петак, 7. фебруар 2020.

...Arapska ljubavna poezija

  

Ljubavna poezija iz pera - Nizar Kabani  (rođ. 1923; Sirija)

                       Ljubljena Moja
  
        Ljubljena moja
       Ako te o meni pitaju
       Jednoga dana
       Ne oklevaj
       Reci im
       Puna ponosa:
       On voli mene
       Voli me
       Silno...

      Mala moja
      Ako ti zamere
      Jednoga dana
      Što skratila si kosu svilenu
      I razbila mirisnu posudu
      Kosu negovanu
      Kroz mesece čitave s ljubavlju
      Kosu što beše
      Kao leto zemlje moje
      I razvejavaše
      Senke mirisne...
      Reci im samo:
      Skratih je
      Jer onaj koga
      Volim
      Kratku voli je

     Gospodarice moja
     Kad plesasmo
     Pod svetlošću sveća
     Prozračni ples
     Klavir pretvori
     Za trenutak
     Naša tela
     U sjaj i blistave zrake
     Svi mišljahu da u mojoj ruci
     Podrhtava leptirica
     Koja tek što nije poletela...
     Spokojno samo igru nastavi
     Na grudi moje glavu prisloni
     I tiho šapni puna ponosa
     On voli me
     Voli me
     Silno

    Ljubljena moja
    Ako do tebe stignu glasi
    Da u meni ni slugu ni dvorova nije
    A ruka mi
    Dijamantsku ogrlicu ne krije
    Da njome tvoj tanani vrat obavije
      Reci im sva ozarena
    Ljubavi moja prva i poslednja
    Reci im: Ta meni je dovoljna
    Ljubav njegova silna
    Hiljadu puta voljena
    Ljubav je moja očima tvojim neizmerena
    Doveka će biti ona najveća, najveća... 
    

четвртак, 6. фебруар 2020.

Ohrabrenje i izazov

                           II deo Plave beležnice
                           - Srebrne niti XVI deo


     Sanjati nemoguč san
     Nositi tugu zbog odlaska
     Goreti od nemoguće temparature
     Otići gde niko ne odlazi. - Žak Brel.
   
    Prepoznala te.  Prepoznala. Isti si. Jedan te isti Ti. To si zaista bio Ti.
    Želiš li znati čime si joj to dao do znanja?
    "Sledi jedan novi On, "ali" koji je u fazi nestajanja, jedan Ti "ali" koji si samo ovde zato da bi pokazao kako više ne postojiš.. I na kraju je upravo zaćuđena sreća u njoj,progovorila  sopstveni glasom
     A znala je i zašto.  Da ili ne;  crno ili belo,  ispravno ili pogrešno - istina nije bila jednostavna. Nije jednostavna i ne sme nikad da je izbegava, ma koliko da je boli.
    Sa rukama ukrštenim iza glave, primetila je da su se promenili - izgubili sjaj snovi  slobodni i beli koji slobodno prolaze i kao da hoće da kažu: "Ima li ikoga ovde ko bi ponekad hteo da ljupko gleda oko sebe."
     Al' sve je tek trebalo da počne...Njih dvoje.
     Međutim.
     U njemu je bilo nečega što je raspaljivalo njenu maštu.
     Ipak.
     U koliko se više ne sećaš kako si je opisao...Samo, ovog puta potsetiću te: "Da otmenom arogancijom  prikriva nesigurnost,  da je živahna puna temparamenta,  ratoborna...i...Po ovom tvom kratkom opisu verujem da bi je trebao moći naći.
     Naravno! Al' samo je zaboravila da napomene da voli i tvoje  osećajno ograničenje...
     Drugim rečima. Šta god da kaže danas o Tebi, ispašće nekako banalno poput kakve fraze. Ipak pokušaće sad na neki drugi način. Ispričaće Ti kako je Tebi...ustvari njoj bilo sve vreme sa tobom,(uz pretpostavku da si nešto osećao...).
     Iznenađenje.
     Je li ti žao što si je video?
     Na koga si mislio dok si razmišljao o gorećoj vatri.
     Konačno.  Kako provodiš vreme.
     Ti znaš da ona stvari nazivam njihovim pravim imenom..."Ohrabrenje i izazov i odgovor izazovu."
     Posledica nesavršenstva , mrak usred dana,
     Postoji samo ono što misli,  vidi i na šta reaguje.
     Zanimljivo zar ne.
     U neku ruku neodlućni ipak. Dakle evo i vas.

                                               Ohrabrenje i izazov
                                               - zašto je tako?
     U trenutku kad si joj davao nadu, uvidela je neke tvoje slabosti.
     Čitava stvar u vezi tebe joj se otvorila pred očima.
     Pošto nije imala strpljenja da izučava tvoj lik kroz prizmu prolaznosti...Bila bi težak početnik..al' ipak Ti bi pravo osveženje...Htela je nešto da ti predloži.
     I baš one većeri to se desi.
     Emocije i vreme u osnovi po njoj su isto.
     Bez uvrede,  - Zašto si se predomislio? Da pogodi.
     Želeo si nešto drugačije.
     Zna da je ovo već drsko.  Veoma drsko.  Ali nije mogla a da se ne upita imali istine. Da je savršenstvo statično i nepromenljivo...A ukoliko bi došlo do promene to bi bila posledica nesavršenstva, nesavršenog ili? podsetije...
     Ipak u jedno je bila sigurna. "Starija po godinama i do zla Boga mudrija. Šta si očekivao?"
     Kakav odgovor srebrnih niti...O ljubavi? A ljubav, kao i smrt, nemože da se izbegne, niti joj se može prkositi. Nikada kao što nije mogla da se odupre sledećem otkucaju svog srca.  Snovi su prolazni... nastavila je da korača, "malim koracima" koji su od nje zahtevali neizmernu hrabrost i izdržljivist...
                                                                   ***

    Ono što je znala, nije mogla objasniti.  Nije znala šta je, ali tu je, kao da joj se um razbudio.  Sve je izgledalo kao igra u kojoj se zna početak i kraj.
     Razumni nastavak
     Otvorila je oči i videla da je On pažljivo gleda
    -Jel dobro pitao je.
     Blago rečeno, - probaj
     Tiho zveckanje pribora za jelo za susednim stolom dobovalo joj je po glavi kao grom iz vedra neba.
     Preletela je, pogledom preko vinske karte koju si držao u ruci.
     Šta kažeš?  Nije odmah odgovorila, ali njeno omiljeno vino je Kaberne Vanguard 29 a obožava  i Kvintes Meritas...
      Zvuk tvog glas je trgnu....
     Čini mi se da imaš tajnog obožavaoca, udaljenost te više ne privlači.
     Bio si u pravu.  U dubini duše znala je da nisi sasvim pogrešio...Dosad nisi pogrešio.
     Primetila je. Jeste da te se ne tiče, ali bio si pomalo radoznao i samo si nagađao.
     Tek počinje .U zamršenim mislima, teško je biti sam. A u blizini - na putu je da zasvetluca... neko pomešan sa vazduhom  posmatra prostor  desno i levo a, ispred njegov lik joj se širi pred očima al' već dugo čeka- čeka- čeka...A samo je jednu dve ili tri noći zalutao zabunom...
     Čula je ponešto o njemu. Svideo joj se.
     Kratko je pogledala u pridošlicu, dok je prilazio vašem stolu. Pristojno  mu se nasmešila. - a Ti si se rukovao...tvoj znanac ? pitala je...Naravno, rekao si.
     U tom  trenutku je znala da je nešto izgubila, samo nije znala šta.
     Bilo je to poput iznenadne oluje koja je nosi na sve strane, sve dok više nije mogla da se bori da bi se spasila, dok nije ostala nasukana i začuđena...neznajući šta je u njoj najbolje.
     I kao kroz maglu.
     Nije mogla da veruje.  Ali vrelina koju je odašiljao nežno sporim korakom prišunjan,  prenosila je sasvim jasno značenje...Uzevši je pod svoje okrilje blagosti...Glasno uzdahnu kad je njegova čvrsta ruka uhvati za ruku i nežno joj šapuće u blizini glave.
     Rastavljenih usana nastavila je da bulji u njega...Njega   sa izražajnim licem  i u trenutku svaki razum izbi joj  iz glave.
     Sramežljivo ga je   gledala, svesna njegovih nedokučivih očiju na njoj. Osećajući privlačnost koju nikada do tada nije osetila ni prema jednom  muškarcu. Ali začudila  se zašto je on svu svoju pažnju fokusirao na nju? "Nešto nije uredu?"
     Zapravo. Ulovio je njen znatiželjni pogled.  Klimnuo glavom u znak razumevanja i osmehnuo se.
     Nešto kasnije. Udaljavajući se...Uvukla je vazduh kroz zube a na srce joj se spusti težak kamen
     Želja i ljubav nije isto
     Tri reči - ljubav,  želja i nada. Tako je počelo.
     Smešno.Ali nevidljiv njegov dah  ne može da se smeje. Ironija je u tome što su se njeni snovi i želje već oprostili od jalove nade.
     Iznenada.  Otvorena i izazovna njegova odlučnost je iritira.
     Zaboravljaš gde se nalaziš , užarenim pogledom reće Ti..."Radi se o dostojanstvenom završetku"..."Ništa ne traje većno pa tako ni ta bol što te je lomila na pola"...S osećanjem u jednom smeru koje te je unutar tebe same zaključavalo i gušilo.
     Nepopustljiva si - rekao je.
     To je  tvoj utisak...
     Ali je bila radoznala da čuje šta želiš da joj predložiš...Procenjivački ga odmeravajuči od glave do pete nekoliko puta. Ipak, nije ga  posmatrala pohotno, već sa odobravanjem...Bilo joj je jasno da je to naizgled grubo zadirkivanje posledica kratkotrajnog poznanstva...
     "Nadala se da  nisi razočaran što je donekle prisna sa pridošlim gospodinom...Čula je njegov glas prepun veselja...Veruješ da te on- gospodin, razume i da će te celu noć držati u raju... Bila bih polaskana  rekla je uz osmeh. - Mislim da je pravi gospodin  -  dodala je ljupko...Nadala se da je sad i Ti razumeš, da se je ..  lepo i jasno izrazila .
     Tako je, ali nekako drukčije.
     Kako to? upita On...
     Drukčije je zato što nismo ljubavnici...
                                                                       ***

    Uostalom. I  njeno srce je žudelo da se upusti u vrtlog koji bi joj na kraju pružio, ako ne osećanje potpunosti, onda makar opojno  sećanje kad se sve završi i kad ponovo bude bila sama,
    Bila je previše uzbuđena i uznemirena dubokim emocionalnim razmišljanjem.  Emocije su joj isplivale na površinu.
     Imala je dovoljno vremena za razmišljanje.
     Pristojna porcija zbunjenosti, nije uopšte loša...Ali obzirom da je neprestano bila na oprezu, odmeravala je svaku reč i procenjivala svaki pokret.
     U redu
     Sigurnost,  podrška,  izazov...Lista je nepotpuna...Dakle.  Nije želela da ti bilo šta duguje, ali si je naterao da ti bude zahvalna,,,I nikad ti ništa nije promaklo? Niti si ikada išta prevideo ili zaboravio? "Nisi zaboravio da ona nije stvar - i da ima svoje ime"(u pitanju je gospodin)
     Razmišljanje o gospodinu - Ko god da je on , šta god da  učini ili će učiniti u budućnosti ona će o njemu razmišljati.
     OK, imaš pravo. Podigao je ruku pokazujući da ga je zainteresovala svojom izjavom...Ozbiljno je pogledao, a radost mu se čitala u uglovima očiju. - U pravu si. I nemoj to nikada zaboraviti...Da sam tip čoveka koji ne bi ženi koja mu se sviđa to i pokazao, ili joj čak u lice rekao "sviđaš mi se!"
     Tihim glasom  mu je rekla "Gospodin je ona sorta muškarca koja zavoli samo jednom u životu"
     Oboje su se nasmejali i on je bez razmišljanja privuće k' sebi i čvrst zagljaj.
     Ponekad, kad je napisala "Ljubavi moja."
     Nemoguće je verovati. E. Sme li se nadati?
     Živeti i voleti.  Poljupce, poglede ili noći ljubavi...Ili ipak. već oseća olakšanje zbog izgovorenih stvari koje je već dugo nosila u sebi.
     Čudno al' nije joj uopšte neugodno zbog toga...I želi  da Ti još i ovo otkrije?
     Nemir i nesigurnost. Nade i čežnje, uprkos melanholiji i ljubavnoj patnji, al' duboko u srcu bila je srećna u svakom trenutku, obzirom da je upoznala Tebe.
     Da li je pratiš? Slobodno me prekini ako nešto želiš da pitaš. I meni je bilo potrebno neko vreme da sve shvatim, reće Ona.
     Ali... Ti znaš šta ja želim?
    "Preživeti sve još jednom, prisvojiti i sačuvati"

    "Niko ne može dočekati zoru a da ne prođe putem noci" - Halil Džubran

     Da
     Stajala je mirno i gledala ga kako joj sporo prilazi, a u umu joj je sve vrištsalo u tišini. Nije smela da dozvoli da  i on sazna! Plašila se. Taj mrak duboko u njemu, ta nemilosrdna okrutnost, primoraće ga da upotrebi saznanje o njenoj ljubavi protiv nje, a ona nije želela da mu to dopusti.
     Uz sav njen bol...hladnoća bez milosti...ne bi uništila njenu ljubav prema njemu, ali bi na kraju uništila nju.
     Veoma svesna toplote i snage njegove ruke, pokušavala je da se koncentriše na nešto drugo. Ali, bilo joj je teško.
     Nasmejao se svojim dubokim glasom, sedeći na ogradi balkona da bi mogao da je vidi. Bio je tačno ispred nje i razdvajalo ih je tek par metara...Ovaj put zadirkujući je, pre nego što je ugasio opušak cigarete "I moj deo je lak" Glasno je udahnuo vazduh i u glasu mu se više nije čulo zadirkivanje kada je izgovorio par jednostavnih reči. Zar vam nije  čudno da ste me zaintrigirali?
     "Ti si sve ovo pretvorila u borbu", rekao joj je, a glas mu je zvučao sve više besno i napeto. "Nisam želeo da to bude tako, ali ako ti želiš, ja znam kako da se borim."
     Ovog puta nije pokušala da se oslobodi njegovog stiska, jer je znala da će je njegova snaga poraziti.
    


понедељак, 3. фебруар 2020.

žudnja


                
                   iz Plave beležnice
                  -srebrne niti XVI-deo

I u ovoj noći
Dođe i do mene
Skrivena samoća
s pohotljivom igrom
Zablude svih nada
Da raspali vatru
od Ljubavi dublje
na ivici srca
na uglu usana.

субота, 1. фебруар 2020.

..Arapska poezija - Halil Džubran

    
     Libanski, Pesnik, filozof, slikar Halil Džubran.
     Smatra se za jednog od najistaknutijih arapskih pisaca, kako svog vremena, tako i današnjeg, a sam njegov život, prožet je susretima sa velikim umovima, slavnim ličnostima i izrazitim emotivnim amplitudama, učinio je podjednako zanimljivim i izvanrednim njegova pisana dela, kao i same okolnosti njihovog nastanka.
     Bio je višestruko nadarena ličnost i ostavio je osobni trag u svetu književnosti i kulturne baštine. Pošto je u svom književnom i likovnom stvaralaštvu bio podjednako otvoren i za istočna i zza zapadna mišljenja i pevanja, često je ukrštao i uzajamno oplemenjivao najrazličitije duhovne pravce. Njegovo izuzetno književno delo obuhvata pesme, pesme u prozi, parabole, priče, i aforizme.
     Najpoznatija dela su mu; Isus,  Isus sin čovečji,  Prorok,  Prorokov vrt,  Plavi plamen,  Glas učitelja,  Slomljena krila,  Lutalice,  Bogovi zemlje...

     Poezija: - isečak iz pesme "Tvoja Misao"

               Tvoja Misao
Tvoja misao je drvo duboko u tle
tradicije čije grane rastu u snazi
neprekidnosti.
Moja misao je oblak koji se kreće u prostoru.
Ona se preobraća u kapljice, koje, kada padnu,
obrazuju potok koji peva svojim putem do mora.
Zatim, on se diže kao para prema nebu
Tvoja misao je tvrđava koju ni munja ni oluja
ne može da potrese
Moja misao je nežan list koji se povija u
svakom pravcu i nalazi zadovoljstvo u svome svijanju.
Tvoja misao je stara dogma koja ne može
tebe da izmeni niti je ti možeš izmjeniti.
Moja misao je nova i ona me ispituje i ja nju
ispitujem ujutrom i večerom.
Ti imaš svoju misao a ja imam moju.

Tvoja misao te nagoni da se vezuješ za
bogastvo i uglednost
Moja nalaže da se pouzdam samo u sebe.
Tvoja misao podržava slavu i pokazivanje
Moja me savetuje i moli da odbacim uvaženost
i da je smatram zrncem peska bačenim na obalu
Večnosti.
Tvoja misao u tvoje srce usađuje drskost i nadmočnost
Moja u meni usađuje ljubav za mir i za
nezavisnost.
Tvoja misao stvara snove o palatama sa
nameštajem od sandalovine prošarane sa
draguljima i posteljama načinjenim od upredenog
svilenog konca
Moja misao govori nežno na moje uši: "budi čist
u telu i duhu cčk i ako nemaš gde da spustiš svoju glavu.
Tvoja misao te podstiče da težiš za titulama i položajima
Moja me bodri na skromnu službu.
Ti imaš svoju misao i ja imam moju

Tvoja misao govori o ženi lepoj, ružnoj
čednoj, bludnici, intelegentnoj i glupoj.
Moja u svakoj ženi vidi majku, sestru i kčer svakog čoveka
U tvojoj misli postoji samo pojam bogatog,
siromašnog ili prosjaka.
Moja misao drži da nema bogatih već
samo  čovekov život, da smo svi mi prosjaci
i da ne postoji dobrotvor osim samog života.
Ti imaš svoju misao i ja imam moju.

Ne mislite da možete upravljati putem ljubavi jer ljubav, vidi li da ste vredni toga, i  upravlja vašim putem - Halil Džuvran

петак, 31. јануар 2020.

Kineska poezija

          Kineski pesnik Bei Dao - što u prevodu znači  "Severni otok",  zapravo je pseudonim danas najpoznatijeg savremenog kineskog pesnika.
          Zhaoa Zhenkaija
          Bei Dao je u poslednih desetak godina jedan od najpoznatijih svetskih pesnika čije su zbirke pesama i prozni radovi (prvobitno pisani na kineskom a u poslednje vreme i na engleskom) prevedeni na pedesetak jezika i objavljeni u brojnim i velikim izdanjima, pa se već nekoliko godina uzastopce nalazi  u najužem izboru kandidata na Nobelovu nagradu za književnost.
   Izvor, Voja Šindolić

   Poezija Bei Dao

          Izvor
   Sve
   Sve je sudbina
   Sve je magličasti oblak
   Sve je nezavršeni početak

  Sve je prolazno traženje
  Sva patnja je bez tragova suza

  Sva sreća je bez osmeha
  Svako viđenje je prvi susret
  Sav govor je puko ponavljanje
  Sve što je prošlo sačuvano je u snu
  Svako viđenje je prvi susret

  Svaka nada ima objašnjenje
  Svaka erupcija trenutak mira
  Svaka smrt dugotrajni eho. 

среда, 29. јануар 2020.

...Vilijam Šekspir sonet 139


"Oči su ogledalo duše. U očima čoveka možete videti njegov unutarnji svet - borbu, patnju, sreću, ljubav brigu.  Zato ne bežite od tuđih pogleda, i ne plašite se da ljude gledate u oči.

                  Ubij Me Okom
                   - sonet 139 -

          Nemoj da tražiš da pravdam zlo ikom,
          što mom srcu svirepost nanosi;
          Ne ranjavaj me okom, već jezikom,
           bez lukavstva me porazi, pokosi.

        Reci da voliš drugog al' kraj mene
        ne daj svom oku da na druge stane;
       Što da me rane tvog lukavstva sene,
        moć ti je jača od moje odbrane.

        Evo pravdam te: a, zna moja draga
        da su joj oči dva dušmana moja,
        te ih okreće sa mog lica blaga
        da strelja druga lica, bilo koja.

       O ne štedi me, već sam mrtav  pala,
           ubij me okom, oslobodi me bola.

понедељак, 27. јануар 2020.

Glas pesnika - Halil Džubran

  
Pesak i pena

Ovom obalom koračam večno Između peska i pene
Plima će izbrisati tragove mojih stopala.
Vetar će razneti penu.
More i obala postojaće večno.
Jednom zahvatih maglu rukama.
Zatim otvorih šaku.
I gle magla postade crvom,
Stegnuh, pa ponovo otvorih šaku,
I nađoh pticu.
Stegoh, po treći put otvorih šaku,
Na dlanu beše čovek
Tužna lika
Zagledan ka zvezdama.
Stegnuh šaku četvrti put,
Kad je otvorih
Ugledah u njoj samo maglu,
Ali začuh
Najlepšu pesmu

субота, 25. јануар 2020.

Šekspirov sonet 108

                  
slika Mihaly Munkacsy
                   Šekspirov sonet 108
                   Prepevao Stevan Raičković

Šta može um mj prem da napiše
Da duša reč već nije rekla svoju?
Šta da se rekne i novo i više
Da mi izraz ljubav i čar trvoju?
Ništa, moj druže. Al izjave rane;
Da si moj, a ja - tvoja da sam, govorim
Kao molitvu, reč po reč, kroz dane.
Jer, kad je večna ljubav kojom gorim -
Ona je nova, iako je stara:
Ko pre - duboka: bora joj ne škodi,
Ni zub vremena - jer ona pretvara
Starost u slugu i na to je svodi.
Ona kao nova rođena
Kad ostarelost misli da je - sena.

петак, 24. јануар 2020.

Njen poslednji pokušaj

                             
                                II deo Plave beležnice
                                Srebrne niti XIV-deo

      Tebi ću reći, kao što sam već često izgovarala ranije.
            "Ne žuri pravi muškarac će doći na kraju."
                                                                  - Džejn Ostin

      Ja... Opustila sam svoj stisak.
      Dozvolila je sebi da bude to što jeste, a Tebi da budeš ono što jesi.
      Energija njenih misli ne nestaje bez traga
      Juće, u prošlosti - a možda i u  budućnost...teško je to reći.
      Al', nakon buđenja zaboravila je svoj san.
      Pre tog sna? Bio je predhodni san?... A možda si "Ti", bio taj san?
      Iskreno se nadala da nije izgledala uznemireno koliko se osećala kad si Ti, u pitanju. Vešto je otkrila tvoje motive i samim tim postala još veća enigma za tebe...Smatrajući da je najkraći put između tebe i nje prava linija istine. Ili...
     Može li uopšte biti drugačije.
     Neobično. Kroz dijalog u mislima stvorila je svoju vlastitu stvarnost. Između "Tebe i Nje", bez prečice, jer prečice su uglavnom bolne.
     Znala je da vaša stvarnost ima dve strane. A. Zapravo bilo
je sve prilićno jednostavno.
     Sa žaljenjem se osvrtala na prošlost, a sa strahom je gledala u budučnost, svesno oblikujući svoju stvarnost.
     U svakom slučaju
     Ti. Bio si zbunjen reakcijom na nju, i s' tvojim prvim nagonom koji je bio pokušaj ka kratkoj trenutnoj intimi sa njom.
     Nešto uznemirujuće razvoj događaja, kreće se ko filmska vrpca i sa njenim razumom predstavlja posmatrača. da bi generator ideje, mogao da bude više od kratke romanse avanturiste sa novom verzijom starih kockica koje nestaju bez traga... A intima bez znanja retko kad nije donosila nevolje...I ti si to znao.
                                                              ***
     Duboko je izdahnula i ponovo udahnula, kao da se prisetila da treba da diše.
     Jesen je.
     Nije žurila.
     Još neko vreme moći će da se pretvara kao da se ništa nije dogodilo.
     Što je manje verovala sebi, sve više oseća da je pronašla svoju istinu? Osetila je svojim umom -Novo pitanje. Ljubav koja podjednako greje i sagoreva, sirovu strast i požudu...Ponesena nije osetila to i u svom srcu.
     Za nju.
     Godine su hronologija dobro čuvane tajne koju je ona već odavno shvatila. Konkretno. Tiho, ne podižući pogled pomislila je.
     "Da li će je prošlost osloboditi ili privući?"...A ona ipak sve poćinje da zaboravlja.
     Izvukla je ruku i ozbiljno ga pogledala.
     "Neveruješ?" Naglo je ustala i odmakla se, od iznenadnih tamnih oblaka koji su se pojavili u njegovim očima.
     "Zaboga, ti mi i dalje ne veruješ!"
     "Čak i sada?" U glasu mu se osećala napetost.
     Teško je odustati od ljubavi, reči joj zbogom okrenuti leđa i otići u budučnost, gde sigurno nećeš ti biti sa onakvom ljubavlju kakvu sam sa tobom imao.
     U jednom trenutku, shvatila je da nisu promenili temu ali ju je putanja razgovora zaintrigirala.I dok je u svojoj glavi pravila mentalne zabeleške pokušala je da nađe   naćin da kaže dosta onom što se činilo promenljivo...uklapajući i ljubav u zbunjujuću jednačinu.
     Njena smirenost je nestala kada se pojavio onaj drugi veličanstveni muškarac - sa razdraganim očima koje su caklile ispod naočara i sa poluotvorenim usnama. Odmahnuo je glavom i osmehnuo se.
     Pokušala je da ti kaže da koliko god njena osećanja prema tebi su bila snažna...njegov moćan osmeh, uništio je sve što ste ti i ona imali?
     Iznenada ju je tako snažno  zagrlio, kao da pokušava da je otrgne od tebe.
     Krenuo je, ali je zastao i ponovo je pogledao.
     Hmmm? Nije želeo da se suoči sa činjenicom da od njih dvoje, on je drugi?( a u stvari:" nije bio ni prvi ni drugi on je bio rasuta svetlost juće bez danas i sutra...ono što nije ni blizu ni daleko...on je bio suština starih idila na novi način - senka i mir?"...Pomogao si joj da te lako prepozna, verovatno lakše nego što si hteo.  Jasno si joj otkrio da si njen broj jedan, "što je uvek i pretpostavljala. Želiš li znati čime si joj to dao do znanja?).
     I tako.  Jesen je a on je najbolje oružje koje može da iskoristi  najtopliji jesenji dan u njenom životu, i bez suzdržavanja prošlost da uništi.
     "Da. Ispalo je da negde tu i ona pripada - ako igde ikad bude pripadala?"
     Tenzija u njoj je bivala sve jača. Bilo je previše emocija među njima da bi bili stranci, a previše je godina prošlo da bi bili što drugo...Ignorisanje toga joj neće pomoći. U njoj se budila silovita želja sa pitanjem "Izvini molim te, Još nisam shvatila ko si ? - Oh, zaboga, šta se desilo ? sa udaljenim odjekom patnje, žalosti i gorčine...bivali su suviše konfuzni sa prazninom i otupljenošću koja se nije povlačila..
                                                             ***
     Znači, sve vreme si bio ovde?...Bilo je jednostavnije da si joj rekao..Jer vremenski prostor imao je mesta za dvoje.Ako to po tebi nije bilo u  redu, onda sa ove vremenske distance nije bilo ni fer...
     Nagnuo se nad njom pokušavajući da joj pomogne.
     Način na koji ju je gledao, govorio joj je da očigledno samo kupuje vreme, skoro kao da čeka da ona nešto kaže, i otvori vrata njegovoj ponuđenoj joj ruci.
     Okidač je izvučen i samo je pitanje vremena kada će biti skupa.
     Veoma nežno. Dovoljno taktično je izgovorio. Znam. O, da, znaš i ti. "Ne možemo promeniti ono što biti mora..." I s licem veoma blizu jedno drugom, želeo ju je onakvu kakva postaje a tako se je i ponašao...naginju ći se nad nju pridržavajući joj rukama gavu...Kavaljerski, kako se uvek ponašao kada je u društvu žene...Zabacio joj je glavu unazad kako bi mogao bolje da je vidi. Obavio je to tako lako, bez emocija.
     Jako dugo se nije pomerala, samo je zurila u njega. Zatim "Nemoj svemu da pridaješ previše važnosti", u šali je rekla...Znala je da hoda po ivici i da mora da ima savršen balans...
     "Čemu žaljenje?"
     Njegovi prsti su bili snažni ali nežni. Koža mu je bila veoma preplanula. Tu vrstu preplanulosti nije bilo moguće dobiti ležanjem na suncu.
     Ali. Osećala je hladnu jezu. Pokreti su mu bili usporeni, delovao je smireno dok joj je temparamentnom bliskošću praznio mozak.. Odgurnula mu je ruku i ustuknula jedan korak unazad.
     Ali među njima  sad su stajale propuštene godine, i za nju su te godine bile pune događaja i emocija koje su zauvek promenili nju kakva je mogla biti...Oklevala je, a zatim čvrstim tonom dodala..."Duguješ mi. Duguješ mi vreme koje si uzeo a da nisi otišo."
     Njegov prijateljski način nove neočekivane mogučnosti bio je pokušaj da je natera da se opusti i postane manje oprezna, kako bi uvideo stvarnu prirodu njenih osećanja.
     Kakav čudan preokret
                                                            ***
     Šta ako...?
     Prisetila se. "To je suludo"... Obrušio se nad njom dok je ona mirno čekala..."
     Konačno se usudila. "Naravno!"  E pa sad ću pokušati da odolim njegovom udvaranju.  Uzmicala je, i pošto je u njenom ponašanju uočio odbojnost stao je.
     Ohrabrila se u sebi i odgovorila na njegov pogled sa onoliko smirenosti koliko je uspela da prikupi. Ipak. Nasmejala se uprkos svemu...
     Trenutno su emocije bile zbrkane i konfuzne...Bol, gubitak ogorčenost, ljubav, snovi, udaljenost, žudnja...sve je to osečala, a bila je sigurna da je i on.
     Dašak olakšanja - uprkos svemu - drvo je olistalo. Al' negde ispod suve, ispucale kore i krtih grana  još uvek je postojala neka žila života. Naravno to nije bila nova emocija, ali ga je ipak uznemiravala više nego inače i delovala mu je  pomalo nejasno.
     Posmatrala je i slušala.. Visila je u vazduhu zato što nije pogledala dole...I sve dok ti nisi rekao nešto , što joj je uključilo alarm u glavi, i tad je videla da ispod njene ljubavi tad nije bilo ničeg osim cirkusa za utočište...Sa prepoznatim posebnim tonom u tvom glasu, i to ju je trgnulo.
     Počela je da misli da ne treba ni sa kim više da bude bliska...Kao sa njim pre mnogo godina. I pitala se da li je ostala nakon svega dužna samoj sebi...Plašeći se da je njeno osećanje... jedina spona sa prošlošću?
     A sada pogledaj , ali požuri, napravi neko neobuzdano  puno mašte malo čudo da bi joj privukao pažnju.
     Učutala se nejasno zbunjena. Već je izgubila svaku nadu da će doći... Ali On je znao da hoće."Možda, kasnije, uvek je tako govorio. Ali mnogo kasnije biće prekasno, to su znali oboje...A onda dok je izdaleka dopirao nejasan glas jedne od njegovih uobičajenih priča...Privukavši je još bliže u znak ljubavi, potrebe i očaja...Ja ću,  ja ću, rekao je i odmah zaćutao je osluškujući...i učinilo im se kako u tišini, koja je nastala...čuju neki drugi glas, čudno različit koji je u njima palio neko novo svetlo.
     Ukratko
     Polako, polako! Najzad je shvatila...Njena ljubav bi urezana u svaku njenu čeliju...
     Dakle, gde je On"...Ponekad tako odluta sama. Očekuje da će se pre mraka vratiti sutra.  Nadala se da hoćeš. Zaista se nadala.
     A ako se ne vratiš?  Ostaće ona zaista prijatna spona između tebe"Juće"...s' osećajem bliskosti koja će trajati još dugo, dugo, dugo.
     Izraz lica joj je sad bio potpuno ozbiljan, a oči trezvene. Biče malo više oprezna...I potpuno svesna bola jučerašnjega dana i s onim što je u njenoj žili života slabo vidljivo a još uvek pulsira s' previše boli unutra...Kasno je, kazala je...Ipak sve je nestvarno
     Osetila je...Prigušen   korak koji se i dalje otvoreno i uzbudljivo udvara...Korak  zavodnika  podrugljivo hladnog..Ošamućena i zbunjena, pažljivo i dugo je gledala čudesno lepe blede nočne oblake kako klize nebom ne ostavljajući za sobom trag vredan pamčenja..
     A...Ti..  razborit,  slućajno ponekad... podigni glavu, pogledaj ne žuri...
     
    


           

субота, 18. јануар 2020.

Književnost - Šekspirovi soneti

Prvo izdanje Šekspirovog soneta iz 1609 g.
                  Šekspirovi soneti

     Šekspirovi soneti obuhvataju 154 pesam u formi soneta, čije su središne pesme prolaznost vremena,  ljubav, lepota i moral.
     Soneti pisani u formi od kontrena i kupleta, podeljeni su u tri grupe.
     Prvih 126 soneta su upućeni mladiću,
     26 crnoj dami, a poslednja dva soneta se odnose na boga ljubavi Kupidona
     Prvih 17 soneta su posvećeni mladiću od koga Vilijam Šekspir traži da se
oženi i ima decu da bi načinio svoju lepotu besmrtnom, prenoseći je na sledeće generacije u nizu sledećih sonata pesnik pokušava da mladiće učini besmrtnim preko svoje poezije, naglašava temu usamljenosti, smrti i prolaznosti  života i kritikuje mladića, zato što uživa u poeziji suparničkog      pesnika.  U poslednjim sonetama posvećenim mladiću ističe se ljubav, kao
rešenje smrtnosti.
     Sonet 127 - 152 su upućeni crnoj dami, njenoj tamnoj kosi, crtama lica i karakteru. Ova žena je  za  Vilijama Šekspira simbol egzotične lepote, i "svaki jezik će prepoznati da lepota tako izgleda".
     Istovremeno ona postaje i neka vrsta motiva koji prožima celokupnu nit pesničkog osećanja.
     Sonet 153 - 154 su slobodna adaptacija dve klasične grčke pesme. Oni su alegorijsko viđenje grčkog epigrama koji se odnosi na "Malog krilatog boga Kupidona".
    objavljeno: u Pero

     Sonet 8

     Hoću li te s danom usporedit letnjim
     Ti si krasniji i bliži si od njega;
     Svibanjske pupoljke stresu ljuti vjetri,
     I prekratak rok Imade letnja žega.
     Katkada prežarko sja nebesko oko,
     I često je zlatna put mu potamnjena;
     Sve se lijepo prašta s ljepotom napokon,
     Kad je robi slučaj il prirodna mijena.
     Ali tvoje vječno ljeto već ne svenu,
     Nit izgubi nad lepotom tvojom vlasti;
     Nit se smrt podiči da lutaš kroz sjenu,
     Kad ćeš s vječnim stihom u vrijeme urasti.
          Dokle ljudi dišu, ili oči sjaje,
          Dotle živi ovo i život ti daje.

             
    Šekspirovi soneti u srpskom ruhu ( Jelena Gavrilović)
    Na zamašnom i zahtevnom poslu prevođenja celokupnog Šekspirovskog opusa na srpskom jeziku godinama su što timski, što individualno, radila dva velikana srpske reči -  Sima Pandurović, cenjeni srpski pesnik,  esejista, dramatičar, kritičar i prevodilac, i Živojin Simić, poznati prevodilac sa engleskog jezika i leksikograf.
     Bilo kako bilo, pojava novih prepeva  Šekspirovih soneta u srpskoj književnosti svakako je dobrodošla, posebno ako potiče od stručnih, utemeljenih i " zanatski" obučenih prevodilaca. U svakom slučaju, Jelisaveta Milojević je  odabrala creme de la creme Šeksprirovih "Soneta", odnosno trideset onih koji važe za najbolje iz ovog opusa (tzv. "Veliki soneti), dok nam je Raičković podario svih sto pedeset i četiri.
     Na kraju ako kažemo da se put prepeva, po svojoj nepredvidivosti i magnetizmu, ne razlikuje mnogo od puta izvorne pesme ili orginala i koristeći se slikovito jezikom kojim se sam Raičković koristio, kada je opisivao ovaj proces,  možemo samo da konstatujemo da zahvaljujući toj čudnoj, imaginarnoj "papirnoj kuli" koju je naš pesnik izgradio svojim prepevom. Šekspirov duh još uvek snažno odjekuje srpskim jezikom. Ostavljajući prostora štaviše, upućujući iznova - novim prepevima.