
    Pa dobro nisam ljutita zbog blizine tvog tela koja me bolno podseća na samozavaravnje okovano sopstvenom kožom.
     I?
     zakuni se da nećeš zaboraviti šta sam u svojoj ispovesti do sada rekla...
     Pogledao je u nju podignutih obrva.
     Dakle, Nema uzmicanja reče u sebi. Reči su izlazile jedna za drugom...Ustvari...Ti...ti si žestok muškarac  s besmrtnom pesmom lepljive priče upakovane u leporečivost, s' kojom ni približno neoslikavaš stvarnost.
     To je bio okidač...
nejasno oštrog iskušenja -i produhovljeni dodir - to jest -  Imali su jedno  drugo i njihova povezanost bila je jaka..
     A ona sad je starija i mudrija nego onda.  I ima poverenje u njega...
     Ustao je. Nije želeo da ga opet  zaludi neka žena...koja ne može da prati njegov način života...Več je ranije napravio tu grešku - suvo je rekao...U njegovom pogledu ugleda  je buru i još po nešto...ispričaću kad dođe vreme.
     Draga moja.
     Da bi imala  po čemu da me se sećaš...ionako neće stići još dugo ništa, pa, prema tome - bar ovo, i bar još ovo, i još ovo...- ne dajući da se tvoja ljubav uleži, da se utisak na utisak zgnječi...i kad ništa više slučajno ili namerno?  ne smeštaš...Ono što je najvažnije zari u dubinu duše kako nikom nebi padala u oči tvoje sve. A mene. Pusti ti mene, ja sam nešto drugo.
     I kamo sreće što sve to bio nauk za nju... nasmejala se.
     Istina je. Nisam još spremna.
     Hoćeš li ikada biti? - Upitao ju je tako nežno, tako toplo da se nije mogla naljutiti.
     Pa ipak ni nekoliko godina nije prerano za povezivanje.. onda je il' suviše rano ili suviše kasno, i zvuči kao izdaja detinjeg otkriča...
                                                               ***
  - Čuti - rekao je, smejući se. - Ne zaboravi da sam samo nekoliko minuta strariji od tebe.
     Pre nego što je stigla da odgovori, znala je da je tu bitku sa njim izgubila pre neku godinu. Ustala je da ga zagrli. - Poljubio ju je grubo da je osetila bol...kraj ljubavne izjave nije ni  dočekala...malo zbunjena obuhvatila mu je rukama vrat...znajući da je sve samo prolazna avantura koja gasi požar bez da se izgubi glava.
     I nepokolebljivog uverenja - "Ne  volime!..." a to znači, pre svega, da neču kapitulirati pred sopstvenom  očevidnošću... Svečano i otmeno On,  u zanosu počinje da se pomera, pomera misleći da je stigao do njenog srca, upita..."Istina ako se desi da ostaneš ovde još neko vreme...- Dakle šta bi volela od priloga ? izuzev lepe nevolje od sinoć?"
     Jesi li ti za nešto konkretno?...Samo šta?, upita ga Ona. Stisnuvši zube da neudaraju jedni o druge.
     U stvari. Kao što čovek oseća kako se menja vreme i zna da je oluja na pomolu.  Negde duboko unutar nje...Pokuša će da odloži ljubav i strah u jednu od kutija, onako kako je odlagala osećanja,a on
on više nije album znatiželje, već portret vreline tako  tako blizu,,,
     Početak prema kraju ( oh kako ti nisi ništa shvatio)...A,  u stvari...taj naziv - tako divan i otegnut koji svojom nerazumljivošću otvara zavetnu prošlost s uzbuđenjem zapetlja se između srca i duše, silazeći do nogu kao svojevremeno blesak planinskog kristala,  blešti i grmi s njegovim imenom... - I, šta više reči? upitala je vremensku pticu..zaista je izvrsno sve što si probala?
     I, tad reč postavi pitanje razboritoj odluci sopstvene volje sad bez razuma... Ne razbacuj se komplimentima ako nisu iskreni.
     Zatekla ga je kako čeka njenu reakciju - s jednim koga davno nije videla, i s drugim koga uopšte ne poznaje u bajci koju je počela sama sebi prićati da bi je i ti shvatio... ("Šta ako te volim?") , i dok joj je u glavi tutnjalo kao u grotlu...Znala je da se ne može ništa izroditi jer ti Gospodine...recept si za katastrofu.
     Kakva zbrka
     To je jedan deo...A sve ostalo i ono drugo?
     Kažem ti shvatam. Svojevremeno ti je ispričala nešto što  niko nija saznao...niko do Ti. na drugom kraju stvarnosti...
     Tad su ti oči izgledale tamne, čvrsta vilica  koja nagoveštava odlučnost i jaku volju...I tad si položio bradu na njen dlan i uputio joj strastan poljubac od koga se polako sva topila...Lebdela je na talasu tvog dodira, boreći se sa nesavladivom potrebom da ti se sva preda...A On-ti, ispoštovao si njenu radoznalost na jedan posebno svojstven tebi način...
                                                               ***
     Pažljivo ju je posmatrao. - Samo da bi umirio savest  bez obzira na sve. Ne.Moram da idem izvini
Ja sam u stalnom pokretu slobodan u neprekidnom menjanju..."Mogu da platim ono što želim - rekao je tiho, - Mogu to sebi da priuštim i to veoma često, i to mi se jako sviđa"
     Oh. Izgovorene reći odredile su sve ostalo. Njen mentalni buket koji ju je držao počeo je da nestaje.  Nehotično otvorivši usta dok je još nesvesno piljila u njega, pitajući se "umeli ovaj čovek da voli?"...On koji je deo njene stvarnosti s igrom poljupca  u bisernoj struji sad sagoreva.
     O. Bo-že-e! A sve do danas u  njoj je bilo dve krvi koje se nisu suprostavljale već slivale kroz kožu sve vreme zadržavajući je da od njega ode...S pogledom sladostrasne osvete više od ljubavi prelazeći preko njenog ramena " bi najbolje jemstvo za   r a z u m e m.  Ja sam krenuo, a ti još uvek stojiš!"...Osim svih prizivanja,  prekidanja,  vrebanja - na svim zaokretima Javi joj se pred očima..."To njihovo poznanstvo nije ni ulaz ni izlaz - nego prelaz sopstvenih misli tela, muškarca i žene s' pitanjem na koje se može odgovoriti...
     "Drukčije rečeno - Ne, to nije tajna  kroz sve što se kretala nego posetnik čutanju koji ubeđuje sam sebe snom koji odlazi s osmehom i ide dalje a Ti- ti nemožeš da je stigneš.".

 

Arapska kultura- Osnivać najstarijeg univerziteta na svetu

                    Fatima El Fihri - Osnivač najstarijeg univerziteta na svetu
  
   Žena sa jasnom vizijom koja je prva osmislila model visokog  obrazovanja i osnovala prvi univerzitet na svetu, Univerrzitet Al Qarawiyyin, 859.godine u Fesu, zvala se Fatima El Fihri.
   Rođena oko 800. godine u Keruanu, na teritoriji današnjeg Tunisa.  Bila je ćerka bogatog tuniskog trgovca Muhameda el Fahrija, koji se sa porodicom iz Keruana preselio u Fes, marokanski kulturni i duhovni centar za vreme vladavine kralja Idrisa II.  Fatima je imala sestru, Merjem, i njih dve su, nakon očeve smrti, nasledile veliko bogatstvo i postale finansijski nezavisne.  Tokom mladosti su stekle kvalitetno obrazovanje, i islamsko i svetovno, i bile su odlučne da ta sredstva iskoriste kako bi unapredile svoje društvo.
   Kako su bile veoma pobožne, prvo su podigle džamije.  Fatima je lično nadgledala izgradnju džamije Al-Qarawiyyin, koja je počela  u svetom mesecu Ramazanu i trajala otprilike dve-tri godine.  Pošto su radovi na  džamiji, oko koje će nastati najstariji univerzitet na čitavom svetu, počeli u vreme posta, Fatima se zavetovala da će nastaviti da posti dok poslednji kamen ne bude položen.
   Ono što ovaj univerzitet čini tako posebnim jeste činjenica da je od početka funkcionisao kao visokoškolska ustanova, doduše u tradicionalnom smislu, koja je svojim polaznicima dodeljivala diplome.  Pored islamskih nauka, izučavale su se i gramatika,  logika,  retorika,  matematika, 
astronomija,  geografija,  istorija i muzika.  Raznovrstan program i kvalitetna nastava, privlačili su studente i naučnike iz celog arapsko-islamskog sveta.
   Al-Qarawiyyin, je iznedrio veliki broj arapskih naučnika koji su tamo predavali i školovali se.  Među velikim imenima, pominju se Muhamed el I Drisi, slavni arapski kartograf, čije su mape koristili Evropljani u doba velikih geografskih otkrića,  Ibn Haldun, teoretičar istorije i sociologu, čija se dela još uvek izučavaju na svetskim univerzitetima,  Filozof Ibn Rušd,  zatim Hasan el Vazan, svetski putnik i geograf, poznatiji kao Leon Afrikanac, i mnogi drugi.  Među studentima je bilo nemuslimana poput pape Silvestera II, koji je u Evropu preneo arapske cifre i Evropljanima predstavio koncept nule.
   Univerzitet Al-Qarawiyyin, odigrao je važnu ulogu intelektualnog mosta preko koga se znanje prenosilo u Evropu što je, kako mnogi smatraju, bilo generator Evropske renesanse.
   Danas 1200 godina od osnivanja, ovaj univerzitet je i dalje aktivan.  Uvršten je u obrazovni sistem Maroka 1947.godine Kraljevim dekretom, a nakon što je Maroko dobio nezavisnost 1956 godine, Al-Qarawiyyin je ušao u sistem modernih svetskih univerziteta.
   Biblioteka Al-Qarawiyyin se smatra  najstarijom bibliotekom na svetu.  Procenjuje se  da se u njoj nalazi 400 rukopisa.
   Iako nema puno podataka o Fatiminom životu možemo mnogo da naučimo iz njenog nasleđa, koje i danas živi.
Tekst priredila: Višnja Jovančević
Fidel under:Arapska kultura

slika  Fatime El Fihri

Univerzitetkska fontana

Simbol Budine ruže

         

                                         Šta je koan i kako čuti zvuk jedne ruže:
   Koan je nerešiva zagonetka,  pitanje koje nema razumski odgovor..  Svojevrsan je paradoks ili božanska  besmislica koja je služila da iscrpi analitički um  nakon čije predanje možemo da iskusimo nešto dublje!
   Koan je pitanje na koje ne  može racionalno da  se odgovori.  Deluje potpuno nelogično i besmisleno, a zapravo služi da bi zbunilo i iscrpelo um, čije je razumevanje života ionako ograničeno.  Samo onda kad se um iscrpi, ustupa mesto dubljoj mudrosti u nama koja ne može direktno otkriti najdublje životne istine.
   Simbol budine ruže
   Mistik Osho ovako opisuje simbol Budine ruže:
  "Vaše biće je mistična ruža-njeno otvaranje,  cvetanje,  njen miris...Mistična ruža simbol je čoveka čije biće više nije uspavano, nego je potpuno probuđeno i otvorilo je sve svoje latice i postalo osetljivo na sve što je istinito,  prekrasno i dobro na sam sjaj postojanja"
   Budin koan bila je ruža - ruža koja nije govorila rečima, ali je učeniku prenela mistično iskustvo lepote i blaženstva života duboku Istinu za kojom čeznu zen budisti, ali i svi drugi ljudi,  od davnina do danas,  nazivajući je možda jedinsvenije - srećom,  ispunjenjem unutrašnjom radošću.
   Postoje lepota i blaženstvo koje postoji u nama i izvan nas,  ali ih najčešće nismo svesni jer smo zaokupljeni svojim mislima, brigama, ambicijama, strastima... U trenutku kad misli,  brige,  ambicije i problemi nestanu,  u tom trenutku u kom smo svoj um ispraznili od raznih sadržaja kojima je inače neprestano zaokupljen, događa se čudo- događa se trenutni bljesak povezanosti sa svim, sa životom,  kosmosom,  lepotom,  ljubavi,  Bogom...
   Poznati filozof i psihoanalitičar 20.veka Erih From u knjizi Zen budizam i psihoanaliza koju je napisao sa Teitarom Suzukijem, objašnjava koliko je sveobuhvatnost o kojoj govori zen budizam potreban današnjem zapadnom čoveku.
   From je smatrao da je ishodište čovekovog odvajanja od sebe strah pojedinca da ostane usamljen i izdvojen od drugih ljudi.
   Ali umesto da se posvećuje upoznavanju sebe,  on sebe zarobljava,  prilagođava se drugima i posvećuje zgrtanju, provodu...
   To ne znači da razmišljanje i spekulacija ne mogu da predhode činu otkrića, ali sam čin otkrića jedno je totalno iskustvo.  Totalno zato što ga doživljava celokupna ličnost.  To je iskustvo koje se odlikuje spontanošću i iznenadnošću.  Čovek odjednom progleda,  on sam i svet prikazuju mu se u novom svetlu...
   Izvor: Sensa
   Lidija Sukara
                                                                               

Rolf Valdo Emerson

        Rolf Valado Emerson: Samopouzdanje kao pokretačka snaga

       Uvek korak ispred svog vremena. Upoređuje se sa Tagorom.  Bio je čovek koji je u sebi čuvao srž Francuskog prosvetiteljstva i voleo je svet ideja, baš kao Platon.  Vodio je večitu borbu u sebi između Emersona filozofa i Emersona teologa.  Veliki zaljubljenik u samoću i prirodu. Pesnik koji je verovao da je njegova uloga da približi promenljive stvari običnom svetu.
      Duhovno iznad materijalnog
      Verovao je da Bog postoji u svakoj kreaciji, od najsitnijeg zrna peska do najudaljenih zvezda. Samim tim božanska iskra se nalazi u svakome od nas, a poznavanje sopstvene duše vodi do Boga.

      Budi uvek ono što jesi
      Gnušao se materijalizma i zakona koji upravljaju svetom i koji stvaraju osećanja zavisnosti i mržnje. U njima je video motore koji ruše posebnost čoveka.   Pokušavao je da dopre do osoba i podseti ih šta to znači živeti.

      Šta je za njega značilo biti čovek?
      Svaka individua mora da se bori i sluša svoj unutrašnji glas.  Mora da pliva duboko u okeanu života.. Treba da prođe kroz more podsvesnog i zatvori vrata prošlosti da bi se vratila ispunjena novim samopouzdanjem i moći koja će je uzdići iznad starog sveta.  Čoveka ne vode zakoni već njegovi unutrašnji snovi.  To je ono što ljude čini velikim bićima.  Priroda je tu da bismo našli mir u sebi.  Uspesi se ostvaruju jedino strpljenjem i razumevanjem.  Biti čovek znači neprilagođavati se pravilima drugih.  Biti čovek znači uvek biti svoj.  Biti svoj znači postojati i živeti u datom trenutku.  Tajna života se otkriva stalnim borbama protiv strašnih vetrnjača.

      Slobodni u okovima
      Mi zaboravljamo da živimo i nekako uvek robujemo i gubimo se.  Gubimo sebe i gubimo poštovanje prema sebi.  Postajemo taoci sopstvenog tela i lutamo hodnicima lavirinta iz koga mislimo da ćemo možda nekada izaći.

      Sutra je novi dan
      On ostaje većiti optimista koji je verovao da se snaga nalazi u nama.  Samopouzdanje donosi mir i snagu.  Život je za njega bio veliki eksperiment.  Eksperiment u kome svi učestvujemo i svako ima svoju ulogu.  Život vere i snage u kome se vredi boriti.  Emerson, filozof i teolog, pesnik i esejista zarobljen u telu čoveka koji je iznad svega upravo  to, čovek.

Istinite laži

                     

                      II deo Plave beležnice
                             Srebrne niti VII

     Izgubivši pojam o vremenu, osećala se kao da je neko obavio rafiniranim užitkom...Nakon nekoliko trenutaka, nemirno je zatreptala i otvorila oči. Osetila je kako joj srce kao po komandi sve jače udara, od pomisli na zamršenu mrežu njene prošlosti i nejasan i oštar osećaj išćekivanja..koje sledi...
     Stala je, jer on koji treba da dođe kasni.
     Čekala je. Ali imala je i suparnicu u čekanju, a to je vreme, koje se rastakalo i tonulo u išćekivanju...Kao tok bez početka s' očima starijim od onog što gleda, ovde gde stoji rastojanje koje joj je nedostajalo.  Videla ga je jasno i maglovito, izbliza i izdaleka.  A da li je to on koji treba da dođe...a možda i neće doć... On, za kojim ona sama neće poći. jer svuda je ispisala tvoje ime...Da bi je našao kroz osmeh...A možda si i bio "Ti", " tu i ovde?" A ipak je nisi sustigao.
     Nenarušiva radost, požuruje te, i zadržava te, i kada otuda odeš..a nisi razumeo  Istinsku misao kratkog disanja, prošlosti što s' ljubavlju oprašta, i prikradajući se odlazi. Jednom, drugi put. "A možda je? još koji put...Postaje manje važno stojeći ćutke."
     A može, čak i ovako: žar i nemir.  Upoređenjem i suprostavljanjem tajnoj ljubavi bili su samo neka vrsta tvoje grube igre, prema njoj, koja je uskočila u tvoje sadašnje vreme i tako redom...
     I tako. U ime onog malog pupoljka ruže na otvorenom dlanu.Sve ostale njene misli bile su upućene Tebi...A neverovatno za nju...Kad li je to bilo? U svakom slučaju bila je zima i "Ti"...neodoljivo drugi.
     I tako...
     Koz nju prostruja osećaj sličan onome kada te poljubi muškarac kojeg je uvek želela, a nikada nije našla.
                                                                   ***
     Ne  jednom i ne dvaput,nego...Razumno pitanje...Najviše od svega pritiskala je obmana, sećanja i podvala koja je bila tragikomična...Izranjala je još nešto ranije,a reč osećanje...malo kasnije...
     Shvatila je  da si ti muškarac koji izaziva nežan, umirujući osećaj u njoj...nešto što nikada do sad nije našla...
     Al' posle svega kroz šta je prošla, "Ti", si joj se činio divnim.I ču sebe kako govori...
    "Ja sam prestara za mnoge stvari, postoje trenuci koji vode do gadne nevolje."
     I  našavši se ponovo u tvojoj blizini, osetila je beskrajnu žeđ koja ne priznaje poraz...
     U svom čutanju - prikradajući se ka onom što želi. Gleda čudno...Saznala je za ljubav, a sakrila da voli.
     I tako. Njena ruka počinje da uporno ponavlja golicanje po njegovo vratu...I on oseti kako se u njemu budi erotična žudnja. Borio se sa željom da je uzme za ruku i poljubi...Zatvorio je oči.  Nije pomoglo...Zurio je u nju prkosno. A ona instiktivno otvorila je oči...Počela je da se seća.
    Grdeči sebe zbog odsustva samokontrole nameravala je da načini izuzetak, jer "On", je bio iznad njenog nivoa u čulnom iskustvu.
    Nestrpljivim pokretom, bez reči se okrenula i pošla prema vratima.
    Glad za njom besnela je u njemu celu noć...Konačno je došao do saznanja ko je lud?  Ovde je reč o meni reće on...Ja sam stvarno lud...I malćice ocrtan osmeh pojavi mu se na licu.

                                                                 ***

     Oblaci su bili svuda. Treperili su u valovima.  Prodirali su čak i u njihov dah.  Jedva je mogla da poveruje da je ljubi sa takvim nagonom.  Prstima je dodirivala njegove vrele usne-osetila je strast i glad,  vrelinu i snagu u njenom telu rasplamsavala se vatra.  Prošaputala je njegovo ime, uzdrhtala je... Bila je gladna vreline i ukusa njegovog poljupci...I njegova žudnja obuze je svu. Želela je da doživi sa njim ono što je ranije zamišljala i ono o čemu nije do sada ni maštala. "Potreban si mi toliko da ne mogu..", kao neku slatku vatru...glas joj je zamro.  Čežnja joj je probadala telo...Ja...prošaputala je...U isto vreme znala je da ništa ne bi moglo da je natera da otkrije svoju i njihovu tajnu..
     A on znajući da je dotakao njenu dušu i da je ona dotakla njegovu i da ništa neće biti isto kao ranije...Međutim zajedničko iskustvo zauvek će ih progoniti...Strast,  očajanje,  napetost, počinju pomicati granicu između onoga što jeste, a što bi trebalo biti...?...
     Probudila se i maknula dugu svetlu znojem slepljenu kosu sa čela...Nemirno je zatreptala i otvorila oči...
   
     

Sa dna

    "Mi nismo atomi prašine koja se u
      oblacima bez cilja diže leti nad drumovima
      nego sićušni delovi beskonačnog mozaika
      kome ja ne mogu ni naslutiti smisao, oblik
      ili veličinu, ali u kome sam, našao svoje
      mesto i stojim pobožno, kao u hramu!"
      Ivo Andrić
   
 Jedna od najvećih atrakcija Pompeje,
     Vila Misterija (Vila dei Misteri),
     Čuvena je po zidnom slikarstvu, a ime je
     dobila po freskama koje prema nekim
     tumačenjima prikazuju bahanalije u čast
     boga Dionisa, odnosno inicinaciju žene u ovaj kult.

     

Abu Nuvas - Arapska ljubavna poezija

     
        Srca ljubavnika su gorivo

       Voleo bih da nađeš ljubav ko moju
       jer i najlakša ljubav je, znaj teška
       Ljubav je ko vatra što sažiže
       ćije su gorivo srca ljubavnika.
       I kad bi makar goreći nestala
       no što duže gori više je isposnička
       ko u paklu:  kada se koža odere
       sve bi, opet, kretalo ispočetka.
      

Tajna opsesija

                         

                              II deo Plave beležnice
                                    Srebrne niti VI

                       "Pitanje bez odgovora"..drugi deo

        " Muškarci uvek žele biti naša prva ljubav. Mi smo žene u tim stvarima mnogo profinjenije. Mi samo želimo da oni budu naša poslednja ljubav" ( Oskar Vajld)
        Međutim...To je postalo toliko retko da je gotovo utopija.
        Nema ljubavi koja pripada jednom čoveku. Ali kad na isti način opisuju svoje  emocije oni se tome ne protive.
         Sam po sebi zivot nije bajka, a najmanje je to ljubav...koja počinje kao bajka , a završava se kao....?
        Njen nesuđeni ali... u snovima... Uveren je da je ostavio neizbrisiv trag, u svojoj maštovitosti i samouverenosti... i stalno preprićava najseksepilnije godišnje doba Ali, istina je sasvim drugačija... jednom će morati prići...ali nema veze.
        Pitanje je sad...Sve osim "najljubavnika", S neverovatnom količinom reči...i s magijom osečaja...
        Pošto se oporavila od prvog šoka, pokušala ga je shvatiti...
        Prošle su godine... Napokon je shvatila da je zaljubljena u privid...
        U svakom slučaju previše vijuga, i s prvim osmehom on je krenuo u napad...
        Dorini snovi su neka vrsta tvrđave. Njihova sigurnost leži u njenoj  tvrdoglavosti...Ali neka te to ne obeshrabri...možda ćeš shvatiti poruku....? sanjalice i ključni zaplet..
       "San je kao što je Freud jednom rekao, carski put za razumevanje nesvjesnog. Zatim, san je stvaralački čin u kojem se kod prosječne osobe otkrivaju kreativne snage kojih nije svijesna u budnom stanju."
         Setila se je da postoji još jedan deo sna koji nije protumačila.
         Tog,  onog dana ugledala je njegovu fotografiju.  I tad se setila svog sanjarenja na jedan poseban događaj( On uvek Ti). Nakon toga je sledilo, ne zna zašto, sećanje kroz tokove misli povezani slikama.
       Bilo kako bilo, u međuvremenu  vraća se snovima u Liku tvog imena.Reće, Dora.
      Glas joj je bio nesiguran i uzdrhtao.  Lebdi, a zatim nestaje.
      Želja koju je osećala bila je toliko jaka da ju je jedva podnosila,  pritisak je bio skoro neizdrživ.  Nije marila šta će izgubiti... Bes briše savršenu sliku stvarnosti koja nepredvidivo ide sve dalje i dalje, i nikako da se reši da najzad krene obrnutim pravcem.
      Loše raspoloženje,dovoljno je da se pojavi na trenutak i odmah se prelije  u misli... S malo strpljenja, cilj bez mnogo žrtava očekuje, "Neko će ipak dići?"
      U njoj se budila želja takvom silinom, podstaknuta očajanjem, znala je.  Ali je rekla tiho
      On će doći.  Neophodno je da se ponekad sretnu i da pothrane umišljena uverenja..Da u svet snova mogu uči ako su dovoljno hrabri da istraju u svojoj nameri.
      Najednom. šumi šum koraka, odjek njegovog glasa. Pokušao je da prozbori par reči, dok je odlučno išao prema njoj.
     "Neću ti pružiti priliku da se predomisliš", prošaputao je gledajući je svojim sjajnim očima.
      Žestok osećaj zadovoljstva kada se prislonila uz njegovo telo naterao ju je da zažmuri i zaustavi dah.
      I dok je klizala dlanovima po njegovom vratu kako bi mu bila bliža... sa tananim glasom prepunim čari...reče. Ah. "Ne želim da se predomislim i priđe mu sasvim blizu.. i zadrhta od želje. Želela ga je, želela je njega i ništa drugo nije bilo važno.
      Obuzela ju je vrtoglavica u vrelom talasu. Uzdrhtala je kad su njegove usne napustile njene...Uz osmeh pun laskavih aluzija...Vatra koja je buknula otimala se kontroli...On je snažno zagrli i usnama se obruši na njen vrat...Osećao je kako njeno srce snažno tuče kao ludo... Snažno je uzdahnula kad ju je čvrsto obuhvatio... oči su joj se lagano sklapale.
      Poljubio ju je strasno prekrivši njene usne svojim...i tek onda mu je bilo jasno...Snaga osećanja i osećaj bliskosti. Osetio je kako joj telo odgovara na njegove pokrete.
      Pala je i poslednja barijera njihove samokontrole i postali su gluvi i slepi za sve ostalo koje je u njima izazivalo neslučeno zadovoljstvo koje se oslobađalo poput plime, sile kojoj se nisu mogli suprostaviti.  Ona i on celina u grmljavini koja je njima harala...Postojalo je nešto izazovno  neobično,za dosećanje, ali se  nije moglo sasvim razabrati...Dok su jedan pored drugog  jedan prema drugom tela sklupčana brzo  grubo, a onda nekako polako fantazija i dirljivost uživanja koje budi osećanje koje je i njih iznenadilo, a nije ih zadovoljilo.
      I dok je s tragom tvog postojanja lebdela na oblacima, oči su joj  laganim pogledom lutale po  tebi...i odgovarale na tvoje neizrečene misli.  "Ne nikad ranije...a proteklo je veoma mnogo vremena."Od tuđeg pogleda odrednici zalaska od kog je bežala ka tebi   za tebe   za sutra."
                                                                   ***

     "Znala si", ponovio je. I ti si isto osetila na početku one većeri, bio sam izabran da budem više od jednog "Ja" - Nit u prošlosti  nit u budućnosti...Oko suviše vešto i svetlo sa lepim doživljajem u čudotvornom vremenu... Priča nove nade....Seti se...Tako su prolazili dani, a onda i noći...
      I negde u njoj, dublje nego što je mislila, postojalo je saznanje da je ovo bilo neizbežno.
      I više ovde nego tamo dok se lagano saginjao zaklonivši mesečinu i skoro se na trenutak predao...U njoj eksplodira zadovoljstvo, vrelo i vrtoglavo...Zatrepta zbunjenim pitanjem.
     "Dobro, šta se to dešava?"
      A zatim tvoj osmeh...Voleo bih da su okolnosti drugačije, ali šta se tu može...Podigao si pogled, i razdražujuća začaranost oblaka koji nas je krio više ne postoji.. i na trenutak dok se moja  pažnja i dalje vrača na tvoju, rekao si: - Ah, da reće. "Možda tvoja sloboda dolazi otuda kao nešto od čega se moraš zvanično,  veoma učtivo oprostiti i doći do ruba nepoznatog...Ne želeći da mi kažeš i ono bitno.
      I kako to često biva, sve se poprilično zamrsilo.
      I nakon mnogih iskušenja i pogrešnih skretanja, dok je senka oblaka preletala preko moje glave.  Osetila sam novu stvarnost - saznanje da nada ne traje večno, ali da mogu živeti bez nje
      I, tad lagano, razdirući trenutak neodlučnosti, magične igre, života  varanja i sna. Bi odricanje od ljupke, naivne igre  Mraka i svetla...Zadivljen ulogom posmatrača tajne koju nosi u sebi.
      Za sreću ljubav i duševni mir...Da li je već kasno s tobom, čudnim čovekom...Tužno odmahujući glavom, upitala se  Dora. Kako je sve pogrešno "Ja sam volela njega i osudila svoj život...To saznanje došlo je iznenada, ali je u mojim mislima imalo svoje mesto...odavno se nalazilo tu...Sad mi je bilo jasno...Želja koju sam osečala...Zašto zašto? nežno sam  upitala...Neodgovorena reć, Vizija koja se zadovoljava ulogom posmatrača...Novo otkriće...Ipak nešto nedostaje...I tako sad smo ko leptir u letu  stara iluzija, "On i Ona. san ...čudan nemir...
      I ona i on dugi niz godina žive u istom gradu,  hodaju istim nepromenljivim ulicama...I dok vreme protiče  polako nestaju, kao da nikad nisu ni bili...
      Tišina - dugo čuti.  Očekuje - Dokle. "Dali bi se zaustavio"...A ona biće u rascepu između onoga što nije bila i onoga što je mogla biti"
      I tako "sukob srca i razuma jeste bitka"  A ovo je tek početak isprepletanih osečanja i želje...Trebali se vratiti unazad...Jeli to možda bila slučajnost?  Neki čak tvrde da ne postoji...

   "  Posvetih tebi." Ti koji nisi mislio da pišem o tebi.  Da,pišem (iako nisam ni pisac ni pesnik).
     I tako...Ima već neko vreme. Što mnogo mi skreće pažnju..kroz Zbrku osećanja  Zbunjenost i Zebnju. Naginje se šapuće, neizrećeno-nekazano ime tvoje, "Da".  prošaputala sam...
    Kroz odredište; Plave beležnice  Hronologije i kroz radost Srebrnih niti i s njihovim rastom. Sunčev zrak sklupčana svetlost svuda oko mene sa drugačijim, Ti, i danas imaš svu moć u zrakastom trzaju,   ti.  Što si bio, tamo ovde-tu  da bi učinio da mislim "Srecniji smo razdvojeni?" da bi ti bio ti.

Sidarta - Herman Hese, analiza dela

     "Sdarta"  je filozofsko literarno delo napisano kao proizvod pišćevog nadahnutog boravka u Indiji.
       Život, ljudi i običaji, duboka vera i mudrost ovih čvrstih duhom i bogatih umom ljudi su inspirisali nemačkog pisca.
       Tu, na tlu Indije,  on poćinje da razmišlja o suštini svega, o vrhovnoj mudrosti, jednoj i sveobuhvatnoj.
       Mudrost je jedna i ona se ne može ni od koga čuti niti naučiti,  samo ti je tvoja sopstvena duša može saopštiti - to je ono što je spoznao Sidarta, junak ovog dela koje je ustvari, "Potraga za sopstvenim Ja".  Prošao je sve i svašta u životu, i okusio sve arome i ukuse ovog šarenila koje nam se nudi.
       U Sidarti je lagano procvalo i sazrevalo saznanje, svest o tome, šta je zapravo mudrost,  šta je cilj njegovog dugog trajanja.

       Sidarta - Fabula
       Misaono jezgro u "Sidarti" čini klasična indiska religiono-dualističko shvatanje. Prema tom shvatanju čovek ima nešto u sebi što je izvan prostora, atman, dušu, koja je samo oblik pojavljivanja "najviše duše, Brahme je ideal potpunosti i savršenstava. On se ne može shvatiti ne rečima i umom, nego ljubavlju, radošću-celim bičem.
                                                                                              Herman Hese

     Ukoliko volite mudrost, bavite se istinom, proučavate i osluškujete svoje sopstveno biće i postojanje, onda je Hese pravi izbor za vas.
     Hesea ne može čitati svako. Mogu ga čitati oni koji se odvažno otisnu na put traganja za krajnjom istinom, koji žele da iskažu sebe na autentičan način,  koji žele da dođu do prosvetljenja.
     Samo kroz upoznavanje sebe samih možemo shvatiti i druge, kao i život oko nas. Čitanjem Hesea razmišljamo o suštini, menjamo se učimo.  Dobijamo viziju.
     Sidarta.
     Posle pohotne ljubavi, trgovačkog života, kockanja i rasipanja, Sidarta doživljava postepenu i razornu degradaciju duše, gubi duhovno, a poseže za materijalnim.  Usniva pticu,  simbol njegove duhovnosti,  kako umire.. Preplašen kreće na put za smislom, agavan samom sebi, u potpunom neznanju sebe i sveta oko sebe  Shvata šta znači Sansara,  kružni tok svetskih zbivanja, suprotno Nirvani,  ona ga dovodi do  ivice očaja kada, u pokušaju samoubistva, čuje glas, koji mu poručuje da može da dosegne OM, to jest, jedinstvo.
     Posle dugog sna, a metaforične smrti i rađanja opet započinje svoj hodočasnićki život, ali ovog puta učeći od reke   Reke koja predstavlja život, šapuće sve Mudrosti Sidarti, koji je ovog puta sazreo za istinu.  U reci je sjedinjeno sve, sve savršenstvo ovog sveta, reka krije glasove svih ljudi, neverovatna sličnost sa Vitmanovim stihovima.
     Reka mu daje i utehu i leći ranu kada ga napusti, sin, mlađi Sidarta.
     Priča o identitetu i smislu, prožeta mnogim mudrostima, daje nam jednu poruku: Život je reka, koja obuhvata sve osobine i sve ljude, i ne treba tražiti smisao van nje, već prepustiti se njenom toku, koji uvek vodi prema cilju, prema drugoj reci, ili moru...I opet će se tu sve stapati u jedno opirali se mi ili ne.
                                                                  Napisala. Ana Todorović Radetić 

Herman Hesse

           Opis romana "Demijan"
     Roman Demijan objavljen je prvi put 1919 godine, pod pseudonimom Emila Sinkera, koji je ujedno i glavni lik romana.
     Demijan je razvojni roman koji je napisan više u psihoanalitičkom ključu, pod očiglednim uticajem Heseovih savremenika, Frojda i Junga;  tema romana Demijan je takodje pitanje uobličavanja sopstvenog Ja, ali u kontekstu Superega (izraženog kroz prvobitnu porodicu i sigurnost  koju ona nudi, ali i strogost i nadzor), različitih pojavnih Alterega( od kojih su neki Maks Demijan,  Pastor,  Beatriče ili Frau Eva), Ida(iliti nagona) i naravno njihovim pomirenjem putem različitih mehanizama preživljavanja.
    "Stvari koje vidimo", reče Pastor blago  su iste one stvari koje postoje u nama. Ne postoji druga realnost osim one sadržane u nama. Zbog toga toliko mnogo ljudi žive nestvarne živote. Oni uzimaju slike koje vide van sebe kao realnost i nikad ne dopuštaju svom unutrašnjem svetu da se ispolji.  Može se biti srećan i tako. Ali jednom kad spoznaš drugačije tumačenje, više nemaš izbor pračenja gomile. Sinkeru, put većine ljudi je lak put, naš je težak.
     "Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo,  poneko jasnije,  svako kako ume.
      Svako nosi do konca ostatke svog rođenja,  sluz i ljušturu jednog prasveta.
      Poneko ne postane čovek nikada, već ostaje žaba, ostaje gušter,  ostaje mrav.
      Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svaki je hitac prirode uperen ka čoveku.
      Svima nam je zajedničko poreklo, majke naše,  svi mi potičemo iz istog ždrela,  ali svako kao pokušaj i hitac iz dubina,  teži vlastitoj svrsi.  Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da tumači samo sebe samog".
     "Svaki čovek je biče dvojnosti, međusobno suprostavljenih sila.
       Nekad slučaj, a nekad svesna namera, odlučuje o tome kojeg će odabrati u kom trenutku.  Ali, bilo koji čovek, iako jedinka vredna pažnje, nikad nije izolovan sam."
        Herman Hesse "Demijan"