уторак, 15. децембар 2020.

Lična Jednačina

 

l5.                                                  
                                         Plava beležnica VII deo
 Lična jednačina                 Posebno skrivena
   Ako to nisi Ti?
   Ko je?
  "Prelepo, pomislila je Bilo je to jednostavno prelepo,
  Samo još...zaustila je da kaže nešto, ali nije mogla da se seti reči...Kako bi bilo graditi život sa nekim ko te poznaje?  Znala je da je to moguće.
  I dalje je osećala nemir pa je izašla u dvorište da bi je ponoćni vazduh uljuljkao u san.
  Osetila je čežnju za nećim. Za nekim. Za dodirom, šapatom u mraku. Rukom preko ramena. Ne samo fizički, već i emotivnnim, partnerom. Neko ko će videti dalje od boje njene kose i oblika lica. Neko ko će videti njeno srce.
  U međuvremenu prepustiće srce kapricioznoj sudbini.
  Razmišljala je...Sudarila se sa "Njim" - sa nekim u punom trku.
  Opet je ostala bez daha. Želela je da drži oči otvorene. Najdivniji osećaji su tekli kroz nju. Nije želela bilo kog čoveka nego jednog i pravog.
  On je bio drugačiji, pomislila je...Ali osećala je bol.
  Uzdahnula je. Hajde da se vratim unazad.
  Zaljubiti se u njega bilo bi suludo. Nebi mogla da preživi ukoliko je misli o njemu budu proganjale.
  On,
  je čovek pun zagonetki.
  Kroz sećanje za sad je samo  posmatrać koji nesudi o njemu, al' istina je u nečem drugom.
  Bez moralizatorske tendencije, velikom brzinom setila se,
  Da postoji još jedan deo sna koji nije protumačila a odnosi se na njega - "tebe".
  Život, i ljubav.
  Dali da traži objašnjenje kroz kratko razmišljanje?
  Stvarnost,
  želi se razračunati s određenim iluzijama i približiti se realnosti.
  Nakon izvesnog vremena, pokušava da sagleda istinu
  Odbacuje sva ograničenja, sve okove kaskanja po prošlosti.                                                     ...
 
  Osećaj,
  Budući da ima mozak, ima potrebu da misli i budući da ima srce, ima potrebu da oseća.
  Ukratko,
  budući da je čovek, ima potrebu za čovekom, i da se potvrdi u toj povezanosti, (unutrašnja nužnost potrerbe).
  Mogučnost da bude što je.... Oh, da.
  Poput tolikih fantazija i maštanja za neko vreme; toliko dugo dok je bila nova( za njega ), dok je uzbuđenje s njom bilo povezano dovoljno jako da spreči njega da je shvati ozbiljno.
  Imala je strah da bude nasamo sa sobom - je strah da vidi odjednom osobu tako dobro poznatu, a tako stranu.
  Sreća  umeće življenja, su želje uslovljene potrebom za radost i ljubav...
  Stvarnost bez iluzije - sumnja i zbunjenost (" sve je sumnjivo ništa nije sigurno"), u mislima oseća viziju istine, a iza reči "ja", razumnost - ljubav, i život tako neverovatan...Snaga koja budi onu radosnu želju da živi sa žrtvovanim godinama, " Zbog jednog pogleda, Zbog jednog poljupca i osmeha...Dakle "on"."
  Ju je zainteresovao...njegova bogata prošlost,
  Na trenutak,
  Imala je utisak da je voleo i poznavao različite žene i da nijednu nije mogao dugo da podnese.
  Mislila je,
  da i on traži ljubav kao i ona...
  S' tim što ona nije želela ljubavnika...želela je da voli bezumno i bez ostatka...Mogla je da oseti bes i strast, kroz odraz svojih emocija nosila je u sebi bezbroj malih radosti i sitnih poroka...Uvek s novim pitanjem...Jedne po jedne slike dela života...kroz probuđena čula.
  Osim ljubavi. Šta još jedna pristojna žena može da traži?
  Kad oseti njegove ruke oko sebe i oseti njegove usne na svojim znaće dal' je istinski voljena.
  Čulo se samo ravnomerno otkucavanje časovnika, minuti su sporo prolazili...
  Svaka reč se polako uvlačila u njenu svest stvarajući užasni haos u mislima i osećanju.
  Shvatila je težinu rečenice istina i smatrala je da nemora da mu kaže...istinu...
  Njemu...hodu kroz život - dostojanstvenom punom gordosti i gorčine.
  Neočekivano zastaje. S osećanjem u slikama brzo nižu se jedna  za drugom.
  Ona - ima izvestan smisao za humor i besprekoran ukus.
  A on je grabljivac ženskog srca.
  Usnama je nežno i blago pomilovao njene.
  Bio je to kratak poljubac lišen strasti, ali je ona osetila prigušenu želju koja je u njemu tinjala.
  On sve o njoj zna. On je sumnjičav, jasan, agresivan, pouzdan, ambiciozan..."On je njena snaga, njen san - energetska podloga za njeno pisanje" - Nalazi dubinu osećanja-Ljubav.
  Lična jednačina,
  Ona je reakcija čitave njene ličnosti, a ne samo njenog duha.
  Zračak svetlosti pritajen ispod vremenskog pokrivača ne može učutkati njenu ljubav.
  Udaljeni on i ona- dobijaju sudbinsku stvarnost neslućene lepote onoga što je ("možda"), bilo samo jednom - utisnu žig neprolaznosti unutarnjeg osećanja.
  I sve bi tajna golicljive igre koja je svih godina puzala klizavom strminom i kao kap vode isparava na kamenu.
 
                                                              ...
 
  Nakon trenutka tišine, nastavila je:
  Osmeh joj je bio nežan i topao. "Hvala ti" - To nije bio kompliment.
  Nasmejala se i pružila mu ruku.
  Njegovi meki dodiri su izazvali buru emocija u njoj zadivljena, zadrhtala je i prošaputala:
  "Ti sa zvezdama u očima, i lavom ispred tvojih stopala
    Uzdah vatrenih usana
    samo jednom - mrvica iluzije
    licem u lice
    Nikada u duši neprežaljeni san
    Ako te izgubi šta će biti dok se zora rađa
    Ljubavi
    Srećo tiha
    Bliska
    daleko
    Negde drugde igra
    Skrivena tišina
    prisvaja i podrhtava
    huji obavija
    Sred magle veo beli
    Ispisuje
    Sudbinu iza sudbine
    U kasne sate zastaje
    Žudnja
    samo jedan put
   Trenutak u pokretu
   klizi kroz noć huk vetra
   Mi
  Ti i Ja
  Nismo niti smo mogli biti
  Sjedinjeni, ali ipak to jesmo
  dugim rukama i dugim nogama
  korak dug kao godina
  U slučajnom zaokretu
  Reka sa mnogo brana
  Okova ludost slatku
  Ljubav, slatke reči i nežne dodire usred noći nosim u srcu...
 
 
 
                              

 

 

               

                                            

                                                        

                                                         
                                                             
                                                     
                                                             
                                                        
                                                             
                                                          

уторак, 1. децембар 2020.

Da opet

                                                             

                                                 Plava veležnica VII. deo
                                                   na svoj dirljiv način
14. Da opet
 
Da, opet
vapaj
leprša
trči kroz vene
Romantični susret
Mašta
trznu usnu
ukraden poljubac
Ispuni noć
Nežnost
nova u njega
Sa starim žarom
stiže do mene
zna
Kad bi se sreli
Uzbuđenje i osećaj
u susret,
misli
oči, oči
toplinom sapliču - jedno u drugo
provokativnu opsesiju
Uvek istu  , ljubav savija
na isti način  žar
žuri kroz vreme  
pun  ljubavi
Nežnošću  život prožet
Ostaje...gde mu bolje ?


                                                                

                                      

                                                                    

                                                                     

                                                                     
                                                                       

                                                                 

                                                                         

                                                                  

                                                                       

                                                                     

                                                                  

                                                                

                                                                       
                                                                   
                                                                  
                                                                           

                                                                      

                                                                     

                                                                  

четвртак, 19. новембар 2020.

Cvet s napuklog zida

                     Sreli smo se  nakratko
                     ali mi on do danas neprestano boravi u srcu
                     Stanje sreće u kojem sam se trenutno nalazila
                     Za mene je bilo novo i nepoznato, ali veoma uzbudljivo...

                                           Plava beležnica VII. deo
      13.                                         udah i izdah
      Cvet s napuklog zida
 
      "Sve što sam ovih godina činila je pažljivo gledanje da bi te videla."
      ...I ovde se kazivanje nastavlja...
      Svakog momenta mislila sam na tebe
      Al' Govorili su oni...Pogrešan u očima ima izdajnički sjaj.
      A sad je red na 
      Radost-užitak  Greh i oprost
      Ovde, sada - prošlost, budućnost
      Sećajući se osećaja
      Srce divlje udara u grudima
      Išćekujem
      Kada će varljivi vetar u svoj zagljaj da zgrabi umršen pramen
      moje srebrnaste kose
      Napeta umornost seća se tvog osmeha i
      pogleda koji šapuće i šišteći se stapa sa vatrom.
      Između nas sunce vidi
      pred sobom lice nešto izmenjeno
      Al'
      Danas bliži si nego što slutiš
      a sutra počinje gozba - tiho dolazi iz daleka
      Čekam
      Žar leta koji se ne ponavlja...traje kratko
      Srast,  trenutak agonije i nežnosti izjeda nekazanu ljubav
      U stvarnosti samo čin voljenja oživljava životnost
      Sa skrivenim iskušenjem osta u hodu zanavek...
   ...Znam da ćemo se jednom sresti
      Možda sutra il' za nekoliko godina kasno, kad ne budu
      postojale nikakve šanse za nas...osim sečanje
      mašta neće uspeti da sagleda nove i realne alternative
      Pa i više od toga
      Duša...u traženju letnjeg daha nemože pokloniti srce neponovljivom vrtu tišine i ružičastom svitanju
      Iz duše mi istiće
      Želja - Žarka želja
      Nakon tame
      Vreme kao i danas
      s bujicom osećanja
      Zbrkano mnoštvo
      Hoće život
      Ožednelo telo
      napravi čudo !
      put naših koraka
      Ispred
      Za leđima isto
      Jedna u drugu ruku preliva
      Vatreno sutra je kasno
      Danas iskidan dodir
      nedodirnut osta
      Tamo gde nismo smeli
       Telo i duh u ljubavi jedno
      Zrak vatre prošlu noć
      Sinoć dodir - starog života
      plaća cenom bol blizine
      Misli početak koji traje i danas...
       

субота, 7. новембар 2020.

Snovi i snovi


                                          Plava beležnica VII deo

                                                                 Iza nas


12. Snovi i snovi

Duboko obuzeta komplikovanim snovima na prelazu
Između noći i dana
poroka i vreline
Pod nebeskim plavetnilom
bez ijedne reči
Namah
Uzdiže se pospana i krhka
Usamljena čarobna čistota
opijena strašču
Katkad dodiruje ljubavnom strunom  dušu
Neznam
Al' čekam
Ne mogu proći
U putu ka mestu
Dok  ide dalje
sa slutnjom i strahom
srce koje diše
U naručje veže
Poput ogledala
Izgubljeno vreme
Smiraj sunca traži
na krilima vetra
Umnožava prostor
Izgubljeni detalj
Iskri se i žari
Uzdahom me mami
u požudi nemir
S' maštom Ti i snovi
Sa pogledom istim.
Pali se i gasi u meni tišina
 Znajući da ću obazrivo zakoračiti za njim...
I tako
                                                    (D.H.Lorens isečak iz knjige Tajne Feniksa)
Glasi;
"Sve mi se čini da sve mogu sagledati iz dva aspekta...Naime postoje čedne i postoje smele žene
Muškarci su oduvek voleli da maštaju, bar u prozi, o čednoj devojci čiji neminovan odgovor glasi: O, da, izvolite ljubazni gospodine! Čedna devojka,  čedna supruga,  čedna majka - to je još uvek ideal"
 
I,tako na ovom mestu nastavljam...On...ili ja i "ja i on", jednog sunčanog dana..
...Pa ipak,Ima nečeg...u stvari ona stara neobuzdanost gleda s prozora i sve teže prepoznaje stvarnost...ja različita, iako ne posebna...Ja - ili-oni - on...Pre   sad isper svih njih..
Snovi i snovi...Ludost i nepromišljenost...Opet mi se osvetila moja prokleta upornost, koja ponekad prelazi u glupost.
Nisam čula njegov odgovor, ali sam osetila njegovu ruku na svom ramenu...On je...on je...prosto ne mogu da nađem pravu reč...Bila sam sigurna da ću ga videti, i to uskoro.
Tako noć i dan prolaze goloruko povezanim "ja - on - ti" - Dal' bi kasno?                     
Da stignemo...Kristalnu svetlinu...Ko...
Dve zvezde združeni blistavo sanjarski.
U nedogled
Oko nas ničeg
Između nas suce i duva isti vetar
Još uvek tamo
bar za mene
Sunčevom sjaju nema kraja
U savršenoj lepoti...Mir i tišina  tihi nedišem dok čekam...
jezik napušta usta i pravi trag na donjoj usni.
Kroz čudni  sumrak misao navire...Dok ti činiš čudo na mnogo načina
Novi miris opija...Bludniči po mom licu
lišće gusto načičkano nežnom bakarnom bojom u tamnoj kao krv napetoj užarenosti
S' čudnovatom bojom divljeg kestena
U kasne sate
Na mnogo načina
do uzglavlja misli
Uskovitla razbacan šapat
granice nema
U očima tvojim vragolast ples
često ako ne uvek
brzo lako
Siže do mene želje skrivena draž
šara mi kosu
I opi me bojom zelenom koja žuti
na drugoj strani ulice...Ja i tišina u nejasnoj izvesnosti...iznenada...započela sam da...
Sastavljam rastavljene komadiće...slatke male tajne kroz osmeh
Al Zašto? Zbog čega? ...stara neobuzdanost godinama i danom stoji skršena ukočena do trenutka kidanja životnog tkiva
Uvek svesna onog "ti" koje se suprostavlja celovitom "ja", Neverovatnoj količini ispisanih reči
od susreta do susreta poljubac kasni...
grize iznutra lomi mući - nezadovoljstvo
Novi osvrt na staru romantiku, odbacuje zastareli način razmišljanja
"Voleti jednu osobu i maštati o njoj, a živeti s drugom, nije nimalo lako...donositi odluke srca."
Ne treba sumnjati ?
Kad ostaneš sam sa sobom? Ispiši ime tvoje pravo
A ja ću u vremenu koje ne gubi sećanja ispisati ime moje koje znaš...

.

петак, 2. октобар 2020.

Više nije on

                                                      


                                                    Plava beležnica VII.deo

                                                       Koji  dolazi posle

11.
Jedan dan
Ili još dalje
Uzalud se trudim
Godine neme
prisnije  bliže prema meni
Nude želju i snu, san samo
U trenu poželeh da potrčim
I još pre
U istom smeru daleko
Neprijatan osećaj u ustima poput stipse neko vreme svetlost nejasna
Grozničava fraza ne može doviknut sebe i slične sebi,
Mir suviše strpljiv polako, polako
Svaki dan iznova očarava
Sa mnogo očiju i mnogo lica učtivim naklonom kratak prezriv pogled
po praznom prostoru kolebljivo još juće - go hoda,
Nema tajni noć dugo traje  i poput kuka zariva se u mozak
Zagonetna situacija perferira ona ili ja On kao zaledjen mlaz vodoskoka
Tiho posmatram, osećam...u vrućoj postelji jutranja hladnoća izlazi iznenada sama
sve više gubi snagu
A ipak se dogodilo...znoj kaplje sa čela
Stvaralačkoj individualnosti trenutak nepažnje mamac za nevolju udvojenonom nadahnuću.
A što ne? 
Drugo vreme kao da je tuđe lako odlazi, talasa bez odgovora
Sa obe strane slikovnicu primićem licu
Gle, gle eno
Neopisivo mirno pale ogromne oči. Nije. Jeste
Počeka da mi nešto kaže, pa opet
Stara nestvarnost igra želi da živi lice umorno ne pita zašto je učinio tako malo 
u potrazi za drugi  neslućenih radosti zvuk ostaje da stoji novog uragana  iskustvo...
Slušajući čujem živi dalje ne odoli čarima, disanja a ne drhtanja - trzaj
Svakog dana iznova očarava...Ljulaja se ljulja sa zanosom nekoliko godina pre
Predah
Ja nema...Al opet...Mučim se trajem
Zašto? 
Zato ni ti ni ja ne znamo gde je  u brodolomu zanosa
prohladan vetar nemuštim zvukom zaborava kruži ulicom
Svaki moj korak ne preskaće upisuje krug u grudima urnebesni zvuk kao plamen igra
Zvuci zbrkani
Drugi čovek do srca ljudskih ruku skriven čuti
Bol
Uprkos vremenu sa druge strane oslanja  se ranjivost   i novi težak izazov
Krši prste a oni pucaju
U tami zbrka prigrli dušu-melje vreme
Nadahnuće oblikuje život, prkosi iscrpljujuće đavolski oživljava kroz njegov lik
 kontrast hladnoj noći
Reć ljudska harmonija bez haosa
Zastaje izlazi iz stvarnosti i u nju ponire realnost pred pitanjem
O smislu života javlja se u različitim varijantama
Lavirint ka jednim drugim, gore-dole zajedno 
Ispod svoda mesečine različito vreme ponoć
ide  do kraja u besanu noć stare istine duh-strasti
Mora znati?
Eh...kako da shvati "čednu slobodu" i opet
Prošle noći sama promenljiva sudbina misao misli
Proleteše godine prođe vreme, volja slavi ukus vina
Govor misli lomi novu žeđ sledeći dan pun nade ponavlja
Pitanja, pitanja malo dalje pokrenuće posustalog
Nezvanog  zvanog  gosta što stoji lice u lice na početku.

четвртак, 24. септембар 2020.

Pa može biti

                                                         

Plava beležnica   VII deo
          Provokativno putovanje                                               

10.
   Jednostavno, osećala sam se kao da stojim na putu oluje koja se upravo rađa.
   A ipak
   Nova jesen suviše blizu
   S' životom novim da nikne bi htela
   Vera u ljubav čežnjivo moli  da se zaustavi
   Neko nezadovoljno bivše vatrenog sunca
   Sećanje krstari mislima
   Jecaj Ne-Ja napušta telo
   Stvarnost govori srcu "računaj na to da će sve biti zaboravljeno
   već sledećeg momenta"
   Hrabrost razmišlja kompleksnije dublje. Nameće nova pitanja
   u meni stara se gube...ni malo tragično
   Iza mene jesen iznenada zima...I ta dva mene su u očiglednom sukobu
   sama sa sobom...misli i želje one su deo mene, deo mog života.
   Posle toliko godina.  Manje- više figura ne raspaljuje maštu...sem...još malim čudom
   privlači pažnju poetično strpljenje učtivo čekajući, velika tišina naginje
   na moju stranu lik iz mog sna, pretočen u sliku sutra je juče izmučen kao posle bitke
   koja je trajala celu noć juče konfuzno lebdeći kao mlad soko vreme zabija kanđe u moje telo
   Da bi saznalo
   Iskustvo sebe same stvara maštu
   Viziji, čulnost, osećanje, mišljenje slika stvarnosti zaluta duboko ostavi trag
   iz mene...odlazi žarko leto, jesen kao oblak traje kratko
   u svojoj tajanstvenosti na pragu
   Zima brzo se menja i narasta do veličine čoveka
   Između dva pojedinca duboko utkana u svest ljubav putuje do njega jednog drugi je slep napor iz
   vremena što želi bujicu nežnog osećanja
   Volja, prisnost iskustvo znanjem ispuni  iskušenjem sentimentalizam ne zna gde bi  zjapi kao pečina,
   a duša dubok impuls duha slama  radost posle oluje postoji i ljubav i ponos i mržnja
   Nema mesta za žurbu
   Smeloj i hrabroj duši muzika izaziva odjek ljudskog glas. Prostor slobodan ispred
   jednih od mnogobrojnih vrata šćućurena kao lopov varnica nejasne beline provlači između
   jeseni i zime osedelost uzdržane i osobene dvonožne jedinke s gibanjem godina što ih
   po poslednjoj modi daruju cipele koje se zovu život. I tek ponekad
   Zašto?  Zbog čega?
   Jesen gubi jezik za osećanje i s rekom koja utiče od pozadi i odozdo glasnik prvi je
   najdublje skrivene reke života unutra u venama tela...Urlik dubokog vodopada posustaje
   Skakuće oko mene kradom beleži znake mnogo godina ranije
   Dakle, danas, Sada. Kad iz tananog uzdaha iscuri život čeljust steže brzo se istroši 
   Tajna opsesija u mraku, ali ispod kapaka nije baš sasvim mračno
   Okreće se i dolazi
   Sreća što se novcem može kupiti
   pupoljak ruže ili? između cveća i vremena
   Kako si
   On je
   Ja sam
   O ti. Ja koračam pa osećam nešto što nismo
   ni on  ni ja  ni ti  saznali Možda je to tako, a možda i nije tako.U stvari, ravnodušnost je čudnovata
   stvar.

петак, 18. септембар 2020.

Buđenje

                                                     


                                           Plava beležnica VII.deo                                                                                   Najdublje želje

9. Buđenje

Traje i, prevazilazi sebe,
Iluzija i nežno uzbuđenje, u traženju daha
Kroz 
Poluzatvorenu lepezu ustalasa zadihan žar
nezadrživim plesom poput leptirovih krila
Duž nabora noći iza nje ogoljeno ludilo
vlada zbrka - haosa, oseća da je proleće
U svojoj nevidljivosti poput oluje snažno milovanje
U jednom dvoje krade san
Bez straha - slatki zagljaj
do zore glavu naslanja. Jakom u srcu - Slepom pred oči
Vreme
Traži vir strasti nektar na usnama
Razgoličenoj neispunjenoj duši
Zamrači vid dodir pomame savršene lepote
Žena život menja
sve joj je poznato
mekša ili, možda, čvršća...Ali se menja 
Žrtvuje svoje srce ljudskom biću
Iskustvo...pravo sklonište. Ono se svuda nalazi, 
duboko u čulima šapuće bujanju...
Želja odasvud, i  kao eho, kroz nju je dopirao odgovor 
 još uvek u svesti naga veze ljubav kroz vreme postoji... 

петак, 11. септембар 2020.

Osećaj

                                                           Plava beležnica VII. deo

                                                                    Samo

8.


Mirno i tiho ali čudno?
ili oboje
Čekanje i neizvesnost
Pauza
Pokret
s leve strane
misli prekida
tihi uzdah
Žao mi je! Ja...
Zuri u njega
uzdah
oprezno promuca
Ostani gde jesi
Znam da iako
klizi s njim dalje
Osećaj
Bori se da ostane uspravno
Oseća
da nešto nije uredu
Odbacuje
Možda je to samo osećaj
Zbunjeno...trepće
pre nego shvati
Njegovo lice gotovo dodiruje njeno
Likujući u sebi, okrenula se
Poljubac
Nikada ne treba požurivati
A, zatim
Uljuljkan lancem što okiva dušu...
Nestašni ...ratnik
podignu glavu
ka smirenom licu
žednog  srca
poput zmije, slatki greh je napao
neobuzdano ushićenje
nemirno kao munja
telo
Kreće, neizmernom sjaju
Čar čarima
...zatvara oči
"Mi smo stranci...Šaputala je bez daha..."

среда, 9. септембар 2020.

Samo žena

                                            
slika sa fb
                                               Plava beležnica VII deo
                                               Prezire nepotrebnu dramu

7.
Za
pola
sekunde
Prodoran pisak
Vibrirajući osećaj
Želja
Čežnja
Ustvari, ne još uvek
ništa posebno
Vreme i prostor
sigurno postoji
Nehotice
pramen kose
O, da vrlo, vrlo spretno
Izaziva novi val u telu
I
to Svaki put kad se ti pojaviš
Preglasno
razmišlja
i
još nešto...nešto
Ponovo
pronalazi sebe
Više instinkt nego veština, um i emocije,  uči...uči.

субота, 5. септембар 2020.

Novo pitanje

                                              
slikar Ernst Ludvig Kirhner
                                               Plava beležnica VII.deo
                                                S dirljivom nežnošću

6.
Prolaznik
putnik
nečekana žena
Čežnjom se umorila
Još neko vreme
čekanje osluškuje
Glas suviše jak za tišinu
Postoji
jedan među druge
nemiće se
čuti
Poput kamena stoji
na korak od
drugačije ljubavi
Trenutak po trenutak
Živi
život
dok ruka prazna stoji
Reć otkri 
Da
bilo šta da se dogodi
pod naletom vetra -
spuštene oči kao nešto neizbežno
Da...Da...Ah, dobro da, da!
Idu sporije da produži ulicom
ne znajući da će se pojaviti on.