Privremena metež ustaje iz njega,
Uzdiže i zove što god da je dalje,
Isprazno skriveno, čudno snovidjenje,
Snenu otupelost medj dugim svitanjem,
Ako i zastane ne govori ništa,
U mraku je ćeka u doba van doba-
U danu bez dana svetlost nepomična..
Vidi ? možda je i znao ? taj gost pred vratima,
da prespori ritam u senci van senke
obuzima vreme !
U nemirnom ritmu oporog sećanja!
Pustolovno hoda, žudnja koja čuti,
S'predskazanom srećom,s' žrtvovanim sudom,
Vreme kuca traži, plamtajući plamen
smiraj dana tajni, pogled iz prikrajka
raširene ruke osmeh oproštajni....
Ti !
U gluvim noćima do zore taj drugi,
ko ostalo dvoje.Zaista i ne misleći na tebe...
Ja sam list na vetru posmatram srž života,-
kako jedri u punoći svesti i izliva se u nedoged..
Noć na dan-Dan na noć nosi oboje.
Na granici, misli li il' sna ?Čekanjem
Ukupnost sabira budjenje, dolazak,
Skućene svetlosti bez vremena,i pokreta -
Sličnost i razliku, u krateru silazećih snova,
Priće, plać-osmeh, podsmeh stid,zaboravljen
dalek nevidjen lik,prožet prozirnosti,
Rasute svetlosti il' pokret tame u nama?
Nikad nisam bila nemir apstraktnoj osnovi,
lažima jutra koje opaka reć deli..
Katkad mi oči u glavi iskrivljuješ,,
Mir srcu lagano ugibaš, mrviš slamaš ...
Ko si ti ?Lutalica kroz san,
mašta koja se njiše, očekuje čekaš ?
Il' te punoća svesti k' većnosti pokreće ?...
l9-30. novembar 2016.
Imedju onda - danas - sad,
Ti i ja - ona i ti - uvek prisutni.
Volela bih da mogla sam reći,
"Svidja se meni to - ti i to".
Mi znamo da bilo je nešto što čekamo to ?
Tvoj osmeh s' licema, pa i bez lica
radostan osećaj.
Neumorno nestvarno s' tvojom ljubavi,
na jastuku snova, žive iz života,
dve ruke se nečujno nišu - i sladak
iz srca glas...
Je li, pamtiš li dobro ?svetkovinu zore i jutarnje rose?
Nevrelu bezimenu malu svetlost što mrvi osećaj,
Neumorno nedostižno žedan,pogled,s' radosnom maglom,
nenaviknut na bes vetra,kao plamen silan razuzdan,
S' mnogostrukom,tajnom vezom izmedju mozga i srca izatkan.
U naručju jutra ,omčom dana, uvlaći te u tvoju senku, Zala sam...
Tu gde si beskrajna nemoć vreba,
u svakom kutu jedna prema drugoj,
iskrenost i laž stoje - očiju sjajnih
Okrutni preokret, tajnovitih tajni,
Posmatra tako iza ledja varljivost nema,
na rubu skandal malih ljudi stalno se ljuti,
Blago se spušta ne ćuti- raste buja
s ishodom u mestu..ostaje bez smisla,
lomi, spaja,Ah..da ne zaboravi -Ljuibav,
zbunjen splet zlobe i vike,sa tajne nade polako stresa....
