Godine ! Nit koja spaja ! stranice stare, stihovi reć, misao dragocena nedorećena! Mržnja bi da ukloni ljubav, glasovi neki uzburkani i novi ko dah,- davno zaboravljen uzdah ! I, tad: Po koja suza iznenada skotrlja se niz izborano lice,
Ovlaži po koju požutelu stranicu vremenom podsetnik stari. Avet prošlosti polako se javlja zloslutno da izmami čežnju zla kob bi osvetu, u naručje uzima preostalu ljubav zove je na počinak s' njom vreba kroz snove: Svetle i tamne,radasne po nekad tužne, nepoznat zvuk koji , nećuje, ispovest ispruženeruke, umiri i nastavi da spava. A, sad ko nekad: reć radosna, bosonoga u smiraju dana Stoji uspravno dok oči suze, i padaju na ispružene ruke od vremena iznemogle, Njih pri pozdravu steže, Dok godine prolaze i s' vremenom polako odlaze pravcem nepoznatom nikom.....
Zmano, ili smo znali?
Osim ako
Možda
Šapat
Čarolije stare
Već - već - evo
Ne samo crno
Belo je tajna
Čudesna prva
Tu negde
Iza pamćenja
I još pre i posle
Izbliza i izdaleka
Zauvek sa tobom
Okreća se
Igra
Ka daljini
Na drugoj strani
Romantično slatka
Igra duše sa dušom
Nadjačava
Strast što...
Skriva da voli
Šapat
Komešanje
Sa rukom na srcu
Trag
Lica s licem - između njega i mene
Večita čežnja
Bol prepoznaje
Neko ko pamti-ko zna
Ali kasni -kasnije
Ljubav od nikoga
Ne jednom i ne dvaput
Budi strepnju
Tu negde
Na drugoj strani
Nepoznat neko
Možda? -
Treći put.
Zatvaram oči...
Negasim svetlo...
- Ne znam - iskreno mu je odgovorila odmahujući rukama i glavom. Ipak imaš sve. Sjajan posao i porodićno bogatstvo. Dugo godina si udoac. Da sve to stoji reće on. Dora je svesna da je došao trenutak, u iznenadnom obrtu ona mora da odabere izmedju dosadašnjeg života, i svih koje poznaje. Čak i muškarca koji joj nudi brak i imaginarnog muškarca izolovanog daleko od sveta kome nikad nije postala ljubavnica a niti će biti žena.
Vreme polako uzima svoj danak i ostavlja neizbrisiv trag na licu.Ostaje samo sećanje,trenutak koji će pamtiti...
On zastade na par koraka od nje. Htela ili ne morala je sebi da prizna da nijedan muškarac do tad u njoj nije probudio ovakve ženstvene instikte kao on sad.
- Mislim da neću-prošaputala je.Hoćeš reće on. Potrudiću se da ga potpuno zaboraviš ! Zatim joj je rukama obuhvatio lice i nagnuo joj glavu unazad kako bi je poljubio. Zatvorila je oći dok je prićala.-Ne.Moram da ti isprićam Ovog puta nesme biti oklevanja pomisli on. Divljim poljubcima joj je zarobio usta. Zatim ih j polako grickajući otvorio i bez suvišnih reći polako prisvajao. Odlučno je zahtevao a ona, nije želela da mu se preda, rastvorila je usne i priznala tokom pauze u razgovoru .Zaboravi, šapatom je ponavljao, potrudiću se da sve zaboraviš.Ton mu je bio toliko ozbiljan da je osetila žaoku uzbune. - Da ? Jezikom je senzualno trljao njen, i zatim nastavio dublje istraživanje tajne njenih usta, polako otkrivajući jednu po jednu.Obgrlio ju je i privukao bliže sebi sve dok im se tela nisu spojila i postala jedno. Usnama ju je zadirkivao, prelazeći joj preko lica,izbegavao je njene usne koje su ga tražile. Iznenada joj se ote tih zahtevan jecaj, polako je poćeo da nagradjuje njenu upornost,strasnim poljupcem, i tihim šapatom. Trudiću se da te nerazočaram. Nestašnim prstom krenuo je ka njenom srcu, od sad ću ovde biti samo ja. A. Dora. Trgnula je ruke i uplela prste na njegovom vratu. I tad joj je postalo jasno šta radi..
Po Dori, "svaki čovek spekulira s tim da drugome stvara novu potrebu, da bi ga prisilio na novu žrtvu, da bi ga stavio u novu zavisnost, te da bi ga zaveo na novi način uživanja, da bi u tome zadovoljio svoju vlastitu,sebičnu potrebu. A svaki novi osečaj je nova potencija uzajamnog varanja i uzajamnog osvajanja. Samo da nebude rob lažne požude, koji laskanjem i lukavstvom kako kakav mamac uzurpira njenu slabost:pristupajući s' dajem ti ono što ti je potrebno a na tebi je da li ti podvaljujem, na taj način što ti stvaram užitak. Igra izmedju njih dvoje i moje potrebe, pobudjuje požudu. Ukoliko sam zainteresovana da prihvatim.On mi poklanjam, osećanje ljubav strah i mržnju.
Na meni je da odaberem. Njega ili pak ?...
Bez kolebanja
Dug put
Polako bi da slama.
Otkriće
Draž
I sve to odjednom
O, tu je
Utisnut sjaj
Dva oka
Istine i tajne
Čvrst korak
Traži put
Hoće li stići tamo
Kuda je krenuo
Traži sebe
Čežnja-granice nema
Stoji kao vrelina
putnik
prolaznik
tiho polako
U svojim mislima
Lako zaboravi
dugo gleda u noć
čeka-gori
Zanos jača od strasti
Hoće li svoj put prepoznati...?
I evo
Ko onda
Ko onda
Usred svih bura
Kud ide?
Što god je bilo
Može još uvek biti?
Spori
Lagani
Tihi
Dok ne stane
Snop ljubavi
Živi
Raspaljen oganj
Svetlost slepa
Da l' dan
Da l' budna noć skora
Il'
Na brodu tajne
Na prstima talas
Sutrašnje zore.
Ona je ne samo svojim pogledom nego i celim
svojim telom gledala nekud u stranu!
Svako ima svoju sudbinu, u visini, pod nebom,
otkuda se odjednom vidi sve...
Naglo je pružio ruku, Dora se u poslednjem trenutku suzdrža da ne krene unazad. Iz razloga samo
njoj znanog učinilo joj se da je veoma opasno da ga dodirne. Nije sasvim jasno mogla da definiše opasnost koja joj je pretila, od njegovog dodira. Samo je predosećala da bi fizički kontakt sa njim bio opasan po nju, i bio je.
. Zapostavila je oprez i prihvatila ispruženu ruku. Onog trenutka kada je prstima obuhvatio njenu šaku, srce joj se zgrčilo, bila je uverena da nikad više nće moći da udahne vazduh ukoliko on nije u njenoj blizini. Laknulo joj je kada je nesvesni deo njenog mozga preuzeo kontrolu, i tiho rekla.
- Ja nemam nikakav problem, gospodine.Ta osoba..taj muškarac - i, oh, Gospode, on je zaista fenomenalan muškarac ! - ju je potpuno oborio s nogu. Drhtala je Osećala je žmarce. Moguli da ti pomognem ? - Doneću nam piće.On ju je i dalje posmatrao sa onim izludjujućim, sveznajućim osmehom. Prsnula je. Da sećam se prvog susreta kad sam zalutala na tvoje imanje i razgovora !
A u momentu joj se učini da je oklevao da joj pusti ruku, okupljeni su radoznalo poćeli da ih posmatraju, u trenutku Dora povuće ruku i oslobodi stisnutu šaku. A on, on je i dalje oklevao da pusti njenu ruku. Da, tad si me pitao ? Šta radite u ovom nepoznatom mestu, u ovo doba i po ovkvom vremenu. Izašla sam iz taksija i malo prošetala. Bio je to uzbudljiv prizor. Sasvim sam se prepustila prirodi, puštajući da me radoznalost povede što dalje u divljinu i prošlost, Dugo sam hodala. Shvatila sam da sam se beznadežno izgubila. - A on, na tu njenu opasku - nasmešio se dečaćki, oćaravajuće. Naterao je i Doru da se nasmeje. - Nemojte biti toliko strogi prema sebi. Ovde je lako izgubiti se ukoliko ne poznajete stari grad i okolinu. Iako sam iskusan putnik obišla sam dosta zemalja i imam reputaciju osobe koja se dobro snalazi. Nadam se da me nećete odati i ugroziti mi dobar glas. Obečavam - zaverenički prošapta on. Njegov izgled je probudio iskrenu Dorinu pažnju.
Dora je grozničavo razmišljala o svojim nesvesnim težnjama. Moraču te težnje bolje kontrolisati, to je njen cilj. Njen cilj mišljenja je uvid svestan doživljaja., uvidja, svesna je nečijeg disanja, a u isto vreme ne znači da mora razmišljati o njemu. Oči joj se iznenada otvaraju, svest se pojavljuje u drugačijem svetlu, sve drugaćije počinje da gleda. Polako počinje da oseća uznemirenost, u njoj se javlja novi osećaj koji je nadahnjuje snagom. Više ne pokazuje otpor. Šta se dogadja ?Stvarna motivacija ona više ne odbija da krene, više se ne boji, Ali zašto ? sliku o sebi počinje polako da menja, oseća vlastitu vrednost, njena sigurnost više nije ugrožena...
A, on i dalje stoji s druge strane.... Progutala je knedlu koja joj je zapela u grlu pre nego što je promljala: -Da. -Brzo prolazi vreme od našeg prvog susreta. A, on tamo i dalje stoji s druge strane...Glas joj se pretvoriio u hrapav šapat,oh da ipak jednog dana?... To je još za sad njena i njegova zajednička tajna...i sve ostalo. Toga ostalog bilo je malo - gotovo ništa. Istinu zna! A jedna od radosti, je poklon ljubavi, kroz stihove:(Yunus Emre) "Ljubav je nalik suncu a srce bez ljubavi slično je crnom kamenu."
I evo me danas
Tek danas
Pogledala sam oko sebe
Sećanje koje živi
Među nama...tu je
Nevidljiva svetlost romanse
Tajanstvene zvezdane noći
Na zastoru igre u kasne sate.
(naj) bolji ritam bezglasnog vetra
Daruje pesmu jutru dok sviće.
Al' maloćas
Put vida poljubac jeftiniji od suze
Sve vreme puta
Kroz oblak magle
kreće se po suši
Najpre desno
Dok ne pretegne levo
Na grani teško lišće
Malo po strance
Vetrom uskovitla
svetlost od sunca,
Prema nama...
Nešto kasnije izašla je iz hotelske sobe. Baš duva Drago mi je što ću izaći većeras.-Svidja mi se ovde.
Po povratku u hotel ukljućila je računar i dremljivo čekala da se pokrene sistem. Taman kada je htela da proveri, setila se da je bacila mobilni telefon. I opet "on"Na šta li su sve spremne njegove usne kad dozvoli strasti da se razbukti?A njegove ruke ? nagoveštavale su veštinu i sposobnost za čulno uživanje. Ludost grdila je sebe ćemu razmišljati.Tek smo se upoznali .Belina ekrana naterala ju je da se povuće poražena. Ipak, glavnog junaka za ostatak života mora pronaći. Naslonila je bradu na šake, ponovo razmišljaju ći o njemu. Zašto baš on? Uvek on Vreme je da sve prestasne.
U spavaćici i rašćupane kose otvorila je vrata hotelske sobe.-Šta se dešava? Dećak sa recepcije sagnute glave reće:Izvesni gospodin raspituje se za vas.Dori poskoći srce.-Stvarno?-Šta je rekao?
upita Dora, trudeći se da ne izgleda suviše zainteresovana ali uzalud. Čeka vas u hotelskom restoranu. Dora je bila toliko zbunjena, da je sela na krevet, smetnuvši sa uma da se presvuće i sidje.
Sišla je. O to ste Vi.On se uobičajno djavolsto osmehnu.-Kad ste zalutali na moje imanje, primetio sam da nemate telefon, bio sam slobodan da jedan nabavim za Vas i donesem.-Seli su. Isprva su pričali o imanju i kako je zalutala.-sve je istina.-rekla je Dora uzbudjeno.Mislim da treba da idem? Dora se znenadi.Većeras ste moj gost reće on.Poćela je groznićavo da razmišlja.Dora se nasmejala.-Osečala se kao da je izašla pravo iz ljubavnog romana.A on je tako zgodan.-Ovog puta znam u šta se upuštam.Stvarno, jel' on misli da sam ja od juće?
- U trenutku ona shvata kako je nerealan veći deo onoga što misli o sebi, kako se uopšte neprestano varamo o nama samima i odrugima, stvarnost leži iza svesne misli. Zna da većina
onog što je stvarno u njoj nije svesno, a da većina onog što je svesno nije stvarno. Šta ja sad uopšte
želja? i da li ja uopšte nešto i nekog želim? ili i dalje varam istinu. To strastveno odbijanje priznanje da postoji nešto što je prisutno-stalno se opirem i potiskujem, prikrivenu želju, potiskujem svest o inpulsu-ljubav koja je još uvek prisutna u svesti, a ne samu ljubav, nanosim sama sebi bol.. Moja unutrašnja nemost me opominje ili ću ili pak ne izgubiti sebe kao potencijalno voljenu osobu.
"Sevsna je da bi volela" drugog" mora postati stranac a u ćinu ljubavi stranac prestaje biti stranac i postaje "Ja".....
Sudbinski tok.
Manipulacija,
poploćen kamenom suvim.
Osećam te sad !Ti, većiti
nemir, stojiš ispred svih?
Sumor beskraja
zamaraš istinu, u
većnoj golotinji !
Umorno krilo,
visine, poćetak bez kraja.
Ti, ogledalo života,
zasenjuješ oranicu vremena,
s'dušno daruješ jesen
telu poklanjaš bore!
Milost bez radosti,
dar nespokoja,eho
svih budućih laži,
blaga te svetlost obilazi!
Paleto sedih vlasi...
Pripremaš val svih
budućih godina,gnjezdo
'nemira mudrost u mislima.
Večita slobodo istine:
Žrtvo osečanja,
sečanje bez glasa
u tebi ljubav,
po nekad sanjivo spava..
Uspavana duša, reć.
Tajnu, svih tajni neizgovara,
tu reć u sećanju ćuva !!!
