San više od sna dolazi kroz slike obojene bojama igre prate korak po korak ono što se desilo samo na kratko kroz otkucaj srca, Dakle:
l5. Nepopustljiv dodir Plava beležnica VIII deo
- Iz jednog prošlog danas slabo razumljivog vremena
Sopstveno rasuđivanje i življenje prema radu
sopstvenog uma. Neustrašivo sledi ono što voli i ceni
ono čemu se lično divi, um i telo.
Kažu:
Uspon i pad
Žele da misli govore...
"manje je više"
Ali!
Nepopustljiv dodir opstaje što god da je korak po korak
ona postala.
Skoro odjednom
ne isto
vreme ispija
na toplim usnama
jecaj
težinu godina,
na licu pospan
snažan pogled srce zakova lako zaborav...
Pa ipak ne skrivajući bezbrižnost prošlog dana
Izgubljen san
otvara vrata uzburkanoj strasti
šapuće
neobuzdan magični glas
neobične reči koje plivaju iz usta
pretvara u nešto novo
Čežnjiva misao koja nije završena,
između dva odgovora
opterečuje dušu napola reč izgovorena.
Iskušenje
s uzdahom i izdahom u labirintu treba naci jedini put do
sutra ne kao neki pojam iz bajke već stvarna
Želja u večnom pokretu između dva bića
S' dodirom tajne između dve duše sporo pulsira u kružnom kretanju pokret i reč
San ludi sanja, raskalašni ognja, sa drugom šansom nade, isprepleten juće,brzo pa polako
U noći za pamćenje iznova krstari mislima dvolična igra Varka, ali ne kao ranije mami
prigušenim glasom Dan zna da ruke grle noć koja se meša sa svitanjem u svetlosti razdanja se ne po
navlja.
Dan dug noć beskrajnu nemirni vetar talasa tiho i lepotom novom ispuni
nemir divlji vatreni kroz mutno svetlo praskozorja smeši se
Ženi vođenoj korak po korak kroz tunel vremena
U redu je smešno je zna da i ti znaš ...Da ipak postoji sutra došapta, u večnom traganju
Čekanje
Zastaje
miluje kradom plamen što razgoreva novu snagu
Nemo gleda
Sa malo dostojanstva i milosti suzdržava osmejak što lebdi na njenim usnama
I pita se.
Da li je zbog tebe? Godinama u kasnoj noči opijen nastajao dah trenutka
Što " slatko" pominje šapat...
Zar opet u pokušaju, pokušajom greška? Duga kao godine, mimo nje prođe?
Taj ljudski dodir prepušten sam sebi ulazi u fazu isprobavanja svega. Ona
sve što radi u atmosferi događaja je posebno kad hod ostavi trag korak radost sledi romantični
trenutka savršenog...Preživeće i ovaj tren u samoj sebi...S uzbuđenjem novi početak...Iz jednog
prošlog...danas slabo razumljivog vremena.
Na kraju krajeva. To je ona.
Pa ipak.
Postoji izvesna romantična privlačnost savršenog trenutka "Da". Možda , da, ne zna.
Ali Da, zašto ne? Nastavak je tamo gde joj je srce upravo sada.
Nešto nedostaje.
Oh, moj Bože, tako čudno
Potpuno drugačije
Veoma različito za svakoga, da.
Još uvek živi
Baš kao uzaludni trenutak. U srazmeri sa samim sobom, pronalazi prazninu i gubi se u njoj
Gipka
živahna
Duža od krila
bezbrojna
puna topline
duša i telo
zazidano u tišini
rasanjuje dan.
ulje na platnu, Autor Mato Đuranović
