Od kad ga je upoznala imala je problem da ga ukloni iz svojih misli.
24. Pre bolje nego posle Plava beležnica VII deo
Znaš onako
jednom muškarcu koji je tačno znao kakav to nemiran utisak pruža.
Nije shvatila kako se to moglo dogoditi, ali nije joj niti bilo potrebno da shvati.
Kliznuo je rukom oko njenog tela...
Za trenutak pomislio je kako bi bilo lepo ljubiti je. Ne nije imao želju samo da je ljubi...
Tišina.
Izraz na njegovom licu bio je miks emocija, od simpatije preko besa do razumevanja.
Ono što je osetila bilo je nestvarno.
Obuzela je neobjašnjiva jeza. Onaj zaboravljeni osećaj, osećaj da je on tu-stalno prisutan.
Telo joj drhti. Zažmuri, oseća ga, tu je. Telo na vrelo telo - koža na koži.
Luta mislima bez cilja. Nakon nekog vremena oseća samo prazninu. Ostala je bez daha... shvatila je da joj je oduzeo dah ljubavi.
Toplina. Svetlost. Njegovo dodirivanje odveć intimno. Telo nervozno ključa. Um joj je bio u nejasnom neredu i nije joj dozvoljavao jasno da razmišlja.
Ugrizao ju je za vrat dovoljno da joj ostavi trag.
Zadrhtala je u iščekivanju.
Na trenutak je izgubila ravnotežu, ali on ju je spretno obuhvatio oko struka. Podigla je ruke i uplela prste na njegovom vratu. Pali su na krevet zajedno, ne razdvajajući se, legli na jastuke koji su ih dočekali kao da im je oboma tu oduvek mesto.
Precizno, polako, zavukao je ruku između njihovih tela. Nestašnim palcem milovao joj je usne koje su drsko tražile zadovoljenje.
Usnama je nastavio da je muči i zadirkuje.
Bitka je bila gotova pre nego što je počela.
A on je pobedio jer nije bilo protivnika.
Predala se. Želela ga je baš koliko i on nju.
Ponovo
problem ili rešenje
Ograničena jer ništa nije većno
Čuj je!
evo već
i
par dana
Posle, posle!
U gustoj pomčini
u hladnoći
Oseća
telo plamti
znaš, onako
telo se budi
Posle beskrajnog iščekivanja
sa nekom nejasno slutnjom
pomalo umorno oseća
drhtaj trenutnog dodira
Kao dirkanje
unutrašnji impuls
Stvarnost i istina - svaki dan
priča sa sobom
odjek ljudskog glasa
Izmiče kao posle bitke
gleda kroz prste
vidi ali ne zna da je iza
korak sustali
Golo
telo u telo
još i još nema kraja
Čeka
dah života - čulne radosti
u svojoj nagoti
po drugi put
voli te
voleće te zauvek
intimno
piše telom pokret
Život pun ritma
bez zablude, Srce jače kuca
Rasplinut trenutak
raspaljuje maštu
Glas
svakog dana gleda danas
učtivo ćaskajući još jedan skok
Preostaje danas ide ka cilju
i ide za nama-uspinje se
Samo danas grč i osmeh
Prati tajnu
Čudan pogled
igra se oblaka i diše tobom
U mraku vidi
nije baš sasvim mračno
Zapravo
par dana posle
zaćuta osluškuje
novi nemir čulne radosti
Zamrznut lik
u svojoj posebnosti
nekog bivšeg "ona" i
treperava žudnja svetlost i senke
hrabrog srca i snažnog duha-
razigranog romantičnog žara
nežan, delikatan tako savršen
želela bih da potraje zauvek
Reči izgovorene promuklim glasom.
Svom snagom se grčevito uhvatila za njega kao da ga nikada više neće pustiti... Konačno se prepustila... Ah...Zar je opet upala u zamku siopstvenih emocija?...nesvesno joj se oteo jecaj.
On... Bilo je to lice koje je, nesumnjivo, kralo mnogo snova i slamalo srce, čiji je pogled bio tako varljiv kao tiha, planinska magla....A ona...znala je od početka sve to...
Sipao je šampanjac samo u jednu čašu i njoj ponudio gutalj. Pila je. Penušavo vino joj je poput najslađeg nektara hladilo i peckalo jezik, ali nije joj se od njega vrtelo u glavi. On je učinio da oseti kako gubi tlo pod nogama...Opijali su je njegov miris, boja njegove kože, oči , pore njegovog tela i glatka površina njegovog lica. I dok ga je ona posmatrala sa živom i neskrivenom željom, njegova muška snaga ju je uzbudila; unutrašnjost joj se grčila u vrelim talasima koji su se kretali ka pulsirajućem centru njenog bića.
Požudno je pogledom gutala svaki centimetar njegovog tela i ma koliko fantastično izgledao, ona je vapila za celim muškarcem, i za telom i za dušom...
Hodao je kroz noć. Sam. Nesmiren. Bio je senka među senkama. šapat među šapatima i mrmljanjima u tami.
Bio je oprezan, uvek oprezan, zbog onih koji su želeli da im plen budu bespomoćni i ranjivi.
Hodao je kroz noć...Noć za noć. On je znao, oh, da znao je; I nije mogao da zaboravi.
Tražio je reči u svom uskovitlanom mozgu, "zadivljujuće". Uznemirio ga je neočekivani nalet sopstvene reakcije. Stvaran sam koliko je i ona stvarna...Samo ju je posmatrao, utiskujući u svoje sećanje oblik njenog lica. Razmišljao je poetično... Ipak je rekao sam sebi da zna da nema puno žena kao što je ona. Ne mnogo onih koje imaju savršen balans između nežnog i teškog...i da njegova tajna ljubav nije tajna više.
"Nemoj pričati...Samo me ljubi", osmehnula se.
Senka mu je preletela licem ali samo na kratko jer je ubrzo nabacio prepoznatljivo hladnu masku.
