slikar Van Gog |
Srebrne niti "Ti" XV. deo
Pri prvom zvuku koji pravi kroz tišinu, osetila je unutar sebe zaokruženo posebno blisko "Ti"...
Ah. Gluv opet nek čuje...I,nesvesno rukom dotaknu obraz.
Spremna sam. Zdravo kratko je pozdravila, ugodno putovanje što vešto spaja
nezapisivo sećanje, potom priziva prošlost koja se ponavlja ispred stopala,
u maglovito sgusnutim slikama...Sve dok ti...ne kaže drukčije novi dodir. Al' ne više za onog što dolazi, već za onog što sa stotinu lica i sa svojom prozirnošću odlazi.
Senka...Nikakve čari ne sluti. Zapravo ništa i ne postoji...Ne više zajedno u zabludi zajedno "Da" i "Ne", kroz ništavilo koje prolazi...
Kroz, Ja u vremenu Ti,
skamenjen bol
čuti
Osluškuje lepotu istine koja posustaje u suludoj jurnjavi. A potom sebi u bradu, a zatim glasno.
Najbolji odgovor bi bio:
To, jel' da, malo si srećniji od nje, jer samo reč koja znači da se osećaš usamljeno...A ona će te pogledati i reći će ti u lice...
Prvo osećanje dolazi spolja
A, drugo iznutra, kao osećanje duše -
S putovanjem, bez suvišne dileme. I više je nećeš zvati i ako si joj blizu...?
Nije fer što si hodao brže od sanjalice koja je sanjala neznajući da samo sanja...
Al' probudi je stvarnost, s' bljeskovitim užitkom - bola i patnje...I sa novom nezgodom emotivne reakcije...požele da si srećan, da si okej, al' sa spiskom obaveza izvajana reč nagoveštava da ti više nisi...Najskrivenijim delom svoga bića u ritmu setio si se... Tajanstvenog zvuka kratka smirenosti...Ti-da-ti...Al' osvrni se po nekad oko sebe. I sa ponekom reči bez da je brojiš ispisanu kroz krug zenice pusti da je vreme krade čutnjom...