l5.
Plava beležnica VII deo
Lična jednačina Posebno skrivena
Ako to nisi Ti?
Ko je?
"Prelepo, pomislila je Bilo je to jednostavno prelepo,
Samo još...zaustila je da kaže nešto, ali nije mogla da se seti reči...Kako bi bilo graditi život sa nekim ko te poznaje? Znala je da je to moguće.
I dalje je osećala nemir pa je izašla u dvorište da bi je ponoćni vazduh uljuljkao u san.
Osetila je čežnju za nećim. Za nekim. Za dodirom, šapatom u mraku. Rukom preko ramena. Ne samo fizički, već i emotivnnim, partnerom. Neko ko će videti dalje od boje njene kose i oblika lica. Neko ko će videti njeno srce.
U međuvremenu prepustiće srce kapricioznoj sudbini.
Razmišljala je...Sudarila se sa "Njim" - sa nekim u punom trku.
Opet je ostala bez daha. Želela je da drži oči otvorene. Najdivniji osećaji su tekli kroz nju. Nije želela bilo kog čoveka nego jednog i pravog.
On je bio drugačiji, pomislila je...Ali osećala je bol.
Uzdahnula je. Hajde da se vratim unazad.
Zaljubiti se u njega bilo bi suludo. Nebi mogla da preživi ukoliko je misli o njemu budu proganjale.
On,
je čovek pun zagonetki.
Kroz sećanje za sad je samo posmatrać koji nesudi o njemu, al' istina je u nečem drugom.
Bez moralizatorske tendencije, velikom brzinom setila se,
Da postoji još jedan deo sna koji nije protumačila a odnosi se na njega - "tebe".
Život, i ljubav.
Dali da traži objašnjenje kroz kratko razmišljanje?
Stvarnost,
želi se razračunati s određenim iluzijama i približiti se realnosti.
Nakon izvesnog vremena, pokušava da sagleda istinu
Odbacuje sva ograničenja, sve okove kaskanja po prošlosti. ...
Osećaj,
Budući da ima mozak, ima potrebu da misli i budući da ima srce, ima potrebu da oseća.
Ukratko,
budući da je čovek, ima potrebu za čovekom, i da se potvrdi u toj povezanosti, (unutrašnja nužnost potrerbe).
Mogučnost da bude što je.... Oh, da.
Poput tolikih fantazija i maštanja za neko vreme; toliko dugo dok je bila nova( za njega ), dok je uzbuđenje s njom bilo povezano dovoljno jako da spreči njega da je shvati ozbiljno.
Imala je strah da bude nasamo sa sobom - je strah da vidi odjednom osobu tako dobro poznatu, a tako stranu.
Sreća umeće življenja, su želje uslovljene potrebom za radost i ljubav...
Stvarnost bez iluzije - sumnja i zbunjenost (" sve je sumnjivo ništa nije sigurno"), u mislima oseća viziju istine, a iza reči "ja", razumnost - ljubav, i život tako neverovatan...Snaga koja budi onu radosnu želju da živi sa žrtvovanim godinama, " Zbog jednog pogleda, Zbog jednog poljupca i osmeha...Dakle "on"."
Ju je zainteresovao...njegova bogata prošlost,
Na trenutak,
Imala je utisak da je voleo i poznavao različite žene i da nijednu nije mogao dugo da podnese.
Mislila je,
da i on traži ljubav kao i ona...
S' tim što ona nije želela ljubavnika...želela je da voli bezumno i bez ostatka...Mogla je da oseti bes i strast, kroz odraz svojih emocija nosila je u sebi bezbroj malih radosti i sitnih poroka...Uvek s novim pitanjem...Jedne po jedne slike dela života...kroz probuđena čula.
Osim ljubavi. Šta još jedna pristojna žena može da traži?
Kad oseti njegove ruke oko sebe i oseti njegove usne na svojim znaće dal' je istinski voljena.
Čulo se samo ravnomerno otkucavanje časovnika, minuti su sporo prolazili...
Svaka reč se polako uvlačila u njenu svest stvarajući užasni haos u mislima i osećanju.
Shvatila je težinu rečenice istina i smatrala je da nemora da mu kaže...istinu...
Njemu...hodu kroz život - dostojanstvenom punom gordosti i gorčine.
Neočekivano zastaje. S osećanjem u slikama brzo nižu se jedna za drugom.
Ona - ima izvestan smisao za humor i besprekoran ukus.
A on je grabljivac ženskog srca.
Usnama je nežno i blago pomilovao njene.
Bio je to kratak poljubac lišen strasti, ali je ona osetila prigušenu želju koja je u njemu tinjala.
On sve o njoj zna. On je sumnjičav, jasan, agresivan, pouzdan, ambiciozan..."On je njena snaga, njen san - energetska podloga za njeno pisanje" - Nalazi dubinu osećanja-Ljubav.
Lična jednačina,
Ona je reakcija čitave njene ličnosti, a ne samo njenog duha.
Zračak svetlosti pritajen ispod vremenskog pokrivača ne može učutkati njenu ljubav.
Udaljeni on i ona- dobijaju sudbinsku stvarnost neslućene lepote onoga što je ("možda"), bilo samo jednom - utisnu žig neprolaznosti unutarnjeg osećanja.
I sve bi tajna golicljive igre koja je svih godina puzala klizavom strminom i kao kap vode isparava na kamenu.
...
Nakon trenutka tišine, nastavila je:
Osmeh joj je bio nežan i topao. "Hvala ti" - To nije bio kompliment.
Nasmejala se i pružila mu ruku.
Njegovi meki dodiri su izazvali buru emocija u njoj zadivljena, zadrhtala je i prošaputala:
"Ti sa zvezdama u očima, i lavom ispred tvojih stopala
Uzdah vatrenih usana
samo jednom - mrvica iluzije
licem u lice
Nikada u duši neprežaljeni san
Ako te izgubi šta će biti dok se zora rađa
Ljubavi
Srećo tiha
Bliska
daleko
Negde drugde igra
Skrivena tišina
prisvaja i podrhtava
huji obavija
Sred magle veo beli
Ispisuje
Sudbinu iza sudbine
U kasne sate zastaje
Žudnja
samo jedan put
Trenutak u pokretu
klizi kroz noć huk vetra
Mi
Ti i Ja
Nismo niti smo mogli biti
Sjedinjeni, ali ipak to jesmo
dugim rukama i dugim nogama
korak dug kao godina
U slučajnom zaokretu
Reka sa mnogo brana
Okova ludost slatku
Ljubav, slatke reči i nežne dodire usred noći nosim u srcu...
