петак, 5. фебруар 2021.

Samo misao

                                Plava belžnica VII. deo 

 
"Granice duše nikada nećeš pronaći, pa makar prošao svim putevima.  Toliko su duboki njeni temelji,   Heraklit."

20. Samo misao i njene granice

  Glas joj je bio tih, topao umirujući kao njene oči. U njenom tonu začu se najfiniji nagoveštaj nestrpljenja.  Došla je do tačke kad više ne želi da gubi vreme na stvari koje je čine nezadovoljnom.  Osetila je brzi nalet želje.    Razmišlja. " Ne želi da troši vreme na one koji je lažu ili pokušavaju da manipulišu s njom...i nema ljubavi za one koji je ne vole."
  A ti.  Uvukao si je direktno u sebe, ostala je tamo otupela.  Nije mogla da ti odoli.  Vladaš njenim osećanjima.  Njeno ushićenje  njena odanost fleksibilno se probija hodnikom vremena ka tebi...očaravajućem  otkačenom i šarmantnom čoveku kog je želela.
 Potpuno je  isključila mozak.
 Iznenada je sve jasno.  Osim uzbuđenja i trnaca.
 Nešto je vuće ka tebi.
 Mrzela je to koliko je dobro možeš pročitati.
 Al'...jednog dana kad prolaziš...kad odlaziš poželela je da budeš njena radost, nežnost  i ono što si zaboravio - da ljubav ne bira ni mesto ni vreme. Ona jednostavno plane.
  A mogla je biti
  strast ljubav
  pri kraju sreća
  se seća
  Put do tebe
  slobodan
  provokativan
  Ne!
  Da.
  Ona,
  Vidi čuti
  tumara sanja
  u san iz sna
  snažno zbijen
  svakodnevni život
  Prkosi ljutnji
  blistavi osmeh
  osetljiv na greh
  Al' nije ni važno
  Ti znaš da prodreš do njenih skrivenih želja
  i da se vratiš po još.
  A cena je bol.
  Sve lepo stopilo se u jednu tačku bez vremena u jednom nečujnom zvuku, tvoje ruke i tvoj pohotni vlažni trag na njenoj usni.
  Kosa koja beli...  nad iskidanom mrežom ljubavi  blistavo vino preliva preko usana  pitanje...Da li ćeš ili nećeš bez čistote u davanju i uzimanju moći da voliš...
  Čovek kog želi
  Uf...opa... iznenađenje...stisak snažan siguran s tri koraka do sreće nepoznata veselost odzvanja joj u glavi.
  Okreće se ka tebi  svud prisutan dan u vremenu...Na čudan način moć navike budi oštar zaslepljujući sjaj obara s nogu iritiranu aroganciju koja se udubila u misli, rascepkanog osećanja.
  Za magiju postoji ljubav koja glatko teče i dobro zvuči doživljaj s  lancem događaja.  A vidljiva prozirnost smešta u vremenski tok misli koje podsećaju bol i radost na ljubav. I u svojoj igrivosti stapa usne jedne na drugu gubeći se u žaru usijanog tela.. Vrhunac slavi vrtoglavo putovanje tela i pokreta, s mnoštvom uzdaha odgovor bez daha zabacuje glavu i udahnu.
  Sad - sam, pruža, oseća, radoznali izazov misli kovitla rat u njegovoj ,(tvojoj), glavi.  Al' prisutan svud ti šapnu. "Teško je ali odupire se oštrica svesti telu."
  Da
  uđe u um, znak ohrabrenja....Budi nadu i ide do kraja. Razuman čovek zna vrednost otkucaja srca...
  Iako korača ivicom obruča njene smirenosti  čini mu se da će ona da utone u njegove grudi.
  Pod velom tajne
  Moglo je biti drukčije
  oluja koja nije mogla da se zaustavi
  osluškuje skrivenu emociju.
  Ljubav prava
  Ljubav neuzvračena
  ide dalje još dalje u drugom smeru neke nove ljubavi.
  A ti.  Voleo si njeno shvatanje vremena,  njeno lično iskustvo i komplikovane emocije većnog putnika na divljim krilima...emotivnih pustolovina koje skakuču kao vodopad na njenim usnama. - dragulj ušuškan između nje i tebe ljubavlju ponesen stapa se u krug koje se čas otvara i očas zatvara s' predznakom simbola beskonačnosti.
  Zahtevnija bliskost započinje sopstveno putovanje. Pronalazi te u mraku njena slepa koža oštrim krikom bez straha poziva tvoj dodir... ljubav želi hrabrost  i danju i noću vidi senku tvojih dlanova, zaboravljeno juće Sutra je završetak i poćetak nekoj drugoj  ljubavi u napadu... Što slatkim ukusnim vinom greje srce, krv ključa...prepušta se milosti zadovoljstva. u mislima luta. Nestaje. Al' na putu do sreće ide do kraja...
  Zna. Rekla je tiho. Niko nije video ono što misliš-
  Da. Manje je od onoga što je moglo biti. "Zar ne?"
  Ipak.  Najčistija magija nalazi se u srcu ispred tebe...
   
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

уторак, 12. јануар 2021.

Istine i tajne

 19.                                                        
                                                                                  Plava  beležnica VII.deo
 Odnekud niotud                                                         Nejasan tok                          
 još ponekad
gužva
žamor
Sam
još samo jedan
Iskušava
hrabrost i ludost
menja smer
ovija dušu
spušta na kolena
strpljivo čeka
ispružen dlan
lomi okov nevidljivoj niti
na usnama
plamti
tišine vapaj
kratko opija
onako  kako jedino treba
mudrome uzdah
u mučenje pretvara
ludosti male
kud god da krenu
žurnim korakom
zaiskriti da l' će
Želja ti, s tobom rođena
ne pređe prag...

                                                            

                                                    

                                                     

петак, 1. јануар 2021.

Bez pogovora

18. Bez pogovora
                                                                                Plava beležnica VII deo
Prošaputala je                                                                   Ozbiljno
Sjajniji od zvezda i slađi od meda
Da?  O, to si ti?
Zbunjenost nakaćena na razum
Dodir vetra
Bez imena
Bez veze
Bez nereda
Jednostavno
Baš onako kako ja volim
Čarolija koja nije nestala
Znaš da se  čak toga i bojim
Ali nismo stigli nigde...                

                                                                          
                                                    slika sa fb

 

                                                                             


                                                                 

                                                                
                                                       

 

                                                              

Dani koje ne broji

                                                      


                                                                                       Plava beležnica VII deo

17.   Dani koje ne broji                                                              Zanos                              
       
        Između ponoći i zore
        izenada opet
        Put niz vetar
        Grči telo
        Zenice širi
        Prvi put Jesen
        prekida misli
        Zastaje
        Čežnja
        traje
        živi oganj
        Čudno
        Ima nešto
        Skriveno osećanje
        U zanosu varke
        brzina misli
        kida i rasipa
        bez prestanka
        bez milosti
        uranja
        U krug
        počinje opet da se vrti
        moje i tvoje
        Naše davno minulo osećanje
        Koje još došlo nije...
                                                         
                                                                                                                            
                                                          
                                                                

                                                                       

                                                           
                                                              
                                                             
                                                              
                                                             
                                                           
                                                           
                                                            

    

четвртак, 24. децембар 2020.

Uzdržana

    "Usamljenost u nama rađa orginalnost, nepoznatu lepotu i sklonost ka poeziji. Ali takođe, budi i suprotno; perverziju zabranjeno i apsurdno" (Tomas Man)


16
Uzdržana                                 Plava beležnica VII
                                                 Mudrost i tišina 

   
    Odjednom "On"
    Ako je to on?
    Kako se zove . Pitam se dok hodam ulicom.
    Duboko sam uzdahnula i pogledala.
    Dugačkim koracima prođe pokraj mene i slatko mi se nasmeši. On, čovek istančanog duha
    Radovalo me je
što stara nestvarnost više ne postoji... I što hoću da budem negde, na drugoj obali odenuta ruhom što izatka ga jedan. "Odlučan prvi korak."
    U potrazi za nekom svojom drugom obalom biće nečega nežnog...meka istina novija novije bolje vezuje tajanstvene šetnje  prodiru kroz magiju šuma vetra dok lišće na grani odoleva čarima kosmičke privlačnosti i udaljava se opet onim mirnim ravnomernim korakom- On- čovek...između dvaju drvoreda nepotkresanih grana.
    I, mada
    Noć dugo traje. A mesec se spustio malo niže.
    Piljeći u njega poželela sam dobrodošlicu svom lutajućem unutrašnjem monologu.
    Tražila sam nešto na što će se fokusirati moje oči - njega čoveka zrelosti i muškosti.
    Radoznalost odigrana na blef pred njim, htede da zaustavi vetar većernje hladnoće.
    Iako ničega stvarno nije bilo. Emocije su izmilele u meni kao vulkan
    Vrelim šapatom dozivala sam (tebe)  kroz zrak srebrnog meseca, koji se probijao iza tmurnih oblaka.
    Činilo mi se da sam van vremena i prostora. Pred mojim očima - ti...činilo mi se kao da sanjam.     Iznad mene se nadvijaš ti. Sami smo.
    Pa ipak. Svetlost potapa belinu. Pritiska me nešto nerazumljivo neboli...okiva mi ruke i srce misli u mozgu odvode me iz ovog običnog sveta u jedan samo meni znan bajkovit svet.
                                                             ...
    Gleda me. Ne može me odbaciti ni ponovo prisvojiti moju uzburkanu dušu nežnim tihim šapatom.
    U srcu mi klija zrno  ljubavi njegove male "avanture"
    Tajna u letu nemirno pokreće izukrštane ruke obavijaju posvud zarobljeno telo.  Okrećem glavu... slušam kako na ivici srca ljubav diše.
    Iznenađenje napušta prolaznost u kojoj dani odlaze.
    U mojoj glavi preturam kaleidoskop slike izgužvanih krajeva s jedinom pitanjem...Šta bi sa ludo stračenim vremenom besmislenosti dana koji  ode u nepovrat?
    Između ponoći i jutra, kao neka užarena lopta za koju postoji samo jedan izlaz, "Nađi me" nađi u haosu predposlednjeg sumraka strasti - šarenog leptira bez daha ponavlja lagano brodolom duše, kao krik bez jauka, ne čujem melodiju blizine što mi sasvim nežno otvara usta van domašaja čula, na tek začetom putu me dotaknu.
    Aooh...Dubok muški glas probudi mi utrobu...pitanjem "Je li istina" da praskozorje opet dolazi u sumrak?...Ugrudima mi pobuna u telu vrisak običnim dodirom ti, pretvori vatru u nemir rizikujući 
glasne uzdahe tišinom zaustavljenog daha dodirujući sramežljivu  mi ruku...Da doznaš ako već ne znaš.
    Probuđen
    Istini da se divi
    Zavodljiv većernji vetar
    Opija
    drugačiji drugi
    Suton
    U nadi
    dalek što pre oseća
    Zna
    plamen
    U sećanju živi
    Kradom
   Talasa ruke kroz dugine boje
   čudnim glasom
   Agresivna zakulisana težnja
   Uvlaći se u čula
   Probuđeno oko seva
   Šapuće grešno sve onako!
   Znaš kako! 
   Da uzdrhtim!
   Nemoćno!
   Izgubljena!
   Uh!
   tragom zalutalog svetla
   Dodir
   misli da je to sve nešto drugo...
   Obično!
   U tišini sudi mi noćas
   Što se ne sme - nepodeljen
   Uzdasima plamen igra
   I to ne samo onako!
   iz ponora tame
   Živi u meni
   Nešto bez glasa nežno milo
   Nije znalo
   Nije razumelo
   Ruke meke vinule se do neba
   U meni vri - vri
   Nemirno skriveno vreme
   A onda - pre nego što se umiri telo
   Između tebe i mene
   zapravo naivno
   Opasan vihor ljubi
   Savija
   Lavirint male ljubavi - duge patnje
   Nema čudesna tišina
   Razbaca zrelu ljubav
   Na tvojim rukama mnogo ruku
   S osmehom tvog lica - ljubav
   U tvojoj blizini nema dve jednake stvari
   Slasne kao slatke usne
   Između tmurnih oblaka posle kiše
   Zakasnih više na rastanku nego pri prvom susretu,  misli plamen koji prži...A ja se predajem sve više i više sve dok se  sasvim nije izgubila  na  usni snežna pahuljica krišom sam bacala pogled prema prozoru
  Sad
  Kad mimo mene prođeš
  Okrenem se da ti korak čujem
  I zamorena zaustavljam tvoj hod tu niz ulicu ti si...
  Molim? izlete mi... U mislima sam nekoliko godina bila sa tobom, a danas sa ostalim svetom.
  Glava ja i misli smo kao more i struje u njemu, a duša je korito i jednom i drugom.
  Ne ni danas ti nisi moj!...Al' usne uvijene u osmeh čekaju grešno vreme
  Tišina. Dani...Ništa...Usklađuje jesen s' predstojećom zimom, vihor koji tutnji kroz misli putem do srca stiže zamršenu muziku grleći talas siva boje...preseca misli Visoko, više još više giba kroz noć tvoje telo u noćnoj tmini zna da ga pratim...
   Usporavam korak.
   Kod mene jesen je
   kako tamo drugde - kod tebe?
   Na stazi tajne ljubavi...Brižljivo biram  gde ću položiti lanac noći nesporazuma koja kratko traje...
 
                                                                                    

                                                                                                                                      

уторак, 15. децембар 2020.

Lična Jednačina

 

l5.                                                  
                                         Plava beležnica VII deo
 Lična jednačina                 Posebno skrivena
   Ako to nisi Ti?
   Ko je?
  "Prelepo, pomislila je Bilo je to jednostavno prelepo,
  Samo još...zaustila je da kaže nešto, ali nije mogla da se seti reči...Kako bi bilo graditi život sa nekim ko te poznaje?  Znala je da je to moguće.
  I dalje je osećala nemir pa je izašla u dvorište da bi je ponoćni vazduh uljuljkao u san.
  Osetila je čežnju za nećim. Za nekim. Za dodirom, šapatom u mraku. Rukom preko ramena. Ne samo fizički, već i emotivnnim, partnerom. Neko ko će videti dalje od boje njene kose i oblika lica. Neko ko će videti njeno srce.
  U međuvremenu prepustiće srce kapricioznoj sudbini.
  Razmišljala je...Sudarila se sa "Njim" - sa nekim u punom trku.
  Opet je ostala bez daha. Želela je da drži oči otvorene. Najdivniji osećaji su tekli kroz nju. Nije želela bilo kog čoveka nego jednog i pravog.
  On je bio drugačiji, pomislila je...Ali osećala je bol.
  Uzdahnula je. Hajde da se vratim unazad.
  Zaljubiti se u njega bilo bi suludo. Nebi mogla da preživi ukoliko je misli o njemu budu proganjale.
  On,
  je čovek pun zagonetki.
  Kroz sećanje za sad je samo  posmatrać koji nesudi o njemu, al' istina je u nečem drugom.
  Bez moralizatorske tendencije, velikom brzinom setila se,
  Da postoji još jedan deo sna koji nije protumačila a odnosi se na njega - "tebe".
  Život, i ljubav.
  Dali da traži objašnjenje kroz kratko razmišljanje?
  Stvarnost,
  želi se razračunati s određenim iluzijama i približiti se realnosti.
  Nakon izvesnog vremena, pokušava da sagleda istinu
  Odbacuje sva ograničenja, sve okove kaskanja po prošlosti.                                                     ...
 
  Osećaj,
  Budući da ima mozak, ima potrebu da misli i budući da ima srce, ima potrebu da oseća.
  Ukratko,
  budući da je čovek, ima potrebu za čovekom, i da se potvrdi u toj povezanosti, (unutrašnja nužnost potrerbe).
  Mogučnost da bude što je.... Oh, da.
  Poput tolikih fantazija i maštanja za neko vreme; toliko dugo dok je bila nova( za njega ), dok je uzbuđenje s njom bilo povezano dovoljno jako da spreči njega da je shvati ozbiljno.
  Imala je strah da bude nasamo sa sobom - je strah da vidi odjednom osobu tako dobro poznatu, a tako stranu.
  Sreća  umeće življenja, su želje uslovljene potrebom za radost i ljubav...
  Stvarnost bez iluzije - sumnja i zbunjenost (" sve je sumnjivo ništa nije sigurno"), u mislima oseća viziju istine, a iza reči "ja", razumnost - ljubav, i život tako neverovatan...Snaga koja budi onu radosnu želju da živi sa žrtvovanim godinama, " Zbog jednog pogleda, Zbog jednog poljupca i osmeha...Dakle "on"."
  Ju je zainteresovao...njegova bogata prošlost,
  Na trenutak,
  Imala je utisak da je voleo i poznavao različite žene i da nijednu nije mogao dugo da podnese.
  Mislila je,
  da i on traži ljubav kao i ona...
  S' tim što ona nije želela ljubavnika...želela je da voli bezumno i bez ostatka...Mogla je da oseti bes i strast, kroz odraz svojih emocija nosila je u sebi bezbroj malih radosti i sitnih poroka...Uvek s novim pitanjem...Jedne po jedne slike dela života...kroz probuđena čula.
  Osim ljubavi. Šta još jedna pristojna žena može da traži?
  Kad oseti njegove ruke oko sebe i oseti njegove usne na svojim znaće dal' je istinski voljena.
  Čulo se samo ravnomerno otkucavanje časovnika, minuti su sporo prolazili...
  Svaka reč se polako uvlačila u njenu svest stvarajući užasni haos u mislima i osećanju.
  Shvatila je težinu rečenice istina i smatrala je da nemora da mu kaže...istinu...
  Njemu...hodu kroz život - dostojanstvenom punom gordosti i gorčine.
  Neočekivano zastaje. S osećanjem u slikama brzo nižu se jedna  za drugom.
  Ona - ima izvestan smisao za humor i besprekoran ukus.
  A on je grabljivac ženskog srca.
  Usnama je nežno i blago pomilovao njene.
  Bio je to kratak poljubac lišen strasti, ali je ona osetila prigušenu želju koja je u njemu tinjala.
  On sve o njoj zna. On je sumnjičav, jasan, agresivan, pouzdan, ambiciozan..."On je njena snaga, njen san - energetska podloga za njeno pisanje" - Nalazi dubinu osećanja-Ljubav.
  Lična jednačina,
  Ona je reakcija čitave njene ličnosti, a ne samo njenog duha.
  Zračak svetlosti pritajen ispod vremenskog pokrivača ne može učutkati njenu ljubav.
  Udaljeni on i ona- dobijaju sudbinsku stvarnost neslućene lepote onoga što je ("možda"), bilo samo jednom - utisnu žig neprolaznosti unutarnjeg osećanja.
  I sve bi tajna golicljive igre koja je svih godina puzala klizavom strminom i kao kap vode isparava na kamenu.
 
                                                              ...
 
  Nakon trenutka tišine, nastavila je:
  Osmeh joj je bio nežan i topao. "Hvala ti" - To nije bio kompliment.
  Nasmejala se i pružila mu ruku.
  Njegovi meki dodiri su izazvali buru emocija u njoj zadivljena, zadrhtala je i prošaputala:
  "Ti sa zvezdama u očima, i lavom ispred tvojih stopala
    Uzdah vatrenih usana
    samo jednom - mrvica iluzije
    licem u lice
    Nikada u duši neprežaljeni san
    Ako te izgubi šta će biti dok se zora rađa
    Ljubavi
    Srećo tiha
    Bliska
    daleko
    Negde drugde igra
    Skrivena tišina
    prisvaja i podrhtava
    huji obavija
    Sred magle veo beli
    Ispisuje
    Sudbinu iza sudbine
    U kasne sate zastaje
    Žudnja
    samo jedan put
   Trenutak u pokretu
   klizi kroz noć huk vetra
   Mi
  Ti i Ja
  Nismo niti smo mogli biti
  Sjedinjeni, ali ipak to jesmo
  dugim rukama i dugim nogama
  korak dug kao godina
  U slučajnom zaokretu
  Reka sa mnogo brana
  Okova ludost slatku
  Ljubav, slatke reči i nežne dodire usred noći nosim u srcu...
 
 
 
                              

 

 

               

                                            

                                                        

                                                         
                                                             
                                                     
                                                             
                                                        
                                                             
                                                          

уторак, 1. децембар 2020.

Da opet

                                                             

                                                 Plava veležnica VII. deo
                                                   na svoj dirljiv način
14. Da opet
 
Da, opet
vapaj
leprša
trči kroz vene
Romantični susret
Mašta
trznu usnu
ukraden poljubac
Ispuni noć
Nežnost
nova u njega
Sa starim žarom
stiže do mene
zna
Kad bi se sreli
Uzbuđenje i osećaj
u susret,
misli
oči, oči
toplinom sapliču - jedno u drugo
provokativnu opsesiju
Uvek istu  , ljubav savija
na isti način  žar
žuri kroz vreme  
pun  ljubavi
Nežnošću  život prožet
Ostaje...gde mu bolje ?


                                                                

                                      

                                                                    

                                                                     

                                                                     
                                                                       

                                                                 

                                                                         

                                                                  

                                                                       

                                                                     

                                                                  

                                                                

                                                                       
                                                                   
                                                                  
                                                                           

                                                                      

                                                                     

                                                                  

четвртак, 19. новембар 2020.

Cvet s napuklog zida

                     Sreli smo se  nakratko
                     ali mi on do danas neprestano boravi u srcu
                     Stanje sreće u kojem sam se trenutno nalazila
                     Za mene je bilo novo i nepoznato, ali veoma uzbudljivo...

                                           Plava beležnica VII. deo
      13.                                         udah i izdah
      Cvet s napuklog zida
 
      "Sve što sam ovih godina činila je pažljivo gledanje da bi te videla."
      ...I ovde se kazivanje nastavlja...
      Svakog momenta mislila sam na tebe
      Al' Govorili su oni...Pogrešan u očima ima izdajnički sjaj.
      A sad je red na 
      Radost-užitak  Greh i oprost
      Ovde, sada - prošlost, budućnost
      Sećajući se osećaja
      Srce divlje udara u grudima
      Išćekujem
      Kada će varljivi vetar u svoj zagljaj da zgrabi umršen pramen
      moje srebrnaste kose
      Napeta umornost seća se tvog osmeha i
      pogleda koji šapuće i šišteći se stapa sa vatrom.
      Između nas sunce vidi
      pred sobom lice nešto izmenjeno
      Al'
      Danas bliži si nego što slutiš
      a sutra počinje gozba - tiho dolazi iz daleka
      Čekam
      Žar leta koji se ne ponavlja...traje kratko
      Srast,  trenutak agonije i nežnosti izjeda nekazanu ljubav
      U stvarnosti samo čin voljenja oživljava životnost
      Sa skrivenim iskušenjem osta u hodu zanavek...
   ...Znam da ćemo se jednom sresti
      Možda sutra il' za nekoliko godina kasno, kad ne budu
      postojale nikakve šanse za nas...osim sečanje
      mašta neće uspeti da sagleda nove i realne alternative
      Pa i više od toga
      Duša...u traženju letnjeg daha nemože pokloniti srce neponovljivom vrtu tišine i ružičastom svitanju
      Iz duše mi istiće
      Želja - Žarka želja
      Nakon tame
      Vreme kao i danas
      s bujicom osećanja
      Zbrkano mnoštvo
      Hoće život
      Ožednelo telo
      napravi čudo !
      put naših koraka
      Ispred
      Za leđima isto
      Jedna u drugu ruku preliva
      Vatreno sutra je kasno
      Danas iskidan dodir
      nedodirnut osta
      Tamo gde nismo smeli
       Telo i duh u ljubavi jedno
      Zrak vatre prošlu noć
      Sinoć dodir - starog života
      plaća cenom bol blizine
      Misli početak koji traje i danas...
       

субота, 7. новембар 2020.

Snovi i snovi


                                          Plava beležnica VII deo

                                                                 Iza nas


12. Snovi i snovi

Duboko obuzeta komplikovanim snovima na prelazu
Između noći i dana
poroka i vreline
Pod nebeskim plavetnilom
bez ijedne reči
Namah
Uzdiže se pospana i krhka
Usamljena čarobna čistota
opijena strašču
Katkad dodiruje ljubavnom strunom  dušu
Neznam
Al' čekam
Ne mogu proći
U putu ka mestu
Dok  ide dalje
sa slutnjom i strahom
srce koje diše
U naručje veže
Poput ogledala
Izgubljeno vreme
Smiraj sunca traži
na krilima vetra
Umnožava prostor
Izgubljeni detalj
Iskri se i žari
Uzdahom me mami
u požudi nemir
S' maštom Ti i snovi
Sa pogledom istim.
Pali se i gasi u meni tišina
 Znajući da ću obazrivo zakoračiti za njim...
I tako
                                                    (D.H.Lorens isečak iz knjige Tajne Feniksa)
Glasi;
"Sve mi se čini da sve mogu sagledati iz dva aspekta...Naime postoje čedne i postoje smele žene
Muškarci su oduvek voleli da maštaju, bar u prozi, o čednoj devojci čiji neminovan odgovor glasi: O, da, izvolite ljubazni gospodine! Čedna devojka,  čedna supruga,  čedna majka - to je još uvek ideal"
 
I,tako na ovom mestu nastavljam...On...ili ja i "ja i on", jednog sunčanog dana..
...Pa ipak,Ima nečeg...u stvari ona stara neobuzdanost gleda s prozora i sve teže prepoznaje stvarnost...ja različita, iako ne posebna...Ja - ili-oni - on...Pre   sad isper svih njih..
Snovi i snovi...Ludost i nepromišljenost...Opet mi se osvetila moja prokleta upornost, koja ponekad prelazi u glupost.
Nisam čula njegov odgovor, ali sam osetila njegovu ruku na svom ramenu...On je...on je...prosto ne mogu da nađem pravu reč...Bila sam sigurna da ću ga videti, i to uskoro.
Tako noć i dan prolaze goloruko povezanim "ja - on - ti" - Dal' bi kasno?                     
Da stignemo...Kristalnu svetlinu...Ko...
Dve zvezde združeni blistavo sanjarski.
U nedogled
Oko nas ničeg
Između nas suce i duva isti vetar
Još uvek tamo
bar za mene
Sunčevom sjaju nema kraja
U savršenoj lepoti...Mir i tišina  tihi nedišem dok čekam...
jezik napušta usta i pravi trag na donjoj usni.
Kroz čudni  sumrak misao navire...Dok ti činiš čudo na mnogo načina
Novi miris opija...Bludniči po mom licu
lišće gusto načičkano nežnom bakarnom bojom u tamnoj kao krv napetoj užarenosti
S' čudnovatom bojom divljeg kestena
U kasne sate
Na mnogo načina
do uzglavlja misli
Uskovitla razbacan šapat
granice nema
U očima tvojim vragolast ples
često ako ne uvek
brzo lako
Siže do mene želje skrivena draž
šara mi kosu
I opi me bojom zelenom koja žuti
na drugoj strani ulice...Ja i tišina u nejasnoj izvesnosti...iznenada...započela sam da...
Sastavljam rastavljene komadiće...slatke male tajne kroz osmeh
Al Zašto? Zbog čega? ...stara neobuzdanost godinama i danom stoji skršena ukočena do trenutka kidanja životnog tkiva
Uvek svesna onog "ti" koje se suprostavlja celovitom "ja", Neverovatnoj količini ispisanih reči
od susreta do susreta poljubac kasni...
grize iznutra lomi mući - nezadovoljstvo
Novi osvrt na staru romantiku, odbacuje zastareli način razmišljanja
"Voleti jednu osobu i maštati o njoj, a živeti s drugom, nije nimalo lako...donositi odluke srca."
Ne treba sumnjati ?
Kad ostaneš sam sa sobom? Ispiši ime tvoje pravo
A ja ću u vremenu koje ne gubi sećanja ispisati ime moje koje znaš...

.

петак, 2. октобар 2020.

Više nije on

                                                      


                                                    Plava beležnica VII.deo

                                                       Koji  dolazi posle

11.
Jedan dan
Ili još dalje
Uzalud se trudim
Godine neme
prisnije  bliže prema meni
Nude želju i snu, san samo
U trenu poželeh da potrčim
I još pre
U istom smeru daleko
Neprijatan osećaj u ustima poput stipse neko vreme svetlost nejasna
Grozničava fraza ne može doviknut sebe i slične sebi,
Mir suviše strpljiv polako, polako
Svaki dan iznova očarava
Sa mnogo očiju i mnogo lica učtivim naklonom kratak prezriv pogled
po praznom prostoru kolebljivo još juće - go hoda,
Nema tajni noć dugo traje  i poput kuka zariva se u mozak
Zagonetna situacija perferira ona ili ja On kao zaledjen mlaz vodoskoka
Tiho posmatram, osećam...u vrućoj postelji jutranja hladnoća izlazi iznenada sama
sve više gubi snagu
A ipak se dogodilo...znoj kaplje sa čela
Stvaralačkoj individualnosti trenutak nepažnje mamac za nevolju udvojenonom nadahnuću.
A što ne? 
Drugo vreme kao da je tuđe lako odlazi, talasa bez odgovora
Sa obe strane slikovnicu primićem licu
Gle, gle eno
Neopisivo mirno pale ogromne oči. Nije. Jeste
Počeka da mi nešto kaže, pa opet
Stara nestvarnost igra želi da živi lice umorno ne pita zašto je učinio tako malo 
u potrazi za drugi  neslućenih radosti zvuk ostaje da stoji novog uragana  iskustvo...
Slušajući čujem živi dalje ne odoli čarima, disanja a ne drhtanja - trzaj
Svakog dana iznova očarava...Ljulaja se ljulja sa zanosom nekoliko godina pre
Predah
Ja nema...Al opet...Mučim se trajem
Zašto? 
Zato ni ti ni ja ne znamo gde je  u brodolomu zanosa
prohladan vetar nemuštim zvukom zaborava kruži ulicom
Svaki moj korak ne preskaće upisuje krug u grudima urnebesni zvuk kao plamen igra
Zvuci zbrkani
Drugi čovek do srca ljudskih ruku skriven čuti
Bol
Uprkos vremenu sa druge strane oslanja  se ranjivost   i novi težak izazov
Krši prste a oni pucaju
U tami zbrka prigrli dušu-melje vreme
Nadahnuće oblikuje život, prkosi iscrpljujuće đavolski oživljava kroz njegov lik
 kontrast hladnoj noći
Reć ljudska harmonija bez haosa
Zastaje izlazi iz stvarnosti i u nju ponire realnost pred pitanjem
O smislu života javlja se u različitim varijantama
Lavirint ka jednim drugim, gore-dole zajedno 
Ispod svoda mesečine različito vreme ponoć
ide  do kraja u besanu noć stare istine duh-strasti
Mora znati?
Eh...kako da shvati "čednu slobodu" i opet
Prošle noći sama promenljiva sudbina misao misli
Proleteše godine prođe vreme, volja slavi ukus vina
Govor misli lomi novu žeđ sledeći dan pun nade ponavlja
Pitanja, pitanja malo dalje pokrenuće posustalog
Nezvanog  zvanog  gosta što stoji lice u lice na početku.