недеља, 23. август 2020.

Njen pratilac

          Za čoveka ukoliko je čovek
          Šta reći...
          Osim
          Pukotine koje postoje
          Moraju biti ispunjene...

                                                                                       
                                                                                       

                                                                                               Plava beležnica VII. deo
                                                                                               ... U živom sećanju

1.
Da ne zaboravim
Dozvala bih te
Al'
ne
šapatom
Već
Radosnim dodirom
Između
Smrtnog i besmrtnog
Neznanja i mudrosti
Između to dvoje
vidim
Neme stepenice
Nemu ljubav
u zaoranom krugu
dubokom tutnjavom
Po
ko zna koji put
gospodare srcem
I,
Spretnim prstima
raspletaju kosu
H...Hm...
do visine ramena
U posustaloj tišini
Uteha
ohrabrena toplinom
kliznu
na mesto
ispod levog rebra
s'
iskušenjem opseni
ulazi hrabro u dubinu
Moć
Praštanje
učiniće to kasnije...



                                                                           
                                              

петак, 21. август 2020.

Ne žuri

                                                     
slika sa fb
                                                        Plava beležnica VI.deo
                                                          ...Nada je za hrabre

16.
Lagano
kao bela tama
tihi sjaj
Istina
gola
Pomera zavesu
Između...
Gluvog doba noći
ponoći i zore
Svuda
Osim
u umu
vlada tišina
Samo
sam dodir
luta noću
Malo-pomalo
Sviće
probuđen um
isto ko nekad
diše
razmišlja
Povređen ponos,
a ne srce
pred očima ruže uvele
izliva iz svesti
iritiran zvuk
Nestvaran kao u snu
krstari mislima
pero s krilima
na stranici papira
već eto
oslobađa se vetra
šeta kroz maglu
Kreće se
ka svetlosti boje zalaska sunca
Mir traži
novi dan -
Ima li nekog?
šro rukom lomi
tvrd hleb
Al'
niko da kaže
Otvara oči
Pogled baca na stranu
metar dva udaljena od njega
Požele  da se nasmeje
Ranije
Ko sam...reče
ali
Ja tebe ne znam
Mora da sanja
Ludost
Zna
 Bilo je tiho, previše tiho
leluja reč
Utapa se
Ne  ne  ne tamo
gde su
lažljive oči
Navika
jednom dahu
Gleda
Al' varku
Ti? Otkud vi?
Ispred bleska
Oluja surova
Prozor spusti
lomi misli
otvara oči
Dan kasnije
zna
Nema više Ljubavi
Druženje
Pa da
nešto sasvim drugo
uzdiže se iznad crta lica
Omiljena boja
bez razmišljnja
Kasni poljubac kad je prestao
pesma sama
danima se u duhu vrti
Između...tu kraj mene
Poplava suza vrati razum u stvarnost
Mada
nešto, ali spolja
Živi perom skriveno u pesmi
Oblak
U pustom vrtu
Kradom  miluje strunu zategnutu do pucanja."
pod kasnim suncem dugo...

Mali vidik...Plave beležnice VI. deo oslušnu malo glasnije ..  sasvim običan... u sasvim drugom pravcu...  .K  r  a  j.

четвртак, 20. август 2020.

Od nigde do negde

                                          
slikar Pikaso
                                           Plava beležnica VI deo
                                                 Kap vremena

15.
Gord gorak
dar
Avantura
ognjenim jezikom
doziva
ne govori
Uzdržana
utiša
se
nad porušenim
kristalnim zidinama
vreme
radosno
ukroti zaborav
Sutrašnje aurore
Ogromnim okom
slatko-gorka-zora
Traži
srce
što  uzima
može još dati
neizreciv sjaj
bez straha......
nezaborav

понедељак, 17. август 2020.

Te ruke

                               
slika sa fb.
                              Plava beležnica VI deo
                                 ...Poseban osećaj

14.
Strast
nadjačava
Strast tajne -
strast jave
al'
Ljubav
istinski sluti
Zakašneli korak
bez čekanja
uz njega
a uz njega, pak -
onoga nikad
nestaje, odlazi
Užasno prazna igra
Ne okleva
premešta pogled
Učtivo nasmešen
igra
toliko puta
Do-saad-no
do ruke blizu nisko
uzvik otegnut
grize usne
zaustavlja  reči
jedan
pored drugih jedan
odjek
na zaokretima
noge
sustiže
Žar
s previše svetla
danom do večeri
uvlači se
u
vremenu drugačija
pod
nebeskom česmom
Pesma
onih
s njom
oko nje?
sve do očiju suza
hod
dve noge put vida
 u zanosu mašte...

субота, 15. август 2020.

Skoro

                                                    
umetnik Vinsent van Gog
                                                   Plava beležnica VI. deo
                                                      ...Magleno svitanje

13.
Na raskršću svetlosti
U grudima plameni  talas
opijen
treperi
prolazi telom
i, kao da leti
pod njim postelja bela
snom pokriva
Bol
jači
opija
U duši kamen
u sobi tišina
kao spirala
sve dublje dublje
lice umorno
igra se
opakom igrom igra
s'
njenim
najčistijim ogledalom
Sudbina
reč
traži
...najpre u sebi
zatim šapatom
a onda 
naivno...vidi jasno
što je izašlo
ne ide za njim...


петак, 14. август 2020.

Već-već-evo

                                                        
slikar Helene Durand
                                                       Plava beležnica VI. deo
                                                           ...Poslednji ples

12.
Evo te,
tu si,
Ti
čudesna
bestelesna igra!
s prazninom što blista
reč
prazan izgovor
Do same zore
zastire
čudnom  odelu
put
koji okom guta
San
što misli pletu
Poverenje
Dato vetru
i vetrovitoj čudi
Posred oluje
Gubi se glas
po drugi put
u svakom koraku
obeleži trag
u blizini smeh...

четвртак, 13. август 2020.

Nekad pre - inspiracija

                                           
slikar Helene Durand
                                             Plava beležnica VI. deo
                                             ...korak , glas, žamor

ll.
Negde ti
tu
Ta
Žena
vremenom
grli
Zagonetni vetrić
ispred
Monolog većernje tišine
mrežu
 je pleo
potpiruje
bez vesala prenosi
preko krša
blagi plamen svetlosti
ne broji
Godine  složen i sliven niz
čvrsto zasecaju  život
iz srca uzdah čuva sećanje
Na odraz večne borbe
između
kapi jutarnje rose
i zaćetnice života!
dan koji će
sutra
njemu
biti juće
sve bleđim bleđi
sa krasnom pratnjom
mir
Niko drugi ne pozna
iz daljine zelen
život
blizu nas
ima tragova 
između
neobično zamršenh oblika
ivice žute
vreme spaja
zove
Al tako
od srca
zareklo-a se
tvrdu reč
da  će održati
latice sećanja
korak...

уторак, 11. август 2020.

Arapska poezija


     
slikar Vladimir Volegov
                      ABU al-QASIM aš-ŠABI ( 1909-1934 )

   Rođen 1909. godine u Tozeri u Tunisu jedan je od najpoznatijih savremenih arapskih pesnika. Njegove stihove su preveli i recitovali milioni u čitavom arapskom svetu, a slava ga je daleko nadživela. Iza sebe je ostavio nešto više od sto pesama,  dnevnik i nekoliko kulturnih i književnih kritika,,  a samo od 1994. o njemu su zabeležene 104. pesme. Danas o pesniku postoji preko 4o knjiga na arapskom jeziku, i više od trideset pesama koje izvode popularni arapski izvođači,  brojne ulice,  škole i nagrade koje nose njegovo ime
    Svoje mišljenje o poeziji aš-Šabi beleži više puta različitim delima.  Tvrdio je da  poštuje korene arapskog jezika i tradicionalnu poeziju
    Piše o ljubavi na sledeći način;
    Ti si, ljubavi, izbor moje nevolje, mojih briga, straha, svih napora
    Moje iznurenosti, suza, patnje, mog bola, jada i mog umora
                                                      ...
   Ti si, ljubavi, izvor mog postojanja, mog života, moje odbrane i snage
   Zrak svetlosti u u tami zle kobi, izvor mog mira ushićenje, moje nade
   Razonoda mog srca! Otrovu moje duše! Nevolja mog života, moje izobilje!
   Da li si grešni plamen rasplamsan u vrtu uzdaha ili te samo nebo šalje?
   Sa tobom sam delio pehar tuge, a svaka molba ostade neispunjena
   Tvoja mi je naklonost, najdraži dar, ali su mi večna briga i iskušenja
   O, ljubavi, hećeš li mi kazati da li si iz tame ili svetla rođena?
Tekst prevela: Svetlana Strugar

                                                                   Ko moli ljude, odbiće ga
                                                                Ko moli boga, nek se nada
                                                                (Abid ibn el Abras, 6 vek)

недеља, 9. август 2020.

Ponekad

                                                 
slikar Gligor Čemerski
                                                 Plava beležnica VI.deo
                                                     ...Ta ljubav
                                                             
                                                             
l0.
Skupi hrabrost
Tu
na dohvat vida
posle svega
I ova noć
ista je kao ona.
Ponekad
u sasvim drugom pravcu
nežan zvonak
u žeđi srca
slatki jecaj ledene vrućine
zna sakriti
usne
al tako
zarobljene
Kao slepi miš u kosi
Ponekad
Kad negledano onemi
telo u suton
Užaren obraz treperi
Oseća
zanosni
šapat
što
zna
svu tišinu
Što širi
zrakasti trzaj
zgrčen u luku
vatrom iz oblaka
golorukoj
svet nepoznat
čeka ...sjaj van senke...
Al' samo ponekad
čekanje  oduži...

петак, 7. август 2020.

Postepeno i polako

                                                 Plava beležnica VI. deo
                                                 ...Sad kad stojiš ispred
slika sa fb

9.

"Što ne pogledati stvarima u oči ko što priliči  ženi?
Da, oseća se neudobno, ponekad čak i bedno...a pred njom je...u dubini nje živi nada, čak je i srećna..."
...U pitanju je Prvi...jedini...posle njega... kraj uha, rađanje novih uslova, novih emocija...ali trudi se da ućini sledeći korak...
Hrabrost je prava reč...al'  umni deo nje u jednom trenutku jedno, u drugom sasvim drugo, ali  je to uvek ona...toplina ili, možda... kroz vreme...beskrajno putovanje...stvorenje... u vremenu i u prostoru...Ali u izdvajanju razlikost...čudna  logika emocije...Život ... istina...i pre nego što se kapci zore rasklope...o,kakvo  otkriće...A, tu je... po nekad drugačija... prisnije, prislanja svoje usne na njegove...nasmeje se bez želje da mu
se naruga...i time.. želi da ga pridobije još više kao bliskog prijatelja...I konačno ima osećaj da se na taj način iskupljuje za nepriznatu krivicu. prepoznatljive stvarnosti koja ograničava...Drugi put ti ili ona u tkivu srca mikrokosmosa, vasione...
   Konačno...dovoljno je što smo i ovde...Samo kaže...Možda će se stvari same promeniti. Ali ona nije želela da on ode, sad manje nego ikad. To neuobičajno prepuštanje osećanjima...Vrelina koja je danima pritiska...nadnela se nad njegovo lice i pažljivo  dugo ga ispitivala....Seća se za jednom olujom nailazi druga...nekakav vreli nemir...osećala je to nesvesno, ali još pamti do sitnice...
Iskušenje
Strast ali ne i ljubav
Da zna
Uvek oprezno
Voli
Zašto ne
Al slaba tačka
Vodi bitku između uma i tela
Um vrišti
topli dah rasplamsava
plamen želji
Telo topi od dodira
kroz oblak želja
Zašto? Zašto?
Posle poljupca
preteći  očima
treba lagati uspešno
a s osećanjem
oštrica duha ne zna da
žar srca hoće
kluč bez sumnje
Čoveka koji  voli
Nenarušivu radost
koja sece
Srebrne niti upletene u kosu-i...
i ne jednom
i ne dva tri puta bez prestanka
između njega i sebe
da dira plamenim pokretom
u telu dušu...
Al'
ne s' napola ljubavi samo
on opet On
Energijom kojom zrači
nezavisno od straha
Ah, želja ima nešto drugo
Tako daleko dakle!
Usne ostaju u obliku slova "O"
Do, maločas...noć je vedra
Ali...Ima i nešto drugo...
Sutra će biti lep dan
ponovo negde drugde