U odrazu

                                               

                                                III deo Plave beležnice
                                                Tiha misao IX deo

Iznenada!
Ovog dana u vremenu
Divno čudesno usred zime,
Od sjajne zvezde
Do sjaja srca do sjaja duše
Put vida...
Darežljiv dodir raskošnog bleska
Sa proletnim vetra leti i kruži
         Ka mojoj zimi

Da kazem

                                          III deo Plave beležnice
                                          Tiha misao VIII deo

Želim da poveruješ -
U gurkanju
sa pogledom ovde a tamo,
Hoće, hoće stvarno hoće ono što voli
ukradeno joj ispred dana...
Kroz kratak tajnovit prolaz nužnosti
za koji je mislila da je blizina
nepokretnog nemira.
Određen sa jednim Ti, bez On
u svakoj od bezbroj njih
Kasniš a stojiš skriven
Gde si ti...ovde i sada. 

I ne samo Ti

                                       

                                         III deo Plave beležnice
                                         Tiha misao VII deo

"Približavam se onim ljudima koji znaju voleti
 i poštovati." - Marijana May


Sebično, samo za sebe
Ranije sada hoće da otme
slobodno sećanje što ovde osta
Bez ijedne razmene reći  osećaj
Dvostruko udaljen vidik
Staklastog rituala "ti"
                           ali kao prvo,
dodir koji se prostire
Po zabranjenom  ljutitom licu
... žuri  zaboravlja sitan prestup
Nekoga ko ga je voleo prethodnog dana
Oblak koji se bez kormilara topi
kroz pukotinu kratkog vidika ka
         udaljenom vidiku u luku meseca.
Prepoznat, ovih dana posrče jedno neuništivo
u pokretu "ti" u dodiru s' vazduhom  svetlo
...u meni rasutu svetlost međ rukama
                    jedan  sve ti pun ljubavi
Nema razlike od poslednjeg do prvog
udaljenog mesta daleke  zamršene blizine
Usporeno sećanje ne razume samoću
            dok svetost  se blago uzdiže.

Nedorečeno

                                         

                                          III deo Plave beležnice
                                          Tiha misao VI deo


Da li ćeš  poverovati?
Nepredvidivo blizu - plamen je svuda.
A onda. Pogled postaje otvoreniji neposlušan i slobodan.
Ipak onaj drugi...retko se smeje.Čeka i čekam
Tu bolju priću. A ona dolazi kasnije tek kasnije.
Ona čeka spokojno bez sumnje sutra..
Ali. Ništa nije rekao vetru,
dok je unutar kruga menjao sve.
Pitam te, želim da te pitam:
Znaš li priču - u ovoj verziji?

Tamo je ono što želi ti reći -
        toliko da može da stane
I za tebe. Sasvim tiho munjevito
                      bez upozorenja
Otvori vrata promeni sve
Na rubu dana ispod brojčanika vremena
U moru nemira. Daleko čekanje blizu
podiže vrtlog  s' povezanih očiju igra se
Nit s' očiju bez patnje i trunke nade
Načas, samo načas    u brazdi nazire mali majušni cvet.
A ti si, ti, bio si ti katkad splet svetla , a u stvari...
S' osmehom prolaziš kao i vreme u moru nemira
Kroz galeriju tišine sa sjenom od sunca
Otvori vrata.Izađi  Lako korakni.  Prestani da lutaš
Gde god gde već nisi bio, mesta ima
i za sjenu od sunca, ima ima Kad god.Tihost
oslušni  kad staneš.
           

Švedska poezija - Kristina Lugn

 

 Kristina Lugn
 Kristina Lugn, pjesnikinja i dramatičarka, rođena je 1948. u mjestu Tierp, šezdeset kilometara severno od Uppsale.
     Od 1977. je aktivna kao umetnički direktor pozorišta Brunnsgatan Fyra u Stockholmu.
     Dobilaje više uglednih nagrada od kojih su najznačajnije  Književna nagrada Selma Lagerlof(1999) i Bellmanova nagrada(2002).  2006., godine je izabrana u Švedsku akademiju u kojoj je na stolici broj 14 naslijedila  Larsa Gullenstena. Švedska akademija je osnovana 1786  po uzoru na Francusku akademiju(osn. 1635)  s osnovnim zadatkom da radi na jasnoći,  izražajnosti i ugledu švedskog jezika.  Akademija broji 18 doživotnih članova i između ostalog imenuje dobitnike više visokovrednovanih odlikovanja i stipendija, uključujući i Nobelovu nagradu za književnost
     Kristina Lugn je debitovala  1972. zbirkom pjesama  ako ja ne  a prvi veliki uspeh postigla 1983. zbirkom Traži se poznanstvo starijeg obrazovanog gospodina.
     Čini se da je poezija Kristine Lugn blisko povezana s njenom osobenošću,  njenim licem i njenim glasom - " Moje pisanje govori o mom enornom strahu da ne izgubim ljude, čak i sebe samu.  To je moja jedina tema.
     Objavila je 8  zbirki poezije.
     Dramski opus Kristine Lugn neobično je bogat - napisala je nešto manje nego tridesetak komada.

Poezija:
Tražim poznanstvo starijeg obrazovanog gosporina. - Isećak iz iste
Ali ja želim mnogo radije
pratiti jednog starijeg obrazovanog gospodina
do pustog potkrovlja
dok sat otkucava ponoć
Ja želim zapravo mnogo radije
Lutati bez tutora na kuši
Strogo zabranjenim alpskim vrhom
U stopu za obrazovanim gospodinom

Ja želim da dođeš sad!
Ja želim da dođeš sad odmah!

Ako si me spreman uzeti onakvu kakva jesam
i ne misliš se srditi
na moju migrenu i moje donje rublje
ako želiš malo pomoći
Kad se ne može dobiti neka pomoć
I ako si jedan obrazovan dobroodjeven gospodin
veselog raspoloženja i živahnog intelekta

Najvažnije je da si dobar
i da me možeš čuvati od svega opasnog...

Hej sećamse

                                                  

                                                    III deo Plave beležnice
                                                    Tiha misao V deo


Pa dobro,
Prićam sa tobom u glavi čujem
Jesen je teško razgovetan
lavirint zrelosti - zarobljena stvarnost
Kotrlja se a može da stane
sama sa sobom dan kasnije
u žeđi srca u šaci znoja
S' vlasništvom besa u plamen grubi
Okleva i onda kao da kaže
I tako dalje i tako dalje
Možda ću uskoro s ostatkom zrelosti
doći  do tebe  i do tebe... sa srebrnim sjajem.

Ovde si

                                         

                                          III deo Plave beležnice
                                          Tiha misao IV deo

Dah tišine  kroz mene kaže:
I misli, ne , i zna
Nakon jezive hladnoće
Godinama posle tuge
On, će biti prvi
Kroz plamteću noć sa očima
poput usnule zvezde
Doći  će nešto kasnije
Sačinjen od sopstvenog smera
Koliko pogled dopušta

Skoro Nežno

                                

Umetnik Kovačević Mira, Slikanje vinom

                                      III deo Plave beležnice
                                      Tihe misli III deo

                 Skoro nežno

Još uvek postoji spolja neki tihi glas
Što uporno nežno govori s' glasom u sebi.
Prvo desno pa levo
Od jednog ugla ka drugom
Očaran i sumnjičav
Teško je biti bilo šta
            Na otvorenom putu.
Sreća il' bilo to tuga ili svet mašte
Prati u stalnom iščekivanju
promenu godišnjih doba
S' ožiljkom tamnim nevidljivim
Bela svetlost  što nadahnjuje a pogled
                            iznova spaja.
Ne pretvara se

jedna je još  od mnogih drugih
Prazna i tužna misao nemoći

pred san i sada krstari
U suludoj jurnjavi

dok sneva jutro

 - želi da oseti
na užarenom vidiku otkucaj srca

Prolaznost

Ne to nisam ni  ja-ona

to je izgleda neko drugi s nostalgijom
Moćne ćutnje ćutnja što ostavlja
                          uspomenu

Intrigantnoj životnoj avanturi 
I iznova i iznova misli  vraća,

dno suštine gore.

Za pamčenje

                                       

                                         III deo Plave beležnice
                                         Tiha misao II deo



Umesto sna bila je tajna
Na poćetku  još uvek
Čestica tvoje blizine
Unapred napred što se naginje
S' ohrabrujućim osmehom.
Tkajući tka u svetlosti
Unazad jedan sat po ponoći
Ej, ej, a on
Hodanje i nehodanje vidi posmatra
U sivoj svetlosti razdanja
Ljubljeno a čisto, telo u pokretu.

A samo malo pre

                                                

slikar Nikola Mihajlović

                                                    Plave beležnice III, deo
                                                    Tiha misao - I deo

   
 A samo malo pre

Tiho i uznemirujuće
Bez nade i bez zabrane
Sve kroz mene. Zasigurno znam
Volim te. Svakog sledećeg dana.
Al' nije dovoljno
sa  tvojim zaglavljenim koracima
Između juće i sutra prekosutra u tišini.
Pa ipak

Kao lanac

zvecka

čekanje  
između  užasno rasipnog užitka
I jednog sata duže. Volim te
kroz  buku koju "Ti" kroz tišinu stvaraš
kroz usnuli jecaj kolone uzdaha

sopstvenog   putovanja.
U izmaglici između sna i jave

Na mestu spokoja koje zovemo

srce...
Volim bučan  bez vatre bol koji " Ti " stvaraš
Pa se opet setih

Magije svetlosti sa rečima
Sa zaludnim srcem sve dok dišem volim te.
Pa ipak, onoga dana 
kad čuješ? Da sam to bila ja
Da li će doći...

Starost ... zver, spore ruke vremena

Šta nam je ostalo ?