недеља, 7. новембар 2021.

I - tako - iz daljine

                                                                                                                        Plava beležnica VIII deo
    "Kada više nismo u stanju da promenimo situaciju                                Lakoća nakon toga je druga
     pred nama je izazov da  promenimo sebe." Viktor E.Frenkl
 
9. I - tako - iz  daljine
    Kroz zamršenu mrežu misli, igra sna s druge strane slike još uvek pamti dah  i uzdah  živahne duše, a niz potiljak trnce između srca i uma zagrljaj razuzdanog pljuska po goloj koži otelotvoren ideal tihe 
jeke muzike u lavirintu uha.
   Njen život je  paralelan sa njegovim i jednog dana on;
   Avanturista
  Lutalica                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    
  Klopka stvarnosti   shvata   trenutak .. ".Zašto ne sada, a kada ?"Bez mnogo dodira na izgled prijateljstvo osetljivo na nijanse, između sebe i onog drugog koji se zove... predhodno vreme, "ti".        
  Kroz tišinu izmenjenog smera čarolije ujednačenog disanja   nekoliko gorečih sekundi provokativne nade javlja se polako sa njegovim sopstvenim dvojnikom, kroz igru bolno smešnu.
   Reč više "ja" u stvari "ti", sa prodornim očima koje su seksepilno treperile i znalački se osmehivale, vrata su širom  otvoriola toplim danima oktobra. 
   Usne - oh, te usne  je bilo nemoguće ne primetiti -  njihove linije delovale su snažno kao da su, govorile, ne budi napeta. Koga je briga za tvoju prošlost. Prošlost je nevažna., ti si zarobljena u malograđanskom kavezu....Počni da planiraš beg.
   Pošto je prošla kroz niz svetlosnih lukova. Neko vreme nije mogla da se setim ama baš ničega. Onda je, kao Skarlet O'Hara ceremonijalno uhvatila sebe kako razmišlja.
   ...Ako ne uzima sebe suviše ozbiljno...Samo jedan mali projektil kroz igru reči tempiran usmerava njen život u novom pravcu.
   Šta da se radi?
   Osim njegovih sklonosti ka ženama. Njegovi ispadi bili su neškodljivi i bezopasni.  Voleo je da se zabavlja  i ponekad se ponašao kao da je još uvek dečak, praveći nestašluke.
   U stvari, bio je. On stvarno zabavan.  Imao je neobičan smisao za humor i voleo je da zbija šale .
   Naučila je lekciju
   Njihova ljubav nije patila od dosade, već je samo dobijala na kvalitetu. 
   Ona je volela iskrenost. Insistirala je na tome i to je bio jedan od razloga  zbog kojih je  živela
   sa tragom zrelosti
   Želja za njim ju je obuzimala, čineći da joj krv uzburka i razdrma joj srce.
   Dah joj je bio neujednačen čim je shvatila da je u zatvoru kada se naslonila na njega, počela je da planiram beg. Zapucketala je jezikom, a zatim  ga je ovlaš poljubila.
   Prošaputavši njeno ime rekao je " nedostaješ mi ,  kao nestrpljiv zvuk na njenim senzualnim usnama , prepustila je da je vodi na njeno prvo pravo unutrašnje  brzo , dinamično, zahtevno i zabavno 
putovanje. Nije imala vremena za razmišljanje, a posle svega se osećala kao da je dobila ulaznicu...trajnu...za predele radosnijeg ostatka svog života.. Njegov osmeh otopio je sve njene strahove a ona, ona mu se otvorila potpuno i nije se plašila da ne bude odbačena,
   Bio je to još jedan izazov: "Dobrog vriska koji odstranjuje potrebu da se pita "Zašto?" 
   Oh šta se to sa njom događa? Čvrsto ga je stisla za ramena, trudeći se da zauzda strast koja je u njoj rasla kao plima.
   U sledećem trenutku ju je čvrsto držao za mišicu i grubo je okrenuo ka sebi.
   Probivši svoju emotivnu barijeru.Uspela je. Bila je slobodna od samonametnutih ograničenja, od  onesposobljavajućih uverenja. Ceo njen sistem verovanja je ispario, znala je da  ono lepo iskače samo od sebe i da je u stanju da ide dalje kroz život. Doživela je mudrost svog tela, bez uplitanja uma.
   Narednog dana pitala se  šta li su značile enigmatične reči koje je izgovorio predhodne večeri...?
   Svakog dana je upoznavala po neku novu crtu njegovog karaktera.
   Gledao ju je užerenih obraza  pre nego što je svojim usnama zarobio njene.
   Uplela mu je prste oko vrata i privukla ga bliže sebi, pozdravljajući ponovo probuđenu strast.
   Pogledavši prema prozoru...Zvučalo je kao da dolazi oluja.
   Pretvorila je svoj um u posebno finu igračku.
   Uostalom mašta je bila neuhvatljiva i neverovatno fleksibilna.
   Zamišljala je, noć ranije.
   Ono što se desilo je svakako bila realnost. Srce joj je i dalje tuklo, a koža joj je bila vrela.
   Nije mogla da odredi, ali toliko toga se desilo u njoj.
   On je bio njena opsesija.
Samo bog zna koliko se ona trudila oko njega. Počela je da primećuje kako joj je on oteo svaki drugi aspekt ličnosti.
   Vreme je za novi san.
   Napor, veština
   prozor
   ogledalo misli,
   rekla je i odmahnula rukom.
   Dobro još jednom
   Da, veruje da jeste
   ne žuri
   Skrenula je na uglu
   A tu je bio on
   Lice
   ni robusno ni klasično lepo
   brada kao isklesana, a oči...
   sanjive
   Nebesa!
   Savršeno bezopasna fantazija -
   Ne, ne danas.
   osmehnula se flertujući
   mir i tišina
   razmišlja o godinama koje su prošle
   i koje prolaze.
   Zna da se ponaša i poznaje pravila, a njemu ne
   smeta.
   emotivno
   spremna da otvori svoje srce i da ga pusti u život
   Znala je da je grešila, ali  samo oprezno, nemože da škodi
   Trik je da ostane u okvir linije kao rasplesana  lutalica
   nežnih veštih prstiju što po rukama joj 
   šetaju.
   Reči na drugi način otvaraju vrata ljubavi prema njemu
   Zna da kalkulisanje nije dobro, ali kako je moglo da škodi?
   U pravom trenutku, pristup - metod opušteno smireno nakon intenzivnog vođenja
   Ljubavi
   Ima nešto za tebe
   Ima još nešto... što stvara kontrast
   Nije to let na Mars,
   To je mala avantura, - ti, ona i ti
   Po svojoj izuzetnosti uzbudljiva oluja brzog života vitalnost poput električne munje.
   bez nesporazuma
   Slatka jeza. Upoznala je korake koji su se razlikovali od svih ostalih.
   Još uvek gleda krajičkom oka zaobilazni put emocionalne tačke.
   Ništa ne govori. A svakog dana sve je  bliža i bliže oslonjena na ledenu samoću bronzanih vrata.
   Zagonetan i zbunjen neki drugi prvi trenutak u ustima gorak i težak da se proguta...Još uvek pamti!
                                              Platno akademskog slikara Siniše Veličkovića

                                                                                 
                 .