Jednog dana - ne sad ( I deo)

                               

                                           II deo Plave beležnice
                                         - Srebrne niti XVIII deo


      "Paukova mreža s ljubavlju i pažnjom plete svog pauka."
                                                              Afrička izreka

                                                              I

     Znala je da se, Nova stvarnost ne dobija, već se ostvaruje.
     "Čekala je"...Dobro sad sam ovde. Bez trunčice oklevanja rekla je. A zatim je dodala.
     Neshvatljiva tišina, nemirne noći, oseća dodir većite borbe srca i razuma.  A onda je samo nestala...smešeći se..."Nekoliko godina kasnije zakoračila je ka Novoj stvarnosti.
     Na putu do srca, reči koje bujaju, zakloniše cvet za koji nije znala da postoji.
     U njenim očima napetost zamaskirana samokontrolom i kontrolisanim glasom. Svaki dan osluškuje da li će doći? "Za par sati."  ili bilo bi previše savršeno da bi bilo stvarno...Ali, nalet emocija ju je ošamutio i iznenadio. Unervozila se zbog sećanja koja su je u trenutku preplavila.
     Odmetnut od prošlosti:Čarobni susret lebdi u vazduhu i ukršta se sa zastorom dana, juće i danas u žeđi srca nežnošću prožet... 
     Osetila je kako se smiruje. Opušena sam. Opušteno,  uzalud je bežala, uzalud se opirala kiši ljubavi.
     Nije ličilo na nju da se ponavlja, pa joj se pogled skupio. Rekla je nešto što je već kazala sebi.
    "Ko hoće nešto da učini, nađe način, ko neće ništa da učini, nađe opravdanje. -(Pablo Pikasao)
    Samo je ...nekako zvučalo mnogo gore kad je čula . "Jednog dana ". Kratak pogled bio je dovoljan da raspali bol  promene stav prema njenoj ljubavi.
     Teško joj je bilo da shvati "ljubav postoji u nečemu s' čim se nosi i  ne može pobeći" a to je prošlost s prislonjenim prstom preko očiju...S' kojom je spojena nedokućivom tajnom vezom divlje ptice u kavezu koja traži utočište u pobuni tišine, pomislila je i osmehnula se u mraku...
    Zapravo, njene reći su govor protiv nje. A opet. Nije mogla da kaže da nikad nisi bio ovde.
    Konačno.
    I maestralno reće glas tišini...Da li je odlućila šta će biti kad naiđe "Uragan sa munjom i gromom."- Od njega neće moći da se sakrije. Taj razgovor je odzvanjao u njenom mozgu dugo nakon što je mogla da čuje..."Nije li sve to do sada bilo iskušenje?"...
   Iznenadio ju je taj jedan glas što stalno remeti tišinu. A istina je bila mnogo kompleksnija od iskušenja.
     Dugo je stajala i gledala...a u očima joj se naziralo oklevanje. Zatvorila je oči i progutala knedlu koja joj je stajala u grlu..
     Samo što, prošaputala je...sve ovo je pitanje moje savesti.
     I u trenutku je shvatila da ništa nije zaboravila. Ama baš ništa.
     On je bio? Ko je bio on? Nije razumela preveliku bol da bi mogla da izbegne pokušaj da razjasni čitavu stvar.
     Nervozno je rekla:
     A "On" nije mogao da bude neko drugi, mogao je da bude ono što jeste - "stranac u noći"- putnik kroz njeno vreme visoko iznad buke...S izuzetnim njenim strpljenjem, iz druge perspektive.
     Ubeđivala je sebe. U svakom slučaju. Dal' će je naći. Od njega zavisi. Dakle, hoće li? Da krene ka njoj na slepo.
     Ako hoće?  Ono što će se desiti svakako će biti realnost. Srce joj je ludasčki tuklo a koža joj je bila vrela.
                                                                 ***
     Skočila je na noge.
     Baš je nezgodno. - A kako onaj drugi i ona druga izgledaju danas?
     Isprva nije shvatila na šta misli, a onda se setila.
     Ja sam - rekla je, pomirena sa sudbinom. Mozak joj je smišljao izgovor za očigledno Zašto?, kao i uvek do sad. Možda nikad i nisam imala izbor...
     Dah joj se ubrzao. Nije mogla da se zaustavi.
     Dah joj je postao jecaj. Još jednom, pa još jednom rekla je glasno...
     "Je li?"
     Prekasno, prekasno! Bilo  je za njega što bi urezan u njenom srcu.
     Taj mali eksperiment  bio  je greška, rekla je. A borba...borba je njena.  Borba jaća od nje i od napetosti koja se u njoj skrivala, a svaka žaoka od vremena samo je doprinosila intenzitetu "dal' i kad?"
    "Ljubav je stvar osećanja, a ne volje. Ne mogu voleti zato što hoću, a još manje zato što moram, stoga je obavezna ljubav glupost. - ( Imanuel Kant )
     Oklevala je ali. Osetila je kako želja u njoj raste umanjujući sumnje u dvoumljenje. Želela je da ga zagrli, da oseti njegove usne na svojim...Želela je da zaboravi da bi bili išta drugo osim žena i muškarac...Želje su joj bile jednostavne, jasne, na njih nije uticala nikakva sumnja, strah, nepoverenje.
     "Kuda idem?", pitala se. Trebalo bi da joj bude neprijatno što su joj se osećanja tako jasno videla na licu.
     Onda je poćela da se kreće. "Opet je uhvatila korak. Hodala je onoliko brzo koliko joj to dopuštaju noge."
     Mada je bila uzdrmana do srži. Koraćala je opušteno između "nje i njega, hvatajući ritam u skladu sa lupanjem srca. U redu je glasno kaže, al' glas joj sa svakim napetim nervom, zvuči  čudno prazno...
                                                              ***

   "Misao je ideja u prolazu. - ( Pitagora ) 
    Po ko zna koji put do sad. - Dobro - rekla je, zapanjena. Uz ono što već znam o njemu, sve u vezi s njim doživljavala je prenaglašeno.  Tvoje lice....Takvo lice pamti dugo nakon prvog susreta.
   Hitro je stisnula usne i pokušala da se seti još nečeg što bi mogla  reći. Muk. Na pamet joj nije padalo baš ništa...Nije imala odgovor, barem ne onakav  kakav bi podelila s tobom danas... A on. Znao je istog trenutka da ona više ne može da mu odoleva..
  Premda su joj sva čula gorela, njene emocije su otupele od preplavljujuće snage njegove strasti.
  Ali i "Ti" moraš znati, "Ne bih mogla da te zaustavi, ne  nebi to ni pokušala"
  Tako je, ne bi.To bi bilo neoprostivo...I...
  "Ljubav ne poznaje srednji put - upropasti ili spase. ( Viktor Igo )

                                                                  ./..

Džordž Gordon Bajron

 






 Džordž Gordon Bajron ili kraće - lord Bajron, Bio je Engleski plemić, pesnik, političar i i videća ličnost u romantizmu.  Smatra se jednim od najvećih britanskih pesnika i ostaje široko čitan i uticajan. Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se dugačke narativne pesme  Don Žuan i Hodočašće Čajld Harolda, kao i kratka lirska pesma Ona hoda u lepoti.
     U neku ruku, kroz Don Žuana koji  i nije tipičan Bajronovski junak, pesnik pokušava da se razračuna sa svojim "drugim ja" iz ranih priča u stihu, pesama, i speva Čajld Harold. 16ooo hiljada stihova imao je Don Žuan.
     Don Žuan, u nezavršenom vidu u kome ga danas čitamo pisan je šest godina.
     Lord Gordon bio je najstariji u takozvanom drugom krugu engleskih romantičara, i jedan je od najzaslužnijih za stvaranje mita o romantičarama zbog svojih svojih stihova koji govore o seti, egzilu i čežnji.

    Prepev i beleške Tanja Bošković

   Ona hoda po krasoti
 
   Sjenke tu više, zraka manje tamo,
   Ljepota bez imena razbi se na pola
   i preplavi uvojke kose tamo - amo
   Rasvjetli se onda to lice bez bola
   I misli njime što otkrivaju samo
   Čista i dražesna utočišta gola.

  A sa tog obraza, a sa te obrve
  Mekani o nečujni osmjesi se šire
  i blistavilom okolne poglede mrve,
  A ipak iz njih čiste duše vire,
  Viri um koji zna za radosti prve
  I za nevinog srca ljubavi igrarije 

Hilda Doolittle- Euridika

           
Hilda Doolittle: Euridika
       Euridika je pisana u formi dramskog monologa i tek je u skorije vreme pobudila znatno veću pažnju u odnosu na njene druge pesme koje su pisane u ovoj formi.  Euridika se može čitati kao vlastiti povik  očaja i bijesa.
       U pesmi se H.D. kao govornik postovječuje s Euridikom i iz donjeg sveta se obraća Orfeju. Sažaljenje koje govornik izaziva u čitaocu nije prema Orfeju, koji je dva puta izgubio svoju voljenu dragu, već prema Euridiki, koja je dva puta izgubila život na zemlji.

      Isečak pesme Euridika

                      I
I  tako si me vratio nazad,
Mene što sa živim dušama sam mogla
Da hodam iznad zemlje,
Mene što mogla sam da spavam
S cvećem živim:

I tako zbog tvoje drskosti
I tako se zbog tvoje nemilosrdnosti
Ja vratih nazad
Gde lišaj umrtvljeni iskopava
Trule ugarke po mahovini pepela;

I tako se zbog tvoje drskosti
Ja konačno slomih
Ja, što lutala sam po neznanom
Ja, koju svi gotovo da su zaboravili

Da si me pustio da čekam,
Ja bih stanje mrtvila prešla
U tišini
Da si me pustio da s mrtvima
Počivam,
Zaboravila bih na tebe
I na sve.

               IV
Rub po rub
Plavih šafrana,
Šafrani okačeni o vlastito plavilo,
Plavilo te gornje zemlje,
Plavilo u dubine u dubini cvijeća,
Sve izgubljeno

Prepevala sa engleskog Tanja Bokić
    

Konačno

                                         II deo Plave beležnice
                                        - Srebrne niti XVII, deo

 Zna,drugi glas sećanja
Onog što lišen senke reč nema
Zna onog hirovitog tajanstvenog
Sa srebrnim trzajem što izranja
I neki čudni nemir zna :
Onga što je došao i prošao,
Putem magijskog vatrometa -
do zvezda, do neba - do beskraja.
Al' ne zna  juće dal' će pogledat sutra?

***Arapska Poezija

    

Nazik Al-Melaike (rođ. 1923; Irak


                 Na  Kraju  Stepenica

Prohujaše ugasli dani
ne sretosmo se, ne sastavi nas ni fatamorgana
a ja sam sama i živim od slušanja koraka tama
za oknom grubim, za vratima
Ja sam sama . . .
Prohujaše dani
Hladni vukući . . .  nespokojstvo
vukući se ljenjo za vratima
dok osluškujem i ponavljam bat im nemiran
Prođe li to vreme? Il' je to drhtaj spokoja?
Utonusmo u iluzije
Minuše dani
dani što ih sledi moja strast. Gde sam?
I dalje uporno gledam uz stepenište -
ono ima početak i kraj?
Počinje mi u srcu u kome su nemir i tama
Gde li su vrata skrivena?
Vrata stepeništa?

                               *
                             * *
Prohujaše dani
Sresti se više nećemo, ti si tamo, za snovima
na obzorju u kom stoji Nepoznati
a ja koračam, gledam i spavam ...

...Arapska ljubavna poezija

  

Ljubavna poezija iz pera - Nizar Kabani  (rođ. 1923; Sirija)

                       Ljubljena Moja
  
        Ljubljena moja
       Ako te o meni pitaju
       Jednoga dana
       Ne oklevaj
       Reci im
       Puna ponosa:
       On voli mene
       Voli me
       Silno...

      Mala moja
      Ako ti zamere
      Jednoga dana
      Što skratila si kosu svilenu
      I razbila mirisnu posudu
      Kosu negovanu
      Kroz mesece čitave s ljubavlju
      Kosu što beše
      Kao leto zemlje moje
      I razvejavaše
      Senke mirisne...
      Reci im samo:
      Skratih je
      Jer onaj koga
      Volim
      Kratku voli je

     Gospodarice moja
     Kad plesasmo
     Pod svetlošću sveća
     Prozračni ples
     Klavir pretvori
     Za trenutak
     Naša tela
     U sjaj i blistave zrake
     Svi mišljahu da u mojoj ruci
     Podrhtava leptirica
     Koja tek što nije poletela...
     Spokojno samo igru nastavi
     Na grudi moje glavu prisloni
     I tiho šapni puna ponosa
     On voli me
     Voli me
     Silno

    Ljubljena moja
    Ako do tebe stignu glasi
    Da u meni ni slugu ni dvorova nije
    A ruka mi
    Dijamantsku ogrlicu ne krije
    Da njome tvoj tanani vrat obavije
      Reci im sva ozarena

  

    Ljubavi moja prva i poslednja
    Reci im: Ta meni je dovoljna
    Ljubav njegova silna
    Hiljadu puta voljena
    Ljubav je moja očima tvojim neizmerena
    Doveka će biti ona najveća, najveća... 
    

Ohrabrenje i izazov

                           II deo Plave beležnice
                           - Srebrne niti XVI deo


     Sanjati nemoguč san
     Nositi tugu zbog odlaska
     Goreti od nemoguće temparature
     Otići gde niko ne odlazi. - Žak Brel.
   
    Prepoznala te.  Prepoznala. Isti si. Jedan te isti Ti. To si zaista bio Ti.
    Želiš li znati čime si joj to dao do znanja?
    "Sledi jedan novi On, "ali" koji je u fazi nestajanja, jedan Ti "ali" koji si samo ovde zato da bi pokazao kako više ne postojiš.. I na kraju je upravo zaćuđena sreća u njoj,progovorila  sopstveni glasom
     A znala je i zašto.  Da ili ne;  crno ili belo,  ispravno ili pogrešno - istina nije bila jednostavna. Nije jednostavna i ne sme nikad da je izbegava, ma koliko da je boli.
    Sa rukama ukrštenim iza glave, primetila je da su se promenili - izgubili sjaj snovi  slobodni i beli koji slobodno prolaze i kao da hoće da kažu: "Ima li ikoga ovde ko bi ponekad hteo da ljupko gleda oko sebe."
     Al' sve je tek trebalo da počne...Njih dvoje.
     Međutim.
     U njemu je bilo nečega što je raspaljivalo njenu maštu.
     Ipak.
     U koliko se više ne sećaš kako si je opisao...Samo, ovog puta potsetiću te: "Da otmenom arogancijom  prikriva nesigurnost,  da je živahna puna temparamenta,  ratoborna...i...Po ovom tvom kratkom opisu verujem da bi je trebao moći naći.
     Naravno! Al' samo je zaboravila da napomene da voli i tvoje  osećajno ograničenje...
     Drugim rečima. Šta god da kaže danas o Tebi, ispašće nekako banalno poput kakve fraze. Ipak pokušaće sad na neki drugi način. Ispričaće Ti kako je Tebi...ustvari njoj bilo sve vreme sa tobom,(uz pretpostavku da si nešto osećao...).
     Iznenađenje.
     Je li ti žao što si je video?
     Na koga si mislio dok si razmišljao o gorećoj vatri.
     Konačno.  Kako provodiš vreme.
     Ti znaš da ona stvari nazivam njihovim pravim imenom..."Ohrabrenje i izazov i odgovor izazovu."
     Posledica nesavršenstva , mrak usred dana,
     Postoji samo ono što misli,  vidi i na šta reaguje.
     Zanimljivo zar ne.
     U neku ruku neodlućni ipak. Dakle evo i vas.

                                               Ohrabrenje i izazov
                                               - zašto je tako?
     U trenutku kad si joj davao nadu, uvidela je neke tvoje slabosti.
     Čitava stvar u vezi tebe joj se otvorila pred očima.
     Pošto nije imala strpljenja da izučava tvoj lik kroz prizmu prolaznosti...Bila bi težak početnik..al' ipak Ti bi pravo osveženje...Htela je nešto da ti predloži.
     I baš one većeri to se desi.
     Emocije i vreme u osnovi po njoj su isto.
     Bez uvrede,  - Zašto si se predomislio? Da pogodi.
     Želeo si nešto drugačije.
     Zna da je ovo već drsko.  Veoma drsko.  Ali nije mogla a da se ne upita imali istine. Da je savršenstvo statično i nepromenljivo...A ukoliko bi došlo do promene to bi bila posledica nesavršenstva, nesavršenog ili? podsetije...
     Ipak u jedno je bila sigurna. "Starija po godinama i do zla Boga mudrija. Šta si očekivao?"
     Kakav odgovor srebrnih niti...O ljubavi? A ljubav, kao i smrt, nemože da se izbegne, niti joj se može prkositi. Nikada kao što nije mogla da se odupre sledećem otkucaju svog srca.  Snovi su prolazni... nastavila je da korača, "malim koracima" koji su od nje zahtevali neizmernu hrabrost i izdržljivist...
                                                                   ***

    Ono što je znala, nije mogla objasniti.  Nije znala šta je, ali tu je, kao da joj se um razbudio.  Sve je izgledalo kao igra u kojoj se zna početak i kraj.
     Razumni nastavak
     Otvorila je oči i videla da je On pažljivo gleda
    -Jel dobro pitao je.
     Blago rečeno, - probaj
     Tiho zveckanje pribora za jelo za susednim stolom dobovalo joj je po glavi kao grom iz vedra neba.
     Preletela je, pogledom preko vinske karte koju si držao u ruci.
     Šta kažeš?  Nije odmah odgovorila, ali njeno omiljeno vino je Kaberne Vanguard 29 a obožava  i Kvintes Meritas...
      Zvuk tvog glas je trgnu....
     Čini mi se da imaš tajnog obožavaoca, udaljenost te više ne privlači.
     Bio si u pravu.  U dubini duše znala je da nisi sasvim pogrešio...Dosad nisi pogrešio.
     Primetila je. Jeste da te se ne tiče, ali bio si pomalo radoznao i samo si nagađao.
     Tek počinje .U zamršenim mislima, teško je biti sam. A u blizini - na putu je da zasvetluca... neko pomešan sa vazduhom  posmatra prostor  desno i levo a, ispred njegov lik joj se širi pred očima al' već dugo čeka- čeka- čeka...A samo je jednu dve ili tri noći zalutao zabunom...
     Čula je ponešto o njemu. Svideo joj se.
     Kratko je pogledala u pridošlicu, dok je prilazio vašem stolu. Pristojno  mu se nasmešila. - a Ti si se rukovao...tvoj znanac ? pitala je...Naravno, rekao si.
     U tom  trenutku je znala da je nešto izgubila, samo nije znala šta.
     Bilo je to poput iznenadne oluje koja je nosi na sve strane, sve dok više nije mogla da se bori da bi se spasila, dok nije ostala nasukana i začuđena...neznajući šta je u njoj najbolje.
     I kao kroz maglu.
     Nije mogla da veruje.  Ali vrelina koju je odašiljao nežno sporim korakom prišunjan,  prenosila je sasvim jasno značenje...Uzevši je pod svoje okrilje blagosti...Glasno uzdahnu kad je njegova čvrsta ruka uhvati za ruku i nežno joj šapuće u blizini glave.
     Rastavljenih usana nastavila je da bulji u njega...Njega   sa izražajnim licem  i u trenutku svaki razum izbi joj  iz glave.
     Sramežljivo ga je   gledala, svesna njegovih nedokučivih očiju na njoj. Osećajući privlačnost koju nikada do tada nije osetila ni prema jednom  muškarcu. Ali začudila  se zašto je on svu svoju pažnju fokusirao na nju? "Nešto nije uredu?"
     Zapravo. Ulovio je njen znatiželjni pogled.  Klimnuo glavom u znak razumevanja i osmehnuo se.
     Nešto kasnije. Udaljavajući se...Uvukla je vazduh kroz zube a na srce joj se spusti težak kamen
     Želja i ljubav nije isto
     Tri reči - ljubav,  želja i nada. Tako je počelo.
     Smešno.Ali nevidljiv njegov dah  ne može da se smeje. Ironija je u tome što su se njeni snovi i želje već oprostili od jalove nade.
     Iznenada.  Otvorena i izazovna njegova odlučnost je iritira.
     Zaboravljaš gde se nalaziš , užarenim pogledom reće Ti..."Radi se o dostojanstvenom završetku"..."Ništa ne traje većno pa tako ni ta bol što te je lomila na pola"...S osećanjem u jednom smeru koje te je unutar tebe same zaključavalo i gušilo.
     Nepopustljiva si - rekao je.
     To je  tvoj utisak...
     Ali je bila radoznala da čuje šta želiš da joj predložiš...Procenjivački ga odmeravajuči od glave do pete nekoliko puta. Ipak, nije ga  posmatrala pohotno, već sa odobravanjem...Bilo joj je jasno da je to naizgled grubo zadirkivanje posledica kratkotrajnog poznanstva...
     "Nadala se da  nisi razočaran što je donekle prisna sa pridošlim gospodinom...Čula je njegov glas prepun veselja...Veruješ da te on- gospodin, razume i da će te celu noć držati u raju... Bila bih polaskana  rekla je uz osmeh. - Mislim da je pravi gospodin  -  dodala je ljupko...Nadala se da je sad i Ti razumeš, da se je ..  lepo i jasno izrazila .
     Tako je, ali nekako drukčije.
     Kako to? upita On...
     Drukčije je zato što nismo ljubavnici...
                                                                       ***

    Uostalom. I  njeno srce je žudelo da se upusti u vrtlog koji bi joj na kraju pružio, ako ne osećanje potpunosti, onda makar opojno  sećanje kad se sve završi i kad ponovo bude bila sama,
    Bila je previše uzbuđena i uznemirena dubokim emocionalnim razmišljanjem.  Emocije su joj isplivale na površinu.
     Imala je dovoljno vremena za razmišljanje.
     Pristojna porcija zbunjenosti, nije uopšte loša...Ali obzirom da je neprestano bila na oprezu, odmeravala je svaku reč i procenjivala svaki pokret.
     U redu
     Sigurnost,  podrška,  izazov...Lista je nepotpuna...Dakle.  Nije želela da ti bilo šta duguje, ali si je naterao da ti bude zahvalna,,,I nikad ti ništa nije promaklo? Niti si ikada išta prevideo ili zaboravio? "Nisi zaboravio da ona nije stvar - i da ima svoje ime"(u pitanju je gospodin)
     Razmišljanje o gospodinu - Ko god da je on , šta god da  učini ili će učiniti u budućnosti ona će o njemu razmišljati.
     OK, imaš pravo. Podigao je ruku pokazujući da ga je zainteresovala svojom izjavom...Ozbiljno je pogledao, a radost mu se čitala u uglovima očiju. - U pravu si. I nemoj to nikada zaboraviti...Da sam tip čoveka koji ne bi ženi koja mu se sviđa to i pokazao, ili joj čak u lice rekao "sviđaš mi se!"
     Tihim glasom  mu je rekla "Gospodin je ona sorta muškarca koja zavoli samo jednom u životu"
     Oboje su se nasmejali i on je bez razmišljanja privuće k' sebi i čvrst zagljaj.
     Ponekad, kad je napisala "Ljubavi moja."
     Nemoguće je verovati. E. Sme li se nadati?
     Živeti i voleti.  Poljupce, poglede ili noći ljubavi...Ili ipak. već oseća olakšanje zbog izgovorenih stvari koje je već dugo nosila u sebi.
     Čudno al' nije joj uopšte neugodno zbog toga...I želi  da Ti još i ovo otkrije?
     Nemir i nesigurnost. Nade i čežnje, uprkos melanholiji i ljubavnoj patnji, al' duboko u srcu bila je srećna u svakom trenutku, obzirom da je upoznala Tebe.
     Da li je pratiš? Slobodno me prekini ako nešto želiš da pitaš. I meni je bilo potrebno neko vreme da sve shvatim, reće Ona.
     Ali... Ti znaš šta ja želim?
    "Preživeti sve još jednom, prisvojiti i sačuvati"

    "Niko ne može dočekati zoru a da ne prođe putem noci" - Halil Džubran

     Da
     Stajala je mirno i gledala ga kako joj sporo prilazi, a u umu joj je sve vrištsalo u tišini. Nije smela da dozvoli da  i on sazna! Plašila se. Taj mrak duboko u njemu, ta nemilosrdna okrutnost, primoraće ga da upotrebi saznanje o njenoj ljubavi protiv nje, a ona nije želela da mu to dopusti.
     Uz sav njen bol...hladnoća bez milosti...ne bi uništila njenu ljubav prema njemu, ali bi na kraju uništila nju.
     Veoma svesna toplote i snage njegove ruke, pokušavala je da se koncentriše na nešto drugo. Ali, bilo joj je teško.
     Nasmejao se svojim dubokim glasom, sedeći na ogradi balkona da bi mogao da je vidi. Bio je tačno ispred nje i razdvajalo ih je tek par metara...Ovaj put zadirkujući je, pre nego što je ugasio opušak cigarete "I moj deo je lak" Glasno je udahnuo vazduh i u glasu mu se više nije čulo zadirkivanje kada je izgovorio par jednostavnih reči. Zar vam nije  čudno da ste me zaintrigirali?
     "Ti si sve ovo pretvorila u borbu", rekao joj je, a glas mu je zvučao sve više besno i napeto. "Nisam želeo da to bude tako, ali ako ti želiš, ja znam kako da se borim."
     Ovog puta nije pokušala da se oslobodi njegovog stiska, jer je znala da će je njegova snaga poraziti.
    

žudnja

                

                   iz Plave beležnice
                  -srebrne niti XVI-deo

I u ovoj noći
Dođe i do mene
Skrivena samoća
s pohotljivom igrom
Zablude svih nada
Da raspali vatru
od Ljubavi dublje
na ivici srca
na uglu usana.

..Arapska poezija - Halil Džubran

    

     Libanski, Pesnik, filozof, slikar Halil Džubran.
     Smatra se za jednog od najistaknutijih arapskih pisaca, kako svog vremena, tako i današnjeg, a sam njegov život, prožet je susretima sa velikim umovima, slavnim ličnostima i izrazitim emotivnim amplitudama, učinio je podjednako zanimljivim i izvanrednim njegova pisana dela, kao i same okolnosti njihovog nastanka.
     Bio je višestruko nadarena ličnost i ostavio je osobni trag u svetu književnosti i kulturne baštine. Pošto je u svom književnom i likovnom stvaralaštvu bio podjednako otvoren i za istočna i zza zapadna mišljenja i pevanja, često je ukrštao i uzajamno oplemenjivao najrazličitije duhovne pravce. Njegovo izuzetno književno delo obuhvata pesme, pesme u prozi, parabole, priče, i aforizme.
     Najpoznatija dela su mu; Isus,  Isus sin čovečji,  Prorok,  Prorokov vrt,  Plavi plamen,  Glas učitelja,  Slomljena krila,  Lutalice,  Bogovi zemlje...

     Poezija: - isečak iz pesme "Tvoja Misao"

               Tvoja Misao
Tvoja misao je drvo duboko u tle
tradicije čije grane rastu u snazi
neprekidnosti.
Moja misao je oblak koji se kreće u prostoru.
Ona se preobraća u kapljice, koje, kada padnu,
obrazuju potok koji peva svojim putem do mora.
Zatim, on se diže kao para prema nebu
Tvoja misao je tvrđava koju ni munja ni oluja
ne može da potrese
Moja misao je nežan list koji se povija u
svakom pravcu i nalazi zadovoljstvo u svome svijanju.
Tvoja misao je stara dogma koja ne može
tebe da izmeni niti je ti možeš izmjeniti.
Moja misao je nova i ona me ispituje i ja nju
ispitujem ujutrom i večerom.
Ti imaš svoju misao a ja imam moju.

Tvoja misao te nagoni da se vezuješ za
bogastvo i uglednost
Moja nalaže da se pouzdam samo u sebe.
Tvoja misao podržava slavu i pokazivanje
Moja me savetuje i moli da odbacim uvaženost
i da je smatram zrncem peska bačenim na obalu
Večnosti.
Tvoja misao u tvoje srce usađuje drskost i nadmočnost
Moja u meni usađuje ljubav za mir i za
nezavisnost.
Tvoja misao stvara snove o palatama sa
nameštajem od sandalovine prošarane sa
draguljima i posteljama načinjenim od upredenog
svilenog konca
Moja misao govori nežno na moje uši: "budi čist
u telu i duhu cčk i ako nemaš gde da spustiš svoju glavu.
Tvoja misao te podstiče da težiš za titulama i položajima
Moja me bodri na skromnu službu.
Ti imaš svoju misao i ja imam moju

Tvoja misao govori o ženi lepoj, ružnoj
čednoj, bludnici, intelegentnoj i glupoj.
Moja u svakoj ženi vidi majku, sestru i kčer svakog čoveka
U tvojoj misli postoji samo pojam bogatog,
siromašnog ili prosjaka.
Moja misao drži da nema bogatih već
samo  čovekov život, da smo svi mi prosjaci
i da ne postoji dobrotvor osim samog života.
Ti imaš svoju misao i ja imam moju.

Ne mislite da možete upravljati putem ljubavi jer ljubav, vidi li da ste vredni toga, i  upravlja vašim putem - Halil Džuvran

Kineska poezija

          Kineski pesnik Bei Dao - što u prevodu znači  "Severni otok",  zapravo je pseudonim danas najpoznatijeg savremenog kineskog pesnika.
          Zhaoa Zhenkaija
          Bei Dao je u poslednih desetak godina jedan od najpoznatijih svetskih pesnika čije su zbirke pesama i prozni radovi (prvobitno pisani na kineskom a u poslednje vreme i na engleskom) prevedeni na pedesetak jezika i objavljeni u brojnim i velikim izdanjima, pa se već nekoliko godina uzastopce nalazi  u najužem izboru kandidata na Nobelovu nagradu za književnost.
   Izvor, Voja Šindolić

   Poezija Bei Dao

          Izvor
   Sve
   Sve je sudbina
   Sve je magličasti oblak
   Sve je nezavršeni početak

  Sve je prolazno traženje
  Sva patnja je bez tragova suza

  Sva sreća je bez osmeha
  Svako viđenje je prvi susret
  Sav govor je puko ponavljanje
  Sve što je prošlo sačuvano je u snu
  Svako viđenje je prvi susret

  Svaka nada ima objašnjenje
  Svaka erupcija trenutak mira
  Svaka smrt dugotrajni eho.