петак, 12. јун 2020.

Mašta koju sledi

                                                  
slikar, Gustav Klimt
                                                        Plava beležnica IV deo
                                                         Snena zabluda

8.
Između reči  život lebdi u prostoru
olujni raj
Između dva trena očiju
čutnja u svakom trenutku
ispisuje po jedno slovo pesme
usklasaloj travi
cvet  što zaseja
vetar  vodu prahom.

Suviše glasan smeh
čeka
Kroz vrtoglavu maticu života
I, sa bezbroj drugih misli
kroz jedan pogled očiju
bi dosta...
a s' dva pogleda malo
proždiručoj brzini
raskomadan  vetar 
uklesa kroz tkivo života
iznova i iznova ljubav
zavlada telom,
kroz razneženje iskre
jesen proleće ima...

A ti...
bezglasni kriku na pozornici života
na  razdaljini negde tamo pogledaj
ima li neko ko te još uvek voli
i ko te se kroz  život  seća!


недеља, 7. јун 2020.

Moderna turska poezija


Stambol osluškujem

Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;
Isprva, samo blag vetar diše,
Lagano, lagano njiše
Lišće, drveće, meko;
Negde daleko, daleko,
Od vodonoše se glasi cilik zvona medenih;
Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;

Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih;
I baš tad ptice leću;
Visoko, cela jata, sa sa cvrkutom i piskom.
Izvlače ribari mreže po lovištima preko;
Po vodi pljuskaju stope nekakvoj ženi;
Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih;

Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih
Kapali čaršiju hlad debeo i svež skriva,
Mahmut-pašina tržnica žamori kao živa
Golubima dvorišta puna
Pristanište se ori čekića jekom
Prolećni vetar mirisom znoja pleni
Stambol osluškujem, očiju zatvorenih

Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih
Od lumperajki davnih još i sada sva pjana;
Miruje kuća kraj mora, i stari čamci sneni;
Usred vetrova južnih pomamnih, ćutke,
Stanbol osluškujem, očiju zatvoreih;

Stanbol osluškujem očiju zatvorenih;
Kaldrmom upravo prođe devojče neko;
Tu poskočice, psuju, pesmice, dobacuju
Nešto joj gle iz ruke na tlo pade;
Ruža, čini se meni;
Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;

Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;
Jedna joj ptica lepeće oko skuta;
Znam da li ti znoj čelom lije;
Znam je li ti usna vlažna il' nije;
Beli se mesec nad visokom rađa smrekom
Sve ja po domaru tvoga srca čujem;
Stambol osluškujem.
Orhan Veli Konik
(Prevela: Dubravka Srećković Divković)

субота, 6. јун 2020.

Koraci objaviti posle stihova možda ćeš je ti naći pisanih 2.7.

  
Bože moj, podari mi prosečnost, u sebi je ponavljao dok joj je kupovao omiljeno cveće. A, ona da li uopšte i posle svega razmišlja o meni ? J a je volim, ja je želim, u mojim je mislima stalno !
       A ona, dok je iščekivavla njegov dolazak, njeno srce plivalo je u gordoj radoznalosti : Bila je u
stanju da prekine zasvagda ! Tako potpuna pobeda nad tako močnim osečanjem ućiniče je savršeno
srećnom. " Na taj način, taj gospodin će razumeti jednom zauvek da nije imao i neće nikad imati nada
mnom nikakvu vlast." Bila je toliko srećna da stvarno u tom času nije više osečala nikakvu ljubav.
       Posle tako svirepe i ponižavajuće scene, kod manje stresnog biča nego što je bio On, ljubav bi postala nemoguča. Ne udaljavajući se ni za trenutak od onog što duguje samoj sebi, Ona mu uputi te
neprijatne reči na toliko sračunat način  da su one mogle izgledati istinite čak i kad bi ih se čovek
osečao hladnokrvno. Zaključak koji je on u prvom trenutku izvukao iz tako čudnovate scene bio je taj
da je ona beskrajno ohola. Često je verovao da je medju njima sve savršeno jednom zasvagda, pa ipak
je sutradan za ručkom bio nespretan i plašljiv pred njom. To je bila mana koja mu se do tada nije mogla prebacivati. U malim kao i u velikim stvarima on je bio načisto šta mora i šta hoče da učini, i on je to izvršavao.
       Ona je tog dana posle ručka zatražila od njega jednu knjigu buntovnog sadržaja, i dosta retku, koju je tog dana dobila. On, uzimajući je s police sruši knjigu koja je stajala odmah u uglu. Iz knjige
 ispade fotografija novijeg datuma,  njemu nepoznatog muškarca, s poda podiže fotografiju i poče da je okreće, na poledjini iste nije bilo posvete što ga u trenutku zadjudi. Ona ciknuvši skoci sa stolice
i pridje da pogleda fotografiju- to je moje, reće, kako se usudjujete bez dozvole da je uzmete, on je bio čutljiv, ali ne i suviše zbunjen : on spazi nju sasvim kraj sebe - ta fotografija čoveka u odelu koji sedi nasmejan sa cigaretom u ruci. - Ta ljubav je, reče joj , zauvek uništene, ili i dalje traje ? tako je i
sa sečanjem koje je nekad bilo gospodar vašeg srca upita: molim vas da mi oprostite sve ludosti na koje me je ono navelo i izadje. Iznenadjen i povredjen polako je koračao u daljavajuči se ali ne i od nje.Da li je moguče da njega tamo još uvek voli ?....
        Preko nagle promene koja je nastala, život nastavlja da se širi kao da se ništa nije dogodilo.
Ćini se da se ništa nije izmenilo u svom toku. Ali, osečanja da li su više ista. Kao što se život obogačuje u dodiru sa novim osečanjem, tako se i životna plima obogatila ljubavlju, prelazeči tesnac
mišljenja, i usled toga će ispoljavati nove aktivnosti. Ono što, ubuduće, nošeno osečanjem, nije samo osečaj, i zrno misli to je ljubav. Ružno i nepotrebno nepravilnost koja iščezava ako se unutrašnjosti i
spoljašnjosti - osečanju napravi mesto koje mu pripada, a to bi bila ljubav. U svetu koji je postao svet
čoveka, ljubav se produžava i deluje. I uprkos količini unutrašnje energije, oslobodjena teži da izroni da bi se iskazala, ili čak naročito kao duh. Spontano psihičko nije više samo oreol samostalnog.
Ona postaje značajan deo, ili čak glavni deo fenomena , koji se zove ljubav !.....
        U ljubavi i mržnji uvek bol postoji, samo treba da znamo ko kad šta kaže......



петак, 5. јун 2020.

Iskreno Da

                                                          
slikar Pablo Picasso
                                                           IV deo Plave beležnice
                                                           ...Snena zabluda

7.
Rano jutro
Podne
Posle podne
Večer
Noć
Naglo kretanje...
Nov osećaj
Ja, a katkad Nada-Ja
Jednako jaka
Trepče čarolija
On to zna
još jače
I najzad
Vreme stalo
Pije  u ime
Ne...ovaj
I,
"Ja sam krv i meso -
isto kao i vi! tamo"
Tajna
nema šta...ima?
Prepoznatljiv osećaj
spoj-ideja
učtivost i grubost
Iskustvo
ispunjeno teskobom detalja
Noć teška
izgleda čudno
srce kuca brže
pa usporeno
Sa jednom nogom na drugu
Jutro opet je njegovo
U ravnomernom vremenskom intervalu
zanimljiva svetlost
razbarušene oluje
uslikana u sebi
dotiče srce
širi se kroz senku tela
postaje glasna a zatim tiha
Bez puta za nazad
"Bez  prijatelja",
"Ne !" - povika i potrča prema Njemu.


среда, 27. мај 2020.

Rasuta svetlost

      
                                             
                                                    IV deo Plave beležnice
     6.                                               Snena zabluda

Kako je tiho
sumnja
Neobičan zvuk
tri ujutru ...zbrka
Ljubav slobodno šeta,
ponovo je hladno.
Grlo se steže
"ona", zajeca
Plameni točak stvara krug
nevidljiv ožiljak
puni se njegovim dahom -
išćezava
Budućnost...
spontani izliv jakih osećanja
sveprisutan
kao sloj prašine
Sam svoj ne - baš
Kroz razmak vatre
katkad ispred
uvek sija tanani plamen
...Sećaš li se ? Požar?
A kako idu reči? Ah reči:
Ej, ej, još pre zore
Ispred misli, tu na dohvat
Sa one strane...Al' tek posle
tihi vrisak šaputanje
odzvanja...Zašto?
sledećeg dana
Sopstveni život
jedne od mnogih...
kroz zatvorena vrata
misao tako zrači
još za mraka
Samo korenje duše koje će
izniči jednog dana
i biće drugi put,
nemir, mašta, želje uzbuđenje
Nit u korenu sa ono malo života
kroz vazduh sebi put seće
u srcu nesabiriva svetlost tišini
tiha nema...mora da prođe
ispred misli lik tvoj
kao da sanja...smešeći se...
Tek toliko blizu da zna
malo-pomalo zima mrzlost ovamo
A' "ti"...
Zar se ti ne plašiš ?...
Prošlosti starije od budućnosti
...A da li je bila?
Reči izgovorene s ljubavlju?
Poput prašine koja pali srce u plamenu?





субота, 23. мај 2020.

Inteligencija srca

 


 Svi znamo da misli imaju neverovatnu moć od odnosa prema njima umnogome zavise naši životi.  Imate li stav prema svom sopstvenom mišljenju i razmišljanju?  Da li ste svesni da je vaše razmišljanje samo jedno od mnoštva mogućih?
    Razmišljanje je često proces u formi zadataka kojim rešavamo najvitalnija životna pitanja. Iz pitanja   ZAŠTO  zaključujemo  ZATO  iza pitanja  KAKO sledi  OVAKO.
    Misli nisu samostalne.  One su nerazdvojne od osećanja i zato su ona podjednako značajna.  Šta više osećanja  mogu prevagnuti i odrediti tok i rezultat razmišljanja.  Uvek moramo biti svesni te činjenice.
    I kada emocije imaju presudan uticaj u datom momentu su odlučile naše misli, stavovi,  predubeđenja.  Ne treba zaboraviti ni podsvest,  intuiciju,  još mnogo toga što utiče na razum i emocije a što ljudski um još nije otkrio.
    Misao i osećanja su, dakle, nerazdvojna, a odlučujuću ulogu igra njihov odnos i to da li vladamo emocijama ili one vladaju nama.
    George Sand, "Um traži,  ali srce nalazi"

    Dr. ROLLIN McCRATY, iznosi tezu da je u srcu pohranjeno više informacija nego u mozgu.
    Mi doslovno verujemo da je srce izvor inteligencije.  Smatramo da je to doslovno tako, ne samo metafizički.   Srce mozgu  šalje razne signale..Neki od njih dolaze putem nervnog sistema,  putem neurona i nervnih puteva.
    Srce je s mozgom snažno povezano nervnim sistemom.  Srce i mozak komuniciraju elektromagnetski.  Srce stvara veoma veliko elektromagnetsko polje. Polje srca možemo izmeriti čak i na udaljenosti od nekoliko metara od tela.  Sigurno je onda da takvo polje može dopreti do mozga. Možemo meriti njegov uticaj.  Srce zaista komunicira s mozgom putem tog energetskog ili magnetnog polja.  Zaista utiče na neurone.  To je drugi način.  Prvi je putem nervnog sistema,  drugi putem elektromagnetnog polja,  treći je način putem hormona.
    Srce izlučuje veoma snažne hormone i to podosta njih.  Zbog toga je 80-ih, 1983./1984. godine prekategorizirano u dio hormonalnog sistema.  Najnoviji otkriveni hormon je oksitocin.  To je veoma snažan hormon koji utiče na mnoge aspekte našeg ponašanja.  Čak i male količine oksitocina mogu imate dalekosežne posledice.  To je hormon koji se javlja kod ljudi koji su u bliskim odnosima.  Ne moraju to biti bračni odnosi,  javlja se i među prijateljima.  Oksitocin se smatra glavnim posrednikom osećanja kao što su  bliskost i poverenje među ljudima.  Kada među ljudima postoji neka vrsta ljubavi razina hormona oksitocina je ta koja prenosi i taj osećaj.
    Četvrti način komunikacije je putem biofizike, odnosno pritisnog vala.
    Nakon svakog otkucaja, srce pošalje jak pritisni val kroz arterije koji utiče na stanice.  Sada znamo da srce proizvodi i izlučuje jednaku količinu oksitocina kao i mozak.  To je još jedan način na koji srce i mozak komuniciraju.  I ne samo oni, celo telo komunicira putem hormona i magnetnih polja.
    Ljubav je zaista u srcu
    dr. Rollin McCraty_en
    "Izjava da je srce primarni izvor odgovara na podražaj
    Rollin: Srce, a ja bih ga definisao kao intuiciju ili predznanje, jest primarni izvor te vrste znanja.  To bi smo znanje nazvali mudrošću. Zbog toga to i nazivamo inteligencijom srca.  Ono što ljudi nazivaju intuicijom, stvari koje znaju a ne znaju zašto su ih naučili, stvari koje bi se mogle dogoditi u budučnosti, unutrašnji signal koji nam govori da  nekoj osobi ne verujemo ali da verujemo drugoj osobi, svi ti signali primarno dolaze iz srca.  Mozak samo prima i tumaći te signale.
    Znamo da mozak informacije sakuplja preko očiju, ušiju.  No prima li i srce informacije?  Ako prima, odakle i na koji način?
   Rollin:  Mozak preuzima informacije od očiju, ušiju, kože, dodira.  Te informacije tumači te stvara sliku sveta.  Nije to onaj svet koji mi zamišljamo.  Mozak takve informacije preuzima iz srca.  Jasno je da je srce osetilni organ.  U srcu postoji 40 000 osetilnih neurona.  Srce poruke šalje u mozak, koji ih onda tumači na isti način kao i poruke iz očiju i ušiju.  Srce je prilagođeno magnetskom okolišu.  No prilagođeno je i onome što bi smo mogli nazvati duhovnom stranom.  Kada razgovaramo sami sa sobom,  to je zapravo razgovor sa srcem  Naš unutrašnji glas dolazi iz srca...

 Oznake: Daniel Golemon,  DNA,  dr. Rollin McCraty,  emocije,  emocionalna ineligencija,  hormoni inteligencija,  intuicija,  magnetno polje,  mozak,  nauka  neurokardiologija,  oksitacin, osećanja,  srce.

  "Kada nam je potreban odgovor na neko pitanje, trebamo razgovarati sami sa  sobom i poslušati svoje srce.  Pravi odgovor će doći iz mudrosti našeg srca,  ono nam govori, samo treba naučiti slušati"...

   

четвртак, 21. мај 2020.

Svet njene mašte

                                        
                                            IV deo Plave beležnice
                                            Snena zabluda
5.

Pre i posle ništa
voće, lagano zri
Jednom, dvaput
Strašno blizu
prvo desno pa levo
posmatra
Tajnu naviku
varljive duše...
Čuje glas...
nekoliko dana posle
Umesto sna - priznanje
svetlo ili tama
Odgovor nepromenljiv
Istrošena paučina
jednostavna
za pamćenje
obnavlja tiho, nemo
skoro oprošteno...
Tamo-amo, prema
Još uvek trag
Seća se
Započeto na početku
neprimetno okončano iznenada
Od onog čega se boji biti
Iznova i iznova
..tvoj...onaj...pogled
iznad srca
utisnut... predaleko
a tako,tako blizu...

среда, 20. мај 2020.

Povezanost

                                                                                    Plave beležnice  IV. deo
                                                                                        Snena zabluda
                                                 

  Povezanost
 
Nečujno
korak po korak
Lako
polako
Dan  završava
veće je
Na blistavom zvezdanom nebu
sve dok noć ne završi
koraća
Jedna želja kroz drugu
oblikuje   dodir
pun života
razume,
Tajno lupkanje
maštovite energije
kroz ples misli
blago uzdignut od zemlje
glasnik jutra
...um očarava dah zastaje
šapat  umiruje ruke
sa svojim drugim ja,
zna da zna
o-golje-ni...
Duboki osećaj -  nit vetra besni
ne otkucava svaki sat
Lakog eha
trk.


недеља, 17. мај 2020.

Sve stare istine

                                   
                                        IV deo Plave beležnice
                                        Snena zabluda 4.deo
4.
Pre ili kasnije -
Doći će jednom
Možda
je
to
šašavo
i zanavek izvajana
ta reč? zašto?
Postoji samo jednina
Ali
Ponekad nema, bez sna..
Zna sada - pa to je jasno
Znakovi su bili


Sa jednim - bez svih
I još ovo, sa njim
Atom sećanja
Budno čeka s' osmehom
i dalje.
Hoće da stigne - nemože
Mesec je izašao
a žamor utihnuo
u tami.

Al' negde pred zoru
Zavodljive želje šapat
"Ko si ti", pita
Ti - i ti, što staneš
stojiš i ne znaš
Da prava ljubav ume
Kroz drhtavu tišinu
da govori čutnjom
koja hoda po prstima
u želji da te dodirne.

 A evo još je i ovde
Kroz praskozorje nade
uz stalni nadzor budnog
tamo - amo, tamo - amo
pritiska prošlost sećanjem
živa želja živa - seća se
obmane i podvale
i ona stane a ti i neznaš
Da okovani snovi
u svetlosti
Sa ispruženim rukama
odlaze u polje zvezda
I sve vreme gleda - i ne vidi te
bura sreće ...što?
drži za ruku prošlost

петак, 15. мај 2020.

Sumnja i zbunjenost

                                     
slikar, Pablo Pikaso
                                         IV. deo Plave beležnice
                                         Snena zabluda 3. deo

   Sumnja i zabluda,
   Stajale su?
   Ne, Prijatelju
   Išle, su -
   I stigavši...Ušle su gotovo bez glasa...U njen život...S? blještavom sanjarijom. Tvrde tišine
   U njen san ...San koji  je besmislica...
   Ostala je ista, mada se stalno menja. Snaga energije i dalje u njoj pleše.
   Zaplet.  To je zapravo misao pa slika...Sa onim što ne bi - menjajući mesto novo nenalazi do visine pravog čoveka...i ni reč ne reče...
...Sećanje koje se ukorenilo u iskustvu uklapajući ljubav u .jednačinu...Emocije i misli s jedne strane, i doživljaja s druge strane.
   Sećanje, "Gomilajući asocijaciju za asocijacijom do juće pokušavalo je da joj skrati san.
   Stvarnost bez iluzije.  Inspiracija poput sablasnog broda ponekad bežeći od sopstvene stvarnosti plovi kroz riznicu bogatog joj unutrašnjeg sveta - nje same duboko, duboko kroz divlji,  svirep,  plemenit, strastan,  ružan,  lep i radostan život.
   Putovala je nekano nedužno...ponekad ka rubu večnosti...I nedozivajući ga, doći će!...Al' ne sad upravo u ovom trenutku koji to nije....Dok je jedva čujni nepoznat glas doziva da se primakne njegovom svetu mašte...Tamo gde niko nije mogao uči,  tamo gde je film koji oživljava maštu,  tamo gde  nisu spaljeni mostovi koji vode natrag i napred u zemlju mašte...Tamo gde stvarnost nije ni preteća ni razočaravajuća...Bio je to glas koji se rastače lelujavo varljivo  zajedljivo sa mrakom kroz mrak trak svetlosti, gleda put zaboravljenog susreta kroz nj...
   Pa ipak.  Uskoro, misli. Svanuće
   Sumnja...da li postoji...Nasuprot strancu, njoj je bilo strašno potrebno da opravda svoje postojanje...Kroz misli koje su  bile toliko pune života...
    Otvorila je oči...Ponekad, usred aktivnog života u kome je sagledavala sebe okrzne je neki čudan osečaj sumnje...Ne zna da li postoji...Oseća da je lako moguće da je nečiji tuđ san! Učini joj se, to, s, gotovom, telesnom opipljivošću... U prvi mah joj je oduzimao dah... Gledala bi kroz prozor u očajanju...Živim li bar ovde ja, što bi rekli, živim!
    Tapkajući kroz prazninu...Probudila se u istom životu u kojem je i zaspala. Shvatila je na mahove
    Ko zabluda...ona zaludna...ispred. I još pre ne htede ispred njega, već ga zaobilazi. Provlači se iza Tažeći usamljenog sebi sličnog do visine pravog čoveka...Prolaznika u sebi i tebi - slučajnog gosta...Ponovo te vidi...samo, delić sebe i delić tebe!
   Pojaviće se svetlost.  I shvatiće ono što ranije nije mogla da vidi kroz živi pesak poricanja.
   Na kraju krajeva, još do juće imala je milion razloga-objašnjenja i opravdanja za ono što oseća...i što je strastveno branila.  Al' ta filozofija ju je zaslepela.
   Do juće obeshrabrena,  danas je stvarno osetila da je pronašla način da i njega natera da shvati...
   Al' ako ne može i dalje da vidi nešto što je očigledno, onda nešto nije uredu i postoji velika šansa da on to( ne želi), nikada neće videti.
   Jedno je sigurno:" moralo je biti više od muzike-reči."...A sa tvoje tačke to izgleda kao čisti sebičluk.
   Ukratko čekajući...Tvoju zamku čekanja...Shvatila je da čeka Godoa.
   Ipak vreme je da nakratko promeni ritam razmišljanja.
   I tako:
   Tajni saučesnik...Nemoć postavlja na sledeć način...Mi - On -  Ti, u stvari jednostavno različiti,  previše različiti,  veoma različiti...I tako. Njen život je njen život, a osoba koju je volela je deo njenog života.
   I uprkos svom razmišljanju...osetila se odbačenom, poput stranca zarobljena u tuđem životu.
   Ipak. Ali. Možda negde postoji neka stvarna sličnost koju je samo previdela ili zaboravila...A to je,( biti zaljubljen...veoma je teško priznati), jer na kraju krajeva, to je neko koji je mimoilazi...
   Ne bi se moglo reći da ga nije volela, ali joj se svidjao "ružičasti san."
   Sad, u ovom slučaju.  San i život su dve izmešane stvari, čijim se međusobnim prožimanjem obrazuje njeno svesno biće...Samo nije znao ono što je ona znala, iako ni sam nije sasvim znao šta zna - ali je znala...Da je drukćije u polu-tami, posle ispijanja jutarnjeg čaja...Nikad nije posedovala nešto što bi smatrala za amajliju(zavet)...