Međuprostor

                                     iz Plave beležnice
                                        ...Sećanje...

                       
On!
 u sivom sećanju preobražaj slomljene slike,  mimo puta sam čekanjem obnavlja ništa,
Sa sutonom nesličnoj nudi  udvostručeno poluvreme zaborav  i ..laku noć.
A? ona
..partija s' vremenom u naručju mašte,
Večita radost malog skoka događaj u nizu..lutalica.. izmedju zamisli i stvaranja,okove nepodnosi...
Ona je nežnost i mir- karta bez trajanja...
   

                                                                                                                            

Jednog dana

Ti !neočekivano iskušenje u vremenu,
I,znao i neznao,ponovo te videh,
Svuda u svemu, ni prijatan ni zao,
izgubismo se kao sutra opet,
Dodir čutanje prati u vremenu,
s' izgubljenim vremenom vreme.
Ti u gomili drugih ne beše sprdnja !
Znanac neznanac videh te kako se krećeš....
Ovaj drugi pre nego ovaj prvi drugoj,
Daleko ispred ostali, ah kasni...kasni.. kasniš !

       

Zamka samoće

Sad znaš!
Izmedju fikcije i života...
misao-dah  opet a sad i Ti,
Misli il' zbunjena uobrazilja
oslobađa se onog što neće
I ponovo izmedju nas
Tebe i mene ravnodušna misao
s' ogradom tišine,
Mahnitim žarom bez traga,
potire splet okova bez navike....

                                                                                                                

                                                                                      
 

Opet budna

Kako? se ustalio...ne...a ne znam kako,
Şlepa zabuna iluzije koja prolazi,
Iz straha uspomena danas izlazi,
Besmislen smiraj al' bilo je tako,
On danas ovde, tu,  kroz život prati
Kroz život budna da mogu zamisliti,
Nepoznat pogled želja nad senkom,
Iz malih događaja  da...se ostvari
Delo  siromašnije od njegovog osmeha....                             
                                                                                                                                  Rembrandt/slika/

                                                                                                                             

Šaputanje neko

Ona i on - dve sene  te tako daleke,
daleko ..daleko prošlo vreme,
Starije od svih snova, daleko od danas,
Utamničeno veće uzburkanog sjaja,
Emocijom zavitlan od prošlosti srce odvaja
I smelo i lako...sudbini zahvaln...tvoj zov,
Bestelesna radost sanjalici mističnog sjaja,
S'lepotom čistog sećanja..odlazi bez straha