петак, 2. октобар 2020.

Više nije on

                                                      


                                                    Plava beležnica VII.deo

                                                       Koji  dolazi posle

11.
Jedan dan
Ili još dalje
Uzalud se trudim
Godine neme
prisnije  bliže prema meni
Nude želju i snu, san samo
U trenu poželeh da potrčim
I još pre
U istom smeru daleko
Neprijatan osećaj u ustima poput stipse neko vreme svetlost nejasna
Grozničava fraza ne može doviknut sebe i slične sebi,
Mir suviše strpljiv polako, polako
Svaki dan iznova očarava
Sa mnogo očiju i mnogo lica učtivim naklonom kratak prezriv pogled
po praznom prostoru kolebljivo još juće - go hoda,
Nema tajni noć dugo traje  i poput kuka zariva se u mozak
Zagonetna situacija perferira ona ili ja On kao zaledjen mlaz vodoskoka
Tiho posmatram, osećam...u vrućoj postelji jutranja hladnoća izlazi iznenada sama
sve više gubi snagu
A ipak se dogodilo...znoj kaplje sa čela
Stvaralačkoj individualnosti trenutak nepažnje mamac za nevolju udvojenonom nadahnuću.
A što ne? 
Drugo vreme kao da je tuđe lako odlazi, talasa bez odgovora
Sa obe strane slikovnicu primićem licu
Gle, gle eno
Neopisivo mirno pale ogromne oči. Nije. Jeste
Počeka da mi nešto kaže, pa opet
Stara nestvarnost igra želi da živi lice umorno ne pita zašto je učinio tako malo 
u potrazi za drugi  neslućenih radosti zvuk ostaje da stoji novog uragana  iskustvo...
Slušajući čujem živi dalje ne odoli čarima, disanja a ne drhtanja - trzaj
Svakog dana iznova očarava...Ljulaja se ljulja sa zanosom nekoliko godina pre
Predah
Ja nema...Al opet...Mučim se trajem
Zašto? 
Zato ni ti ni ja ne znamo gde je  u brodolomu zanosa
prohladan vetar nemuštim zvukom zaborava kruži ulicom
Svaki moj korak ne preskaće upisuje krug u grudima urnebesni zvuk kao plamen igra
Zvuci zbrkani
Drugi čovek do srca ljudskih ruku skriven čuti
Bol
Uprkos vremenu sa druge strane oslanja  se ranjivost   i novi težak izazov
Krši prste a oni pucaju
U tami zbrka prigrli dušu-melje vreme
Nadahnuće oblikuje život, prkosi iscrpljujuće đavolski oživljava kroz njegov lik
 kontrast hladnoj noći
Reć ljudska harmonija bez haosa
Zastaje izlazi iz stvarnosti i u nju ponire realnost pred pitanjem
O smislu života javlja se u različitim varijantama
Lavirint ka jednim drugim, gore-dole zajedno 
Ispod svoda mesečine različito vreme ponoć
ide  do kraja u besanu noć stare istine duh-strasti
Mora znati?
Eh...kako da shvati "čednu slobodu" i opet
Prošle noći sama promenljiva sudbina misao misli
Proleteše godine prođe vreme, volja slavi ukus vina
Govor misli lomi novu žeđ sledeći dan pun nade ponavlja
Pitanja, pitanja malo dalje pokrenuće posustalog
Nezvanog  zvanog  gosta što stoji lice u lice na početku.