Mozaik

   

                   

                        iz Plave beležnice

   Leptirica u svom letu
   Leluja se ljuljka
   Propinje se spušta
   Da kroz svoj uron
   krilima crta
   boju vremena
   Srebrnog blesaka
   Ovde i tamo
   na tvom dlanu!
 

 
              

 

Strpljivo samo

                                                                          Plava beležnica

                                                                             sećanje

I, ne bi nikada !.. 

svakog dana glasom govore, 
Mira naći, neče

vrele misli i želje 
Unutrašnja bura, blag dah !
najduži put ispija

bez  reči, reč
I reč što ni reč ne reče,
Raskomadonom vetru što piri,
izmedju njega i izmedju nje,
varljivi sklad što budi nadu,
Sam ide dugo..duže u beskrajno ,
čudni.. lagani let kroz sivu maglu,
I, vihor stvara ko' najlepši san,
Utočište  može l' da zna ?

Želju ti, s tobom rođenu

žurnim korakom,

poroka lom ostavi trag

Izgubljena linija

     - Bojim se da će tako biti: - Vidjaću se sa Robijem, i Aleksom. Znala je da to nije bilo
pošteno s obzirom na osećanja i namere koje su  Aleksa i Robi imali..Šššš. Šššš.Sve je uredu reće prijateljica. Nećeš ih ostaviti, još većeras moraš saznati šta se dogadja.Smireno joj je objasnila svoju nameru.S obzirom na okolnosti svako ide svojm putem, mislim da je to jedino pošteno reće Dora..
       Iz tog razloga verovatno nećeš prihvatiti ni Aleksovu a ni Robijevu ponudu reće prijateljica Dori  Osećam krivicu pa šta. Ja nosim gorku uspomenu više  ... godina sa sobom, pa zar to nije malo melodramatićno reće Dora !
      U trenutku Dora se našla stisnuta  izmedju dva muškarca . Iako ju je Aleks uhvatio za ruku i spustio je na svoju , ona je bila bolno svesna muškarca sa druge strane.
Kad je povukao ruku unazad pošto je načinio pokret levom rukom, na trenutak joj je dodirnuo grudi.Zadržala je dah, pogledala ga iskosa i susrela se sa pogledom podjednako uznemirenim i naelektrisanim kao što je i njen bio.
       I pitaš me:"Kako, da ti odgovorim ?" Zar nisi shvatio da s amnom jedino vredi razgovarati otvoreno. Ćim počneš da vredjaš, ja to osetim i odmah poćinjem da te prezirem. Situacija se čudnovato obrnula u odnosu na onu od pre neku godinu.Aleks je poćeo da se nervira, trepće i drhti u svojoj radnoj sobi, a ona u staklenoj bašti svojom otvorenošću i neposrednošću bukvalno obara njegovog prijatelja s nogu. Priznajem reče Dora, mladi su nešto mladji od mene; ili, možda nešto stariji? a ipak, kad se nadjem  licem u lice s nekim mladim stvorenjem recimo od...godina, često u ustima osetim neku gorčinu i neznam šta da radim,
Ja..uh..hmmm. - mucala je. Proklela je svoju sposobnost  odlučnosti i ostala odlučna dok je on posmatra, a onda im je najednom oboma bilo nelagodno, kao da neznaju kako da se pozdrave. Stekla je utisak da on želi da se razgovor produži. "Pa naravno da znam !" reće Dora. "Ne postoji ama baš nikakav razlog za strah. Mi smo prijatelji a ja ionako znam da voliš mladje"...
     Tvoja shvatanja se nisu promenila niti će se promeniti.Da u nama postoje misli i želje kojih nismo ili smo pak svesni, koje podsvesno  žive skrivene u našoj psihi.Ti na jedan ja na drugi naćin razmišljamo, o našem ponašanju motivisano ljubavlju,odanošću i td., s tim što si ti ujedno motivisan i željom za moći, i zavisnošću i po tebi je realno da partner bude tebi podčinjen..Po tebi svesna iskrenost znači relativno malo slobode,ti smaraš da sam ja svojom iskrenošću na tragu iluziji sreće koja se nikad neće obistiniti,i po tebi ja treba taj osećaj da potisnem..Ima li smisla...?

     Al'. Topli letnji vetar  uvek će da se seća svetiljke iza ugla i zvuka violine...

Radije reci

A ne zna ga ko j'.

Jedan il' nijedan - Prvi il'poslednji -Ko si ti ?
Ispitivačko oko osmatrača,ljubav usred ljubavi
posustalog koraka, što te nikad ne spomenu?
Kroz plamen ludosti svetlosnog ritma prolazi,
nejasan put s' puno ljubavi u sebi, al' ne kleknu,
Kroz bes, na besu bes, neobićna i čudna mašta,
Zauzdan kraj ludilu il' njegov drugi znak,zaista jesi njen zanesen čarobni svet, hitrog šapata,
Neuskladjen osećaj, Ti, ko si - Ti si velika tajna,
il' ublaženje koje teši ? Portret poslednjeg koraka,
 Uzbudjenje bez oslonca,jer ga u samoj-m, sebi
                    nosi-š....

                                       

     
  



                                    

Ljubavi - opet opasno

  

Ispred ljubavi,grom života, energija moći,
Nije al' slićan  im, spokojan  neustrašiv,
usamljen, vidi se ovde - onde,razumno
flertuje, jest to je On !
 O, samo da ona neumakne:
Bar ima svoja sećanja, uzbunjeno slučajnom igrom nespava,razbacana živa,
Nadljudska,čudna i strašna logika,noći i dana,
Kad ga ugleda dal da mu s' pokloni,
za mnogo njih odjednom - muki većitoj
uskomešanom osećaju spetljanom s ludilom,
Haj,hajdmo, idemo, ne oklevajmo,zatvori oči,
Kroz gusti mrak, razbesne nju ženu.  Tihi šapat,
prozračna svetlost smelo ciknu, stanimo-te, 
Ono je istinska litica bezvremen,očaj  sa,
beskrajnim udarima,dubina bez mesta ,
Primećuje se namera i Njegova zabuna ili greška ? 

                                    novembar,2017.

Prostor beskraja

Po nekad noću u susret zvezdama hita !
Skloni se. Ja ću, to je neki znak sudbine,
povlaći ruku i nosi sa sobom trenutak tako
sličan onom što s ljubavlju putuje i protiće,
bezglasno, tajno kroz samocu nemoći.
Ali, ti reč što izvire, melodijo svetlosti :
Naući je kako i zašto da veruje u zvuk što
osvešćuje zarobljen razum praznog sečanja,
raskrsnicu što udara u temelj prividjenja i,
zamišlja nagli dolazak uzdignutog talasa
Sklupćan kroz zov haosa uravnoteženim ponosom
sagoreva zaštićena u čorsokaku probudjenog mira ?

                                        novembar,2017.

 

Dvostruko oko

                                               iz Plave beležnice
                                                 ... Sećanje...

Ljubopitljivo
između vetra i dodira
provlaći se
Vizija i neznanje
kišnih kapi
tišine i spokoja...
Odzvanja -
U sve sporijem letu
mada stoji u mestu
vratiće se kasnije
s' pticom u srcu
Tajanstvenost grabljivice
i mudrost učitelja
Zarobljen u znoju od krila
kao izgažene dve barice
Nosi dane, sedmice godine
s kapljom ognja
Bliže istini kasni
Osušena suza iz sna...



 
                                                   
                                                
                                                               
 
                                              
                                                    

Dubina

  Četrdeset osam sati mućila ga je grozica neizvesnosti. Naposletku on odgovori, mogu li vam pisati pismo.Teško bi bilo naći besprekornije rećenice, i koje bi odavale iskrenije poštovanje prema
njoj, da li će ona to uopšte shvatiti, pomisli on. Medjutim, ovo pismo koje je imalo za svrhu da priredi nekoliko prijatnih trenutaka, izlagalo je sve ozbiljne razloge za izjavu ljubavi, i ćak je ulazilo i u
sitne prljave spletke, koje su ga posle tolike njene rezignacije, prisilile da joj se i na ovaj način obrati,činjenicom da nikad nisu bili ljubavnici,i,tako
joj pojasni  izvesne detalje u vezi suparnika koji je stalno lebdeo izmedju njh, njega i nje.
        Kada je pismo bilo dovršeno, on pomisli da li da joj ga uopšte uputi, kurirskom poštom?
        Neću kriti od vas, on je kurjak-moj suparnik, a vaša višegodišnja simpatija - Specijalni "Prijatelj, ili već kako ?" On će vas povrediti.
U tom trenutku pretvorio se u oči i uši. U vašim odgovorima draga prijateljice, neka ne bude laži:Ljudska priroda je veoma čudna, zar ne?
 Ali nemojte smetnuti s uma da će onaj koji vas ne bude pitao možda osečati pravo zadovoljstvo, ako bude mogao da vam naškodi. Ja vas samo upozoravam reće on-to neču od vas da tajim-pismo koje sam napisao sadrži moje iskrene želje prema vama.
        Ona ispusti telefonsku slušalicu, zastade kao ukopana.Ona zna koga voli... A zar nije do sad shvatio da njeno srce pripada drugom. Da dragi prijatelju ja tebe volim na svoj način bez ikakvih pretenzija . Uzalud mu je mudrost govorila je sebi U koliko ode,pomisli ona, "Po odlasku ovog čestitog čoveka, moja srceća če' definitivno biti degradirana", U tom času ona više nije mislila na sebe.Shvatila je da je to sasvim ljudski,način da izrazi svoje neslaganje i da je zaštiti s' mudrošču i zdravim razumom. Bilo je neminovno da je podseti...
A on, mućio se oko jedne rečenice, za koju je želeo da bude što ugladjenija, ali ga njegov duh ostavi na cedilu.
        Pa prijatelju, šta čekate ? upita ona. Suze ga sprečiše da nastavi. Prekinu ču razgovor več je prilično kasno ! polako spuštajući slušalicu nije hteo da razmišlja i dalje o njoj. Znao je da je bezgranično voli i da ne želi da je izgubi  vreme za povratak tamo, njegovoj kući se približavalo, poslovi su se gomilali i čekali na njegov povratak. Svakodnevni kontakti sa saradnicima nagovestili su mu da mora što skorije da se vrati. Na njegovom licu ubrzo se izrazi iznenadjenje pomešano sa krajnje veselim zadovoljstvom: zatim se veoma uozbilji. Dok je iznova čitao pismo koje će joj uputiti. Njegovo lice bilo bi još ozbiljnije da mu neke crte nisu pokazale krajnje lukavstvo, koje bi
odavalo i podmuklost kada bi sopstvenik tog lepog lica ma za trenutak prestao da misli na nju i kako
u isto vreme da degradira svog tajnog suparnika. Da ga potpuno udalji od nje zauvek. Tog trenutka prestao je da misli na svoje držanje.
        Ko je taj čovek ćiju fotografiju skrivajući od svih, nežno gledate ? Ona je vrlo budna kad je taj čovek u pitanju, zar ona nikad neće ili pak ne želi da shvati o čemu se radi? To je opsesija koja mora prestati za rad nje, kad će prihvatiti pravu istinu ? Lepo pomisli on s lukavim osmehom, ali ja sam čovek koji bi mogao dostojno da ga zameni. I da bi joj pokazao svoju vrednost, to ću učiniti, sutra na
ručku pred svim mojim prijateljima. Definitivno ču se naći izmedju njega i nje."pomisli on" Nikad nije osećao u sebi više hrabrosti.
       -Imam čast dragi moji prijatelji i ti draga prijateljice, da vam kažem i zvanično dokažem:
Ah ! pa to je upita ona pred svima: No pa to če biti kao u ratu, zar ne prijatelju dodade ona, obračajući se direktno njemu, Da odgovori on. sad ču samo jedanput da vas pitam, uzviknu on,
"hoče teli se udati za mene ?" Već odavno smišljam kad i kako da vam postavim ovo pitanje?
Moje namere su iskrene, i nakon vašeg odgovora otputovaće mo.
        Nisam očekivala ovako direktno pitanje odgovori ona, i dodade....?
        Vratimo se  životnom talasu u pokretu, tamo gde smo ga ostavili, tj, sa  ljubavlju i njenom
ekspanizijom. Poželeli smo da sa njom u nama zavlada duboki mir. U stvari to je  kao pejsaž,dosta
slićan koji želimo u delovima da sačuvamo. Ljubav je u momentu nepomična. Medjutim ona se
ne može zaustaviti, osečanje se polako gomila spremno da izbije, da učini novi skok unapred
Šta ? Gde? Kako je sam život porast svesti, tako i osečanje-ljubav, uvek ide napred, to znači da se
tajno uzdiže, unutarnja energija. Tu i tamo dolazi do psihičke napetosti, otuda potiće prilagodjavanje
osečanja i ljubavnog pokreta koji okupiraju, njega-nju, i stvaraju jedinstvo.svesti, možda i isti izbija  iz naše unutrašnjosti ka spoljašnjosti, gde biva kao pokret koncentrisan, bez granice
izvijajući se u spiralne linije osečanja. Nije li sve to "više nego početak"...?
u jednoj strogoodredjenoj tački, " izbiče plamen, nije li to?"
        Ljubav je to i tu !

Kretanje

S' vremena na vreme,kroz prozračno jutro
na zraku svetlosti,usnuli gorostas,
kameno lice, kroz večito trajanje
s' nekdašnjim osmehom budi sećanje
i bez buke podrhtava...

.

Ne više

Je li ti žao ?
Kada se sećanje u vremenu,
Posebno slikovit ritam - svuda i nigde,
s' mnogo čega u glavi -
približava svom kraju ?
A posle toga i ne bez razloga:
Poplava sreće, zanos u mislima -
počinje ponovo, da donosi nove ideje,
nadajući se uvek višem,
u kome je sve puno života,
nosi, kida i rasipa snagom trenutka što dolazi,
s' treptavom svetlošću,kao nikad pre ni posle,
ne gubi draž i smisao, s' vremenom,
Fino otmeno! i ne retko : putuje u sebi,živi u trajanju -
nećujni dah istine, pa i bez nade ..?

oktobar,20l7