Njen univerzum

                     iz Plave beležnice

   

Tek što se vratila iz Pariza, a po izlasku iz aviona, Dora je bila  veoma zbunjena zbog Rajanove izjave. Pored preimučstva što je priznao da je voli, Rajan je ozbiljno priznao da je u nju jako zaljubljen. Iskrenost je  njegova najčistija i najviša vrlina.
       Ima dana kada je Dora razumela svaku izgovorenu reć, kojom se služio, ali nije razumela celu rečenicu. Razumem reće naposletku Dora.On želi da mu budem ljubavnica i više od toga. Pa ima li kakvu nadu da će uspeti ? To je sad pitanje pomisli ona. Do sad nije uspeo. Sad kad nisam ljuta razmisli ću. Ja sam i ovako zadovoljna, druženje starih znanaca bez obaveze, samo da on sad ne postane osvetoljubiv. Ne nalazim temparament svojstven geniju kao što je on, ali njegovi postupci do sad bacaju blesak strasti?
       Moram biti spora i nepokolebljivo hladnokrvna: s vremenom pa videču šta dalje reće u sebi.
       Kad god su bili skupa, slušala je dok je u slobodnom vremenu recitovao. Nikad te divne stihove nije slušala sa više uzbudjenja nego dok su bili skupa. Kad bi završio prišao bi klaviru i nastavio sa izvodjenjem: Baha, Šopena, Mocarta, bio je izvanredan pianista. Nastavila je da ga  analizira, zadovoljno je analizirala Rajana. Stvarno je bio božanstveno pristojan. Videlo se da je Rajan zaljubljen Ako voli to neškodi, važno je da nije nesrećan. Pitanje je samo čemu se on nada. Stvarnost, šta je to ? Samo da ne bude izvor nesreće i ovog puta. Rajan ima opor karakter i Francusku sujetu.
       Nikad niko, a ni on neće saznati ni jednu reć o svemu ni moja osećanja prema njemu - Rajanu. Dakle, neka mi Bog bude u pomoći ! izgovori dora tiho u sebi...
    " -Netreba biti opsednut potrebom da se ljubav obezlići( ili je ućiniti bezlićnom), to je nešto za divljenje.
       Energija-novi duh. Energija nova ljubav, to više nije bezlično. Poštovanje ličnosti je smisao prave prirode. Jer sredjujući u sebi, moć reči "ja", privilegija je ( ili pre nedostatak ) to je pravac najrealnijeg i najtrajnijeg osečanja na svetu-ljubav, "ja", smatramo-neponištivo se  treba shvatiti da ljubav nije tamnica iz koje treba pobeći....
       Sve naše teškoće i naše odbojnosti raspršile bi se kad bismo zatvoren skup organizovan oko jednog sedišta-ljubav zanemarili. Što je veći obim koji obuhvata-osečanje, to je bogatija, dublja ljubav - uzviknula je iskreno impresionirana...Konačno je glasom koji nije baš bio sasvim njen upitala...Brišući suze od smeha sa obraza Da. Šta je u tome loše?: to je duh-vidjen s naše strane- prevashodno sila - ljubav....Da li sam u pravu vreme će i ovog puta presuditi reće Dora...Odlučnog izraza lica je odgovorila na njegov prodoran pogled...Nikad nije saznala da li je mislio na to da je preterao u pokušaju da je zavede..ili pogrešno tumači njegove postupke...Oh, hvala ti...Znam da ćeš se prisetiti ...Nisam bila spremna na ono što bi usledilo...Mene ne možeš prevariti...- Do...do...dobro sam...Neutešno gledaj me...jesen je, oluja bez oblaka i ljubav vidi lik koji polako umire..."

Prevarene želje

                              iz Plave beležnice
                                  ... sećanje...


Čekala je čas svoj !
opran blistav poput snega,
I poslednji izraz misli,
Kao kosa zamršena !
Uvek misli razasute,
Zbunio je nikad nisi.
Pitala se uvek gdi si ?
Nisi reko nemoj poći,
Šta će ?Gde će ?
Dal da beži ?
Dal da čeka drugo vreme ?
 bi l' to hteo? sad joj reci.

Zar Ti

Ko zvuk, il tajna, noći i dana,
dodir sreče odjednom se smanji
u prvom jutru i zori što svanu,
        začudjen,
poklon davanja, prvog i pravog,
noseći odeču uzdaha i treptaj rastanka.
Nada se da, sutra hoda i kruži
       kroz ovu pesmu

Val života

Ime znaš ? Nikom ne reci,
Po nekad u mislima spomeni !

Čudesnu Ja,konačno sam shvatila,
U igri života bejah pion
Žrtvovana svakog jutra i većeri.
Većeras tiho spusti se
Sačekaj, uljuljkaj, Al'ne sad
Možda ni jednom-nikad...
Sputana još uvek sanja
dan kad će saznati
sve male tajne zalaska sunca
pa nakon zalaska sunca...?
Ti...prošlost !da li je sećanje ljubav?
trenuci slobode-nevezanost,blaženstvo...

Šapat

Na usnama nema smeška,
Čim ga spazi za istinu i laž smelu
Ne prigli eho njegove laži, da ga pita,
Je l' joj i smeškom nasmejan tepa,u nj
Šapat od meda, reč boli i bludi, šta hoć' čini,
Slatkim podsmehom i skladnom pesmom,
Zamka prazne lepote bezočno traži,tepa
I šapće traži, "Daj mi srce tvoje i um !"
Svidjaš se, veruj,slušaj"ja nisam sto sam bio"
I s'osmehom iz ruke pobeže ruka...

Uzajamni interes

     

Ipak je sebi priznala, da u slućaju uzajmnih interesa odnos je odredjen, činjenicom to i jedan i drugi uvidjaju i da od njihovog druženja i on i ona imaju tako mnogo koristi.
        Ona je u mislima stalno tamo negde kraj onog.. i svakodnevno išćekuje njegovo obračanje i biva potćinjena njegovoj želji koja polako prevladava onaj osećaj "apsolutne zavisnosti". Neodoljiv nagon i želja da ga vidi za nju postaju energija koja je hrani i ista je održava u stanju većitog iščekivanja, a do kad morače sama da odluci ?
        A on njen prijatelj koji je ovde i uvek tu, donekle je upoznat sa... On je priznao, da je shvatio upoznavši nju, upoznao je svoje doba, i godine koje on i ona imaju,  i pre nje bio je dovoljno bogat, a sa njom ona postaje još bogatiji. On još nije došao sebi od dubokog zanasa u koji ga je bacio dogadjaj
kad ga je ona večeras pozvala k sebi. Čim ga je ugledala: izgovorila je: Ja sam dosta zadovoljna vašim dosadašnjim ponašanjem. Vi ste do duše veoma obrazovan, pa čak i promišljen, mada to neispoljavate uvek:ali vašesrce je dosta dobro, čak i plemenito, vaš duh je snažan. Uglavnom vidim u vama iskru koja ne sme utrnuti. U svojoj velikoj zahvalnosti, on htede da se baci na kolena i zahvali, ali u njemu nadvlada iskrenije osečanje, pa oni su ipak jo šuvek samo iskreni prijatelji.U trenutku slabosti, on joj pridje bliže, uze joj ruku i prinese ustima. Šta je to ? uzviknu ona ljutito: ali su
 njegove oči govorile još više od njegovog postupka.Ona ga pogleda začudjeno: glas joj postade blaži. Pa dobro osečam naklonost prema vama reče ona. Znao je da će druženje sa njom biti teško zbog osečanja koja gaji prema...? U njenom pogledu spazi nešto što vredja. Tad polako birajući reči obrati se njoj. Da li u istinu želite da se družimo ? Dragi moj prijatelju. Budučnost u našem zajedničkom druženju: to če biti spas. Ako se čvrsto budemo držali istine, ranije ili kasnije naši če
neprijatelji malaksati.Prošlo
 je toliko vremena kako od nje nije čuo ovako prijateljski glas. U trenutku oprostio joj sve njene slabosti. To je bio znak da polako poćinje da stiće preimučstvo nad...?
njegovo nadanje beše ogromno. Ja sam to shvatila, kao i vi, mesecima sam sebe osudila ne ostajući ni trenutka, a da nisam razmišljala o "njemu tamo". U potaji sam želela da mi se obrati jednom rečju
koja bi mi stvorila toliko prijatnosti, ali on je znak svoje oholosti iskazao, to je osečaj njegovog dostojanstva. Osečanje koje sam prema njemu gajila, polako počinje da osetno popušta. A sve zbog
njegovih prijatelja, a mojih neprijatelja? sve je to ružno, i utoliko ružnije ukoliko je slika istinitija, a svakim je danom bivala. Draga prijateljice: "Da li če neko ikad moći zameniti njega!" Neznm ?
        Dragi moj prijatelju, on ipak nikad nije shvatio da "ljubav" nije dužnost koja se nameće, več
da je ista čovekova vlastita moć da bude izvan kruga u kojem je, ista je test vrednosti i želja, a to
isto ne znači želje vredne zadovoljenja koje iziskuje užitak,"jer biti živ, voleti i biti voljen je
dinamičan a ne statičan poja.
        Nama je ljubav data,a mi po volji od nje možemo odvojiti jedan deo, ili je prihvatiti potpuno,
i da ona svoje svojstvo nastavi kroz delovanje na čoveka nezavisno od sveg ostalog, jer to je ljubav, ona je samostalna i istrajna.Ona je čista duhovna. Nju ljubav, osečamo i psihički-obuzima, i fizički kao odraz prema čovekovom spoljašnjem izgledu. Posmatrano u njenoj fizičkoj stvarnosti, ona se ipak ne može cepati. Ali uzeta u svom totalitetu, predstavlja  djinovski atom, njeno tkivo jeste
jedina nedeljiva stvarnost
(izvan misli, osečanja u kojima se  sredjuje i usredjuje na svom početku bez kraja). Ulazi u
svest i njeno mesto ostaje nerazumljivo za onoga koji predhodno ili uopšte nije osetio nju-ljubav
koja i čoveku pripada, sačinjava-nenarušivim jedinstvom svoje celine, svojom mnoštvenošću, svojim jedinstvom, svojom energijom: i celina mnoštva jedinstvenost, sve se nalazi u jednom neograniče
nom krugu....

 

Potrcko dostava Beograd

Pasivna i aktivna forma

    

Rekao bih da ti je hladno, podbočivši se iznad nje.Dora zapazi njegov struk, i upadljivu kopću na kaišu. Visok je imao je široka ramena. Lepo je gradjen , kao sportista , i sve mu dobro stoji. Čak i sad kada je zašao u godine, još uvek je imao dobru liniju. Njemu se dopada Dora.Ali njemu su se mnoge dopadale i odvodio ih je u krevet da bi ih ujutro odbacio kao prazne boce žestokog pića, koje mu samo privremeno umiruje bol.Smeši joj se, lice mu se promeni, usne su pune čulne, djavolski je zavodljiv.
     Hoćemo li ući u biblioteku, napolju biva hladno.Danas je drugi dan našeg poznanstva.Imao je bogatu biblioteku dora baci ovlaš pogled .Da čuo sam reće on, šta ti se desilo. Ćitaš Antigonu, reće Dora. Da i ja volim filosofiju, znam reće on. I njega sam sreo nekoliko puta u Š... bili ste skupa. Po tebi Dora,dali mi veruješ ? Na to će Dora:Mi svesno verujemo u čovekovu moć i dostojanstvo, ali-često nesvesno mi takodje verujemo u čovekovu-a posebno našu  vlastitu nemoć, objašnjavamo ih ukazujući na ljudsku prirodu. Šta je po tebi čovek upita on ?Čovek dobar ili zao? moralna snaga ćoveka. Ljubav kao produktivna forma odnošenja prema drugima i prema sebi. Ona podrazumeva odgovornost, brigu i znanje. Želim biti s' tobom Dora, pričaj mi o diskusijama koje si s' njim onda vodila...Drago mi je da se ne ljutiš na mene, obično ne utičem tako loše na žene. Pozvao je poslugu da donesu još jednu šolju čaja, ti drhtiš reće on Dori. Dali si ti nastavila dalje sa svojim životom.
     Dora obavi prste oko šolje i nagnu se nad njom kao prosijak nad posudicom s novčićima.
Savetovala bih te da ne trošiš snagu uzalud. Ti ga nikad nisi prežalila a prošlo je toliko godina.
Da reće dora i još uvek se nadam....

 

Potrcko dostava Beograd

Zoveš li je

  

U psovci tvojoj i tvojoj vrisci,
   Zoveš li je ti to ?
   Pomisli ona da sve vidiš.
   žuriš kroz noc ko bol
   i goriš bludiš iznad svega,
   činiš da strela ka njoj poleti,
   u teskobi i tvoje duše stisci.
   U, trenu pomisli da sve vidiš
   Za tebe je ljubav boja što sama
   se sliva i šara,
   Za nju to bi ljubav koja se
   pomalja stvara.Nova ne stara !
   Sve što slutnja iznenada šapne,
   Vremenom razum sve učiniti
   hoce i može.Sve ono što si
   moga,a nisi hteo ?
    Zoveš li je ti imenom njenim ?
    Većeras nek veče zasvira  svoju
    melodiju sna, pred tvojim vratima
   snove ne sneva, ti nisi ljubav
   već izmaglica što nad snovi
   bdi ponekad spava !!
   Ona već sniva san pred drugim
   stopama i blista čista i bez greha
   Zoveš li je ti to ?
   Izmaglico nad snom,
   Sad pospano jutro se trglo
   s'njim ona nastavlja-diše,
   budna je ne sanja više !
  A, Ti ?...

Potrcko dostava Beograd

 

Um, pojam

  

Dora je   i dalje sedela zagledana u jednu tačku. Glas prijateljice polako je vrača  u stvarnost.
     Predpostavljam da sećanje opet navire reće,mogla bi to poglavlje života da  zatvoriš definitivno, njega više nema, nestao je shvati nikad se neće i ne može vratiti ! U zadnje vreme ćesto misli odlutaju reće Dora, predpostavljam , reče prijateljica, vreme je da shvatiš da ga nema.nepostoji,shvati!
     Sad već odlutali pogled u pravu si, ali znaš li ?: Išli smo da prošetamo bili smo i te zime skupa u Š..., objasni Dora, skidajući pogled kao da guli zid.Izbaci jednom sve iz sebe, ne uništavaj sebe reće prijateljica. Ne bi trebalo to i dalje da ti smeta, opusti se već jednom. Dora uze keks sa tacne, prijateljica ode da pristavi čajnik za još čaja.
     Reci mi istinu, da li se prisećaš zadnjeg razgovora sa njim? Da reće Dora. Bože kakva zbrka !
     Sećam se da me je ponovo po ko zna koji put tog dana poljubio. Iscedio mi je misli svojom diskusijom o Umu, Prelepo je govorio, pa bio je P..., uzdahnula je Dora setno. Verujem da je za tobom čeznuo više nego za ... Dori se lice ozari, i ona odgovori prijateljici: Njegove reći: Pojmovi
Uma, u kojima su se morale  naslučivati neke više moći i dublja sadržina, nemaju više nićeg konstitutivnog, pojmovi uma jesu samo ideje, treba da je sasvim dozvoljeno da se upotrebljava, ali s tim da se potpuno otkrije sva istina . Zar bi se ikad moglo pomisliti  da bi se filozofija odricala istine zbo toga što je mišljenje prostornog i vremenskog materijala čulnost ? Naime, odnos pojma i nauke prema samoj istini. Šta je Um, zar nije najviši pojam mišljenja. To je bila zadnja tema, koju je dotakao dok smo šetali. I nakon toliko godina ostala je upečatljiva u sećanju, kao podsetnik na njega
većito sećanje i njegov odlazak...Znaći reće Dora u sebi,moram osloboditi samu sebe od iluzije, i da upoznam svoj vlastiti svet,da ga probudim iz dugogodišnjeg sna o samoj sebi, i da sebi objasnim njegovo vlastito delovanje, moram shvatiti da se ne radi o velikoj misaonoj crti izmedju prošlosti i budučnosti, nego o izvršavanju misli prošlosti. U isto vreme on je moment u kojem je on prešao iz svog identiteta u svoje drugobivstvovanje i pretvara se u sud sećanja.Ali i dalje moj razum se prvenstveno protivstavlja mom umu, i bitno se razum i um razlikuju To je jedan vidi ispovedanja. Ipak je on ostao moja životna motivacija razlika razuma od uma, i nek ostane tako reće Dora prijateljici...

.

On

 I ne znajući,on je skrivena mašta u letu,
krotkoj i krhkoj snove ruši, dve lutalice iz sna budi.
Trćiš li il' dolaziš ti? Kroz vreme,medj druge.

Al' ti si stari gost lagano putuješ,slamaš i vućeš,
šapat bez slutnje zgusnut u nešto prizemno tajno.
Tajnu misao poete,dodiruje reć stara k' nova...
Ne uzdiže nikad zgarište bitke,ali' ostavlja prekrasan trag.
Stani i Ti.. Vidiš li sad ? bez i jedne reči,
 ono što nečeš, tu je na dohvat - sreće,al' je spora...